Svet se menja iz dana u dan, pa tako i svet roditeljstva trpi velike promene u odnosu na promene u svetu. Danas je vodeća društvena platforma za mame i tate INSTAGRAM. I svaka trudnica, svaka mama sa jednim ili šestoro dece je prisutna na instagramu više sati dnevno.

Da dobro ste pročitali više sati dnevno. Mame su najusamljenije u prvim godinama detetovog života, kada po prirodi stvari provode vreme kod kuće dojeći i negujući svoje čedo, dok tata ide na posao i privređuje za porodicu. Društvene mreže su mamama omogućile da se povežu i da se posavetuju oko raznih tema u roditeljstvu. Gotovo da nema teme o kojoj ne mogu da potraže savet od druge mame na instagramu ili da ga nađu u moru mama influenserki. Svaka mama koja ima od par hiljada do više desetina hiljada pratilaca je „uticajna“, što upravo reč inflenserka znači.

Zbog nečega je mame vole i veruju u njene savete u vezi dece i roditeljstva. Neka mama ih je osvojila svojom jednostavnošću i činjenicom da potiče iz ekonomskog miljea sličnog njihovom. Druga mama ima pratioce jer izgleda savršeno u svakoj prilici, uprkos svim obavezama u kući. Najviše pratioca imaju one mame koje uspevaju dobro da žongliraju između posla i kuće i uspešne su na svim poljima, odlično izgledaju, prodorne su i vrlo sigurne kada vas savetuju oko toga kakav filter za vodu da koristite, koje proizvode da jedete za doručak, a koje za ručak, koliko je zdravo da vežbate u pauzama dok deca spavaju i omogućite vama i vašem suprugu da često putujete na različite destinacije.

Sve u svemu, sve te „savetodovne“ mame ne bi tako prilježno i svakodnevno vas savetovale da zauzvrat od različitih firmi ne dobijaju spisak proizvoda koje treba da izreklamiraju izravno ili indirektno. Naravno uz domaće zadatke koje obavljaju za sve te uglavnom uspešne strane firme, naše mame dobijaju ne male honorare i za reels od 90 sekundi, zarade bezmalo prosečnu platu u Srbiji. Tako se za mnoge sposobne, lepe i elokventne mame otvorilo polje za unosan posao i rekao bi čovek svima dobro. I firmama koje su pronašle svoje predstavnike za marketing i mamama koje zahvaljujući tome što uspešno rade i napreduju na instagramu mogu da odlično zarade i unovče svoju usklađenost sa vremenom u kome žive.

Međutim ima tu jedno ali i to ALI nije malo, već stvarno veliko. Pod uticajem svih tih firmi koje odvajaju velike iznose za marketing mame su počele besomučno da čitaju sastojke i na hrani i na kozmetici za bebe, decu i odrasle. Mnoge kompanije su shvatile da je njihova prednost ako svoj proizvod izreklamiraju kao prirodan na ovaj ili onaj način. Standardi koji propisuju da je nešto prirodno nisu ustanovljeni i vrlo su diskutabilni, jer neki proizvodi dobijaju etiketu „prirodno“ sa izrazito malim brojem prirodnih sastojaka. I sve te mame koje ulaze u jednu neverovatnu oblast razumevanja svih tih sastojaka uz pokušaj da zaštite svoju decu od otrova u hrani, od otrova u kozmetici, od otrova u vazduhu i od otrova u vodi, vrte se u krugu pokušaja da se izbore sa posledicama.

Razvio se pokret zaštite dece od svega nezdravog što postoji u svetu oko nas. A taj svet smo upravo mi napravili i uredili. Naša odgovornost je u zatrovanosti zemlje i prirode, ona se nije zatrovala bez nas. Mi smo potrošači bez granica i odgovorni za deponije koje nastaju u prirodi, nadomak gradova i naselja. I sve dok imamo stil života „nikad dovoljno“ svet u kome živimo biće sve više i više zagađen. Menjati navike i stil života moglo bi biti jedno od rešenja i puteva za pročišćenje prirode. Odlazak iz gradova i život u prirodi takođe je jedno od mogućih rešenja. Najlošija opcija je boriti se protiv posledica i ne menjati uzroke istog.

