Inspiracija za naslov ovog teksta, nastala je zbog relativno novijeg pokreta u svetu koji se odnosi na uvođenje čvrste hrane, pored ili nakon dojenja, a zove se „Beba vođa dohrane“. S tim u vezi treba reći da je reč o zdravologičkom odnosu prema ishrani deteta, gde ono samo jede i što je važno žvaće hranu. Umesto raznih pasiranih kašica, bebi se nudi hrana na način da je ono samo uzima ručicama i stavlja u usta i žvaće koliko i kako može.

Svi znamo da bebe od najranijeg uzrasta vole da stavljaju sve u usta i da im je to način da ispituju ovaj svet. Koriste i usta i čulo ukusa u tom ispitivanju. Često žvaćkaju svašta i u periodu izbijanja zubića, što se poklapa sa periodom interesovanja za čvrstu hranu. A dodatna dobrobit je i ta što na taj način bebe vežbaju finu motoriku svojih prstića i ruku, jer se služe hlebom, mrvicama hleba i slično. Sam naziv ovog načina uvođenja nemlečne ishrane, dovodi nas do pitanja u naslovu teksta. Ko koga vodi u odrastanju vaših mališana.

Koliko god izgledalo da smo mi kao odrasli ljudi tu da povedemo svoju decu, jer tako mnogo stvari o svemu već smo spoznali, zastanite za trenutak i dobro promislite. U roditeljstvu ste novi, kao i vaše dete (ako govorimo o prvom detetu). Ma šta i koliko znali, ipak se sa svim susrećete prvi put u svom životu. Stoga se ipak u roditeljstvu vodite zajedno i uzajamno. Posmatrajte svoje dete i neka vam glavni postulat u njegovom odrastanju bude da ga u istom ne ometate. Sve drugo je manje važno.

Da bi vaše dete naučilo da samo sedne, da samo nauči da puže i samo nauči da hoda, potrebno je da ga pustite na podu ili obezbeđenoj ravnoj podlozi da samo vežba, kreće se i savladava prepreke koje se pred njim postavljaju. U isto vreme će krenuti možda, ako mu ponudite i samo da jede. A ako ste najhrabriji, kada nauči da sedi, ponudite mu nošu, videćete da će brzo savladati i odvikavanje od pelena. Jer naše bebe znaju mnogo više i sposobnije su nego što nam to na prvi pogled izgleda.

Zato drage mame i tate, naučite da posmatrate svoje dete i prepoznajete njegove razvojne faze i njegove stvarne potrebe. Mama je neophodna u bebinom vidokrugu stalno u prvim mesecima. Beba često sebe doživljava kao da su njih dvoje jedno. Nema svest o svom posebnom postojanju. Zato je svaki odlazak mame popraćen plačem i potragom za mamom. Ali kada beba razvije taj način doživljaja da su oni odvojeni i kada stekne sigurnost u mamino stalno postojanje, ona će sama početi da traga za novim sadržajima u okolini. I mame će prepoznati taj trenutak.

Zato niko nikog ne vodi, već se deca i roditelji uzajamno upoznaju i zajedno rastu. Deca kao deca, a odrasli rastu kao roditelji, spremni da svakog dana nešto novo nauče.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Štap i šaragarepa su kratki metaforički nazivi za kažnjavanje i nagrađivanje dece. Roditelji često primenjuju „štap“ i „šargarepu“ u nadi da će svoju decu tako vaspitati. „Štap“ ne podrazumeva da bijete svoju decu, već da ih kažnjavate uskraćivanjem određenih stvari.

Često ćete čuti u svom okruženju, a i vi ste to verovatno ponekad činili, „ako ne budeš dobar/dobra nećeš dobiti to i to ili nećeš gledati crtane filmove“…Svaka vrsta kažnjavanja dece podvode se pod tehniku „štap“, jer svakako je neka sila u pitanju. Vi ste veći i moćniji i možete svoje dete da kaznite kako mislite da je primereno. S druge strane tehnika „šargarepa“ je ono kada roditelji nagrađuju svoju decu na različite načine tako što im nude slatkiše ili lutke ili nešto drugo što oni najviše vole, ali opet pod određenim uslovima.

