Negde nam je svima poznato da je svesnost kod čoveka još uvek mala. Sećate se ono kako Frojd to prikazuje kao ledeni breg, pa mnogo toga pod vodom i tako malo toga iznad vode, nekih 3 do 5 procenata.
Nedavno sam postavila pitanje na svojoj fejsbuk stranici da li je stvarnost objektivna ili subjektivna. I tridesetak ljudi je odgovorilo da je subjektivna, a jedan gospodin se baš ljutio i svakog ispod odgovora zapitkivao da li ima fakultet, licencu i slično, a onda je raspleo na široko kako je sramota i gde je nauka otišla, kada ljudi sa fakultetom odgovaraju da je stvarnost subjektivna.
Nauka i nije na mnogim poljima otišla daleko baš zato što nisu u mogućnosti da postojeće metodologije primene na pojavama koje se dešavaju unutar nas, kao što su naše emocije, snovi, intuicija…
Tu smo gde smo sa svojom svešću i poznavanjem sebe, svoje prirode i svojih obrazaca ponašanja.
Kako ćete prepoznati one koji mogu malkice da vas povuku na gore u tom smislu?
To su ljudi koji vas gledaju u oči i koji pažljivo slušaju ono što govorite. To su ljudi koji vam odgovoraju na postavljeno pitanje, a ne pričaju o nečem drugom što njih tišti u tom trenutku zaboravivši da ste ih nešto pitali. To su ljudi koji su u kontaktu sa vama prisutni i svedoče svojom pažnjom o tome. Zašto je sve to važno kada ste u drugom stanju?
Važno je da poštujete sebe i svoje vreme. Važno je da kada idete na bilo koji pregled budete ispoštovane kao žene, da vam se lekar obraća sa poštovanjem, da razumete da kada ništa ne govori dok gleda UZ zato što se zagledao u ekran, a na vas zaboravio, ne znači da sa bebom nešto nije u redu, pa stoga ne brinite. Važno je da ne slušate druge o tome kako su se porađali, sem svoje majke – jer vi delite sa njom upravo to sećanje i vaše telo pamti upravo taj događaj i ima prirodnu potrebu da njeno iskustvo ponovi.
Imati svest, znači uputiti se u te detalje i osvestiti ih kao emocije koje ta saznanja prouzrokuju, a onda otići korak dalje i razmisliti kako ne ići tim putem i šta mogu da uradim tim povodom. Nemojte verovati da neko drugi ima bolji ključ za vas od vas samih.
A sada kada to znate, uzmite papir i olovku i krenite da odgovarate na pitanja, ali iskreno:
Koliko me plaši porođaj – na skali od 0 do 10?
Čega se plašim konkretno (nabroji)?
Da li je porođaj nešto što se tiče i partnera ili je samo moja stvar?
Šta me nervira danas i ovde u ovoj trudnoći?
Ko me čuje i vidi, a ko je samo „kobajagi“ tu?
Šta mi moja beba govori?
Da li mogu da razgovaram sa mojom bebom o stvarima koje me muče?
Da li ću biti dobra mama?
Da li moj partner razume kroz šta prolazim svakog dana?
Moram li biti savršena po svaku cenu?
Kako reagujem inače na nove i iznenadne situacije, tako ću reagovati i na porođaj kada krene?
To je mali spisak pitanja za početak, a za kraj razvijte svoje načine introspekcije, na sprskom rečeno poniranja unutar sebe. Svaki dah koji uputite bebi konkretno i sa pažnjom, mali je pomak u svesti o vašem postojanju
Ne brinite šta za bebu treba da kupite, ne brinite da li ste se dovoljno doterale za fotkanje na instagramu, ne brinite o svim tim stvarima, koje vam troše toliku energije da biste se prikazali u bilo kakvom svetlu. Nije vam potrebno prikazivanje, potrebno vam je da budete više ovde i sada. I eto kako same sebe možete prirodno da pripremate za ono što je pred vama.
Dođite do svoje suštine, postavite prioritete u svom životu i trudite se da budete na čelu istih. Drugo stanje je odlično vreme za različita pitanja, a bez pitanja nema kretanja i života.
I svako jutro i svako veče zagrlite vašu bebu u mislima i znajte da ona to oseća i zna. Budite sa vašom bebom u miru.
Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše Foto: Pixabay
Ovih dana zahvaljujući Fondaciji Novaka Đoković i aktivnostima Jelene Đoković u našem regionu gostuje svetski čuveni psihoterapeut i psiholog dr Gabor Mate.
Njegovom dolasku prethodila je premijera filma „Mudrost traume“. To je dokumentarni film koji je u ovaj i ovakav svet konačno doneo jednu novu dimenziju poimanja traume kao transgeneracijskog modela koji se prenosi sa kolena na koleno i koja je glavni uzrok nesavršenosti sveta u kome živimo.
Porasli smo kao društvo toliko da sada konačno možemo da pogledamo u sebe same i tamo pronađemo svoje boli od najranijih dana našeg postojanja. Danas prenatalna psihologija svedoči o tome da su naše traume u našim telima i našem iskustvu često zadobijene i pre rođenja. Dete uči upijanjem i kopiranjem onoga što doživljava. To kako ste vi kao dete doživeli ljubav i pažnju svojih roditelja i u kakvom ste polju rasli, prenećete najverovatnije vašoj deci. Jer sva ta naša ponašanja idu iz nesvesnog.