Zato drage mame i tate, nije potrebno previše brige i straha oko posledica koje živimo. Strah je danas i najveće zagađenje i najveći uzrok svih debalansa u čoveku. Preduzmimo akcije i promene u svojim ličnim životima koje će podržati život i prirodu i budimo srećni u prihvatanju stvarnosti takve kakva jeste. Najveći posao koji ima svako od nas, to je rad na sebi i svojim potencijalima skrivenim i zaboravljenim. Pokušajte da sami kreirate svoj život na radost svoje dece. Ispunjenje koje čovek može da oseti nikada ne dolazi izvana, a posebno ne dolazi od gledanja u tuđe živote i postignuća. Zato je trend uticaja drugih na naše živote, verovatno samo još jedna prolazna faza u razvoju čovečanstva, dok je tradicija nešto što nije nastalo ni iz čega. Onoliko dugo koliko nešto postoji, toliko istine u tome ima. Budite mudri i pročišćavajte informacije koje do vas dolaze. Povezujte ih sa novim i budite spremni za sopstveni rast i razvoj vašim autentičnim putem. To će biti najbolji primer za vaše dete.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Danas znamo zahvaljujući povezivanju znanja iz različitih nauka da se psihička struktura čoveka formira u prvim godinama njegovog života. Mnogi mladi roditelji danas pokušavaju da balansiraju između tih znanja i svog sopstvenog instikta i osećanja. Saveta i pravila je na sve strane različitih, međutim malo ko razume da nisu u pitanju ni tehnike, ni metode, ni bilo koja vaspitna sredstva.

U roditeljstvu je reč o osobenostima ljudi koji su roditelji i njihovim kapacitetima. Ukoliko je reč o ljudima koji su imali u svom detnjistvu iskustvo sigurnog vezivanja i oni će porasti u ljude koji su veoma sigurni u sebe, pa tako formiraju i sigurne odnose sa drugim ljudima. I obrnuto, što je je prisutno kod većine ljudi na žalost, a to je nesigurno vezivanje i dubinsko nepoverenje u ljude, a tako i u život. To rezultira velikom količinom straha i taj strah je primaran tokom celog života, a tako i u roditeljstvu danas.

Prevelik strah i prevelika briga nikako nisu dobro okruženje za odrastanje dece, te ukoliko ste opterećeni kako ćete vaše dete zaštiti od nezdravog vazduha, vode, hrane, kako ćete ga zaštiti od ljudi u okruženju, saobraćaju, vrtiću i školi, niste na dobrom putu. Određena doza brige i prevencije je naravno uvek poželjna, ali biti opsesivan i pokušati dete držati u idealnim sterilnim uslovima je apsolutno danas nemoguća misija. Naša planeta je zahvaljujući „našoj pameti“ zagađena na svakom koraku.

Koliko god prečišćivača vazduha da kupite, filtera za vodu i trudite se da kupujete samo zdravu i organsku hranu i kozmetiku, nećete uspeti da vaše dete zaštitite od vazduha kada izađete u šetnju, nećete moći uvek da ga držite daleko od slatkiša i nezdrave hrane. Jednom kada dete uđe u kolektiv, ješće sve što jedu i druga deca i biće izloženo drugačijim uslovima, nego što ste mu vi obezbedili kod kuće.

Ne zaboravite da je vaš preteran strah toksčniji i otrovniji od svih otrova koji nas okružuju i zato je važno da radite na tome i da se opustite uprkos svemu. Ne možete postići idealnu zaštitu svog deteta, ma šta god uradili, ali možete prihvatiti da živimo u takvom svetu i da smo deo potrošačkog društva koje je takav svet kreiralo.

Postoje mnoge pomoći roditeljima na putu osvešćivanja i oslobađanja od loših podsvesnih obrazaca. Potražite pomoć stručnjaka, različitih psihoterapeuta i psihologa koji će vas učiniti srećnijim ljudima. Na taj način ćete primeniti najbolju „tehniku“ za vaspitanje dece. Nikada nije do dece, uvek je do nas. Zato je dobro da želimo da se menjamo na bolje. Da ne ostanemo u tim obrascima ceo život. Srećno na vašem putu odrastanja!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Proleće će uskoro izmamiti decu i odrasle napolje. Nema ništa lepše od trčkaranja dece i njihove igre u parku ili parkiću ispred zgrade. Međutim ti isti parkići, šetališta pored reka i obične gradske i prigradske ulice često su male deponije đubreta.

