Izdvojeni

Svest o sebi i bebi u stomaku

Negde nam je svima poznato da je svesnost kod čoveka još uvek mala. Sećate se ono kako Frojd to prikazuje kao ledeni breg, pa mnogo toga pod vodom i tako malo toga iznad vode, nekih 3 do 5 procenata.

Nedavno sam postavila pitanje na svojoj fejsbuk stranici da li je stvarnost objektivna ili subjektivna. I tridesetak ljudi je odgovorilo da je subjektivna, a jedan gospodin se baš ljutio i svakog ispod odgovora zapitkivao da li ima fakultet, licencu i slično, a onda je raspleo na široko kako je sramota i gde je nauka otišla, kada ljudi sa fakultetom odgovaraju da je stvarnost subjektivna.

Nauka i nije na mnogim poljima otišla daleko baš zato što nisu u mogućnosti da postojeće metodologije primene na pojavama koje se dešavaju unutar nas, kao što su naše emocije, snovi, intuicija…

Tu smo gde smo sa svojom svešću i poznavanjem sebe, svoje prirode i svojih obrazaca ponašanja.

Kako ćete prepoznati one koji mogu malkice da vas povuku na gore u tom smislu?

To su ljudi koji vas gledaju u oči i koji pažljivo slušaju ono što govorite. To su ljudi koji vam odgovoraju na postavljeno pitanje, a ne pričaju o nečem drugom što njih tišti u tom trenutku zaboravivši da ste ih nešto pitali. To su ljudi koji su u kontaktu sa vama prisutni i svedoče svojom pažnjom o tome. Zašto je sve to važno kada ste u drugom stanju?

Važno je da poštujete sebe i svoje vreme. Važno je da kada idete na bilo koji pregled budete ispoštovane kao žene, da vam se lekar obraća sa poštovanjem, da razumete da kada ništa ne govori dok gleda UZ zato što se zagledao u ekran, a na vas zaboravio, ne znači da sa bebom nešto nije u redu, pa stoga ne brinite. Važno je da ne slušate druge o tome kako su se porađali, sem svoje majke – jer vi delite sa njom upravo to sećanje i vaše telo pamti upravo taj događaj i ima prirodnu potrebu da njeno iskustvo ponovi.

Imati svest, znači uputiti se u te detalje i osvestiti ih kao emocije koje ta saznanja prouzrokuju, a onda otići korak dalje i razmisliti kako ne ići tim putem i šta mogu da uradim tim povodom. Nemojte verovati da neko drugi ima bolji ključ za vas od vas samih.

A sada kada to znate, uzmite papir i olovku i krenite da odgovarate na pitanja, ali iskreno:

  • Koliko me plaši porođaj – na skali od 0 do 10?
  • Čega se plašim konkretno (nabroji)?
  • Da li je porođaj nešto što se tiče i partnera ili je samo moja stvar?
  • Šta me nervira danas i ovde u ovoj trudnoći?
  • Ko me čuje i vidi, a ko je samo „kobajagi“ tu?
  • Šta mi moja beba govori?
  • Da li mogu da razgovaram sa mojom bebom o stvarima koje me muče?
  • Da li ću biti dobra mama?
  • Da li moj partner razume kroz šta prolazim svakog dana?
  • Moram li biti savršena po svaku cenu?
  • Kako reagujem inače na nove i iznenadne situacije, tako ću reagovati i na porođaj kada krene?

To je mali spisak pitanja za početak, a za kraj razvijte svoje načine introspekcije, na sprskom rečeno poniranja unutar sebe. Svaki dah koji uputite bebi konkretno i sa pažnjom, mali je pomak u svesti o vašem postojanju

Ne brinite šta za bebu treba da kupite, ne brinite da li ste se dovoljno doterale za fotkanje na instagramu, ne brinite o svim tim stvarima, koje vam troše toliku energije da biste se prikazali u bilo kakvom svetlu. Nije vam potrebno prikazivanje, potrebno vam je da budete više ovde i sada. I eto kako same sebe možete prirodno da pripremate za ono što je pred vama.