Pored filma koji je dubok i nežan i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, u mogućnosti smo ovih dana na društvenim mrežama da čujemo i odgovore Gabora Matea na mnoga pitanja koja mu postavljaju na press konferencijama u susretu sa novinarima.
Ono čime se dr Gabor Mate odlikuje je velika jednostavnot, skromnost i priznanje da je i sam svoje traume preneo na svoju decu. Koliko njegova majka nije bila u njegovom detinjstvu za njega prisutna, toliko ni on nije bio prisutan za svoju decu tokom njihovog odrastanja. Bol koju je poneo, zaboravljao je u poslu i tako je postao radoholičar, što je njegova ovisnost u koju je pobegao.
Svi manje više nosimo različite traume od naših roditelja i njihovih roditelja i ko zna koliko unazad tako. Ukoliko smanjimo teret transgeneracijskih trauma i uspemo malo manje svojoj deci da prenesemo, to je veliki uspeh. Partnere biramo upravo prema nivou nerazrešenih trauma iz detinjstva, jer nas upravo takvi ljudi privlače koji imaju sve one nedostatke i mane koje su imali naši roditelji. Divno je ako imate prostora da u razgovoru sa vašim partnerom prepoznate i razrešite sve te stvari i shvatite šta vas povezuje.
Ako imate prilike i načina da pogledate ovaj sjajan dokumentarni film na netu, ne propustite je. Takođe pogledajte intervjue koje je ovaj čovek dao, a dostupni su na različitim društvenim mrežama. Prepoznaćete da je ovaj svet danas takav kakav jeste upravo zbog svih nerazrešenih trauma i rana koje imamo i koje pokušavamo da zalečimo raznim ovisnostima kao što su igranje igrica, šoping , alkohol, psihogene supstance itd.
Društvo u kome živimo odgovara povredama koje nosimo unutar sebe i koje bole. Taj bol smo decenijama krili na razne načine. Možda je ovaj čovek došao na ovaj svet da nam ove teme otvori pred nama samima, da uvidimo da možemo te rane isceliti upravo tamo gde se sada nalazimo. Nežno ih razotkrijmo i pobrinimo se za njih u sigurnom okruženju sada kada više nismo deca, kao odrasli ljudi.
Zbog naše dece i dece koja dolaze.
”Trauma nije ono što vam se desilo. Trauma je ono što se promenilo u vama zbog onoga što vam se desilo.” – Dr Gabor Mate
U prirodi žene je od pamtiveka da joj je važno kako je drugi vide. Njen dragi, njena drugarica, njena porodica…
Koliko god ogledala žena imala u kući ona se najbolje ogleda u očima ljudi oko sebe. Zato žene vole da idu na kafu kod drugarice. Vole da posećuju kozmetičarku, frizerku, masera/-ku… Da bi čule kako im stoji ta i ta boja koju su tog dana obukle, da bi čule da li sijaju ili izgledaju umorno, da čuju kako su se podmladile i šta su to radile pa tako dobro izgledaju…
Nema tih psihoterapeuta, ni terapija koje mogu ženi ulepšati dan kao kompliment njenog partnera „kako blistaš danas draga“. ..Ili kad im najbolja drugarica kaže „kako ti dobro stoji ovaj sako, wou, baš si zgodna…“
Naravno da žene imaju oči. Ovo nema nikakve veze sa njihovom percepcijom, a još manje ima veze sa njihovim samopouzdanjem. Prosto je tako. Ženska priroda se oslanja na druge i povezana je sa njima na tako dubok način.
Drage mame da li ste nekada razmišljale na ovu temu i kakva su vaša zapažanja? Šta vam je najvažnija potvrda vašeg dobrog izgleda? I smatrate li to taštinom ili vam prirodno godi kada čujete nešto lepo o sebi od drugih. Žene su kroz sva vremena bodrile jedna drugu i bile podrška jedna drugoj.
Verujem da ste takve i danas kada ste postale mame i ostvarile se u tako jednoj lepoj i plemenitoj ulozi. Možda je nekim mamama danas draže kada čuju nešto lepo za svoje dete, ali tog tako slatkog i dobrog bića ne bi bilo bez vas. Ne zaboravite to…
Porodili ste se i postali MAMA . Nije se rodilo samo dete, već ste se i vi rodili u novoj ulozi u vašem životu. Čini vam se da vas za to niko nije pripremao. Kako se drži i doji beba, kako da znate da li je dovoljno sisala, da li je gladna, kako ovo i kako ono…Za veoma kratko vreme savladali ste sve te „novine“ u vašem životu i ponovo osećate da imate „sve pod kontrolom“.
Još uvek u većini mame uzimaju porodiljsko odsustvo i brinu o svom čedu, dok su tate neretko na poslu po ceo dan ( čast izuzecima koji rade od kuće ). Ubrzo shvatite da je roditeljstvo ustvari prirodna požrtvovanost tom malom novom biću koje ne zna još da govori, ni da se kreće bez pomoći, ni da jede i da naravno to sve nije jednostavno i lako. Ono što naravno uveliko olakšava sve te nove obaveze je zaljubljenost u taj mali „smotuljak“ koji ste donele kući iz porodilišta, još uvek nesvesne da ste na početku puta.