Mnogi roditelji koji su pušači bacaju pikavce ispod klupa na kojima sede i druže se, dok čuvaju svoju decu. A uskoro tu su oko njih i ambalaže od sladoleda i ostalih slatkiša i slaniša kojima decu časte tokom izlaska. Prepune i malobrojne kante za đubre preliju se otpacima kada u večernjim časovima na tim istim klupama sede naši tinejdžeri čiji asortiman đubreta varira između kutija cigareta i limenki od energetskih pića.

Iako za tako bahato i neodgovorno ponašanje odraslih, mladih, pa naravno i dece postoje simbolične kazne, nadležne službe i komunalna policija ne bave se ovim očiglednim problemom u našoj zemlji. Zašto je to tako, ne znamo, ali ovde je pitanje za mame i tate, zašto našu zemlju van našeg doma ne osećamo kao svoj dom i kuću? Kao da sva ta naša izletišta nisu deo nečega što nam pripada. Kao da su sve te zelene površine neprijateljsko područje koje zasipamo nehajno đubretom iz osvete ili inata.

Pored svakog sela u Srbiji gde teku potoci i male rečice su deponije đubreta. U svim šumarcima, svuda gde očekujemo da vidimo proplanke sa livadskim cvećem, mi možemo da vidimo da je procvetalo đubre, pa se cveće često i ne vidi.

Ne znamo zašto smo tako nemarni, ali možda je vreme da se i to promeni. Zato ako ste u prilici i imate neki slobodan vikend, zasucite rukave u dogovoru sa komšijama i očistite obližnji parkić, gde vam se deca igraju. Jednako trudite se da naučite vašu decu, vašim primerom, da papiriće i ambalažu skupljate u vašu kesu i bacite u kantu ili kontejner do koga ćete zajedno prošetati. Nije to ništa teško, ni naporno, a može biti i zabavno. Naravno stavite rukavice i obezbedite dovoljno džakova za đubre. I naravno uključite i vašu decu u tu akciju.

Idealno bi bilo da vam ovakve akcije postanu navika jednom u dva meseca ili mesečno ako je potrebno. Kada to iz nekog razloga ne rade oni kojima je to posao, organizujmo se sami i očistimo svoje okruženje. Lepše je, a deca će polako naučiti da ne treba tako da se ponašaju i da oni vode računa o svom parkiću.

Malo je mnogo i često dovoljno. Malo je potrebno da promenimo te loše navike, a na taj način istovremeno vaspitavamo svoju decu od malih nogu da razumeju šta je lepo i dobro.

Dočekajmo proleće u očišćenim parkovima i ulicama gde ćemo do naredne zime provoditi vreme sa svojom decom. Uživajmo u prirodi i njenom sjaju, kao u sjaju prelepih osmeha i okica naše dece. Oni su cvetovi naše budućnosti.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Danas bismo mogli reći da se ljudi, a tako i roditelji polarizuju odnosno dele na „digitalne“ i „analogne“. Digitalni žele do prave informacije da dođu brzo i nađu rešenje još brže. Pri tom njihov kritički um je u pozadini datog poverenja „onima koji bolje znaju“ ili „onima koji su specijalisti“. Ti isti roditelji često su takođe specijalisti u jednoj oblasti, pa tako veruju da su sa druge strane jednaki poznavaoci njima manje poznate materije. „Analogni“ ljudi, u ovoj priči roditelji, još uvek pokušavaju da zadrže svoj kritički stav prema dolaženju informacija sa različitih strana i skloniji su da budu pažljivi posmatrači, svog unutrašnjeg sveta i sveta oko sebe.

Da bi se podela još više produbila među ljudima, „u pomoć“ su pristigle mobilne aplikacije, a tako i mnogi influenseri/influenserke koje će da vas savetuju na različite načine, u zavisnosti od toga u šta i kome veruju.