Dođite do svoje suštine, postavite prioritete u svom životu i trudite se da budete na čelu istih. Drugo stanje je odlično vreme za različita pitanja, a bez pitanja nema kretanja i života.

I svako jutro i svako veče zagrlite vašu bebu u mislima i znajte da ona to oseća i zna. Budite sa vašom bebom u miru.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto: Pixabay

Mamine letnje teme i dileme

Leto je ono godišnje doba kada deca imaju manje obaveza van kuće, što znači da mame i tate imaju više obaveza oko dece, jer su počeli letnji raspusti. Do i posle godišnjeg odmora, potrebno je organizovati čuvanje dece, a kojim igrama će ispuniti svo to vreme, pustite ih da izaberu sami.

Obično dolazak svakog novog godišnjeg doba podrazumeva da zavirite u garderober i zamenite duge za kratke rukave i nogavice. Tada naravno utvrdite koliko toga je nosivo ove sezone, a koliko toga su deca prerasla i odvojite za darovanje neke druge dece ili pričuvate za mlađu braću i sestre. Ukoliko je potrebno dopuniti asortiman letnjih majica, patalonica, bermuda, suknjica i haljina, potražite na sniženjima omiljenih dečijih radnji šta bi odgovaralo vašoj deci.

Važno je da je garderoba od prirodnih materijala, jer u toplim letnjim danima svi se znojimo, a u pesku na moru, ili pesku ispred kuće, deca se lako prljaju, pa je potrebno da se i lako sve te stvari peru i održavaju.

Planiraćete vaše zajedničko putovanje, a tada će vam biti neophodna i putna apoteka, koja kada su deca u pitanju ima neke neophodne artikle:

  • povidon jod (za čišćenje rana, posekotina i slično)
  • hidrogen 3% takođe za dezinfekciju površinskih rana
  • par sterilnih gazica
  • flasteri svih veličina
  • sirup protiv alergija ( od uboda insekata, nove namirnice, polena letnjih trava…)
  • probiotik
  • sredstvo za skidanje visoke temperature
  • sredstva za sunčanje sa preporučenim faktorima zaštite ( po mogućstvu sa što prirodnijim sastojicima)
  • pincete i igle kojima ćete lakše izvući trn ili bodlju od morskog ježa

To bi bio neki osnovni sadržaj, a sve preko toga svaka mama će spram svog deteta znati da pripremi i spakuje. Potrebno je da mama razmišlja tako da joj ništa od toga neće ni trebati i da otkloni sve pomisli o mogućim nezgodacijama.

Neka i ovo leto bude vaša zajednička avantura u kojoj ćete savladati nove veštine i znanja o prirodi u koju odlazite da se odmorite, pored mora ili u planine. Dozvolite im da trče što dalje, da se penju što više i plivaju i rone dok im usne ne poplave. Deca u prirodi osete slobodu i poziv na kretanje. Što ih manje sputavamo, biće spretniji, brži i zdraviji.

Leto je vreme ispunjeno sa mnogo spontanih zagrljaja, dodira i nežnosti. Neka vam se penju na glavu i prevrću preko vas, jer tih leta neće biti doveka. Sva deca odrastu i „odlepršaju“ u neka svoja nova leta.

N.V., redakcija Mamino ćoše

O čemu govore snovi vaše dece

Snovi su oduvek i za odrasle ljude bili tajnoviti i misteriozni. Sigurno ste se tokom života susreli sa različitim objašnjenjima snova. Karl Jung je dobar deo svog rada i knjiga posvetio snovima i simbolima u istim. A naše bake su čuvale sanovnike iz tog vremena u kome su mogle da pročitaju kada nešto sanjaju, šta bi to moglo da znači.

Ljudi često snovima dodeljuju predkcijske osobine. Odnosno tumače da oni mogu nešto da predvide. Iako smo u eri velikog tehnološkog razvoja, još uvek nismo razumeli zašto sanjamo i šta nam se tokom snova stvarno događa. Postoje mnogi naučnici koji su to polje istraživali i konstatovali da tokom snova imamo veliki priliv energije, te da su nam nekada moždane aktivnosti veće nego u budnom stanju.