Nekada dok smo kao društvo bili više po selima i živeli u zajednicama, mlade mame nikada nisu bile same. Uvek je tu bila ili njihova majka ili svekrva da pomogne, starija deca ili rođaci koji su živeli u zajednici. Niste imali ona čuvena pitanja kako da odem do toaleta ili da li imam vremena da se na brzinu istuširam. Kako da skuvam ručak, ako moram da ga nosim i ljuljuškam, kako da očistim sav taj nered koji nastaje od našeg prljavog veša, pelena…Kako da izbacim đubre kad izlazimo u šetnju, a nosim i bebu i kolica.
I tada današnja mama shvati da je sama većinu dana i da mora da pronađe odgovore i rešenja za sve te male „poduhvate“. Tada ste ostavljeni sebi i svojoj kreativnosti, svom instiktu i intuiciji. I polako krećete da osvajate „tvrđavu zadataka“ koje ste stavili pred sebe. I dan za danom, vidite da vi više niste obična žena. Vi imate supermoći da savladate sami tako mnogo momenata u toku dana. Stižete i da skuvate ručak za supruga i vas, stižete da prostrete benkice i zekice upravo oprane u mašini, stižete da skoknete sa bebom i kolicima do pijace i kupite sveže voće i povrće….Prosto sve je to moguće. Bilo bi lakše da niste sami i da imate nekog ko bi vam pomogao u svim tim situacijama, ali danas živimo u malim „porodičnim nukleusima“ gde su bake i deke ili na drugom kraju grada ili još dalje. Gde su tetke i ujaci na poslu po ceo dan, poput vašeg supruga i gde hteli nehteli oslanjate se na sebe.
Ima u tome mnogo toga dobrog. Razvijate svoju prirodnu „majčinsku multifunkcionalnost“, postajete saomuvereniji i na kraju zahvalni što ste u mogućnosti da sve to odradite sa lakoćom i zadovoljstvom za svoju bebu. Na tom putu najveći i glavni pomoćnik vam je neopisivo osećanje ljubavi prema vašem detetu i vašoj porodici. Bez tog osećanja, sve bi bilo neizrecivo teško i nesavladivo. Na krilima te ljubavi, nekako letite i sve uspevate, a da možda toga niste ni svesne. Zagrlite ponekad i sebe i osvestite koliko ste snažne i moćne mame.
Hvala svim mama na ovoj planeti, koje su izabrale taj jedinstven i prirodan put svog odrastanja i razvoja.
Naslov je rečenica Patrijarha Pavla, koja me je inspirisala ovih dana praznika koji su za nama. Videla sam i čula da su mnogi proveli praznike u krugu porodice, ali je takođe bilo mnogo ljudi na društvenim mrežama. Kao da nismo živi, ako se ne vidimo na FB, IG, Tik Toku. Sve u životu ima svoje dobre i loše strane. Način današnjeg života ne ostavlja nam dovoljno vremena za društveni život. I eto mogućnosti da bogat društveni život imamo uprkos svemu, baš zahvaljujući tim istim društvenim mrežama.
To preko društvenih mreža je i teže i lakše. Lakše je prikazati da blistamo, da nam je kuća blistava, deca čista i umivena, enterijer kao iz slika…potrebno je dobro kadrirati, izbeći nered, poneku fleku, skloniti džumbus sa stola, staviti par filtera i eto slike savršenstva. Ranije kada smo dočekivali goste i prijatelje, tome bi prethodila ozbiljna čišćenja kuće, spremanje kolača, ručka i ostalih grickalica. Znači i tada i danas nam je bilo bitno da ostavimo utisak savršenstva. A kad bolje razmislimo šta to stvarno mi želimo i zbog čega.
Uglavnom želimo da razmenimo utiske, osećanja, misli o svom životu. I kolilko god ranije bilo potrebno rada uložiti u pripremu ručka za prijatelje, ipak smo živom rečju mogli drugog i sebe osetiti u stvarnosti. U tom bliskom dodiru sa drugim uvek bismo oplemenili svoje utiske i videli dobrotu u čoveku uživo. Kao u ogledalu.
Danas je teško prozreti ko je koliko iskren, jer sve izgleda bajno na prvi pogled, a malo je stvarnih dodira sa ljudima. I sve ostaje na predstavama koje jedni za druge pravimo. A posebnu čar pojedinima predstavlja raspravljanje i dokazivanje da je baš naš stav onaj ispravni po pitanju odgoja dece, njihove ishrane, vrtića, škole. Svi smo tako mnogo savetodavni, a tako malo spremni da usvojimo, promenimo i prihvatimo. Osakaćeni za jednu toplu dimenziju svakog stvarnog susreta, mi tapkamo u pretpostavkama o tome ko smo, šta smo i gde smo.
Bilo bi lepo kada bi se desetina, ma neka bude i mali stoti deo naših interakcija na društvenim mrežama preselio u naš stvarni život. Zato pozovite decu iz komšiluka na palačinke i napravite im druženje za pamćenje. Izađite napolje sa svojom decom i pokažite im igre svog detinjstva: lastiš, hula hop, između dve vatre, badminton…
Budite živi i živahni u ovoj stvarnosti, jer svaki je dan mali život, zar ne?
