Izdvojeni

Svest o sebi i bebi u stomaku

Negde nam je svima poznato da je svesnost kod čoveka još uvek mala. Sećate se ono kako Frojd to prikazuje kao ledeni breg, pa mnogo toga pod vodom i tako malo toga iznad vode, nekih 3 do 5 procenata.

Nedavno sam postavila pitanje na svojoj fejsbuk stranici da li je stvarnost objektivna ili subjektivna. I tridesetak ljudi je odgovorilo da je subjektivna, a jedan gospodin se baš ljutio i svakog ispod odgovora zapitkivao da li ima fakultet, licencu i slično, a onda je raspleo na široko kako je sramota i gde je nauka otišla, kada ljudi sa fakultetom odgovaraju da je stvarnost subjektivna.

Nauka i nije na mnogim poljima otišla daleko baš zato što nisu u mogućnosti da postojeće metodologije primene na pojavama koje se dešavaju unutar nas, kao što su naše emocije, snovi, intuicija…

Tu smo gde smo sa svojom svešću i poznavanjem sebe, svoje prirode i svojih obrazaca ponašanja.

Kako ćete prepoznati one koji mogu malkice da vas povuku na gore u tom smislu?

To su ljudi koji vas gledaju u oči i koji pažljivo slušaju ono što govorite. To su ljudi koji vam odgovoraju na postavljeno pitanje, a ne pričaju o nečem drugom što njih tišti u tom trenutku zaboravivši da ste ih nešto pitali. To su ljudi koji su u kontaktu sa vama prisutni i svedoče svojom pažnjom o tome. Zašto je sve to važno kada ste u drugom stanju?

Važno je da poštujete sebe i svoje vreme. Važno je da kada idete na bilo koji pregled budete ispoštovane kao žene, da vam se lekar obraća sa poštovanjem, da razumete da kada ništa ne govori dok gleda UZ zato što se zagledao u ekran, a na vas zaboravio, ne znači da sa bebom nešto nije u redu, pa stoga ne brinite. Važno je da ne slušate druge o tome kako su se porađali, sem svoje majke – jer vi delite sa njom upravo to sećanje i vaše telo pamti upravo taj događaj i ima prirodnu potrebu da njeno iskustvo ponovi.

Imati svest, znači uputiti se u te detalje i osvestiti ih kao emocije koje ta saznanja prouzrokuju, a onda otići korak dalje i razmisliti kako ne ići tim putem i šta mogu da uradim tim povodom. Nemojte verovati da neko drugi ima bolji ključ za vas od vas samih.

A sada kada to znate, uzmite papir i olovku i krenite da odgovarate na pitanja, ali iskreno:

  • Koliko me plaši porođaj – na skali od 0 do 10?
  • Čega se plašim konkretno (nabroji)?
  • Da li je porođaj nešto što se tiče i partnera ili je samo moja stvar?
  • Šta me nervira danas i ovde u ovoj trudnoći?
  • Ko me čuje i vidi, a ko je samo „kobajagi“ tu?
  • Šta mi moja beba govori?
  • Da li mogu da razgovaram sa mojom bebom o stvarima koje me muče?
  • Da li ću biti dobra mama?
  • Da li moj partner razume kroz šta prolazim svakog dana?
  • Moram li biti savršena po svaku cenu?
  • Kako reagujem inače na nove i iznenadne situacije, tako ću reagovati i na porođaj kada krene?

To je mali spisak pitanja za početak, a za kraj razvijte svoje načine introspekcije, na sprskom rečeno poniranja unutar sebe. Svaki dah koji uputite bebi konkretno i sa pažnjom, mali je pomak u svesti o vašem postojanju

Ne brinite šta za bebu treba da kupite, ne brinite da li ste se dovoljno doterale za fotkanje na instagramu, ne brinite o svim tim stvarima, koje vam troše toliku energije da biste se prikazali u bilo kakvom svetlu. Nije vam potrebno prikazivanje, potrebno vam je da budete više ovde i sada. I eto kako same sebe možete prirodno da pripremate za ono što je pred vama.

Dođite do svoje suštine, postavite prioritete u svom životu i trudite se da budete na čelu istih. Drugo stanje je odlično vreme za različita pitanja, a bez pitanja nema kretanja i života.