Sve to svedoči o tome da je polje snova ono mesto koje još uvek kao ljudi istražujemo. Bilo bi lepo da svakog jutra upitate svoju decu o čemu i šta su sanjali. Te da razgovori o snovima postanu deo vaše svakodnevne rutine. Na taj način upoznaćete deo unutrašnjeg dela vašeg deteta. Mnogo puta deca svoje strahove pretoče u snove, ali isto tako mogu da vas iznenade i sa pričom o svetovima koje tamo vide.

Veruje se da deca do svoje devete godine imaju jednu vrstu „zaštite“ tokom sna, te da su uvek na sigurnom kada idu u taj deo noći. Podstičite kod vaše dece pamćenje snova, a to ćete najviše postići ukoliko im pitanje o snovima postavite dok su još sneni u krevetu. Pre nego što izgube sećanje na san.

Iz snova svoje dece možete otkriti njihove talente, želje i potencijale koje su doneli svojim rođenjem. Vikendom kada imate vremena zamolite ih da vam nacrtaju šta su sanjali. Često deca u snovima obrađuju sadržaje sa jave i otkrivaju svoja osećanja vezana za pojedine događaje u porodici ili vrtiću.

Nemojmo biti ravnodušni prema sadržajima snova, jer u njima postoje mnoge odgonetke o nama samima. Zato ćete kod dece razviti sećanje na još jedan deo njihovog života, kojim ćete obogatiti vaš zajednički život.

Možete otvoriti i zajednički dnevnik snova u koji ćete zapisivati zanimljive snove svoje dece, a oni neka nastave to da rade kada savladaju pisanje u školskom uzrastu. Nikad se ne zna, možda ti snovi postanu jednog dana bestseler ili scenario za novi film, igricu, seriju. Podstičite razvoj vašeg deteta na svim poljima. Tako će postati ljudi sa bogatijim iskustvima života.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Da li se oslanjate na mobilne aplikacije

Danas na telefonu možete posegnuti za različitim mobilnim aplikacijama koje će vam olakšati život, a neke će vas možda dovesti i u zabludu. Budite obazrivi zato prilikom korišćenja istih.

Ima pregršt aplikacija koje su edukativnog sadržaja, pa tako u šetnji sa decom možete prepoznati drvo, biljku ili neki insekt na koji naiđete. Time ćete svakako proširiti svoje znanje i pomoći deci da razumeju kako aplilkacije mogu biti koristan alat za učenje.

Isto je kada je u pitanju učenje stranih jezika, što je veoma korisno kada putujete na godišnji odmor u inostranstvo. Mnogo lako ćete se sporazumeti, šta god da vam treba.

O aplikacijama koje su zabavne i od likova na vašim fotografijama prave različiti komične likove, ne vredi govoriti ni za ni protiv. Oni ljudi kojima je to zabavno, svakako će ih koristiti. To naravno najviše koriste tinejdžeri i nekako je njihovim godinama to i primereno.

Tu su zatim aplikacije koje će vam pomoći da kupite različite stvari, garderobu, obuću, igračke, ali i karte za voz ili za avion. Mape i navigacija su postale sastavni deo kretanja svih nas, ma gde god išli, za čas ćemo pronaći kranju destinaciju i videti koliko nam vremena do iste treba i da li ima gužve na putu. Više nego korisni alati.

Zatim tu su aplikacije koje ocenjuju restorane u koje želite da idete, da li su bučni, da li su za malu decu, da li su dozvoljeni kućni ljubimci. Nekako su neosetno aplikacije postale sastavni deo našeg života. U njima je spakovana naša omiljena muzika, filmovi, recenzije, knjige i mnogoštošta.