Svaki put kada postoji uslovljavanje dece u nekom njihovom ponašanju, to su tehnike koje teško da mogu da funkcionišu kao vaspitne mere u predškolskom uzrastu. Kod dece se logičko mišljenje, pa samim tim i razumevanje povezanosti određenih uslova, razvija tek od sedme godine. Tek od tog uzrasta mališani razumeju „ako“ – „onda“.

Pre tog uzrasta prosto oni vas ne razumeju. Čuju, ali ne mogu da povežu šta su ta dva pojma, čak i ako kažu da su razumeli. Zato drage mame, pokušajte da izbegnete bilo kakvo uslovljavanje svoje dece, jer tako poštujete njihove razvojne faze i mogućnost da vas isprate u vašim zahtevima. Dolazi do nerazumevanja između roditelja koji ne znaju ove činjenice i dece, pa to često kod mama i tata izaziva ljutnju, jer misle da deca iz nekog svog hira neće da poslušaju. No nije uvek to u pitanju, nekada ne mogu da vas poslušaju, jer ne shvataju te pojmove i tu vezu. Ima mnogo načina na koje možete decu vaspitati bez „ako“ i „onda“. Ne kažemo da je to lako, ali pokušajte da ih pronađete i da imate strpljenje za odrastanje vaše dece.

N.V. , redakcija Mamino ćoše

Nekada smo živeli u zajednicama sa roditeljima i njihovim roditeljima, na zemlji, na imanjima i deca su rasla pored odraslih i ostale dece. Tada su se u porodicama rađala deca u većem broju, pa tako nikome nikada nije bilo dosadno i postojala je neka prirodna socijalizacija i uklapanje sa ostalim ljudima.

Danas je porodica osnovna i često u nemogućnosti da brine o svojoj deci, jer mame i tate moraju da rade, kako bi obezbedili egzistenciju za svoju decu. Takva promena u društvu izrodila je vrtić kao ustanovu gde danas odrastaju deca. Vrtići nisu mesta gde nam neko čuva decu. To su mesta gde deca provode dane družeći se sa ostalom decom, vaspitačicama, jedu, spavaju i rastu. Bez obzira da li se deci tako maloj dopada da idu u vrtić, on je danas neminovnost. Kada prođe period privikavanja, deca uglavnom zavole da idu u vrtić i tamo što šta nauče. Svakako nauče da u društvu vršnjaka postoje neka nepisana pravila, da se jede uvek u određeno vreme, igra sa zajedničkim igračkama, da se recituju pesmice i razne druge glumačke veštine steknu. U vrtićima se sanja i crta i piše, prave razne stvari od kolaža i plastelina. I ukrašavaju se zidovi soba u kojima grupe dece borave.

U vrtićima se uvek čuje dečija graja i zato su vrtići kao male košnice u kojima rastu naši najdraži i najmiliji malšani. Verujemo da će ove jeseni neki novi „malci“ krenuti u vrtić, mame će brinuti i možda plakati više od njih. Ali drage mame, ne brinite, uskoro će se i oni uklopiti u ta topla mesta gde obitava mašta i snovi mnogih dečijih glavica.

Vaspitačice imaju tu sreću da gledaju decu kako rastu, da se raduju njihovim malim i velikim postignućima i igraju se sa njima po vasceli dan.

Srećan polazak u vrtić svoj deci, a posebno mamama i tatama!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Danas kada su roditelji rastrzani između roditeljstva i poslovnih obaveza, pored državnih i privatnih vrtića, tu su i bake i deke, kao potencijalni „servis“ za ispomoć oko dece.

Deca su takođe rastrzana između različitih dodatnih aktivnosti i odlaska u vrtić, pa im boravak kod bake i deke može biti predah u svakodnevici koja je ispunjena mnogim sadržajima.