I svako jutro i svako veče zagrlite vašu bebu u mislima i znajte da ona to oseća i zna. Budite sa vašom bebom u miru.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto: Pixabay

Kada jesen oboji dan

Jesen ne boji samo lišće na drveću. Jesen boji i dane u svakoj porodici, domu i kući. Kako vi izlazite na kraj sa tom novom „bojom“? Svi bismo duže da spavamo, posebno kada pada kiša. Deca bi dugo da se razvlače u krevetu, jer je mekano i toplo. Nekako smo usporeniji i kao da nam svima treba neki podsticaj na kretanje.

Sve u prirodi se menja, pa se jednako i u nama menja. Obaveza je mnogo, nikad više čini se, a vremena sve manje. I zato se radujemo svakom sunčanom danu i plavom nebu. Lakše je tada ići u susret svakodnevnim zadacima.

Uvedite jutarnju muziku kao podsticaj ukućanima na „ubrzanje“. Danas ima mnogo načina da se organizujete tako i animirate decu da „uskoče“ u taj voz. Napišite im podsetnike za sve aktivnosti od ranog jutra. Za „malce“ nacrtajte iste. Oblačenje, pranje zuba, umivanje, doručak…Namamite ih mirisnim doručkom kao što su prženice sa džemom ili palačinke na brzaka. Možda u mleko da ubacite i malo kakao, tek da se malo oboji i zamiriše.

I jesen će tako postati jednako lepa, kao leto i mnogo lakša za poći i doći. U jesen je mnogo novog voća na trpezi. Naučite decu da primećuju takve stvari. Grožđe, jabuke, kruške…Trebalo bi da svega toga ima na pijaci i vašoj trpezi. Probajte nove recepte, uvedite čorbice i potaže, da se organizam ugreje i prilagodi spoljašnjoj temperaturi. I naravno verujemo da su deca porasla i da će trebati nove patike i nove pantalonice i duksevi i jaknice…Još jedan razlog da se svi zajedno uputite u kupovinu i napravite avanturu od toga.

Male stvari čine život. Baš, baš male stvari. Budite kreatori svojih dana i bojite ih u one boje koje vi želite. Dosta smeha, radosti i igre učiniće ovaj svet boljim mestom za život.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Podela posla u kući između mame i tate

Mnoga sociološka istraživanja potvrđuju da mame u kući mnogo više rade, uprkos svim nastojanjima da se poslovi u kući podjednako raspodele. One više razmišljaju i brinu o deci unapred, pa se shodno tome upravljaju ka planiranju i organizovanju svega oko dece. Emotivno su angažovanije, prate raspoloženja svoje dece i uvek su spremne da smisle način kako da deci pomognu i preduprede mnoge nezgodacije i zgodacije.

U skandinavskim zemljama gde su se ovi procesi najviše istraživali, došlo se do zaključka da to često nije smetnja u bračnim odnosima niti pravi razdor samo po sebi, ali mame jesu iscrpljenije i pod većim stresom zbog stalnog angažovanja na svim poljima.

Napor i želja novih generacija, posebno tata koji žele više da se angažuju oko svoje dece, dovodi do ravnomernije raspodele posla u kući, a tome pogoduje sve više zanimanja u svetu koji mogu da se obavljaju od kuće, kao i kulturološke promene u pogledu na muško – ženske odnose.

Danas kada se mnogo govori o rodnoj ravnopravnosti, i kada se govori o tome da možemo da izaberemo rod kome želimo da pripadamo, dolazimo do mnogih upitanosti u pokušaju da razrešimo mnoge dileme koje nam se pojavljuju.

Uzimajući u obzir nepobitnu činjenicu u kojoj se današnja žena nalazi kao majka, a to je da je preopterećena količinom obaveza oko kuće, dece i posla, krenućemo sa pitanjima koja će možda biti od pomoći sociolozima i psiholozima u nekim narednim istraživanjima, a radi dobrobiti upravo majki koje nose manje više slično breme u svim zemljama sveta.

