Izdvojeni

Svest o sebi i bebi u stomaku

Negde nam je svima poznato da je svesnost kod čoveka još uvek mala. Sećate se ono kako Frojd to prikazuje kao ledeni breg, pa mnogo toga pod vodom i tako malo toga iznad vode, nekih 3 do 5 procenata.

Nedavno sam postavila pitanje na svojoj fejsbuk stranici da li je stvarnost objektivna ili subjektivna. I tridesetak ljudi je odgovorilo da je subjektivna, a jedan gospodin se baš ljutio i svakog ispod odgovora zapitkivao da li ima fakultet, licencu i slično, a onda je raspleo na široko kako je sramota i gde je nauka otišla, kada ljudi sa fakultetom odgovaraju da je stvarnost subjektivna.

Nauka i nije na mnogim poljima otišla daleko baš zato što nisu u mogućnosti da postojeće metodologije primene na pojavama koje se dešavaju unutar nas, kao što su naše emocije, snovi, intuicija…

Tu smo gde smo sa svojom svešću i poznavanjem sebe, svoje prirode i svojih obrazaca ponašanja.

Kako ćete prepoznati one koji mogu malkice da vas povuku na gore u tom smislu?

To su ljudi koji vas gledaju u oči i koji pažljivo slušaju ono što govorite. To su ljudi koji vam odgovoraju na postavljeno pitanje, a ne pričaju o nečem drugom što njih tišti u tom trenutku zaboravivši da ste ih nešto pitali. To su ljudi koji su u kontaktu sa vama prisutni i svedoče svojom pažnjom o tome. Zašto je sve to važno kada ste u drugom stanju?

Važno je da poštujete sebe i svoje vreme. Važno je da kada idete na bilo koji pregled budete ispoštovane kao žene, da vam se lekar obraća sa poštovanjem, da razumete da kada ništa ne govori dok gleda UZ zato što se zagledao u ekran, a na vas zaboravio, ne znači da sa bebom nešto nije u redu, pa stoga ne brinite. Važno je da ne slušate druge o tome kako su se porađali, sem svoje majke – jer vi delite sa njom upravo to sećanje i vaše telo pamti upravo taj događaj i ima prirodnu potrebu da njeno iskustvo ponovi.

Imati svest, znači uputiti se u te detalje i osvestiti ih kao emocije koje ta saznanja prouzrokuju, a onda otići korak dalje i razmisliti kako ne ići tim putem i šta mogu da uradim tim povodom. Nemojte verovati da neko drugi ima bolji ključ za vas od vas samih.

A sada kada to znate, uzmite papir i olovku i krenite da odgovarate na pitanja, ali iskreno:

  • Koliko me plaši porođaj – na skali od 0 do 10?
  • Čega se plašim konkretno (nabroji)?
  • Da li je porođaj nešto što se tiče i partnera ili je samo moja stvar?
  • Šta me nervira danas i ovde u ovoj trudnoći?
  • Ko me čuje i vidi, a ko je samo „kobajagi“ tu?
  • Šta mi moja beba govori?
  • Da li mogu da razgovaram sa mojom bebom o stvarima koje me muče?
  • Da li ću biti dobra mama?
  • Da li moj partner razume kroz šta prolazim svakog dana?
  • Moram li biti savršena po svaku cenu?
  • Kako reagujem inače na nove i iznenadne situacije, tako ću reagovati i na porođaj kada krene?

To je mali spisak pitanja za početak, a za kraj razvijte svoje načine introspekcije, na sprskom rečeno poniranja unutar sebe. Svaki dah koji uputite bebi konkretno i sa pažnjom, mali je pomak u svesti o vašem postojanju

Ne brinite šta za bebu treba da kupite, ne brinite da li ste se dovoljno doterale za fotkanje na instagramu, ne brinite o svim tim stvarima, koje vam troše toliku energije da biste se prikazali u bilo kakvom svetlu. Nije vam potrebno prikazivanje, potrebno vam je da budete više ovde i sada. I eto kako same sebe možete prirodno da pripremate za ono što je pred vama.