Svet se menja iz dana u dan, pa tako i svet roditeljstva trpi velike promene u odnosu na promene u svetu. Danas je vodeća društvena platforma za mame i tate INSTAGRAM. I svaka trudnica, svaka mama sa jednim ili šestoro dece je prisutna na instagramu više sati dnevno.
Da dobro ste pročitali više sati dnevno. Mame su najusamljenije u prvim godinama detetovog života, kada po prirodi stvari provode vreme kod kuće dojeći i negujući svoje čedo, dok tata ide na posao i privređuje za porodicu. Društvene mreže su mamama omogućile da se povežu i da se posavetuju oko raznih tema u roditeljstvu. Gotovo da nema teme o kojoj ne mogu da potraže savet od druge mame na instagramu ili da ga nađu u moru mama influenserki. Svaka mama koja ima od par hiljada do više desetina hiljada pratilaca je „uticajna“, što upravo reč inflenserka znači.
Zbog nečega je mame vole i veruju u njene savete u vezi dece i roditeljstva. Neka mama ih je osvojila svojom jednostavnošću i činjenicom da potiče iz ekonomskog miljea sličnog njihovom. Druga mama ima pratioce jer izgleda savršeno u svakoj prilici, uprkos svim obavezama u kući. Najviše pratioca imaju one mame koje uspevaju dobro da žongliraju između posla i kuće i uspešne su na svim poljima, odlično izgledaju, prodorne su i vrlo sigurne kada vas savetuju oko toga kakav filter za vodu da koristite, koje proizvode da jedete za doručak, a koje za ručak, koliko je zdravo da vežbate u pauzama dok deca spavaju i omogućite vama i vašem suprugu da često putujete na različite destinacije.
Sve u svemu, sve te „savetodovne“ mame ne bi tako prilježno i svakodnevno vas savetovale da zauzvrat od različitih firmi ne dobijaju spisak proizvoda koje treba da izreklamiraju izravno ili indirektno. Naravno uz domaće zadatke koje obavljaju za sve te uglavnom uspešne strane firme, naše mame dobijaju ne male honorare i za reels od 90 sekundi, zarade bezmalo prosečnu platu u Srbiji. Tako se za mnoge sposobne, lepe i elokventne mame otvorilo polje za unosan posao i rekao bi čovek svima dobro. I firmama koje su pronašle svoje predstavnike za marketing i mamama koje zahvaljujući tome što uspešno rade i napreduju na instagramu mogu da odlično zarade i unovče svoju usklađenost sa vremenom u kome žive.
Međutim ima tu jedno ali i to ALI nije malo, već stvarno veliko. Pod uticajem svih tih firmi koje odvajaju velike iznose za marketing mame su počele besomučno da čitaju sastojke i na hrani i na kozmetici za bebe, decu i odrasle. Mnoge kompanije su shvatile da je njihova prednost ako svoj proizvod izreklamiraju kao prirodan na ovaj ili onaj način. Standardi koji propisuju da je nešto prirodno nisu ustanovljeni i vrlo su diskutabilni, jer neki proizvodi dobijaju etiketu „prirodno“ sa izrazito malim brojem prirodnih sastojaka. I sve te mame koje ulaze u jednu neverovatnu oblast razumevanja svih tih sastojaka uz pokušaj da zaštite svoju decu od otrova u hrani, od otrova u kozmetici, od otrova u vazduhu i od otrova u vodi, vrte se u krugu pokušaja da se izbore sa posledicama.
Razvio se pokret zaštite dece od svega nezdravog što postoji u svetu oko nas. A taj svet smo upravo mi napravili i uredili. Naša odgovornost je u zatrovanosti zemlje i prirode, ona se nije zatrovala bez nas. Mi smo potrošači bez granica i odgovorni za deponije koje nastaju u prirodi, nadomak gradova i naselja. I sve dok imamo stil života „nikad dovoljno“ svet u kome živimo biće sve više i više zagađen. Menjati navike i stil života moglo bi biti jedno od rešenja i puteva za pročišćenje prirode. Odlazak iz gradova i život u prirodi takođe je jedno od mogućih rešenja. Najlošija opcija je boriti se protiv posledica i ne menjati uzroke istog.
Zato drage mame i tate, nije potrebno previše brige i straha oko posledica koje živimo. Strah je danas i najveće zagađenje i najveći uzrok svih debalansa u čoveku. Preduzmimo akcije i promene u svojim ličnim životima koje će podržati život i prirodu i budimo srećni u prihvatanju stvarnosti takve kakva jeste. Najveći posao koji ima svako od nas, to je rad na sebi i svojim potencijalima skrivenim i zaboravljenim. Pokušajte da sami kreirate svoj život na radost svoje dece. Ispunjenje koje čovek može da oseti nikada ne dolazi izvana, a posebno ne dolazi od gledanja u tuđe živote i postignuća. Zato je trend uticaja drugih na naše živote, verovatno samo još jedna prolazna faza u razvoju čovečanstva, dok je tradicija nešto što nije nastalo ni iz čega. Onoliko dugo koliko nešto postoji, toliko istine u tome ima. Budite mudri i pročišćavajte informacije koje do vas dolaze. Povezujte ih sa novim i budite spremni za sopstveni rast i razvoj vašim autentičnim putem. To će biti najbolji primer za vaše dete.