  1. Da li je insistiranje na ravnopravnosti, pogrešno protumačeno od mnogih ljudi i poistovetilo se sa jednakošću? Obrni, okreni, čast iznimcima, ali žene su fizički slabiji pol i samim tim teško je reći da možemo biti jednake u obavljanju mnogih teških fizičkih poslova. Isto tako fiziologija ženskog tela omogućava ženama da rađaju decu, te su bebe tokom devet meseci i fizički povezane sa majkom tako snažno, što često dovodi to toga da ta veza ostane snažna za ceo život. U tome svakako ne možemo biti jednaki.
  2. Da li je razgovor o pravednijoj raspodeli poslova u kući doveo do više razdora u porodicama ili je pomogao da stvarno bolje raspodelimo poslove? Svemu što se predlaže od strane drugih, treba prići obazrivo imajući u vidu mnoge aspekte našeg postojanja. U Srbiji je kulturološki još uvek kuća i porodica „na ženi“. Drugim rečima društvo to od žene očekuje, jer je to deo naše tradicije, koja je tim načelom kroz mnogo vekova sačuvala porodicu. Zato je teško u glavama današnjih ljudi mnogo toga promeniti, jer naši muškarci i žene nisu u tako velikoj meri prihvatili takav način razmišljanja. Nove generacija i nove okolnosti života i rada polako kreću tim putem i u našoj zemlji. Kakvi su rezultati u tim novim pokušajima ravnopravnije raspodele poslova, vreme će pokazati.
  3. Da li se prilikom razgovora o pravednijoj raspodeli posla, uzima u obzir i različita priroda muškarca i žene? U prirodi žene je da brine, kao što je u prirodi muškarca da bude aktivan. Mnoge osobenosti nas prave različitim, pa upravo te razlike treba uzeti u obzir pri raspodeli poslova. Najgori scenario je kada žene očekuju od muškaraca da se ponašaju poput njih i obrnuto, a upravo je ova tema takva očekivanja podstakla.

Na kraju svih pitanja, svako u svojoj kući treba da dođe do sporazuma i saglasnosti oko svega, bez pritisaka i insistiranja sa bilo koje strane. Sve što se uzajamno dogovorite, a da se pri tom svako oseća dobro u odnosu na dogovor, doneće i dobre rezultate u vašem svakodnevnom porodičnom životu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

U odrastanju dece ko koga vodi

Inspiracija za naslov ovog teksta, nastala je zbog relativno novijeg pokreta u svetu koji se odnosi na uvođenje čvrste hrane, pored ili nakon dojenja, a zove se „Beba vođa dohrane“. S tim u vezi treba reći da je reč o zdravologičkom odnosu prema ishrani deteta, gde ono samo jede i što je važno žvaće hranu. Umesto raznih pasiranih kašica, bebi se nudi hrana na način da je ono samo uzima ručicama i stavlja u usta i žvaće koliko i kako može.

Svi znamo da bebe od najranijeg uzrasta vole da stavljaju sve u usta i da im je to način da ispituju ovaj svet. Koriste i usta i čulo ukusa u tom ispitivanju. Često žvaćkaju svašta i u periodu izbijanja zubića, što se poklapa sa periodom interesovanja za čvrstu hranu. A dodatna dobrobit je i ta što na taj način bebe vežbaju finu motoriku svojih prstića i ruku, jer se služe hlebom, mrvicama hleba i slično. Sam naziv ovog načina uvođenja nemlečne ishrane, dovodi nas do pitanja u naslovu teksta. Ko koga vodi u odrastanju vaših mališana.

Koliko god izgledalo da smo mi kao odrasli ljudi tu da povedemo svoju decu, jer tako mnogo stvari o svemu već smo spoznali, zastanite za trenutak i dobro promislite. U roditeljstvu ste novi, kao i vaše dete (ako govorimo o prvom detetu). Ma šta i koliko znali, ipak se sa svim susrećete prvi put u svom životu. Stoga se ipak u roditeljstvu vodite zajedno i uzajamno. Posmatrajte svoje dete i neka vam glavni postulat u njegovom odrastanju bude da ga u istom ne ometate. Sve drugo je manje važno.

Da bi vaše dete naučilo da samo sedne, da samo nauči da puže i samo nauči da hoda, potrebno je da ga pustite na podu ili obezbeđenoj ravnoj podlozi da samo vežba, kreće se i savladava prepreke koje se pred njim postavljaju. U isto vreme će krenuti možda, ako mu ponudite i samo da jede. A ako ste najhrabriji, kada nauči da sedi, ponudite mu nošu, videćete da će brzo savladati i odvikavanje od pelena. Jer naše bebe znaju mnogo više i sposobnije su nego što nam to na prvi pogled izgleda.