Dođite do svoje suštine, postavite prioritete u svom životu i trudite se da budete na čelu istih. Drugo stanje je odlično vreme za različita pitanja, a bez pitanja nema kretanja i života.

I svako jutro i svako veče zagrlite vašu bebu u mislima i znajte da ona to oseća i zna. Budite sa vašom bebom u miru.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto: Pixabay

Kako se nosite sa greškama u roditeljstvu

U trenutku kada ste prvi put poželeli da budete roditelj, često postoji prateća misao „Biću bolja/i od mojih roditelja, znam gde su grešili“. Mnogo je ređe da ljudi pomisle da će biti isti kao roditelji, te da ništa ne zameraju istim.

Istina je negde između. Nećete biti ni bolji ni gori, ni isti. Svakako ćete praviti greške, kao što ih svi ljudi prave, nenamerno i često iz neznanja. Danas se mnogo više radi na edukaciji roditelja, kako bi im se objasnile i opisale razvojne faze u odrastanju svakog deteta i kako bi potom roditelji manje grešili. Na žalost, veoma često greše upravo ti koji savetuju roditelje, pa onda i generacije roditelja naprave kardinalne greške, prateći savete „stručnjaka“. Poznat je slučaj sa najprodavanijom knjigom za roditelje čuvenog dr Spoka „Vaše dete i vi“ gde između ostalog piše da dete treba ostaviti da plače i da ono time razvija pluća. Pred kraj svog života dr Spok se izvino čovečanstvu, jer je i sam uvideo da to nije ispravno. Opet na žalost, mnogi izdavači širom sveta, njegovo pismo izvinjenja nisu uvrstili u naredna izdanja, nakon njegove smrti, već su zbog profita, još dugo štampali izvorno izdanje knjige.

Danas je pravac saveta od strane stručnjaka drugačiji. Najveći broj njih se slaže oko činjenice da roditelj treba da radi na sebi i osvesti svoja uverenja i svoje obrasce ponašanja u odnosu na dete, kako bi ga detetove reakcije što manje dodirivale i uznemiravale u negativnom smislu. Ukoliko je mama suviše uzrujana jer dete plače ili ne može da podnese kada se dete ljuti i bacaka, to je do nje, ne do deteta.

Svaka detetova emocija je poziv roditeljima da na njega obrate pažnju. Znači da beba ima neku potrebu. Često želi pažnju ili zagrljaj. Zato mama treba da razume da to nije upiranje prsta deteta na mamu da nešto radi pogrešno, što često mama pomisli. Već da je to prosto detetova potreba u tom trenutku.

Osećanje neadekvatnosti, krivice i slično, poneli smo iz kuće. To svakako nisu osećanja koja će nas učiniti boljim roditeljima. Kad uočite da ste bilo šta pogrešili, nemojte isto ponavljati i to je dovoljno. Nema potrebe da se zbog toga osećate loše. Ako su vaša deca starija i mogu da vas jasno razumeju, izvinite im se kada pogrešite. Možda ste podigli glas ili ste se osetili nemoćno, ili ste se jako naljutili…Šta god da se dogodilo, prošlo je. Osvrnite se na to, iskreno objasnite detetu svoju reakciju i priznajte da ponekad ne znate kako pravilno da postupite, objasnite da se plašite za njegovo zdravlje ili njegovu dobrobit, te da strahovi nisu baš sjajna rešenja. Obećajte da ćete se potruditi da se manje plašite i strahujete, koliko je to u vašoj moći u tom trenutku. Nakon toga, gledajte da obećanje ispunite i poradite na svojim strahovima.

Možda vam bude potrebna i pomoć nekog stručnog lica. Kako god, svaki događaj je moguće doživeti kao odskočnu dasku ili ti novu lekciju u svom životu. Dokle god smo živi imaćemo neke probleme, manje ili veće. Danas više volimo da ih zovemo izazovima. Svi su rešivi i život je upravo rešavanje istih neprekidno.