Danas znamo zahvaljujući povezivanju znanja iz različitih nauka da se psihička struktura čoveka formira u prvim godinama njegovog života. Mnogi mladi roditelji danas pokušavaju da balansiraju između tih znanja i svog sopstvenog instikta i osećanja. Saveta i pravila je na sve strane različitih, međutim malo ko razume da nisu u pitanju ni tehnike, ni metode, ni bilo koja vaspitna sredstva.
U roditeljstvu je reč o osobenostima ljudi koji su roditelji i njihovim kapacitetima. Ukoliko je reč o ljudima koji su imali u svom detnjistvu iskustvo sigurnog vezivanja i oni će porasti u ljude koji su veoma sigurni u sebe, pa tako formiraju i sigurne odnose sa drugim ljudima. I obrnuto, što je je prisutno kod većine ljudi na žalost, a to je nesigurno vezivanje i dubinsko nepoverenje u ljude, a tako i u život. To rezultira velikom količinom straha i taj strah je primaran tokom celog života, a tako i u roditeljstvu danas.
Prevelik strah i prevelika briga nikako nisu dobro okruženje za odrastanje dece, te ukoliko ste opterećeni kako ćete vaše dete zaštiti od nezdravog vazduha, vode, hrane, kako ćete ga zaštiti od ljudi u okruženju, saobraćaju, vrtiću i školi, niste na dobrom putu. Određena doza brige i prevencije je naravno uvek poželjna, ali biti opsesivan i pokušati dete držati u idealnim sterilnim uslovima je apsolutno danas nemoguća misija. Naša planeta je zahvaljujući „našoj pameti“ zagađena na svakom koraku.
Koliko god prečišćivača vazduha da kupite, filtera za vodu i trudite se da kupujete samo zdravu i organsku hranu i kozmetiku, nećete uspeti da vaše dete zaštitite od vazduha kada izađete u šetnju, nećete moći uvek da ga držite daleko od slatkiša i nezdrave hrane. Jednom kada dete uđe u kolektiv, ješće sve što jedu i druga deca i biće izloženo drugačijim uslovima, nego što ste mu vi obezbedili kod kuće.
Ne zaboravite da je vaš preteran strah toksčniji i otrovniji od svih otrova koji nas okružuju i zato je važno da radite na tome i da se opustite uprkos svemu. Ne možete postići idealnu zaštitu svog deteta, ma šta god uradili, ali možete prihvatiti da živimo u takvom svetu i da smo deo potrošačkog društva koje je takav svet kreiralo.
Postoje mnoge pomoći roditeljima na putu osvešćivanja i oslobađanja od loših podsvesnih obrazaca. Potražite pomoć stručnjaka, različitih psihoterapeuta i psihologa koji će vas učiniti srećnijim ljudima. Na taj način ćete primeniti najbolju „tehniku“ za vaspitanje dece. Nikada nije do dece, uvek je do nas. Zato je dobro da želimo da se menjamo na bolje. Da ne ostanemo u tim obrascima ceo život. Srećno na vašem putu odrastanja!
Proleće će uskoro izmamiti decu i odrasle napolje. Nema ništa lepše od trčkaranja dece i njihove igre u parku ili parkiću ispred zgrade. Međutim ti isti parkići, šetališta pored reka i obične gradske i prigradske ulice često su male deponije đubreta.
Mnogi roditelji koji su pušači bacaju pikavce ispod klupa na kojima sede i druže se, dok čuvaju svoju decu. A uskoro tu su oko njih i ambalaže od sladoleda i ostalih slatkiša i slaniša kojima decu časte tokom izlaska. Prepune i malobrojne kante za đubre preliju se otpacima kada u večernjim časovima na tim istim klupama sede naši tinejdžeri čiji asortiman đubreta varira između kutija cigareta i limenki od energetskih pića.
Iako za tako bahato i neodgovorno ponašanje odraslih, mladih, pa naravno i dece postoje simbolične kazne, nadležne službe i komunalna policija ne bave se ovim očiglednim problemom u našoj zemlji. Zašto je to tako, ne znamo, ali ovde je pitanje za mame i tate, zašto našu zemlju van našeg doma ne osećamo kao svoj dom i kuću? Kao da sva ta naša izletišta nisu deo nečega što nam pripada. Kao da su sve te zelene površine neprijateljsko područje koje zasipamo nehajno đubretom iz osvete ili inata.
Pored svakog sela u Srbiji gde teku potoci i male rečice su deponije đubreta. U svim šumarcima, svuda gde očekujemo da vidimo proplanke sa livadskim cvećem, mi možemo da vidimo da je procvetalo đubre, pa se cveće često i ne vidi.
Ne znamo zašto smo tako nemarni, ali možda je vreme da se i to promeni. Zato ako ste u prilici i imate neki slobodan vikend, zasucite rukave u dogovoru sa komšijama i očistite obližnji parkić, gde vam se deca igraju. Jednako trudite se da naučite vašu decu, vašim primerom, da papiriće i ambalažu skupljate u vašu kesu i bacite u kantu ili kontejner do koga ćete zajedno prošetati. Nije to ništa teško, ni naporno, a može biti i zabavno. Naravno stavite rukavice i obezbedite dovoljno džakova za đubre. I naravno uključite i vašu decu u tu akciju.