Na kraju rezime bi bio da su nam od velike pomoći, ali možda nam u nečemu i odmažu. Odmažu kada je u pitanju naš rezon, naše „mozgovanje“ i naše vijuge. Da li će nas toliki pomoćni alati unaprediti ili unazaditi, zavisi pre svega od razvijenosti naše kritičke svesti i razumevanja kako su aplikacije nastale, ko ih je pravio i po kojim kriterijumima. Postoje u pojedinim aplikacijama ocene proizvoda koje su svakako rađene prema nekim društveno prihvatljivim kriterijumima. Međutim, svaki čovek može da pogreši, pa i društveni pogledi na pojedine stvari se menjaju iz dana u dan. Zato nikada ne uzimajte sve zdravo za gotovo, uvek ostavite sebi prostora da dodatno nešto proverite i donesete krajnji zaključak.

Kao i sa svim što je novo, budite obazrivi i dajte neko razumno vreme sebi da u nešto steknete poverenje i do određene mere. Trudite se da na isti način i vašu decu uputite u aplikacije. Učite ih da se uvek oslanjaju pre svega na sebe i da budu obazrivi prema različitim ponudama na internetu i na telefonu. Ovo se naravno odnosi na veću decu, koja su u korišćenju istih već ispred vas i već znaju mnogo više o šarenolikoj ponudi aplikacija. Razgovarajte i nadgledajte šta rade i na koji način koriste. To je jedini način da zajedno plovite ovim „naprednim tehnološkim vremenima“.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Voćne čarolije i dečiji rođendani

Naravno da deca vole slatkiše, torte i sladolede. Vole ih i odrasli. Teško im je odoleti. A opet svaka mama želi da njeno dete jede voće i stekne zdrave navike. Kako pomiriti ljubav prema slatkom i zdrave navike?

Možda je rešenje u ovim bajkovitim tanjirima voća koje ponekad možete kreirati za svoje mališane i zajedno sa njima. Divno je ako dečije rođendanske trpeze ukrasite ovakvim „voćnim skulpturama“ ili „voćnim slikama“.

Voće može biti i ukras na torti. Njime se može napisati broj godina koje slavljenik obeležava. Tek budite domišljati u načinima prilagođavanja i „podmetanja“ voća gde god i kada god. Voće je neverovatan blagoslov našim čulima i našem zdravlju, a sada je sezona istog i iz dana u dan stiže nešto novo na pijačne tezge.

Naravno, najbolje je ako imate voće iz svog voćnjaka ili nabavljate od „rođaka sa sela“. Dečiji rođendani su mogućnost da se mnoga deca oslade voćem. Napravite im voćne ražnjiće i videćete kako će nestati sa tanjira brzo. Decu uveseljavaju boje i različiti oblici, zato im možemo pružiti sve to, zar ne ?

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pinterest

Tajni život nerođenog deteta

Tomas Verni je jedan od pionira prenatalne psihologije. Knjigu pod naslovom „Tajni život nerođenog deteta“ napisao je u saradnji sa Džon Kelijem, davne 1982.godine. Inspiraciju za istu dobio je posmatranjem trudnice koja je živela u njegovoj blizini i slušajući kako svako veče peva svom nerođenom detetu. Kada ju je upitao zašto to radi, ona mu je odgovorila da očekuje da će se beba lakše sa tom pesmom smiriti kada se rodi, jer će joj ista već biti poznata.

Kao radoznali psiholog, Tomas je krenuo u istraživanje podataka širom sveta o naučnim saznanjima o svesti bebe koja je u stomaku. Knjiga obiluje primerima i naučnim istraživanjima koja je sakupio na tu temu. Pisana lako razumljivim i popularnim jezikom predočava nam činjenicu da su bebe u stomaku mnogo svesnije nego što mi možemo zamisliti.

Sve to menja mnoge paradigme koje smo do sada imali o periodu trudnoće, pa i danas imamo običaj da kažemo da neko „čeka bebu“. Nakon ove knjige pouzdano znamo da je beba već tu sa popriličnom svešću o tome šta se oko nje dešava. Beba upija i svedoči o maminim i tatinim emocijama i stanjima, oseća da li je željena ili nije, oseća da li je dobrodošla. Sve te bebine spoznaje formiraju njenu psihičku strukturu za ceo život. Deo te strukture pripada našim podsvenim programima koje često živimo i koje određuju naša interesovanja tokom vremena odrastanja.