Zato greške u roditeljstvu posmatrajte kao podsticaj za sopstevni razvoj. Tako će roditeljstvo biti ono što jeste u svojoj biti, škola za odrasle u kojoj je glavni zadatak očuvati dete u sebi i dete pored sebe.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Naučite decu da misle

Da li ste znali da se znanje deli na reproduktivno i funkcionalno znanje? Ovo prvo vam je sigruno poznato, jer ste kroz školovanje mnogo puta čuli da je „ponavljanje majka znanja“. Izgleda da ova poslovica nije istinita i nažalost učinila je da ni mi tokom školovanja mnogo toga nismo naučili, odnosno zapamtili. Sve što se uči kroz reproduktivno učenje, jednako se brzo zaboravlja.

U nauci koja se zove neurobiologija danas znamo da su najveće regije u mozgu asocijativne, pa je stoga to prostor za naše učenje. A to znači gledanje, opažanje i povezivanje. Još ukoliko sve to izvedemo kroz igru, utoliko će naša deca više i lakše učiti.

Takvoj vrsti učenja pre svega prethodi dobra motorika. Ne branite deci da puze, skaču, trče i ostalo. Deca treba da su što više u pokretu, a što manje ispred ekrana. Samo učenje treba uvek da bude igra. Igra pogađanja, zagonetke, zagonetne priče. Pokušajte da u svakoj prilici deci postavljate pitanja primerena njihovom uzrastu. Da povežu, sklope pojmove u mozaik i odgovore.

Da bi to bilo lako i zabavno, treba da postoji maksimalno rasterećenje od greške. Dozvolite im da kažu prvo što im padne na pamet, jer ni jedan odgovor nije glup. Nikada se ne postavljajte spram deteta superiorno, već naprotiv dajte im da vam oni zadaju zadatke, zagonetke, jednako kako vi to radite njima. U takvoj svakodnevnoj interakciji, vaše dete će naučiti da razmišlja i sticaće funkcionalno znanje. Ono znanje koje će mu uvek biti upotrebljivo za život i koje će mu biti dobra odskočna daska za polazak u školu.

Više o ovoj temi naći ćete na sajtu Nikola Tesla Centar – sistema učenja koga su kreirali prof. dr Ranko Rajević i Uroš Petrović. Uroš Petrović je i naš poznati pisac za decu, sa velikim brojem naslova i autor je mnogih zbirki zagonetnih priča, što je idealna literatura za malo stariju decu.

Iz svih tih novih naučnih spoznaja je i saznanje da se dete intelektualno formira već do njegove četvrte godine, pa je samim tim i najveća odgovornost upravo na roditeljima. Bez obzira na svu preopterećnost raznim poslovima, verujemo da ćete uvek naći dovoljno vremena da ove neke spoznaje uvrstite u vašu svakodnevnu praksu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Ski avantura u likovnom ateljeu vašeg doma

Ove šarmante ski figure možete napraviti sa vašom decom kod kuće u toplini doma, dok napolju veje sneg, što se očekuje ili već dešava ovih dana. Ako imate savitljive čupave žice, štipaljke, šišarke, ping pong loptice, štapiće od sladoleda, čačkalice, lepak, raznobojne vunice i flomastere spremni ste za jednu kreativnu avanturu.

Ima li lepšeg načina da decu pripremite za skijanje na koje će kad tada krenuti, ako već nisu, a ovo je samo jedna mala ilustracija tog prelepog sporta. Na svakoj fotografiji imate vidljive materijale kojima se možete igrati. Kad pokažete neku od ovih fotografija vašem mališanu, pustite ga da sam istu figuricu napravi, makar i pogrešio. Ukoliko je dete dovoljno odraslo, podučite ga i da plete vunicu iglama i napravi kapice i šal za male ski majstore.

Možda će upravo na taj način napraviti nešto novo i drugačije, još zanimljivije.