Zato drage mame i tate, naučite da posmatrate svoje dete i prepoznajete njegove razvojne faze i njegove stvarne potrebe. Mama je neophodna u bebinom vidokrugu stalno u prvim mesecima. Beba često sebe doživljava kao da su njih dvoje jedno. Nema svest o svom posebnom postojanju. Zato je svaki odlazak mame popraćen plačem i potragom za mamom. Ali kada beba razvije taj način doživljaja da su oni odvojeni i kada stekne sigurnost u mamino stalno postojanje, ona će sama početi da traga za novim sadržajima u okolini. I mame će prepoznati taj trenutak.

Zato niko nikog ne vodi, već se deca i roditelji uzajamno upoznaju i zajedno rastu. Deca kao deca, a odrasli rastu kao roditelji, spremni da svakog dana nešto novo nauče.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Šta su to štap i šargarepa

Štap i šaragarepa su kratki metaforički nazivi za kažnjavanje i nagrađivanje dece. Roditelji često primenjuju „štap“ i „šargarepu“ u nadi da će svoju decu tako vaspitati. „Štap“ ne podrazumeva da bijete svoju decu, već da ih kažnjavate uskraćivanjem određenih stvari.

Često ćete čuti u svom okruženju, a i vi ste to verovatno ponekad činili, „ako ne budeš dobar/dobra nećeš dobiti to i to ili nećeš gledati crtane filmove“…Svaka vrsta kažnjavanja dece podvode se pod tehniku „štap“, jer svakako je neka sila u pitanju. Vi ste veći i moćniji i možete svoje dete da kaznite kako mislite da je primereno. S druge strane tehnika „šargarepa“ je ono kada roditelji nagrađuju svoju decu na različite načine tako što im nude slatkiše ili lutke ili nešto drugo što oni najviše vole, ali opet pod određenim uslovima.

Svaki put kada postoji uslovljavanje dece u nekom njihovom ponašanju, to su tehnike koje teško da mogu da funkcionišu kao vaspitne mere u predškolskom uzrastu. Kod dece se logičko mišljenje, pa samim tim i razumevanje povezanosti određenih uslova, razvija tek od sedme godine. Tek od tog uzrasta mališani razumeju „ako“ – „onda“.

Pre tog uzrasta prosto oni vas ne razumeju. Čuju, ali ne mogu da povežu šta su ta dva pojma, čak i ako kažu da su razumeli. Zato drage mame, pokušajte da izbegnete bilo kakvo uslovljavanje svoje dece, jer tako poštujete njihove razvojne faze i mogućnost da vas isprate u vašim zahtevima. Dolazi do nerazumevanja između roditelja koji ne znaju ove činjenice i dece, pa to često kod mama i tata izaziva ljutnju, jer misle da deca iz nekog svog hira neće da poslušaju. No nije uvek to u pitanju, nekada ne mogu da vas poslušaju, jer ne shvataju te pojmove i tu vezu. Ima mnogo načina na koje možete decu vaspitati bez „ako“ i „onda“. Ne kažemo da je to lako, ali pokušajte da ih pronađete i da imate strpljenje za odrastanje vaše dece.

N.V. , redakcija Mamino ćoše

Vrtić – mesto gde nam rastu deca

Nekada smo živeli u zajednicama sa roditeljima i njihovim roditeljima, na zemlji, na imanjima i deca su rasla pored odraslih i ostale dece. Tada su se u porodicama rađala deca u većem broju, pa tako nikome nikada nije bilo dosadno i postojala je neka prirodna socijalizacija i uklapanje sa ostalim ljudima.

Danas je porodica osnovna i često u nemogućnosti da brine o svojoj deci, jer mame i tate moraju da rade, kako bi obezbedili egzistenciju za svoju decu. Takva promena u društvu izrodila je vrtić kao ustanovu gde danas odrastaju deca. Vrtići nisu mesta gde nam neko čuva decu. To su mesta gde deca provode dane družeći se sa ostalom decom, vaspitačicama, jedu, spavaju i rastu. Bez obzira da li se deci tako maloj dopada da idu u vrtić, on je danas neminovnost. Kada prođe period privikavanja, deca uglavnom zavole da idu u vrtić i tamo što šta nauče. Svakako nauče da u društvu vršnjaka postoje neka nepisana pravila, da se jede uvek u određeno vreme, igra sa zajedničkim igračkama, da se recituju pesmice i razne druge glumačke veštine steknu. U vrtićima se sanja i crta i piše, prave razne stvari od kolaža i plastelina. I ukrašavaju se zidovi soba u kojima grupe dece borave.