Lepa vest je da je ova knjiga konačno prevedena kod nas i da ćemo uskoro moći da je čitamo na srpskom jeziku. Za naše podneblje i naš pristup trudnoći i poroditeljstvu aktuelna je kao da je pisana ove godine, zato verujemo da će mnogim mamama i tatama tokom drugog stanja biti korisno štivo za bolje razumevanje onoga što se dešava u maminom stomaku.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – arhiv redakcije

Kako mama da postigne sve

Svakodnevica jedne mame

Ima dana kada nam se čini da je nemoguće sve postići. Jer život sa malom decom pun je izazova. Deca ne razumeju pojam vremena. U njihovom svetu vreme ne postoji. Zato svakog jutra ukoliko žurite, teško da će vas oni pratiti. Deca prate svoj unutrašnji ritam, a on je daleko sporiji od ritma odraslih, koji su davno prestali da slušaju svoj unutrašnji ritam. Odrasli se rukovode obavezama nametnutim današnjim načinom i stilom života.

Malo je porodica gde mama ima luksuz da ne radi. Mame uglavnom podjednako idu na posao kao i tate. Zato kada se uhvate sa dnevnom satnicom u koštac, često ne znaju šta bi pre. Kada se probude potrebno je da u odnosu na vreme napolju pripreme garderobu za svoje mališane, da pripreme doručak ili užinu za poneti, da probude svoju decu, da ih podsećaju na umivanje i pranje zuba, da skuvaju ručak ili večeru za taj dan (ukoliko to nisu sinoć uradile), da osmisle šta je potrebno kupiti u prodavnici ukoliko nešto nedostaje, da provere raspored dečijih aktivnosti mimo vrtića i škole i dogovore sa tatom ko „vozi“ decu.

U svoj tom prenatrpanom rasporedu mame će naravno otići i na svoj posao i tamo provesti osam najefektivnijih sati u danu. Vraćajući se kući, one će razmišljati o neopranom i neispeglanom vešu, o kolačima koje žele da umese, o svim tim malim i velikim stvarima koje nisu stigle da urade, a možda bi ipak mogle.

Tu su naravno i praznici, rođendani sopstvene i dece prijatelja, putovanja, izleti, posete rođacima. Ne treba zaboraviti kulturne događaje, pa ako želimo deci da pružimo i doživljaj pozorišne predstave ili novog filma pogodnog za njihov uzrast, potrebno je na vreme obezbediti karte i naći mesta u već punom rasporedu toga dana.

Kako se izboriti sa tako velikim brojem obaveza koje današnji način života nameće. Ima samo jedan odgovor na ovo pitanje. Promenom. Nešto je potrebno promeniti, a na vama lično je da odlučite šta i koji deo. Možda će biti mnogo teže finansijski bez mamine plate, ali potrebno je razmisliti šta biste dobili, a šta izgubili tako drastičnom promenom.

Majčinstvo danas ima mnoge izazove

Promena radnog mesta, sa kraćim radnim vremenom. Pronalaženje posla koji se može povremeno raditi iz kuće. To je jedan aspekt mogućih promena i prilično je radikalan. Drugi aspekti promena su rasterećenje rasporeda sa možda previše dinamičnim načinom života.

Izbacite iz rasporeda višak poseta i viđanja sa prijateljima, možda možete da svedete dečije aktivnosti na manji obim. Na vama je da odlučite odakle i sa koje strane ćete nešto promeniti. Nema potrebe da promenite sve i odjednom. Neka sve promene budu postepene i dobro prethodno promišljene. Ostavite dovoljno vremena za sopstvena interesovanja i potrebe, jer ako mama nije zadovoljna teško će brinuti o deci i porodici.