Kad završite sa izradom figurica, nađite im neko lepo mesto u dnevnoj sobi, neka to bude vaša zajednička mala izložba. Na papirićima koje ćete presaviti ispišite imena malih skijaša, a zajedno se dogovorite koji će kako da se zove. Eto prilike da popričate o značaju imena, kakvih sve imena ima, čime se rukovoditi kada ih nekome dajemo. Jednog dana i vaša će deca davati imena svojoj deci. Možda će se setiti vašeg druženja jedne daleke zime kada su bili mali, a napolju je padao sneg. Mislte o tome, grlite ih i ljubite kad uzmognete. Brzo odrastu i „odlepršaju“ svojim putem.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kako negovati dečiju radoznalost

Deca su poznata po svojoj upitanosti i radoznalosti. Ona žure da spoznaju svet i njihove male glavice pune su pitanja. Deca takođe podsećaju odrasle na mnoga pitanja koja su imali kada su bili deca. A da nije pitanja, ne bi bilo ni odgovora. Ne bi bilo razvoja i napredovanja.

Stoga je dobro da čovek tokom celog svog života ostane radoznao, jer nikada ne može znati sve i uvek može iznova da se pita. Ukoliko želite da negujete dečiju radoznalost evo par stvari koje treba ispoštovati pre svega:

  • Neka vam nikada ne bude tekško da odogovarate na dečija pitanja. Ukoliko nemate vremena, kažite im da ćete im svakako odgovoriti na pitanje, čim završite posao kojim se bavite, a koji vam onemogućava da mu trenutno odgovorite u potpunosti.
  • Nemojte nikada da se podsmevate dečijim pitanjima. Nema glupih i pametnih pitanja. Dete treba uvek da se oseća sigurno i voljeno da bi moglo slobodno da pita sve što ga zanima. Ovo je važno da razume i pre nego što krene u školu, kako bi i tamo slobodno pitalo sve što ga zanima i što mu nije jasno.
  • Izbegavajte odgovor bez obrazloženja, dok ne vidite da je dete razumelo odgovor. Najružniji način odgovaranja na pitanje „Zašto“ je „Zato“ . Nemojte ponavljati tako nešto, čak i ukoliko ste kao dete od vaših roditelja ponekad dobijali takav odgovor. Budite bolji od vaših roditelja.

Pored ovih osnovnih stvari koje će detetu pomoći da se uvek oseća dobro dok postavlja pitanja, niste u obavezi da uvek na pitanje odgovarate u potpunosti ukolilko znate da vaše dete može i samo da dođe do odgovora. Podstaći ćete ga na razmišljanje ako ponekad u vašem odgovoru bude pitanje „A šta ti misliš ?“. Ovo odgovaranje pitanjem koristite ukoliko procenjujete da dete može samo da dođe do odgovora. Time ćete podstaći rad njegovih „moždanih vijugica“.

Negujte i podstičite u detetu radoznalost i time što ćete ga često pitati „Šta misliš čemu ovo služi?“ i pokažete mu neki za njega „zagonetni predmet“. Neka se igra pogađanja. Isto tako postavljajte mu različite zagonetke, primerene njegovom uzrastu. Tako ćete uvek podsticati vaše dete na razmišljanje, a to je odličan preduslov za negovanje radoznalog uma. Taj proces dolaženja do odgovora je najvažniji. Važniji od samog odgovora. Razne društvene igre takođe će doprineti detetovom intelektualnom razvoju kao što su pantomima, kaladont i slično.

Čitanje knjiga u žanru zagonetnih priča deca naprosto obožavaju. Imamo sreće da imamo domaće autore takvih romana (Uroš Petrović), pa ćete ih lako pronaći. Svaki put kada razmišljate o postavljanju zagonetki i pitanja i vi vežbate vaš um. U današnje vreme navikli smo da dobijamo instant uputstva i odgovore, stoga je posebno važno da u komunikaciji sa vašom decom radite na zajedničkom pronalaženju odgovora na mnoga pitanja, bez da posežete za gotovim rešenjima. Tako će vaše dete odrasti u osobu koja ume da razmišlja i ima kritičko razmišljanje, a samim tim i stavove u odnosu na svet koji nas okružuje.

To je alat koji će mu uvek služiti više od bilo kojih materijalnih dobara kojim ga možete obezbediti. Takva deca postaju samostalni i kreativni ljudi na radost svojih roditelja i društva u celini.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Nove odluke i Nove godine

Svi smo skloni da pred Novu godinu sebi zacrtamo nove ciljeve i planove koje ćemo ostvariti u Novoj godini. I onda krene spisak želja…Potrebni su nam stanovi, kuće, kola i ko zna šta još…Naravno na spisku su i putovanja i mnoge druge stvari koje volimo i želimo.