Idealno bi bilo da vam ovakve akcije postanu navika jednom u dva meseca ili mesečno ako je potrebno. Kada to iz nekog razloga ne rade oni kojima je to posao, organizujmo se sami i očistimo svoje okruženje. Lepše je, a deca će polako naučiti da ne treba tako da se ponašaju i da oni vode računa o svom parkiću.
Malo je mnogo i često dovoljno. Malo je potrebno da promenimo te loše navike, a na taj način istovremeno vaspitavamo svoju decu od malih nogu da razumeju šta je lepo i dobro.
Dočekajmo proleće u očišćenim parkovima i ulicama gde ćemo do naredne zime provoditi vreme sa svojom decom. Uživajmo u prirodi i njenom sjaju, kao u sjaju prelepih osmeha i okica naše dece. Oni su cvetovi naše budućnosti.
Danas bismo mogli reći da se ljudi, a tako i roditelji polarizuju odnosno dele na „digitalne“ i „analogne“. Digitalni žele do prave informacije da dođu brzo i nađu rešenje još brže. Pri tom njihov kritički um je u pozadini datog poverenja „onima koji bolje znaju“ ili „onima koji su specijalisti“. Ti isti roditelji često su takođe specijalisti u jednoj oblasti, pa tako veruju da su sa druge strane jednaki poznavaoci njima manje poznate materije. „Analogni“ ljudi, u ovoj priči roditelji, još uvek pokušavaju da zadrže svoj kritički stav prema dolaženju informacija sa različitih strana i skloniji su da budu pažljivi posmatrači, svog unutrašnjeg sveta i sveta oko sebe.
Da bi se podela još više produbila među ljudima, „u pomoć“ su pristigle mobilne aplikacije, a tako i mnogi influenseri/influenserke koje će da vas savetuju na različite načine, u zavisnosti od toga u šta i kome veruju.
Tako je i u različitim oblastima života na koje se roditelji fokusiraju kao što su razvoj bebe, ishrana, garderoba, kozmetika za bebe, kozmetika za kuću…
Danas ćemo se konkretno osvrnuti na kozmetiku za bebe i decu, a povod je i sve veći broj saveta koji se može čuti od različitih influenserki koje svoje savete dele obilato u oblasti kozmetike, kako za bebe i decu, tako i za odrasle.
Da li su te influeserke (rekli bismo da su uglavnom žene u pitanju) istovremeno i hemičari, tehnolozi ili zdravo razumski razumeju hemijske procese i hemijska jedinjenja ne znamo, ali znamo da je danas u moru poluistina teško doći do istine.
Pa hajde da pokušamo nekako da odgonetnemo šta se u stvari dešava i kako da pomognemo jedni drugima i postanemo kao društvo mudriji.
Konkretan povod za ovu priču je sve više upiranja prstom u sastav Originalne Pavlovićeve masti, kao masti za pelensku regiju beba koja se proglašava nepodobnom zbog svoje kozmetičke kompozicije, odnosno sastojaka od kojih je „ukomponovana“.
Ako nikada do sada niste čuli za INCI, vreme je da naučite šta je to? To je međunarodna nomenklatura kozmetičkih sastojaka u jednom proizvodu. Svet se dogovorio da se sastojci pišu na engleskom jeziku ako su sintetički, a latinskim jezikom se imenuju biljke. Sastav je podeljen na osnovne, aktivne i pomoćne supstance i negde postoje i procenti svih sastojaka koji „u toj kompoziciji“ učestvuju.
Da nam život bude lakši odnosno digitalniji, programeri su napravili mobilne aplikacije, gde su spakovali sve te supstance (ima ih na hiljade) i na osnovu istih čitaju sastav svih kozmetičkih proizvoda na tržištu. Najpoznatija takva aplikacija već je u telefonima većine mama u Evropi i svetu, a zove se INCI beauty i napravljena je u Francuskoj uz navode da je nezavisna i da ni jedan kozmetički brend u svetu ne može na nju da utiče nikakvim pritiscima, što je za svaku pohvalu.
Prilikom pravljenja aplikacije supstance su obeležili bojama. Crvena je boja potencijalno opasne supstance, narandžasta boja označava delimično korisnu supstancu, dok su zelenom bojom označene dozvoljene supstance za zdravlje čoveka. Treba napomenuti, da su se rukovodili standardima EU koja se opet oslanja na određene organizacije koje se bave standardizacijom, kao što je COSMOS (internacionalna organizacija za standardizaciju prirodne i organske kozmetike)…
Iz godine u godinu se standardi menjaju i neko bi zdravorazumski pomislio usavršavaju u pravcu zaštite ljudskog zdravlja, ali da li je baš tako? Činjenica je da se standardi postavljaju i posle različitih tužbi potrošača, kojima je narušeno zdravlje, a koji su sudskim putem dokazali da je uzrok istom nešto iz sastava proizvoda koje su koristili iako u mnogim slučajevima nisu primereno koristili određene proizvode. Što znači, ukoliko kompanije žele da izbegnu probleme u uvećanju profita, bolje je da neke sastojke pravovremeno iz proizvoda izbace.
