Autori tri najpriče na temu „Kako ste se pripremili za vrtić i školu?“

U ime redakcije „Mamino ćoše“ zahvaljujemo svim učesnicama konkursa na temu „Kako ste se pripremili za vrtić i školu“. Nije bilo lako prepričati šta sve doživljavate i kako ste „podneli“ te prve dane velikih promena. Zajedničko svim pristiglim iskustvima je vaša velika podrška mališanima na putu odrastanja.

Od pristiglih kratkih priča članovi naše male redakcije izabrali su tri priče, čiji autori su:

  • Aleksandra Zolotić, Beograd
  • Sanja Nedić, Kragujevac
  • Vesna Mijatović, Beograd

Njihove priče možete pročitati u narednim danima, kada ćemo ih objaviti na našem blogu u rubrici Mamin dnevnik.

Sve tri mame dobiće proizvode iz programa brenda Skip Hop, kojima će ih darivati Menda dečija radnja.

Hvala svim učesnicima konkursa na trudu i pozivamo vas da pratite naš blog, biće još zanimljivih tema za priče iz maminog dnevnika…

Redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Polazak u vrtić i školu u istom danu

Tog prohladnog prvoseptembarskog jutra četvorogodišnji dečačić nemirnog duha sa očima boje čokolade otisnuo se na upoznavanje sa svojom novom družinom. Iako je već tri godine išao u jedno predivno obdanište sa prostranim pogledom na grad, okolnosti su zahtevale da pređe u novi vrtić. 

Druželjubiv po prirodi i upoznat sa činjenicom da će ga od toga dana čuvati nove vaspitačice i da će igračke deliti sa novim drugarima i drugaricama, lagano je koračao ka vrtiću. Ti mali koraci ka vratima velike novine bili su popločani strahom, neizvesnošću, radošću, i uzbuđenjem. Sve je to vešto skrivao svojim veselim čavrljanjem, i nehajnim skakutanjem čvrsto držeći mamu za ruke, u pratnji starije sestre i tate. 

Prvi korak u nepoznato doneo je široki osmeh srdačne vaspitačice, prostranu sobu punu igračaka i pospanih mališana, ali i plač jedne curice na vratima, koja je tužno dozivala mamu htevši da joj kaže „još nešto“. Iako isprva oduševljen, dečak nemirnog duha je zastao na tren, pogođen plačem drugarice. Širom je otvorio oči, blago oborio usne i uputio mi upitan pogled. Na kratko sam ga čvrsto zagrlila i otpozdravila rečima da se ubrzo vidimo. 

Znam, na prvi pogled to može delovati surovo, ali isto tako, poučena višegodišnjim iskustvom, znam i da svako zadržavanje i objašnjavanje može učiniti sam ostanak još težim. Poput drugarice, i on može izmisliti to „još neko“ pitanje i razlog da ostanem tu još koji minut. Ovako, znao je da ga ne lažem kad mu kažem da će mama brzo doći i da će mu biti lepo sa novim drugarima i drugaricama.

Tako je zaista i bilo. Dočekao me je sa najrazdraganijim osmehom na licu, uzbuđeno prepričavajući svoja otkrića, posebno ističući kutak sa instrumentima. Radosno je izjavio da jedva čeka opet da ide u novi vrtić. 

Istoga dana, sunčanog prvoseptembarskog popodneva, šestoipogodišnja curica, radoznalog uma, takođe čokoladnih očiju, otvorila je novo poglavlje u svom odrastanju. Dan dugoočekivani polaska u prvi razred je stigao, čini se i prebrzo. 

Korak po korak, sa osmehom na licu, odevena u ljupku haljinu, držeći mamu za ruku, praćena tatom i bratom, približava se školskom dvorištu iz kojeg su dopirali zvuci vesele dečije muzike. Uzbuđenje pomešano sa nekom nesigurnošću uskovitlali su se u njoj istog trena kada smo ugledali dvorište prepuno roditelja i budućih prvaka. Ponudili smo joj da sedne kraj nekoga od drugara i drugarica sa kojima bi mogla da deli školsku klupu, što je ona kolebljivo prihvatila. Nakon samo nekoliko minuta, niz obraze su potekle krupne kristalne suze. “Želim kod tebe!”- rekla je i vratila se u moj zagrljaj. Što je žamor bivao intenzivniji, sve jače me je grlila. Spustila sam ruku na njeno srce, koje je ubrzano dobovalo. 