Zato drage mame razmislite o par stvari pre promena koje ćete uneti u vaš svakodnevni raspored:

  • da li je potrebno da se previše iscrpljujete i budete hronično umorni,
  • kome ste dobri tako umorni i iscrpljeni,
  • zašto je važno da revidirate dnevne obaveze u skladu sa sopstvenim potrebama i interesovanjima,
  • zašto je samo zadovoljna i odmorna mama – dobra mama,

Kada iskeno odgovorite sebi na sva ova pitanja, naći ćete efikasnije načine za „postići sve“. A često je to samo nešto čemu težimo zbog očekivanja drugih. Ne obazirite se na tuđa očekivanja i kreirajte svoj život u skladu sa vama i vašim mogućnostima. Mogućnosti su naše granice, koje mogu da se „proširuju“ samo i onda kada ne ugrožavaju naše psihofizičko zdravlje. Drage mame budite nežne prema sebi, izbacite sve nepotrebno iz dnevnih rasporeda i učinite sebi život lakšim i ugodnijim. Usporite sebe radi. Biće to na dobrobit svih ukućana i članova porodice.

N.V., redakcija Mamino ćoše,
Foto – arhiv

Igre sa čarobnim elementima prirode

Ne postoje igračke koje mogu biti tako zanimljive kao pesak, zemlja, blato, voda i razni drveni poligoni. Kad god ste u mogućnosti povedite dete u park, obližnju šumu i dozvolite mu da se isprlja, umaže i poigra koliko mu duša ište.

Za tu priliku obucite mu neku staru garderobu, možda i malo pocepanu, njima je to nebitno, ako će moći da igraju onako kako oni žele. Naravno idealno je ako imate sopstveno dvorište ili imanje u prirodi. Tada su deca stalno u mogućnosti da se igraju sa onim što ona žele.

Čak i u betonskim blokovima naših gradskih sredina, sigurno ste često videli devojčice kako nabiru ono malo trave i cveća kako bi skuvale ručak u nekim improvizovanim sudovima. Deca vole da se igraju igara kojima imitiraju odrasle. Ali isto tako vole da neograničeno mogu da zarone ruke u pesak, blato ili zemlju. Voda je možda ipak na vrhu lestivce čime najviše vole da se igraju.

Ako imaju kantice i lopatice, ako mogu da presipaju i da osete u rukama kako im klizi sve to nešto kroz prste, ako mogu da umese kolače od zemlje sa vodom, njihovoj sreći neće biti kraja. Za ove igre nisu potrebni plastelini, dugmići, lepkovi. Sve će oni pronaći u prirodi, samo ako ih pustite da maštaju, sakupljaju i prave.

Na kraju takvih igara, voleće vodom sve da preperu i opet vodu da presipaju iz flaše u flašu, iz kantice u kanticu. Oni su prosto očarani tim postupcima presipanja i sigurno mnogo toga nesvesno uče kroz te igre sa prirodnim elementima.

Ako ste na pikniku sa više dece, možete im organizovati različite igre i kreirati različite pustolovine. Ukoliko postoji potok, dajte im mrežice i posude da tragaju za zlatom, neka sakupljaju egzotične cvetove ili traže skriveno blago zaostalo od nekih davnih vremena.

Njima je malo potrebno da ih animirate i da provedete nezaboravne trenutke u kojima ćete zajedno uživati. Ne morate uvek biti ozbiljni i odrasli. Slobodno im se pridružite.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – Pinterest

Razvoj govora od prvog dana

Neko će pomisliti da je nemoguće pratiti razvoj govora od prvog dana, ali drage mame moguće je. U „Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora Đorđe Kostić“ kažu da što pre obratite pažnju na ovaj segment razvoja deteta, mnogo toga će biti popravljivo.

Nedavno su na tu temu bila dva sjajna predavanja na Mama Zašto festivalu i dr sci Silvana Punišić je rekla da po našem zakonu svaku bebu na sistematskom pregledu sa šest meseci trebao bi da pogleda i logoped. Na žalost, takođe smo saznali da se to u praksi ne događa jer imamo manjak logopeda na brojnu populaciju dece različitog uzrasta.

Parametri koji se gledaju kod tako malo dece je svakako sluh i da li se odaziva na svoje ime, da li razume kada mu se govori i koliko, a u anamnezu ulaze: podatak o fiziološkoj žutici na rođenju, navike vezane za dojenje, hranjenje i spavanje… Oštrom „uhu“ i oku logopeda neće promaći kako se kod bebe razvija govor i da li se pojavljuju glasovi. Sa osam meseci beba bi trebala da brblja, sa godinu dana da izgovara do desetak reči, a sa dve do 300 reči i da formira proste rečenice.