Obojena crvenom bojom u aplikaciji INCI beauty kao potencijalno opasna supstanca u Originalnoj Pavlovićevoj masti je „petrolatum“, u narodu poznata kao vazelin. Petrolatum je rafinisan (prećišćen) derivat nafte. Kada razmišljamo o bebama i nafti, odmah nam se javi neka neprijatna emocija. Kako povezati naftu i nežnu bebinu kožu? Vazelin je „slučajno“ počeo da se koristi u prošlom veku kada su ozleđeni rudari na svoje rane i opekotine stavljali taj derivat koji im se našao pri ruci i zapazili njegovo isceljujuće dejstvo. Od tada pa do danas, ljudi ga upravo iz tog razloga i koriste. To je svakako bio neophodan sastojak u Pavlovićevoj masti davne 1947.godine kada je dr Pavlović, pedijatar, želeo od sveg srca da pomogne tolikim bebama koje su bile ojedene u tom teškom posleratnom periodu, kada je narod bio siromašan i kada nisu postojale pelene za jednokratnu upotrebu, koje takođe sadrže ovu supstancu u svom sastavu.
Treba napomenuti da je vazelin i danas u velikoj meri prisutan u farmaciji i u sastavu je mnogih lekova koje ljudi piju, ukoliko je dobro prećišćen ne može da naškodi čoveku, jer se ne bi u tako velikoj meri koristio. Da biste ga stavili u svoj proizvod vi morate da prođete sve te standarde i procedure, te se u proizvodu ne bi ni našao, kada ne bi bio proćišćen, niti biste ga pisali među svojim sastojcima. Za one koji žele više da pročitaju o PAH molekulima koji se mogu naći u ovoj supstanci, a zbog kojih postoji bojazan od iste, napomena da su to molekuli sveprisutni u svemiru koji se oslobađaju prilikom nastanka zvezda i planeta, ali i prilikom sagorevanja organske materije kao što su drva i slično….
Da li su naftni derivati stvarno štetni za čovekovo zdravlje izguglajte na sajtu naftalan.hr, poznatog zdravstvenog centra u Hrvatskoj gde ljudi sa različitim tegobama dolaze na rehabilitaciju.
Druga sporna supstanca u Orginalnoj Pavlovićevoj masti je talk, koji je opet supstanca iz prirode koje se sastoji od magnezijuma, silicijuma itd. Opasnost može postojati ako nije pročišćen od azbesta, i kao takav kada je talk praškast i neko ga udahne, imaće posledicu unošenja toksične materije u pluća. Međutim svojstvo talka je da upije vlagu, ljudi ga decenijama uspešno koriste protiv ojeda i budući da je izuzetno dobro pročišćen i da sigurno nema azbesta, već je samo još jedna umirujuća komponenta Originalne Pavlovićeve masti, ni na koji način ne može da naruši zdravlje vaše bebe i nikako se ne bi tu našla da kao sirovina nije u saglasnosti sa standardima EU.
I nadalje bismo mogli tako naučno da opisujemo svaki sastojak nadaleko po dobru poznate Originalne Pavlovićeve masti, koja je pomogla hiljadama i milionima dece u našoj zemlji i širom sveta i dokazala svoju blagorodnost kroz generacije, ali odluka o tome da li ćete je koristiti ili ne je svakako i uvek na vama.
Da li ćete verovati više mobilnim aplikacijama koje se oslanjaju na administraciju EU koja pokušava da se uskladi sa ciljevima liberalnog kapitalizma ili iskustvu vaših bližnjih, vašim mamama i bakama, zavisi od toga da li pripadate „digitalnim“ ili „analognim“ roditeljima.
Ukoliko razumete hemiju, razumećete da mnogi prirodni sastojci mogu biti izrazito toksični u različitim hemijskim reakcijama. Npr. kantarion ulje je fototoksično, ako ga namažete i izađete na sunce prouzrokovaće više štete nego koristi. Oko 57 prirodnih supstanci je toksično za čoveka i ne preporučuju se u kozmetici jer mogu da oštete oči i sluzokožu ili kožu čoveka. Standardi dozvoljavaju da se nešto zove organskim kozmetičkim proizvodom ukoliko je 20% sastojaka organskog porekla i ako je 95% tih sastojaka ispitano da je takvo. U ostalih 80% sastojaka su različiti drugi sastojci, između ostalog i konzervansi prirodnih sastojaka koji mogu opet biti prirodni, ali hemijski kao benzol alkohol i slično. Tako da ukoliko ste na policama izabrali nešto što se zove prirodno ili organsko, to istovremeno ne znači da u tom proizvodu nema i sintetičkih supstanci.
Kozmetika je delatnost „čarobnjaka“ koji će dobroukomponovanim sastojcima napraviti dobar i kvalitetan proizvod.
Ovih dana je temperatura u pojedinim delovima naše zemlje u minusu većem ili manjem, na planinama ima snega, dok u gradovima uglavnom nema. Kako se prilagođavate zimi i da li je volite, uticaće sutra na to kako vaša deca doživljavaju zimu.
Ne tako davno zime su bile sa mnogo više snega, a samim tim i sa mnogo više snežnih radosti za mališane. Grudvanje, sankanje, pravljenje Sneška Belića i ostale igrarije u snegu danas su mnogo manje dostupne našim mališanima. Klima se menja i zime su sve blaže i sa sve manje snega.
Ako imate mogućnosti, odvedite decu na sneg, na obližnju planinu kako bi oni iskusili sve ono što ste vi mogli kada ste bili mali. Šteta je ako ne upoznaju radosti na snegu. Sa zimskim gumama i lancima, moći ćete da se upustite u jednu takvu snežnu vikend avanturu.