U vrtićima se uvek čuje dečija graja i zato su vrtići kao male košnice u kojima rastu naši najdraži i najmiliji malšani. Verujemo da će ove jeseni neki novi „malci“ krenuti u vrtić, mame će brinuti i možda plakati više od njih. Ali drage mame, ne brinite, uskoro će se i oni uklopiti u ta topla mesta gde obitava mašta i snovi mnogih dečijih glavica.

Vaspitačice imaju tu sreću da gledaju decu kako rastu, da se raduju njihovim malim i velikim postignućima i igraju se sa njima po vasceli dan.

Srećan polazak u vrtić svoj deci, a posebno mamama i tatama!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Tanjir malih zalogaja za decu

Leto je vreme kada se sva deca intenzivnije druže, jer je manje obaveza oko škole i vanškolskih aktivnosti. Nekada se dogodi da vaša deca pozovu drugare u goste i da možda time u tom trenutku niste oduševljeni, ali šta je tu je.

Kada su deca već stigla, a mrzi vas da na ovim vrućinama pečete palačinke (iako bi ih deca uvek izabrala, da se ona pitaju), možete prirediti jedan veliki šareni tanjir raznolikih malih zalogaja.

Sada je sezona raznolikog voća, a i povrća nam ne manjka. Kada tome dodate krekere i malo delikatesnog sira i šunke, gozba je na pomolu.

Neka vaša najveća posuda ima ivice, jer deca su sklona da naprave nered, a ovakva posuda im to onemogućava. Mali zalogaji koje mogu da pokupe čačkalicama biće velika zabava i učenje o ukusima koji se mogu mešati, što da ne.

Dinja. lubenica, maline, bebi šargarepe, jabuke, kačkavalj, šunkica obmotana oko celera na primer, pustite mašti na volju. Dodajte kreker u malim posudicama i niko gladan neće otići kući, a šareni tanjir malih zalogaja, ubrzo će biti prazan.

Proverite !

N.V. , redakcija Mamino ćoše

Letnje igre sa vodom

Visoke temperature su idealne za igre sa vodom, a čini se da deca ništa više ne vole, nego da se igraju sa vodom. Evo par ideja, mada verujemo da će vaša deca i sama iste smisliti ili domisliti.

  1. Štafeta sa čašom punom vode – Društvo se podeli u dve ekipe. Na cilj se stave dve kofe iste veličine, a takmičari dobiju po jednu plastičnu čašu u ruku. Potrebno je na česmi napuniti čašu vodom i pretrčati sa istom u ruci, te isporučiti je u kofu. Nakon toga se prazna čaša preda narednom takmičaru. Ekipa koja prva napuni kofu sa vodom je pobednik.
  2. „Grudvanje“ balonima ispunjenim vodom. Opet se deca dele u dve ekipe. Obezbedite im dva lavora i gomilu balona. U pripremi se baloni napune vodom i zavežu. Tako dobijemo mnogo „vodenih grudvi“. Nakon toga kreće grudvanje. Nema pobednika, samo ima mnogo mokrih učesnika. Naravno obavezno je da su deca u kupaćim kostimima. Ova igra izaziva mnogo vike, vriske i veselja.
  3. Prskanje baštenskim crevom. Nema strogih pravila, ko se prvi dočepa creva prska ostale koji beže ili naprotiv žele da se „istuširaju“.
  4. Baloni od sapunice. Za ovu igru koju vole svi različitih uzrasta potrebno je malo deterdženta, vode i krug kojim ćete praviti balone od sapunice. Imate danas na netu i kako sa savijenom žicom velikog formata možete da napravite ogromne balone, posebno ako ima vetra. Divno je posmatrati ove balone, a deca uživaju da ih „pljeskaju rukama“ kako bi isti nestali.

Nadamo se da će ovih par predloga biti dovoljno da se vi i vaša deca kroz igru rashladite u ovim vrelim letnjim danima. Uvek pitajte i decu da li imaju ideje kako bi se sve mogli poigrati vodom. Ako je vaše dete samo, nema društva, dovoljno je da mu napunite najveću plastičnu posudu vodom i date gomilu igračaka da ih kupa, pere i doteruje na svoj način.