Došao je trenutak ulaska u učionicu. Koračajući za učiteljicom upućivala nam je upitne poglede, i slala poljupce, a mi smo joj jednako uzvraćali. 

Kao i svaki novi početak, i taj je bio obojen pomešanim osećanjima, ali znala sam da će to dobro proći. Osećaj me nije prevario, jer je po izlasku iz učionice veselo upitala kada sutra ide u školu. Rekla je da jedva čeka naredni dan. 

Mali koraci dvoje mališana ka velikim putevima popločani su raznolikim osećanjima. Ima tu i nezvesnosti, radosti, tuge, uzbuđenja, sreće, i ko zna kojih još misli i osećanja. 

Ipak, znam, tačnije, sigurna sam, da je svaki od njih ušuškan spokojem, jer znaju da su roditelji uz njih. Na sve te velike avanture pratili su ih i pratiće ih naši čvrsti zagrljaji, široki osmesi, pogledi puni ljubavi i pregršt toplih reči. Tu smo za njih, da im pružimo podršku, zagrljaje, reči, objašnjenja, iskrene odgovore na bezbroj pitanja. Da uživamo u njihovim dostignućima i radostima, malim i velikim koracima koje prave, svakom trenutku njihovog odrastanja, dok nam kroz stomake proleće pregršt ustreptalih leptira.

Dečaku nemirnog duha i devojčici radoznalog uma, čiji nam pogledi boje čokolade zaslađuju svaki dan!

Autor Aleksandra Zolotić, jedna od najpriča konkursa Kako ste se pripremili za vrtić i školu?
Foto Pixabay

Prvi dan škole – srećno svima

Škola je oduvek bila povezana sa detinjstvom. Čuven je stih Branka Radičevića „od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba“. Mnogo uzbuđenja i žamora jutros je u školskim zgradama. I one su ponovo oživele za svoje posetioce, otvorile su širom vrata svih učionica i kabineta i željno očekuju da se deca u njima smeste.

Danas su neki prvaci prvi put seli u školske klupe i neke su mame ovlaš, da niko ne vidi obrisale suze. A prvaci, mali radoznalci širom otvorenih očiju i ušiju upoznaće svoje učitelje i nove drugare.

Svi oni koji nisu prvaci, raduju se susretu sa drugarima i pričama o tome kako je ko proveo letnji raspust. Biće tu mnogo novih simpatija i novih zaljubljivanja u neke kikice ili u neki plavi čuperak. Škola ima svoje tajne u hodnicima kroz koje deca trčkaraju, a ponekad i jurcaju tako da ih je teško stići.

Prvi dani u školi su lagani i rasterećeni ocenjivanja, propitivanja i testiranja. Kada nema mnogo očekivanja, tada je sve jednostavnije i lakše. Mame i tate će očekivati da čuju kako je bilo, a deca će odgovoriti „lepo“. Teško je prepričati gomilu utisaka koje će sakupiti danas u svoje školske torbe i rančeve. Prihvatite taj odgovor i sačekajte. Videćete kako se tokom dana do večeri otvaraju i pričaju malo po malo šta su sve doživeli. Možda ćete najviše detalja saznati pred spavanje, kada odolevaju da utonu u san i kada im sve te slike i utisci „iskoče“. Ako pažljivo slušate i pratite vaše dete sve ćete saznati i čuti.

I na kraju mali savet, ne pitajte vaše dete „Kako je bilo u školi danas?“ , pitajte ih „Kako si se se osećao danas u školi?“

To je ta mala razlika koja će vašem detetu potvrditi da vam je na prvom mestu upravo njegov doživljaj i njegovo osećanje.

Srećan polazak u školu malim i velikim školarcima, kao i svim roditeljima. Neka ovo bude još jedna godina obojena novim spoznajama i znanjima.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kako ste se pripremili za vrtić i školu?

Svaka mama najbolje poznaje svoje dete. Zato ćete sigurno umeti najbolje da pripremite vaše dete za promenu koja je pred njim, bilo da je reč o polasku u školu ili u vrtić. Ukoliko vaše „male tajne“ želite da podelite sa drugim mamama, pozivamo vas da napišete tekst o tome i pošaljete na našu mejl adresu maminocose@menda.rs

Najoriginalnije ideje pretočene u kraću priču do 700 karaktera, objavićemo u rubrici „Mamin dnevnik“ na blogu maminocose.rs, a mame će Menda dečija radnja nagraditi proizvodom iz programa Skip Hop, koji će verujemo obradovati vas i vaše mališane. Proizvod će biti „malo iznenađenje“ i u skladu sa uzrastom deteta nagrađene mame.