Poznato je da u Rusiji i severno evropskim zemljama deca čak i mala spavaju u kolicima na spoljašnjim niskim temperaturama. U ruskim vrtićima postoji praksa polivanja hladnom vodom na snegu, kada sva dečica istrče u kupaćim kostimima. Na taj način pripremaju decu da životno lakše podnose niske temperature i da kroz zimu prođu zdrava i bez kijavice.
Naša tela su vrlo prilagodljiva i veoma zahvalna pri takvim snežnim izazovima. U Finskoj, Danskoj i Švedskoj, sve je to upotpunjeno neizostavnom saunom, pa su konstrasti hladnog i toplog još veći. Blagodet za cirkulaciju, pa deca nikada posle takvih iskustava ne boluju od hladnih ruku, nogu i kijavice.
Ako imate prilike da ovo i lično isprobate, iskoristite priliku i uverite se sami. Protrčite bosi po snegu, istrljajte se po rukama i nogama, ko može i po grudima. Videćete kako će vam se nakon takvih rituala popraviti raspoloženje i kako ćete ceo dan biti sveži i zadovoljni. Dozvolite i vašoj deci ovakva iskustva uz prisećanje na pesmicu Jove Jovanovića Zmaja „Zima, zima e pa šta je, ako je zima nije lav, zima, zima, pa neka je, ne boji se ko je zdrav…“
Verujemo da je čika Jova Zmaj sve ovo dobro znao i u isto verovao.
U trenutku kada ste prvi put poželeli da budete roditelj, često postoji prateća misao „Biću bolja/i od mojih roditelja, znam gde su grešili“. Mnogo je ređe da ljudi pomisle da će biti isti kao roditelji, te da ništa ne zameraju istim.
Istina je negde između. Nećete biti ni bolji ni gori, ni isti. Svakako ćete praviti greške, kao što ih svi ljudi prave, nenamerno i često iz neznanja. Danas se mnogo više radi na edukaciji roditelja, kako bi im se objasnile i opisale razvojne faze u odrastanju svakog deteta i kako bi potom roditelji manje grešili. Na žalost, veoma često greše upravo ti koji savetuju roditelje, pa onda i generacije roditelja naprave kardinalne greške, prateći savete „stručnjaka“. Poznat je slučaj sa najprodavanijom knjigom za roditelje čuvenog dr Spoka „Vaše dete i vi“ gde između ostalog piše da dete treba ostaviti da plače i da ono time razvija pluća. Pred kraj svog života dr Spok se izvino čovečanstvu, jer je i sam uvideo da to nije ispravno. Opet na žalost, mnogi izdavači širom sveta, njegovo pismo izvinjenja nisu uvrstili u naredna izdanja, nakon njegove smrti, već su zbog profita, još dugo štampali izvorno izdanje knjige.
Danas je pravac saveta od strane stručnjaka drugačiji. Najveći broj njih se slaže oko činjenice da roditelj treba da radi na sebi i osvesti svoja uverenja i svoje obrasce ponašanja u odnosu na dete, kako bi ga detetove reakcije što manje dodirivale i uznemiravale u negativnom smislu. Ukoliko je mama suviše uzrujana jer dete plače ili ne može da podnese kada se dete ljuti i bacaka, to je do nje, ne do deteta.
Svaka detetova emocija je poziv roditeljima da na njega obrate pažnju. Znači da beba ima neku potrebu. Često želi pažnju ili zagrljaj. Zato mama treba da razume da to nije upiranje prsta deteta na mamu da nešto radi pogrešno, što često mama pomisli. Već da je to prosto detetova potreba u tom trenutku.
Osećanje neadekvatnosti, krivice i slično, poneli smo iz kuće. To svakako nisu osećanja koja će nas učiniti boljim roditeljima. Kad uočite da ste bilo šta pogrešili, nemojte isto ponavljati i to je dovoljno. Nema potrebe da se zbog toga osećate loše. Ako su vaša deca starija i mogu da vas jasno razumeju, izvinite im se kada pogrešite. Možda ste podigli glas ili ste se osetili nemoćno, ili ste se jako naljutili…Šta god da se dogodilo, prošlo je. Osvrnite se na to, iskreno objasnite detetu svoju reakciju i priznajte da ponekad ne znate kako pravilno da postupite, objasnite da se plašite za njegovo zdravlje ili njegovu dobrobit, te da strahovi nisu baš sjajna rešenja. Obećajte da ćete se potruditi da se manje plašite i strahujete, koliko je to u vašoj moći u tom trenutku. Nakon toga, gledajte da obećanje ispunite i poradite na svojim strahovima.
Možda vam bude potrebna i pomoć nekog stručnog lica. Kako god, svaki događaj je moguće doživeti kao odskočnu dasku ili ti novu lekciju u svom životu. Dokle god smo živi imaćemo neke probleme, manje ili veće. Danas više volimo da ih zovemo izazovima. Svi su rešivi i život je upravo rešavanje istih neprekidno.
Zato greške u roditeljstvu posmatrajte kao podsticaj za sopstevni razvoj. Tako će roditeljstvo biti ono što jeste u svojoj biti, škola za odrasle u kojoj je glavni zadatak očuvati dete u sebi i dete pored sebe.
maminocose.rs 