Manji broj ljudi donese odluku kako će u Novoj godini prestati da jedu previše slatkiša, puše i slično. Tu vrstu promena i odluka je teže sprovesti, jer nas podstiču na menjanje naših navika, a često imamo osećaj da su naše navike mi sami. No da li je baš tako?

Naše navike su uvek samo naše navike i ukoliko ih promenimo nećemo se mi lično mnogo promeniti, a možda ćemo pomoći sebi samima da živimo zdravije i bolje.

Promeniti navike je lako ako imate volju i jasan razlog zbog čega to želite. Ljudi često misle da su poznate štetne navike kao što su pušenje, alkohol i prejedanje njihovo zadovoljstvo koga se ne mogu odreći lako. Treba dobro razmisliti o razmeri zadovoljstva i štete koju nam iste pričinjavaju i doneti odluku šta u stvari želimo. Rešiti se loših navika jako je važno zbog dece koja vas posmatraju i ugledaju se na vas. Zato nemojte oklevati ukoliko razmišljate na ove teme. Nije teško kao što se čini.

Mnoge od štetnih navika usvojili smo zbog okoline i društva. Svi tako rade, svi u tome uživaju, pa što ne bismo i mi. Videćete da je moguće družiti se sa ljudima i bez tih i takvih navika i da ćete se bolje fizički osećati, a da vam to neće oduzeti ni malo vaše individualnosti i autentičnosti. Naprotiv, postaćete dobar uzor i vašoj deci i okolini i društvu čiji ste deo.

Novogodišnje odluke često budu samo slova na belom papiru koje se nikada ne ostvare. No, neka u ovoj godini ostvarite bar jednu ili dve koje ste zacrtali – dovoljno je. Promena je najlepši deo života, dok je rutina ono što narušava život u njegovoj suštini. Budite mudri i menjajte se kad god osetite da je vreme za promenu.

Srećna vam Nova godina i Božićni praznici, srećan vam svaki dan u 2023.-oj godini

N.V., redakcija Mamino ćoše

Zanimljiva pitanja za vašu decu

Pitanja podstiču radoznalost. Da nema pitanja nikada ne bismo znali tako mnogo odgovora i ne bismo spoznavali stvarnost oko sebe. Verovatno se pitate svakog dana kako da postignete sve u tom danu, koliko vam treba vremena za određenu aktivnost, šta da spremite za ručak i kad bolje razmislite pitanja su svakodnevica u glavama svih nas.

Koliko toga se tek pitaju naša deca od kako progovore i šta sve ona žele da saznaju, to svakako znate i svedočite tome svakog dana. Nekada postavljaju baš teška pitanja i teraju nas da se zamislimo iznova na tako puno suštinskih pitanja.

Ovim kratkim tekstom želimo da vas podsetimo na pitanja koja možda niste stigli da postavite deci, zbog mnogobrojnih obaveza koje imate svakog dana, a koja su zanimljiva iz više razloga. To su pitanja koja će vašu decu iznenaditi, jer izlaze iz uobičajenih šabolna „Kako je bilo u vrtiću? Šta je bilo za ručak? Da li si sve pojeo/la?…“

To su takođe pitanja koja će vašem detetu biti potvrda da vas ono izistinski zanima. I na kraju to su pitanja koja će vašu decu naučiti da posmatraju sama sebe, da osluškuju svoja osećanja i svoje misli unutar sebe, što je izuzetno važno za njihov razvoj i razumevanje sebe i drugih. Pa da krenemo sa zanimljivim pitanjima koja možete ponekad sporadično postaviti svojoj deci. Svakako ne bi trebalo da ih „izbombardujete“ sa svim pitanjima odjednom.