Najviše se može na temu razvoja govora kod male dece učiniti do njihove treće godine. Zato je važno da pažljivo pratite vaše dete i uključite stručnjake u proveru razvoja govora kod vaše bebe. Pre trideset godina broj poremećaja u razvoju govora kod male dece bio je oko 8%, danas je taj procenat blizu 65%.

Prilično alarmantni podaci, priznaćete. Normativi koje stručanjci koriste nisu njihova očekvinja bez pokrića, već su normativi nastali na osnovu razvoja govora kod populacije dece istog uzrasta, precizno rečeno 75% dece tim ritmom razvija govorne sposobnosti. Tako da normative pišu deca.

Svako vreme nosi svoje izazove, a danas su najveći izazov elektronski mediji, tačnije mobilni telefoni koji su prozor u svet odraslih. U pojedinim zapadnim zemljama deci do treće godine su telefoni potpuno zabranjeni, odnosno nedostupni. Upravo tu se krije moguć razlog ovako velikog broja poteškoća u razvoju govora današnje dece.

Šta je ono što možete da uradite i prevenirate probleme?

  • Odvojite vreme za razgovor sa svojom bebom, bez prisustva telefona.
  • Usredsredite se na vaše dete kada mu govorite, pevate, recitujete…
  • Izložite ga verbalnom sadržaju kroz pesmice za decu, tapšalice, brojalice, priče i uspavanke.
  • Čitajte mu knjige od najranijeg uzrasta, pokazujte spoljašnji svet i pričajte šta sve vidite.
  • Provodite vreme sa vašim detetom prisutni i uz punu pažnju.

Govor je izuzetno značajan, jer olakšava socijalizaciju i dalji razvoj deteta. Glavna funkcija govora je komunikacija sa drugim ljudima i kada dete ima problem na tom nivou, sklono je da se zatvori „u neki svoj svet“, a to bismo svakako da izbegnemo. Zato napravite uslove potrebne za razvoj govora vaše dece. Trudite se da uvek govorite razgovetno i jasno i dozvolite da vaše dete vidi i spozna da je to osnovni alat za komunikaciju sa drugim ljudima.

To je način na koji deca prirodno uče. Posmatrajući odrasle oko sebe, a danas su to na prvom mestu roditelji. Zato se slobodno stalno edukujte i učite kako da podstičete razvoj govora vaše dece. Govor je upravo taj koji nas izdvaja od svih drugih živih bića na ovoj planeti.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto arhiv redakcije

Kućica u cveću, trava oko nje

Lepo vreme omogućava deci da se igraju napolju. Dobro bi bilo da većinu dana provode u prirodi i na vazduhu. Ako želite da im priuštite „Tom Sojer“ avanture, onda obavezno napravite zajedno sa decom neku kućicu u vašem dvorištu.

Imagination Grove (a nature play area) at Sugar Grove Nature Center, McLean, IL, June 2011.

U slučaju da nemate dvorište, sve možete napraviti i u obližnjem parkiću gde se vaše dete igra, ispred zgrade ili u vašoj ulici. Važno je da postoje zelene površine i vašim zajedničkim kreacijama ne mora biti kraja. Igrajte se zajedno, naravno ako niste suvišni. Pripomognite koliko je potrebno.

Nakon kućice na travi, možete napraviti ili improvizovati kućicu na blagom uzvišenju ili na drvetu. Od materijala koristite ono što vam je pri ruci. To mogu biti drvene palete, ali i grane i grančice. Ako vam takvi materijali ne odgovaraju odlučite se za mekane i šarene tkanine, pa improvizujte šatore-kućice.

Deca mnogo vole da borave u ovakvim čarobnim kućicama i njihov boravak napolju sigurno će se produžiti u odnosu na klasične izlaske i šetnje. Neka im priroda bude druga kuća, odnosno kućica.