Tako je  i u različitim oblastima života na koje se roditelji fokusiraju kao što su razvoj bebe, ishrana, garderoba, kozmetika za bebe, kozmetika za kuću…

Danas ćemo se konkretno osvrnuti na kozmetiku za bebe i decu, a povod je i sve veći broj saveta koji se može čuti od različitih influenserki koje svoje savete dele obilato u oblasti kozmetike, kako za bebe i decu, tako i za odrasle.

Da li su te influeserke (rekli bismo da su uglavnom žene u pitanju) istovremeno i hemičari, tehnolozi ili zdravo razumski razumeju hemijske procese i hemijska jedinjenja ne znamo, ali znamo da je danas u moru poluistina teško doći do istine.

Pa hajde da pokušamo nekako da odgonetnemo šta se u stvari dešava i kako da pomognemo jedni drugima i postanemo kao društvo mudriji.

Konkretan povod za ovu priču je sve više upiranja prstom u sastav Originalne Pavlovićeve masti, kao masti za pelensku regiju beba koja se proglašava nepodobnom zbog svoje kozmetičke kompozicije, odnosno sastojaka od kojih je „ukomponovana“.

Ako nikada do sada niste čuli za INCI, vreme je da naučite šta je to? To je međunarodna nomenklatura kozmetičkih sastojaka u jednom proizvodu. Svet se dogovorio da se sastojci pišu na engleskom jeziku ako su sintetički, a latinskim jezikom se imenuju biljke. Sastav je podeljen na osnovne, aktivne i pomoćne supstance i negde postoje i procenti svih sastojaka koji „u toj kompoziciji“ učestvuju.

Da nam život bude lakši odnosno digitalniji, programeri su napravili mobilne aplikacije, gde su spakovali sve te supstance (ima ih na hiljade) i na osnovu istih čitaju sastav svih kozmetičkih proizvoda na tržištu. Najpoznatija takva aplikacija već je u telefonima većine mama u Evropi i svetu, a zove se INCI beauty i napravljena je u Francuskoj uz navode da je nezavisna i da ni jedan kozmetički brend u svetu ne može na nju da utiče nikakvim pritiscima, što je za svaku pohvalu.

Prilikom pravljenja aplikacije supstance su obeležili bojama. Crvena je boja potencijalno opasne supstance, narandžasta boja označava delimično korisnu supstancu, dok su zelenom bojom označene dozvoljene supstance za zdravlje čoveka. Treba napomenuti, da su se rukovodili standardima EU koja se opet oslanja na određene organizacije koje se bave standardizacijom, kao što je COSMOS (internacionalna organizacija za standardizaciju prirodne i organske kozmetike)…

Iz godine u godinu se standardi menjaju i neko bi zdravorazumski pomislio usavršavaju u pravcu zaštite ljudskog zdravlja, ali da li je baš tako? Činjenica je da se standardi postavljaju i posle različitih tužbi potrošača, kojima je narušeno zdravlje, a koji su sudskim putem dokazali da je uzrok istom nešto iz sastava proizvoda koje su koristili iako u mnogim slučajevima nisu primereno koristili određene proizvode. Što znači, ukoliko kompanije žele da izbegnu probleme u uvećanju profita, bolje je da neke sastojke pravovremeno iz proizvoda izbace.

Obojena crvenom bojom u aplikaciji INCI beauty kao potencijalno opasna supstanca u Originalnoj Pavlovićevoj masti je „petrolatum“, u narodu poznata kao vazelin. Petrolatum je rafinisan (prećišćen) derivat nafte. Kada razmišljamo o bebama i nafti, odmah nam se javi neka neprijatna emocija. Kako povezati naftu i nežnu bebinu kožu? Vazelin je „slučajno“ počeo da se koristi u prošlom veku kada su ozleđeni rudari na svoje rane i opekotine stavljali taj derivat koji im se našao pri ruci i zapazili njegovo isceljujuće dejstvo. Od tada pa do danas, ljudi ga upravo iz tog razloga i koriste. To je svakako bio neophodan sastojak  u Pavlovićevoj masti davne 1947.godine kada je dr Pavlović, pedijatar, želeo od sveg srca da pomogne tolikim bebama koje su bile ojedene u tom teškom posleratnom periodu, kada je narod bio siromašan i kada nisu postojale pelene za jednokratnu upotrebu, koje takođe sadrže ovu supstancu u svom sastavu.