Leto će proći brže nego što se nadate i opet ćemo ući u obaveze u kojima će ovakve i slične igre biti „nemoguća misija“. Zato uživajte u svakom toplom danu i dečijoj radosti koju oni donose.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Bake i deke mogu biti od velike pomoći

Danas kada su roditelji rastrzani između roditeljstva i poslovnih obaveza, pored državnih i privatnih vrtića, tu su i bake i deke, kao potencijalni „servis“ za ispomoć oko dece.

Deca su takođe rastrzana između različitih dodatnih aktivnosti i odlaska u vrtić, pa im boravak kod bake i deke može biti predah u svakodnevici koja je ispunjena mnogim sadržajima.

Ako su vaši roditelji fleksibilni i mogu da istolerišu zahteve koje pred njih stavite kada je čuvanje dece u pitanju, iskoristite svaku pomoć koju mogu da vam pruže. Danas su jedna od prepreka različite navike u ishrani. Naši roditelji teže mogu da prihvate priču o zdravoj i manje zdravoj hrani. Često se čude zahtevima svoje dece da unucima ne treba davati slatkiše, beli hleb i slično. Čude se jer su svoju decu odgajili na svemu tome za šta se danas govori da nije zdravo i nije im jasno zašto su se sada stvari promenile.

Ukoliko ne možete da nađete zajednički jezik oko ishrane dece ili osnovnih stvari vezanih za vaspitanje, možda je bolje da potražite neku drugu alternativu za ispomoć oko dece. No, ukoliko vaši roditelji razumeju vaše zahteve, imaćete veliku pomoć od ljudi u koje sigurno možete imati poverenja da će vašu decu pričuvati sa mnogo nežnosti i ljubavi.

Bake i deke vole unuke na poseban način. Imaju više vremena i strpljenja, jer nemaju obaveze na poslu, mogu da im se posvete mnogo više nego svojoj deci, imaju laganiji ritam koji je u skladu sa ritmom dece. Maloj deci više prija taj spori ritam govora, pevušenja i pričanja priča. Tako su nekako ritmički deca i bake i deke usklađeniji.

Bake i deke sklone su rutini dana. Zna se kada je ručak i odmor posle ručka, a to deca takođe vole. Deca vole atmosferu sigurnosti i spokoja koja je uvek prisutna u kući starijih ljudi. Koliko deca svojim smehom donose radosti svojim bakama i dekama, toliko oni uzvraćaju sa strpljenjem i nežnošću ka deci. Zato je danas baka ili deka „servis“ neprocenjiv u pomoći roditeljima. Ne košta ništa, a usluga je maksimalna.

Možda tako nije u većini zemalja Evrope, ali u našoj zemlji to je i dalje primaran oblik pomoći roditeljima u podizanju dece. Verujemo da je to blagoslov i za decu koja pored mame i tate, odrastaju uz bake i deke. Mnoge mudrosti života, tako se prirodno i spontano prenose na nova pokolenja. Budimo zahvalni, što naši roditelji žele da nam pomognu i nisu „emancipovani“ poput roditelja na zapadu. Neka se taj deo našeg mentaliteta očuva zarad dobrobiti svih.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Trudnoća u letnjim mesecima

Trudnice u letnjim mesecima teže podnose visoku temperaturu, jer su već opterećene viškom kilograma, hormoni su uzburkani i često se u određenim nedeljama trudnoće više znoje. Sada je to znojenje pojačano letnjim temperaturama, a dešava se da se i lakše otiče u letnjim mesecima. Sve to nije ništa strašno, ali da bi vam bilo što udobnije, prilagodite odevanje, boravak u prirodi i ostale aktivnosti letnjim vrelinama.

Izbegavajte da budete na suncu u onom već naveliko poznatom periodu između 10 i 16 časova. Izbegavajte gradski prevoz u špicu i gledajte da koristite klimatizovana vozila. Obezbedite što više laganih, od prirodnih materijala haljine. laganu, ravnu i otvorenu obuću.

Svakako je preporučljivo da povećate unos tečnosti, najbolje vode ili vode sa limunom. Izbegavajte tešku i masnu hranu, voće i povrće je idealna hrana u vrelim danima. Što više salata i naravno lubenica i ostalog voća sa većim procentom vode.