Kada u njih unesu svoje igračke i dovedu drugare/drugarice njihov svet je potpun. Tada ih ne treba više uznemiravati.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – arhiv i pinterest

Detinjstvo između igre i obaveza

Današnje vreme je donelo novine kada je detinjstvo u pitanju. Nekada su deca do polaska u školu imala samo jednu brigu. Da osmisle igru sa drugarima iz komšiluka. Iznosila su se ćebad između dva stana na spratu i po ceo dan devojčice su se igrale sa svojim lutkama i njihovim „krpicama“. Smišljale su i kreirale različitu garderobu i različite kombinacije od krpica koje su mamama preostale nakon šivenja. Dečaci su naravno svoju igru bazirali na autićima i pravljenjima različitih autostrada od različitih materijala.

U ulici gde se stanovalo deca su stalno smišljala neke igre i zanimacije u zavisnosti od godišnjeg doba. Zimi je grudvanje između dva tabora bila obavezna zabava. Dok su u proleće bile to različite igre skrivanja, kauboja i indijanaca, a leti su bile aktuelne igre bez granica. Rošule, lastiš, lopta, razne preteče skejta sve su to bili obavezni rekviziti u igrama. Hula hop, reketi za badminton i loptica, reketi za stoni tenis bili su takođe obavezni rekviziti za odlazak na porodične izlete. Pojavio se nakon toga i frizbi, pa zabavi za celu porodicu nije bilo kraja.

Čak i kada se polazilo u školu, igra je i dalje bila dominantan deo našeg odrastanja, a domaći zadaci su se završavali još u školi ili na brzaka kod kuće. Danas je drugačije po mnogo čemu. Roditelji danas deci „smišljaju“ gomilu aktivnosti u želji da dete kada odraste bude „opremljeno“ sa što više veština i znanja. Učenje engleskog jezika obavezno je od najranijeg uzrasta, a dodatne aktivnosti kao što su odlazak na plivanje ili neki drugi sport su gotovo obavezne već u vrtićkom uzrastu. Roditelji su svesni da je bezbednosti u gradovima za igru sve manje, te da „uličnih družina“ više nema, pa pokušavaju sa različitim aktivnostima da popune deci vreme.

To dovodi do toga da i roditelji i deca imaju mnogo više obaveza. Roditelji da decu „razvoze“ na različite strane po gradu, a deca imaju obavezu da sve te aktivnosti pohađaju. Tako organizovane aktivnosti deci ne ostavljaju dovoljno vremena za sopstvenu kreativnost. Na svim tim časovima koje deca danas pohađaju sve je već organizovano i kreirano. Kako onda deca da ispolje svoju maštu i svoje zamisli, pitanje je sad?

Možda ne bi bilo loše da razmislite o ovim pitanjima i da pokušate da inicirate da deca steknu neke drugare u komšiluku. Pozovite vršnjake ponekad na palačinke ili na običan „igranjac“ u dečijoj sobi i pokušajte da se što manje mešate i nadgledate šta rade. Današnjoj deci potrebno je osećanje slobode i mogućnost da se izraze ne sebi svojstven način. Igra im to omogućava, a nekada najbolje zamisli nastaju iz dosade koja novoj igri prethodi. Zato kada vam deca kažu da im je dosadno, ne brinite. Odgovorite da je i vama ponekad dosadno i ostavite ih da im bude dosadno. Upravo iz imanja vremena za dosadu nastaje mnogo sjajnih ideja na ovoj planeti. Dosada nas vrati nama samima i uči nas da posmatramo svet unutar i van nas.

Detinjstvo ne bi trebalo da bude pretrpano „obavezama“ i ukoliko je tako, zamislite se da li je to potrebno vama ili vašoj deci. Budite iskreni kada odgovarate na to pitanje i posavetujte se suprugom ili drugaricama kako da smanjite broj obaveza koje vaša deca danas imaju. Neka slobodna igra bude najveći deo njihovog odrastanja, jer ništa decu ne čini srećnom poput igre po vasceli dan.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – arhiv redakcije