Treba napomenuti da je vazelin i danas u velikoj meri prisutan u farmaciji i u sastavu je mnogih lekova koje ljudi piju, ukoliko je dobro prećišćen ne može da naškodi čoveku, jer se ne bi u tako velikoj meri koristio. Da biste ga stavili u svoj proizvod vi morate da prođete sve te standarde i procedure, te se u proizvodu ne bi ni našao, kada ne bi bio proćišćen, niti biste ga pisali među svojim sastojcima. Za one koji žele više da pročitaju o PAH molekulima koji se mogu naći u ovoj supstanci, a zbog kojih postoji bojazan od iste, napomena da su to molekuli sveprisutni u svemiru koji se oslobađaju prilikom nastanka zvezda i planeta, ali i prilikom sagorevanja organske materije kao što su drva i slično….

Da li su naftni derivati stvarno štetni za čovekovo zdravlje izguglajte na sajtu naftalan.hr, poznatog zdravstvenog centra u Hrvatskoj gde ljudi sa različitim tegobama dolaze na rehabilitaciju.

Druga sporna supstanca u Orginalnoj Pavlovićevoj masti je talk, koji je opet supstanca iz prirode koje se sastoji od magnezijuma, silicijuma itd. Opasnost može postojati ako nije pročišćen od azbesta, i kao takav kada je talk praškast i neko ga udahne, imaće posledicu unošenja toksične materije u pluća. Međutim svojstvo talka je da upije vlagu, ljudi ga decenijama uspešno koriste protiv ojeda i budući da je izuzetno dobro pročišćen i da sigurno nema azbesta, već je samo još jedna umirujuća komponenta Originalne Pavlovićeve masti, ni na koji način ne može da naruši zdravlje vaše bebe i nikako se ne bi tu našla da kao sirovina nije u saglasnosti sa standardima EU.

I nadalje bismo mogli tako naučno da opisujemo svaki sastojak nadaleko po dobru poznate Originalne Pavlovićeve masti, koja je pomogla hiljadama i milionima dece u našoj zemlji i širom sveta i dokazala svoju blagorodnost kroz generacije, ali odluka o tome da li ćete je koristiti ili ne je svakako i uvek na vama.

Da li ćete verovati više mobilnim aplikacijama koje se oslanjaju na administraciju EU koja pokušava da se uskladi sa ciljevima liberalnog kapitalizma ili iskustvu vaših bližnjih, vašim mamama i bakama, zavisi od toga da li pripadate „digitalnim“ ili „analognim“ roditeljima.

 Ukoliko razumete hemiju, razumećete da mnogi prirodni sastojci mogu biti izrazito toksični u različitim hemijskim reakcijama. Npr. kantarion ulje je fototoksično, ako ga namažete i izađete na sunce prouzrokovaće više štete nego koristi. Oko 57 prirodnih supstanci je toksično za čoveka i ne preporučuju se u kozmetici jer mogu da oštete oči i sluzokožu ili kožu čoveka. Standardi dozvoljavaju da se nešto zove organskim kozmetičkim proizvodom ukoliko je 20% sastojaka organskog porekla i ako je 95% tih sastojaka ispitano da je takvo. U ostalih 80% sastojaka su različiti drugi sastojci, između ostalog i konzervansi  prirodnih sastojaka koji mogu opet biti prirodni, ali hemijski kao benzol alkohol i slično. Tako da ukoliko ste na policama izabrali nešto što se zove prirodno ili organsko, to istovremeno ne znači da u tom proizvodu nema i sintetičkih supstanci.

Kozmetika je delatnost „čarobnjaka“ koji će dobroukomponovanim sastojcima napraviti dobar i kvalitetan proizvod.