Ako su vaši roditelji fleksibilni i mogu da istolerišu zahteve koje pred njih stavite kada je čuvanje dece u pitanju, iskoristite svaku pomoć koju mogu da vam pruže. Danas su jedna od prepreka različite navike u ishrani. Naši roditelji teže mogu da prihvate priču o zdravoj i manje zdravoj hrani. Često se čude zahtevima svoje dece da unucima ne treba davati slatkiše, beli hleb i slično. Čude se jer su svoju decu odgajili na svemu tome za šta se danas govori da nije zdravo i nije im jasno zašto su se sada stvari promenile.

Ukoliko ne možete da nađete zajednički jezik oko ishrane dece ili osnovnih stvari vezanih za vaspitanje, možda je bolje da potražite neku drugu alternativu za ispomoć oko dece. No, ukoliko vaši roditelji razumeju vaše zahteve, imaćete veliku pomoć od ljudi u koje sigurno možete imati poverenja da će vašu decu pričuvati sa mnogo nežnosti i ljubavi.

Bake i deke vole unuke na poseban način. Imaju više vremena i strpljenja, jer nemaju obaveze na poslu, mogu da im se posvete mnogo više nego svojoj deci, imaju laganiji ritam koji je u skladu sa ritmom dece. Maloj deci više prija taj spori ritam govora, pevušenja i pričanja priča. Tako su nekako ritmički deca i bake i deke usklađeniji.

Bake i deke sklone su rutini dana. Zna se kada je ručak i odmor posle ručka, a to deca takođe vole. Deca vole atmosferu sigurnosti i spokoja koja je uvek prisutna u kući starijih ljudi. Koliko deca svojim smehom donose radosti svojim bakama i dekama, toliko oni uzvraćaju sa strpljenjem i nežnošću ka deci. Zato je danas baka ili deka „servis“ neprocenjiv u pomoći roditeljima. Ne košta ništa, a usluga je maksimalna.

Možda tako nije u većini zemalja Evrope, ali u našoj zemlji to je i dalje primaran oblik pomoći roditeljima u podizanju dece. Verujemo da je to blagoslov i za decu koja pored mame i tate, odrastaju uz bake i deke. Mnoge mudrosti života, tako se prirodno i spontano prenose na nova pokolenja. Budimo zahvalni, što naši roditelji žele da nam pomognu i nisu „emancipovani“ poput roditelja na zapadu. Neka se taj deo našeg mentaliteta očuva zarad dobrobiti svih.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Dugo se verovalo da se pamet nasleđuje, odnosno da je uslovljena genima. Danas znamo, zahvaljujući epigenetici, da na nas u našem odrastanju pre svega utiču okolnosti. To se poklapa i sa zapažanjima ruskog pedagoga Mihaila Ščetinjina, koji je uvek govorio da ne razdvaja decu po onome šta znaju kada se upišu u njegovu školu.

Ubrzo bi u toj čuvenoj ruskoj školi sva deca počela da razvijaju svoje potencijale i videlo se da se nakon godinu dve, sva mogu okarakterisati kao natprosečno talentovana u svim oblastima.

Šta je to uticalo na njihov celovit razvoj? Atmosfera poverenja, način učenja gde je svako svakome učitelj i svako svačiji učenik, sloboda da se pita kada se nešto ne zna i gde su pitanja vrednovana više od svega, jer nas dovode uvek do novih odgovora i novih spoznaja.

Škola u kojoj se svakog dana održavaju časovi muzičkog, fizičkog, likovnog i plesa, a ostali predmeti se rade temeljno sa udubljivanjem od više dana ili nedelja. Ova škola, a verujemo da sličnih primera u svetu ima još, dokaz su da svako dete može da postane genijalac ukoliko nam je cilj njegov celovit razvoj.

Po pedagogiji ovog ruskog naučnika, ne treba nikada razvijati jednu darovitost deteta, već sve njegove talente i potencijale, jer je svako dete celovita i kompleksna ličnost.

Zato drage mame, pokušajte da se ne usmeravate samo na očigledne talente vaše dece, već im pružite mogućnosti da se ispolje u mnogočemu. Ubzro ćete primetiti da se svaka darovitost prenosi na različita polja naših mogućnosti i da je svako dete „genijalac“. Naravno, da pri tom ne treba izgubiti iz vida da je cilj svih znanja i svih nauka na ovoj planeti razvoj i održavanje dobrih odnosa sa drugim ljudima i ostalim okruženjem.

