Mnoga sociološka istraživanja potvrđuju da mame u kući mnogo više rade, uprkos svim nastojanjima da se poslovi u kući podjednako raspodele. One više razmišljaju i brinu o deci unapred, pa se shodno tome upravljaju ka planiranju i organizovanju svega oko dece. Emotivno su angažovanije, prate raspoloženja svoje dece i uvek su spremne da smisle način kako da deci pomognu i preduprede mnoge nezgodacije i zgodacije.
U skandinavskim zemljama gde su se ovi procesi najviše istraživali, došlo se do zaključka da to često nije smetnja u bračnim odnosima niti pravi razdor samo po sebi, ali mame jesu iscrpljenije i pod većim stresom zbog stalnog angažovanja na svim poljima.
Napor i želja novih generacija, posebno tata koji žele više da se angažuju oko svoje dece, dovodi do ravnomernije raspodele posla u kući, a tome pogoduje sve više zanimanja u svetu koji mogu da se obavljaju od kuće, kao i kulturološke promene u pogledu na muško – ženske odnose.
Danas kada se mnogo govori o rodnoj ravnopravnosti, i kada se govori o tome da možemo da izaberemo rod kome želimo da pripadamo, dolazimo do mnogih upitanosti u pokušaju da razrešimo mnoge dileme koje nam se pojavljuju.
Uzimajući u obzir nepobitnu činjenicu u kojoj se današnja žena nalazi kao majka, a to je da je preopterećena količinom obaveza oko kuće, dece i posla, krenućemo sa pitanjima koja će možda biti od pomoći sociolozima i psiholozima u nekim narednim istraživanjima, a radi dobrobiti upravo majki koje nose manje više slično breme u svim zemljama sveta.
- Da li je insistiranje na ravnopravnosti, pogrešno protumačeno od mnogih ljudi i poistovetilo se sa jednakošću? Obrni, okreni, čast iznimcima, ali žene su fizički slabiji pol i samim tim teško je reći da možemo biti jednake u obavljanju mnogih teških fizičkih poslova. Isto tako fiziologija ženskog tela omogućava ženama da rađaju decu, te su bebe tokom devet meseci i fizički povezane sa majkom tako snažno, što često dovodi to toga da ta veza ostane snažna za ceo život. U tome svakako ne možemo biti jednaki.
- Da li je razgovor o pravednijoj raspodeli poslova u kući doveo do više razdora u porodicama ili je pomogao da stvarno bolje raspodelimo poslove? Svemu što se predlaže od strane drugih, treba prići obazrivo imajući u vidu mnoge aspekte našeg postojanja. U Srbiji je kulturološki još uvek kuća i porodica „na ženi“. Drugim rečima društvo to od žene očekuje, jer je to deo naše tradicije, koja je tim načelom kroz mnogo vekova sačuvala porodicu. Zato je teško u glavama današnjih ljudi mnogo toga promeniti, jer naši muškarci i žene nisu u tako velikoj meri prihvatili takav način razmišljanja. Nove generacija i nove okolnosti života i rada polako kreću tim putem i u našoj zemlji. Kakvi su rezultati u tim novim pokušajima ravnopravnije raspodele poslova, vreme će pokazati.
- Da li se prilikom razgovora o pravednijoj raspodeli posla, uzima u obzir i različita priroda muškarca i žene? U prirodi žene je da brine, kao što je u prirodi muškarca da bude aktivan. Mnoge osobenosti nas prave različitim, pa upravo te razlike treba uzeti u obzir pri raspodeli poslova. Najgori scenario je kada žene očekuju od muškaraca da se ponašaju poput njih i obrnuto, a upravo je ova tema takva očekivanja podstakla.
Na kraju svih pitanja, svako u svojoj kući treba da dođe do sporazuma i saglasnosti oko svega, bez pritisaka i insistiranja sa bilo koje strane. Sve što se uzajamno dogovorite, a da se pri tom svako oseća dobro u odnosu na dogovor, doneće i dobre rezultate u vašem svakodnevnom porodičnom životu.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 