N.V., redakcija Mamino ćoše

---

Ovih dana je temperatura u pojedinim delovima naše zemlje u minusu većem ili manjem, na planinama ima snega, dok u gradovima uglavnom nema. Kako se prilagođavate zimi i da li je volite, uticaće sutra na to kako vaša deca doživljavaju zimu.

Ne tako davno zime su bile sa mnogo više snega, a samim tim i sa mnogo više snežnih radosti za mališane. Grudvanje, sankanje, pravljenje Sneška Belića i ostale igrarije u snegu danas su mnogo manje dostupne našim mališanima. Klima se menja i zime su sve blaže i sa sve manje snega.

Ako imate mogućnosti, odvedite decu na sneg, na obližnju planinu kako bi oni iskusili sve ono što ste vi mogli kada ste bili mali. Šteta je ako ne upoznaju radosti na snegu. Sa zimskim gumama i lancima, moći ćete da se upustite u jednu takvu snežnu vikend avanturu.

Poznato je da u Rusiji i severno evropskim zemljama deca čak i mala spavaju u kolicima na spoljašnjim niskim temperaturama. U ruskim vrtićima postoji praksa polivanja hladnom vodom na snegu, kada sva dečica istrče u kupaćim kostimima. Na taj način pripremaju decu da životno lakše podnose niske temperature i da kroz zimu prođu zdrava i bez kijavice.

Naša tela su vrlo prilagodljiva i veoma zahvalna pri takvim snežnim izazovima. U Finskoj, Danskoj i Švedskoj, sve je to upotpunjeno neizostavnom saunom, pa su konstrasti hladnog i toplog još veći. Blagodet za cirkulaciju, pa deca nikada posle takvih iskustava ne boluju od hladnih ruku, nogu i kijavice.

Ako imate prilike da ovo i lično isprobate, iskoristite priliku i uverite se sami. Protrčite bosi po snegu, istrljajte se po rukama i nogama, ko može i po grudima. Videćete kako će vam se nakon takvih rituala popraviti raspoloženje i kako ćete ceo dan biti sveži i zadovoljni. Dozvolite i vašoj deci ovakva iskustva uz prisećanje na pesmicu Jove Jovanovića Zmaja „Zima, zima e pa šta je, ako je zima nije lav, zima, zima, pa neka je, ne boji se ko je zdrav…“

Verujemo da je čika Jova Zmaj sve ovo dobro znao i u isto verovao.

N.V., redakcija Mamino ćoše

U trenutku kada ste prvi put poželeli da budete roditelj, često postoji prateća misao „Biću bolja/i od mojih roditelja, znam gde su grešili“. Mnogo je ređe da ljudi pomisle da će biti isti kao roditelji, te da ništa ne zameraju istim.

Istina je negde između. Nećete biti ni bolji ni gori, ni isti. Svakako ćete praviti greške, kao što ih svi ljudi prave, nenamerno i često iz neznanja. Danas se mnogo više radi na edukaciji roditelja, kako bi im se objasnile i opisale razvojne faze u odrastanju svakog deteta i kako bi potom roditelji manje grešili. Na žalost, veoma često greše upravo ti koji savetuju roditelje, pa onda i generacije roditelja naprave kardinalne greške, prateći savete „stručnjaka“. Poznat je slučaj sa najprodavanijom knjigom za roditelje čuvenog dr Spoka „Vaše dete i vi“ gde između ostalog piše da dete treba ostaviti da plače i da ono time razvija pluća. Pred kraj svog života dr Spok se izvino čovečanstvu, jer je i sam uvideo da to nije ispravno. Opet na žalost, mnogi izdavači širom sveta, njegovo pismo izvinjenja nisu uvrstili u naredna izdanja, nakon njegove smrti, već su zbog profita, još dugo štampali izvorno izdanje knjige.

Danas je pravac saveta od strane stručnjaka drugačiji. Najveći broj njih se slaže oko činjenice da roditelj treba da radi na sebi i osvesti svoja uverenja i svoje obrasce ponašanja u odnosu na dete, kako bi ga detetove reakcije što manje dodirivale i uznemiravale u negativnom smislu. Ukoliko je mama suviše uzrujana jer dete plače ili ne može da podnese kada se dete ljuti i bacaka, to je do nje, ne do deteta.