Šetnje ostavite za večernje ili rano jutarnje sate. Ovakav ritam obezbediće vam da lagano pregurate kroz vrelinu leta. Ako vam je termin za porođaj u letnjim mesecima, ne brinite, većina porodilišta je klimatizovana, pa će vam svakako biti ugodno, što se temperature tiče. Bebci rođeni u leto su nežni, vole vodu, vole sunce i vesele su naravi. Budite spokojni i verujte da je svako godišnje doba dobro za vaš susret sa bebom. Leto samo ima drugačije izazove. Za trudnice koje su na početku trudnoće ili u drugom trimestru, idealno je da se upute put mora i deo trudnoće provedu plivajući u moru.

Naravno, za to vam je potrebno odobrenje vašeg lekara, ali svakako je plivanje aktivnost koja se tokom trudnoće preporučuje, ako je u pitanju zdrava trudnoća. Verujemo da mnogo toga pobrojanog već znate, ali nekada nije loše podsetiti se.

N.V., redakcija Mamino ćoše

U svakom detetu „čuči“ genije

Dugo se verovalo da se pamet nasleđuje, odnosno da je uslovljena genima. Danas znamo, zahvaljujući epigenetici, da na nas u našem odrastanju pre svega utiču okolnosti. To se poklapa i sa zapažanjima ruskog pedagoga Mihaila Ščetinjina, koji je uvek govorio da ne razdvaja decu po onome šta znaju kada se upišu u njegovu školu.

Ubrzo bi u toj čuvenoj ruskoj školi sva deca počela da razvijaju svoje potencijale i videlo se da se nakon godinu dve, sva mogu okarakterisati kao natprosečno talentovana u svim oblastima.

Šta je to uticalo na njihov celovit razvoj? Atmosfera poverenja, način učenja gde je svako svakome učitelj i svako svačiji učenik, sloboda da se pita kada se nešto ne zna i gde su pitanja vrednovana više od svega, jer nas dovode uvek do novih odgovora i novih spoznaja.

Škola u kojoj se svakog dana održavaju časovi muzičkog, fizičkog, likovnog i plesa, a ostali predmeti se rade temeljno sa udubljivanjem od više dana ili nedelja. Ova škola, a verujemo da sličnih primera u svetu ima još, dokaz su da svako dete može da postane genijalac ukoliko nam je cilj njegov celovit razvoj.

Po pedagogiji ovog ruskog naučnika, ne treba nikada razvijati jednu darovitost deteta, već sve njegove talente i potencijale, jer je svako dete celovita i kompleksna ličnost.

Zato drage mame, pokušajte da se ne usmeravate samo na očigledne talente vaše dece, već im pružite mogućnosti da se ispolje u mnogočemu. Ubzro ćete primetiti da se svaka darovitost prenosi na različita polja naših mogućnosti i da je svako dete „genijalac“. Naravno, da pri tom ne treba izgubiti iz vida da je cilj svih znanja i svih nauka na ovoj planeti razvoj i održavanje dobrih odnosa sa drugim ljudima i ostalim okruženjem.

Tako da nije dovoljno da vaše dete napreduje samo u osvajanju znanja, već da pri tom razvija dobre odnose sa svojim drugarima, u porodici, školi i sa okolinom. Ključ u razvoju svakog čoveka su i njegove moralne vrednosti i njegova povezanost sa znanjima predaka.

U našem narodu, nekada su se natprosečno darovita deca zvala „zvezdobrojci“. Ovaj naziv takođe nije slučajan. Mi danas znamo da su i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin i mnogi naši velikani tokom čitavog života pamtili zvezdano nebo ispod koga su odrastali u prirodi. Lepota prirode i konstantan dodir sa njom ih je inspirisao u njihovim razmišljanjima i pronalascima tokom čitavog života.

Zato drage naše mame, kada god ste u mogućnosti provodite vreme sa vašom decom u prirodi i dozvolite vašoj deci da je osete i dožive na pravi način. Priroda nije samo ono mesto gde idemo povremeno na izlet. Priroda je zemlja po kojoj hodamo, svako drvo, svaka vlat trave, svaki insekt u toj istoj prirodi. Odnos prema svemu pobrojanom, pre svega zavisi od vašeg odnosa prema prirodi.

Nadamo se da smo se ovim kraćim osvrtom na bitno, približili objašnjenju naslova ovog teksta i da ćete razumeti našu poruku. Vaša ljubav i poverenje u vaše dete osnov je njegovog odrastanje u sutra srećnog i ispunjenog čoveka.

N.V., redakcija Mamino ćoše