Konkurs za naj tri priče „Kako ste se pripremili za polazak u vrtić ili školu?“ traje od 26. 08. do 15.09.2021.godine. Potrebno je da nam pošaljete u mejlu priču u word documentu i vaše podatke: ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto, broj mobilnog telefona.

Tri priče izabraće u skladu sa propozicijama članovi redakcije Mamino ćoše
Srećno svim mamama „od pera“!

Redakcija Mamino ćoše

Povratak u vrtić i školu

Leto polako prolazi, iako kalendarski će proći tek u drugoj polovini septembra. Povratak u vrtić i školu je uslovljen završetkom školskog letnjeg raspusta. U odnosu na taj raspust mnogi roditelji usklađuju svoje godišnje odmore i vraćaju se na vreme kako bi za svoje mališane obezbedili sve što je potrebno za novu „radnu“ godinu .

Nije jednostavno iz letnje bezbrižnosti uploviti u obaveze, posebno deci. Igra je njihov osnov postojanja i kad god ih od igre vraćamo u obaveze postoji otpor. To će biti naglašeno kod dece koja su putovala van mesta stanovanja, da li na planinu, selo ili more, o prirodi je reč. Nakon dodira sa prirodom teže je privići se na gradski ambijent i ograničenja u kretanju, koja se po prirodi stvari deci nameću.

Ponovo treba uključiti pažnju na saobraćaj, prelaženje ulica, buku i sve ostale „vrline“ grada. Neka deca će se radovati ponovnom susretu sa drugarima, ali će mnogi tugovati za morem, prirodom i slobodom od obaveza i ranog ustajanja.

Budite nežni sa vašom decom u tom prelaznom periodu privikavanja na već poznato. Učinite njihov život manje rutinom, tako što ćete i za vreme „radne godine“ organizovati iznenađenja i izlete na dnevnom nivou. Deca su po prirodi razigrana i vole kretanje. Neka najveći deo dana budu napolju kada su kod kuće, sa vama ili sa drugarima. To je njihova nasušna potreba. Deca koja se dovoljno motorički kreću i igraju, bolji su đaci i lakše uče. Sve je povezano, pa čim krenu domaći zadaci i obaveze, a vi oslušnite svoje dete i možda baš usred nekog učenja koje ide teže, napravite pauzu, istrčite jedan krug oko zgrade ili odigrajte neku igru sa loptom. Videćete da će posle takvih aktivnosti, svako učenje biti lakše.

Što se tiče neophodnih kupovina za početak nove „radne godine“, ne očajavajte. Nije potrebno da sve kupite na početku i nije baš neophodno da mališani imaju baš sve prvog dana. Znate iz iskustva da učitelji i vaspitači tek naknadno izađu sa svojim zahtevima, pa sačekajte da ih čujete.

I „radna godina“ ima svoje radosti, jer život je satkan od istih. Čak je i koren reči radost ustvari reč rad. Kada radimo, stvaramo, a stvaranje usrećuje čoveka. Isto je i sa decom. Oni će polako ovladati novim znanjima i veštinama i biti iz godine u godinu sve veći stvaraoci nekih novih i nadamo se bolje uređenih svetova.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografija Pixabay

Mama, vrtić ili dadilja

Kako da pripremite sebe i dete na polazak u vrtić

Društvo u kome živimo predvidelo je godinu dana porodiljskog bolovanja posle porođaja ili dve ukoliko je treće dete u pitanju. Iako je ovo izuzetno dug vremenski period u poređenju sa porodiljskim bolovanjem u zapadnim zemljama, u momentu kada je potrebno da se vratite na posao, vaše dete ili bolje rečeno beba je još veoma mala.

Čini mi se da su blagoslovene mame koje ne moraju da idu na posao i mogu da se posvete odgajanju svoje dece u predškolskom uzrastu. Razumem da je mali broj mama koje sebi danas mogu to da priušte. Pre svega iz egzistencijalnih razloga. Poznato mi je da jedan broj mama koje nemaju taj razlog „nad glavom“ biraju da izađu iz uloge mame 24 sata dnevno i jedan deo vremena posvećuju aktivnostima koje ih ispunjavaju, a često je u pitanju neki kreativni posao kome se rado vraćaju.