Svaka detetova emocija je poziv roditeljima da na njega obrate pažnju. Znači da beba ima neku potrebu. Često želi pažnju ili zagrljaj. Zato mama treba da razume da to nije upiranje prsta deteta na mamu da nešto radi pogrešno, što često mama pomisli. Već da je to prosto detetova potreba u tom trenutku.

Osećanje neadekvatnosti, krivice i slično, poneli smo iz kuće. To svakako nisu osećanja koja će nas učiniti boljim roditeljima. Kad uočite da ste bilo šta pogrešili, nemojte isto ponavljati i to je dovoljno. Nema potrebe da se zbog toga osećate loše. Ako su vaša deca starija i mogu da vas jasno razumeju, izvinite im se kada pogrešite. Možda ste podigli glas ili ste se osetili nemoćno, ili ste se jako naljutili…Šta god da se dogodilo, prošlo je. Osvrnite se na to, iskreno objasnite detetu svoju reakciju i priznajte da ponekad ne znate kako pravilno da postupite, objasnite da se plašite za njegovo zdravlje ili njegovu dobrobit, te da strahovi nisu baš sjajna rešenja. Obećajte da ćete se potruditi da se manje plašite i strahujete, koliko je to u vašoj moći u tom trenutku. Nakon toga, gledajte da obećanje ispunite i poradite na svojim strahovima.

Možda vam bude potrebna i pomoć nekog stručnog lica. Kako god, svaki događaj je moguće doživeti kao odskočnu dasku ili ti novu lekciju u svom životu. Dokle god smo živi imaćemo neke probleme, manje ili veće. Danas više volimo da ih zovemo izazovima. Svi su rešivi i život je upravo rešavanje istih neprekidno.

Zato greške u roditeljstvu posmatrajte kao podsticaj za sopstevni razvoj. Tako će roditeljstvo biti ono što jeste u svojoj biti, škola za odrasle u kojoj je glavni zadatak očuvati dete u sebi i dete pored sebe.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Da li ste znali da se znanje deli na reproduktivno i funkcionalno znanje? Ovo prvo vam je sigruno poznato, jer ste kroz školovanje mnogo puta čuli da je „ponavljanje majka znanja“. Izgleda da ova poslovica nije istinita i nažalost učinila je da ni mi tokom školovanja mnogo toga nismo naučili, odnosno zapamtili. Sve što se uči kroz reproduktivno učenje, jednako se brzo zaboravlja.

U nauci koja se zove neurobiologija danas znamo da su najveće regije u mozgu asocijativne, pa je stoga to prostor za naše učenje. A to znači gledanje, opažanje i povezivanje. Još ukoliko sve to izvedemo kroz igru, utoliko će naša deca više i lakše učiti.

Takvoj vrsti učenja pre svega prethodi dobra motorika. Ne branite deci da puze, skaču, trče i ostalo. Deca treba da su što više u pokretu, a što manje ispred ekrana. Samo učenje treba uvek da bude igra. Igra pogađanja, zagonetke, zagonetne priče. Pokušajte da u svakoj prilici deci postavljate pitanja primerena njihovom uzrastu. Da povežu, sklope pojmove u mozaik i odgovore.

Da bi to bilo lako i zabavno, treba da postoji maksimalno rasterećenje od greške. Dozvolite im da kažu prvo što im padne na pamet, jer ni jedan odgovor nije glup. Nikada se ne postavljajte spram deteta superiorno, već naprotiv dajte im da vam oni zadaju zadatke, zagonetke, jednako kako vi to radite njima. U takvoj svakodnevnoj interakciji, vaše dete će naučiti da razmišlja i sticaće funkcionalno znanje. Ono znanje koje će mu uvek biti upotrebljivo za život i koje će mu biti dobra odskočna daska za polazak u školu.

Više o ovoj temi naći ćete na sajtu Nikola Tesla Centar – sistema učenja koga su kreirali prof. dr Ranko Rajević i Uroš Petrović. Uroš Petrović je i naš poznati pisac za decu, sa velikim brojem naslova i autor je mnogih zbirki zagonetnih priča, što je idealna literatura za malo stariju decu.