  • Da li si danas bio/la ljubazan prema nekom?
  • Da li te je nešto nasmejalo danas?
  • Da li si čuo/la nešto novo danas?
  • Da li si danas pokušao/la da uradiš nešto što nikada pre nisi?
  • Da li je neko danas prema tebi bio ljubazan, rekao ti izvini ili nešto slično?
  • Da li postoji neko kome bi voleo/la da se zahvališ danas?
  • Da li si danas uradio/la nešto nešto što ti je bilo baš teško?
  • Na čemu si danas zahvalan/a?
  • Da li postoji nešto ili neko ko te je danas inspirisao/la?

Nakon svih ovih pitanja, par napomena. Važno je da svako pojedinačno pitanje postavite u pravo vreme i na pravom mestu. Nemojte biti nestrpljivi i pokušajte da osetite i to vreme i to mesto. Od toga zavisi i kakav ćete odgovor dobiti. Takođe se potrudite da to postavljanje pitanja sa vaše strane bude spontano, a ne nametljivo. Naravno ukoliko vas odgovori na ova pitanja iskreno zanimaju. Deca imaju nepogrešiv „unutrašnji metar“ za našu iskrenost, za naša osećanja i znaju da razlikuju sve te neke suptilne stvari, na koje možda često ne obratimo pažnju razmišljajući „kako su oni još mali da razumeju“ kako se vi osećate i slično. Sve je upravo suprotno tome. Oni uvek nepogrešivo, po boji vašeg glasa, po vašoj mimici i vašim kretnjama znaju veoma dobro da osete kako se vi osećate.

Zato neka vam ova pitanja budu tek smernice za razmišljanje u jednom novom pravcu produbljivanja odnosa sa vašim detetom. Naravno da bi bilo zanimljivo da ova ista pitanja postavite sebi samima svakog dana i da se suočite sa kvalitetom vašeg života ili sa pitanjem da li je vaš život postao „prevelika rutina i navika“. Možda će vas upravo ova pitanja inspirisati na stalno uvođenje novina u vaše dane i na više avantura zasebnih ili zajedničkih.

Ovo je samo jedan od načina da produbite svoj i detetov unutrašnji svet, na kome je „sazidan svet“ vašeg života. Uživajte na putovanju međusobnog upoznavanja.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Šta znači imati vremena za sebe

Danas se često priča o tome da mame u pokušaju da sve u njihovoj porodici bude savršeno zaborave na sebe. Kako znate da ste u toj grupi mama „koje zaboravljaju na sebe“?

Pa lako ćete se pronaći ukoliko često preskačete vaše dnevne male rituale, zarad dece, muža, posla ili šetnje kućnog ljubimca. Svako ima neke male dnevne rituale u samonezi, kod nekog je to jutarnja nega lica, pijenje kafe ili čaja u miru, vežbe joge ili pilatesa, pravljenje i ispijanja smutija ili ceđene pomorandže…Šta god da je na listi svih pobrojanih mogućih malih rituala, nemojte ih preskakati, sebe radi. Bićete zadovoljni ukoliko ih poštujete. I suprotno, bićete veoma tužni ako ustanovite na kraju nedelje da ste od sedam dana, pet dana preskočili neki od svojih rituala.

To su svakako male pažnje koje su svakoj ženi potrebne od nje same. Bez njih ona se oseća nezadovoljno, a kao posledica tog nezadovljstva trpeće odnosi u porodici. Neku svoju ljutnju i nezadovoljstvo iznećete na pogrešnu adresu.

Zato razmišljajte i činite preventivno da do toga ne dođe. Trudite se da vam ljubav prema vama ne bude poteškoća, već uživanje koje ćete redovno upražnjavati.

Zadovoljna mama je dobra mama. Energija njenog zadovoljstva preliće se na ukućane, a isto se dešava i sa nezadovoljstvom. Nezadovoljstvo se lako leči, ako u svoju životnu praksu uvedete jedan nov ritual – a to je zahvaljivanje na svemu što imate sada i ovde.