Tako da nije dovoljno da vaše dete napreduje samo u osvajanju znanja, već da pri tom razvija dobre odnose sa svojim drugarima, u porodici, školi i sa okolinom. Ključ u razvoju svakog čoveka su i njegove moralne vrednosti i njegova povezanost sa znanjima predaka.

U našem narodu, nekada su se natprosečno darovita deca zvala „zvezdobrojci“. Ovaj naziv takođe nije slučajan. Mi danas znamo da su i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin i mnogi naši velikani tokom čitavog života pamtili zvezdano nebo ispod koga su odrastali u prirodi. Lepota prirode i konstantan dodir sa njom ih je inspirisao u njihovim razmišljanjima i pronalascima tokom čitavog života.

Zato drage naše mame, kada god ste u mogućnosti provodite vreme sa vašom decom u prirodi i dozvolite vašoj deci da je osete i dožive na pravi način. Priroda nije samo ono mesto gde idemo povremeno na izlet. Priroda je zemlja po kojoj hodamo, svako drvo, svaka vlat trave, svaki insekt u toj istoj prirodi. Odnos prema svemu pobrojanom, pre svega zavisi od vašeg odnosa prema prirodi.

Nadamo se da smo se ovim kraćim osvrtom na bitno, približili objašnjenju naslova ovog teksta i da ćete razumeti našu poruku. Vaša ljubav i poverenje u vaše dete osnov je njegovog odrastanje u sutra srećnog i ispunjenog čoveka.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kada je dete rođeno u letnjim mesecima, onda često ne slavi rođendan sa svojim drugarima, jer je većina odsutna iz grada ili mesta življenja. Tako „letnji rođendanci“ imaju najčešće priliku da svoj rođendan proslave negde na moru ili planini.

Često su tužni zbog toga i svakako dobiju manje poklona, što je posledica gore navedenih okolnosti. Kako god da jeste i gde god da ste sa svojim detetom, gledajte da obeležite njegov rođendan tako da ga pamti po nečem neobičnom i lepom.

Evo par predloga na tu temu:

• ako ste na moru i ako je dete rođeno u nekom satu preko dana, obeležite ga tako što ćete detetu predložiti da baš u taj čas skoči u vodu,
• na sličan način u to vreme može i da zaroni pa izroni, što je negde simulacija njegovog rođenja,
• možete se poigrati sa peskom i pored nekih pravih kolača i torte, praviti zajedno tortu od peska, sa ukrasima od kamenčića i školjki,
• motivi na torti koju pravite mogu biti upravo morski, ježevi, hobotnice, delfini, školjkice…
• ako postoji društvance na moru, možete organizovati neku „gusarsku igru“ kao što je potraga za blagom ( dovoljno je nešto što „glumi“ blago sakriti na neko mesto i pustiti dve ekipe da se takmiče ko će isto pre naći, uz navođenje rečima toplo – hladno ),
• letnji hitovi mogu biti odlična podloga za ples i igru u nekom dvorištu,
• deca mnogo vole sve igre sa vodom: punjenje i gađanje balonima sa vodom, takmičenje ko će pre sa punom flašom vode stići do cilja i slično…

Na kraju letnji rođendani su puni neizvesnosti, jer često vaše dete ne poznaje drugare sa kojima rođendan dočekuje. To pomaže „letnjim rođendancima“ da razviju socijalne veštine, koje će im biti dragocene kroz život. Svaka životna situacija ima dve strane, dobru i lošu. Priznajmo na kraju da nema mnogo lošeg u tome da ste rođeni u letnjim mesecima i da svoj rođendan proslavljate kupajući se u moru. To je jedna od omiljenih aktivnosti ljudi svih uzrasta. Uživajte u trenucima podsećanja na taj čarobni momenat kada je vaše dete stiglo na ovaj svet.

N.V., redakcija Mamino ćoše