Iz svih tih novih naučnih spoznaja je i saznanje da se dete intelektualno formira već do njegove četvrte godine, pa je samim tim i najveća odgovornost upravo na roditeljima. Bez obzira na svu preopterećnost raznim poslovima, verujemo da ćete uvek naći dovoljno vremena da ove neke spoznaje uvrstite u vašu svakodnevnu praksu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Deca su poznata po svojoj upitanosti i radoznalosti. Ona žure da spoznaju svet i njihove male glavice pune su pitanja. Deca takođe podsećaju odrasle na mnoga pitanja koja su imali kada su bili deca. A da nije pitanja, ne bi bilo ni odgovora. Ne bi bilo razvoja i napredovanja.

Stoga je dobro da čovek tokom celog svog života ostane radoznao, jer nikada ne može znati sve i uvek može iznova da se pita. Ukoliko želite da negujete dečiju radoznalost evo par stvari koje treba ispoštovati pre svega:

• Neka vam nikada ne bude tekško da odogovarate na dečija pitanja. Ukoliko nemate vremena, kažite im da ćete im svakako odgovoriti na pitanje, čim završite posao kojim se bavite, a koji vam onemogućava da mu trenutno odgovorite u potpunosti.
• Nemojte nikada da se podsmevate dečijim pitanjima. Nema glupih i pametnih pitanja. Dete treba uvek da se oseća sigurno i voljeno da bi moglo slobodno da pita sve što ga zanima. Ovo je važno da razume i pre nego što krene u školu, kako bi i tamo slobodno pitalo sve što ga zanima i što mu nije jasno.
• Izbegavajte odgovor bez obrazloženja, dok ne vidite da je dete razumelo odgovor. Najružniji način odgovaranja na pitanje „Zašto“ je „Zato“ . Nemojte ponavljati tako nešto, čak i ukoliko ste kao dete od vaših roditelja ponekad dobijali takav odgovor. Budite bolji od vaših roditelja.

Pored ovih osnovnih stvari koje će detetu pomoći da se uvek oseća dobro dok postavlja pitanja, niste u obavezi da uvek na pitanje odgovarate u potpunosti ukolilko znate da vaše dete može i samo da dođe do odgovora. Podstaći ćete ga na razmišljanje ako ponekad u vašem odgovoru bude pitanje „A šta ti misliš ?“. Ovo odgovaranje pitanjem koristite ukoliko procenjujete da dete može samo da dođe do odgovora. Time ćete podstaći rad njegovih „moždanih vijugica“.

Negujte i podstičite u detetu radoznalost i time što ćete ga često pitati „Šta misliš čemu ovo služi?“ i pokažete mu neki za njega „zagonetni predmet“. Neka se igra pogađanja. Isto tako postavljajte mu različite zagonetke, primerene njegovom uzrastu. Tako ćete uvek podsticati vaše dete na razmišljanje, a to je odličan preduslov za negovanje radoznalog uma. Taj proces dolaženja do odgovora je najvažniji. Važniji od samog odgovora. Razne društvene igre takođe će doprineti detetovom intelektualnom razvoju kao što su pantomima, kaladont i slično.

Čitanje knjiga u žanru zagonetnih priča deca naprosto obožavaju. Imamo sreće da imamo domaće autore takvih romana (Uroš Petrović), pa ćete ih lako pronaći. Svaki put kada razmišljate o postavljanju zagonetki i pitanja i vi vežbate vaš um. U današnje vreme navikli smo da dobijamo instant uputstva i odgovore, stoga je posebno važno da u komunikaciji sa vašom decom radite na zajedničkom pronalaženju odgovora na mnoga pitanja, bez da posežete za gotovim rešenjima. Tako će vaše dete odrasti u osobu koja ume da razmišlja i ima kritičko razmišljanje, a samim tim i stavove u odnosu na svet koji nas okružuje.

To je alat koji će mu uvek služiti više od bilo kojih materijalnih dobara kojim ga možete obezbediti. Takva deca postaju samostalni i kreativni ljudi na radost svojih roditelja i društva u celini.

N.V., redakcija Mamino ćoše