Zahvalnost za zdravlje, za decu, za blagostanje, trpezu i sve ostalo što prepoznajete da vas okružuje, a da je dobro. Predstojeći praznici prava su prilika da se zahvalimo bližnjima, rođacima, prijateljima i svemu onome što nas raduje. Učite i decu zahvalnosti. Ako ne svakog dana, ali praznične trpeze su prava prilika da podelimo glasno zahvalnost između sebe. Pokušajte, lekovito je i podstiče i duhovni razvoj vaše dece.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Oseća se miris praznika

Iako do Nove godine ima još nepune tri nedelje, oseća se miris praznika u vazduhu. Sneg je počeo da provejava, više smo u toplim domovima i oko trpeze. Pred nama su i dani slava, ali i Nova godina i Božić.

Deca željno iščekuju svoje poklone i Deda Mraza, ali to nije razlog da zajedničkim snagama ne ukrasite kuću sa što više ukrasa koje ćete sami napraviti.

Kroz fotografije dajemo vam par predloga za prelepe i mirišljave ukrase. Od pomorandži i mandarina, koje ćete prethodno dehidrirati u rerni mogu da se naprave neverovatni nizovi koji odišu mirisom agruma. Ako u nizove dodate i štapiće od cimeta, vaš dom će biti jedno toplo mirišljavo mesto.

Šišarke od kojih možete da pravite različite male patuljke i gnome, prethodno operite i takođe osušite u rerni kako biste prevenirali postojanje raznih malih bubica. Možete ih obojiti raznim bojama, ali i namirisati eteričnim uljima.

Svi ovi blagi i prirodni mirisi uticaće na zdravlje i dobro raspoloženje svih ukućana. Posle svakog završenog posla, sedite zajedno i popijte zasluženo jedan topao napitak, kako ili čaj, ko šta voli.

Mirisi praznika su neodoljivi. Često se koristi rerna, peku kolači, hlebovi i uživa u toplom okruženju najbližih, kao i svih prijatelja i drugara koji imaju vremena da vam se pridruže.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kako da praznici ne budu stresni

Uoči praznika svaka mama pravi listu u svojoj glavi poklona za decu, poklona za bližnje, zatim listu potrebnih namirnica za prazničnu trpezu, listu obaveza vezanih za decu, listu obaveza vezanih za uređenje kuće, zatim odabira garderobe za decu i sebe i sve ostale moguće i nemoguće liste. Sama pomisao na sve ove liste i planove i organizaciju vremena uz obaveze na poslu i u kući, već je stresna.

Napravite raspored tako da izbegnete sve te gužve u prodavnicama i tržnim centrima i krenite u potrebne kupovine već sada. Pri tom naravno rasporedite budžet u skladu sa svojim mogućnostima za sve segmente gore pobrojane. Već smo pisali da pokloni za bližnje ne moraju da se kupuju, mogu da se prave u vidu raznih zanimljivih keksa i kolača, prigodno upakovanih. Dobro je da imate zato razne ambalaže i papire i mašne za pakovanje, a to možete kupiti u svakoj knjižari.

  1. Sve kupovine gledajte da završite do polovine decembra i tako izbegnete svaku kupovinu uoči praznika kada će biti velike gužve i u saobraćaju i na mestima kupovine.
  2. .Pripremite poklone za vašu decu takođe pre i sakrijte na sigurno mesto u kući.
  3. Ukrasite kuću sa ukrasima koje već imate, samo promenite mesta i načine na koje ćete vaš dom ukrasiti. To obavezno uradite sa vašom decom zajedno, slušajući i njihove predloge.
  4. Lepo je da puštate prazničnu muziku dok zajedno imate aktivnosti uređenja ili pakovanja poklona za rodbinu i rođake, bliske prijatelje.
  5. Vaša i dečija garderoba za doček Nove godine, ukoliko je dočekujete kod kuće u krugu porodice može biti i pidžama koju ćete ukrasiti nekom šljaštećom sitnicom, šnalom u kosi ili mašnom oko pojasa.
  6. Neka na prazničnoj trpezi, pored hrane i kolača bude dovoljno voća, da se ne biste opteretili nekim nezdravim grickalicama i kako biste izbegli njihovu kupovinu.
  7. Svakog vikenda u drugoj polovini decembra možete zajedno sa decom da očistite kuću, pripremite jela i kolače koji mogu da stoje ili da se zamrznu, i tako provedete više vremena u krugu porodice, a manje vremena jurcajući unaokolo u potrazi za „još nekim bitnim sastojokom“.

Smisao praznika je da budete više u kući, pa tako i organizujte svoje vreme u ovom mesecu kako biste potpuno izbegli izlaske u kupovinu uoči samih praznika. Uštedećete vreme, novac i svoje „nerve“, i ostati mirni i prisutni uz vašu decu kada je najpotrebnije. Nova godina će stići i ako ne postignete sve, zato unesite što više ličnog mira i spokoja u te dane. Prošetajte sa decom po obližnjem parku, udahnite duboko i shvatite da iako živimo u jednoj trci u potrazi za svim i svačim, Nova godina nije ni vreme ni mesto da „kupite i obezbedite“ savršenstvo koga nema.

To su samo praznici u koje možete ući sa mnogo manje potrebe da imate sve, a sa mnogo više zahvalnosti za sve ono što već imate, a kupiti se ne može.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Šta ćete kupiti detetu za Novu godinu

Keksi u obliku novogodišnjih čarolija

Bliži se i taj dan kada svaki mališan očekuje poklon od Deda Mraza. Danas u ovoj potrošačkoj civilizaciji, broj poklona koje dete dobije u toku godine često nije mali, pa novogodišnji pokloni nemaju više tu draž koju su nekada imali, kada su upravo ti pokloni bili jedini koje bi dete dobilo u toku godine.

U zavisnosti od uzrasta deteta su i njegova očekivanja i želje. Ukoliko je dete još uvek u uzrastu da veruje u Deda Mraza, onda vaš zadatak nije težak. Dovoljno je da sednete sa detetom i napišete pismo Deda Mrazu. Tako ćete jednostavno znati šta vam je činiti.

Ako je vaše dete prestalo da veruje u Deda Mraza, verovatno će vam reći šta želi, bez rituala pisanja pisma. I sada dolazimo do pitanja da li ste u mogućnosti da ispunite sve njihove želje. Pokloni i darivanje nisu moranje i potrebno je da svedete trošak novogodišnjih paketića na razumnu vama prihvatljivu opciju. Pri tom ni slučajno ne bi trebalo da se osećate loše ukoliko niste u mogućnosti da ispunite sva dečija očekivanja.

Danas nije lako svesti sve na razumnu meru, jer je sve podešeno da mnogo trošimo i stalno nešto novo kupujemo. Praznici su idealno vreme da se zamislimo oko teme darivanja i da otvoreno sa decom razgovaramo o činu darivanja. Darivanje treba biti od srca i najvažnije je da decu učimo tome da se može darivati i bez kupovine. Najlepši pokloni su kada nešto napravite za svoje mališane kao što je kolač ili palačinke. Isto tako deca mogu da daruju druge tako što će napraviti poklone za drugare, za baku i deku. Dovoljno je da nešto nacrtaju, napišu ili naprave od različitih materijala uz vašu pomoć ili sami.

Pokloni bi trebalo da imaju vrednost osećanja koje delimo sa najbližima, a to se nikako ne podudara sa novcem koji možemo odvojiti za iste. Zato budite maštoviti i slobodno napravite poklon za vaše najdraže, a samo deo dokupite u nekoj dobroj dečijoj radnji. Isto tako organizujte vreme da sednete sa vašom decom i napravite poklone za vašu bližu rodbinu i prijatelje.

Možete zajedno sa decom umesiti keks kolače i iseći ih različitim modlama, tako da budu u obliku zvezdica, krugova, trouglova…Iste možete i ne morate obojiti, popakovati u manje tegle koje ćete vezati zanimljivim trakicama i prekriti lepim papirima. Imate sjajan i orginalan poklon, koji ne zahteva mnogo novca a u čijem stvaranju ste učestvovali svi zajedno. Ovakve stvari će vaša deca pamtiti i kada porastu razumeće da darivanje nije obaveza, već radost da možete da podelite sa drugima ono čemu ćete se svi radovati.

N.V., redakcija Mamino ćoše