Za malo dete ne postoji osoba koja može da zameni mamu i tatu. Roditelji čine njegov svet sigurnim i uz to osećanje sigurnosti ono će biti odvažno da istražuje svet oko sebe. Nekako su nas lako ubedili da je i maloj deci potrebna socijalizacija, te da su vrtići pravo mesto za decu predškolskog uzrasta. U suštini vrtići su potrebni roditeljima koji rade i koji nakon osam sati provedenih na radnom mestu nemaju dovoljno energije i strpljenja za svoju decu, pa su zahvalni što je neko drugi njihovo dete naučio novu pesmicu ili prve reči na engleskom jeziku. Svakao su vrtići potrebni i neophodni u ovakvoj podeli rada.

Mogli bismo sada na široko da razmislimo i zašto je žena pobegla na posao koji će neko ceniti i platiti, dok joj za obavljanje poslova u kući niko neće odati priznanje, niti dati novac. Posao koji svaka mama treba da obavi mimo brige o deci u kući nije mali. Nabavka namirnica, spremanje hrane, pranje i peglanje, održavanje higijene samo je delić tih poslova. Danas i tate u mnogome pomažu oko svih poslova u kući, a mamama se čini da je to uvek nedovoljno. Prosto mame sada imaju duplirane aktivnosti i na poslu i u kući, a za rad sa decom ostaje malo vremena i energije.

Vrtić kao ustanova ima svoje prednosti i mane. U vrtiću će svakako brinuti o vašem detetu i posle izvesnog vremena dete će se prilagoditi na svoje drugare i vaspitačice. Međutim prilagođavanje na vrtić mnogo je kompleksnije od prilagođavanja na školu, jer deca u predškolskom uzrastu nemaju razvijeno logičko mišljenje i njima pojmovi „ako – onda“ ne objašnjavaju ništa. Oni ne mogu da povežu zašto ih ostavljate, kada ćete se vratiti po njih i ostalo. Zato bi prilagođavanje na vrtić trebalo biti postepeno u mnogo više dana i u manjim jedinicama vremena. To je najsigurniji način da vaše dete bezbolnije prihvati tako veliku promenu u načinu života. Budite nežni sa svojim detetom i imajte saosećanja za njegovu tugu kada ga ostavljate. Ne očekujte da ćete ga čeličiti bilo kakvim pričama, jer ono te priče ne može da razume.

Obratite pažnju na vaše dete u svim segmentima dana dok prolazi kroz privikavanje na vrtić. Na njegovo ponašanje, njegove snove, ishranu, igru….Tako ćete biti sigurni kako se vaše dete stvarno oseća povodom polaska u vrtić. Kad god ste zajedno, grlite ga, mazite i posvetite se njegovim zanimanjima za bilo koji vid igre. Priče i bajke u vremenu uspavljivanja mogu da govore i o odvajanju dece od roditelja, kako biste im što bliže približili život. Deca su naša ogledala i često su i zdravstveni problemi posledica ustvari nečeg što ih tišti u duši. Zagledajte uvek pažljivo te male duše i znaćete da li je sve u redu ili nije.

I na kraju imate opciju „baka servis“ ili dadilja. „Baka servis“ je još uvek aktuelan kod nas na sreću naše dece, ali i dadilja je dobar način da zbrinete vaše dete. Danas postoje državni i privatni servisi za odabir dadilja, pa je osnovno pitanje da li možete finansijski sebi to da priuštite. Ukoliko ste u prilici, svakako će pažnja jedan na jedan biti kvalitetniji način da vaše dete provodi vreme u poznatom okruženju i u svom domu. Posebno ukoliko je dadilja školovana za vaspitački ili učiteljski posao, pa može sa detetom da kroz igru provuče i veliki broj edukativnih sadržaja.

Izaberite vaše prioritete u životu prema vašem srcu. Ako je taj izbor u skladu sa vama, biće prihvatljiv i vašem detetu, jer deca osećaju svoje roditelje više nego što ih čuju i razumeju. Upravo to osećanje koje prenosite vašem detetu odrediće i njegov način prilagođavanja na promene u životu vaše porodice.

Polazak u vrtić je za vaše dete predškolskog uzrasta period u kome je potrebno da učestvujete svi zajedno sa posebnom pažnjom i pažljivošću prema detetu. Imajte mnogo strpljenja i ljubavi za vaše mališane, brzo će odrasti. Potrebno je da u tom odrastanju zadobiju što manje trauma i rana, jer će sve poneti sa sobom u život.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografija Aleksandar Todorović

Polazak u školu – velika promena

Ukoliko vaše dete polazi u školu ove godine, verujem da ste uzbuđeni više od vašeg deteta. Koliko god da pripremate predškolca za polazak u školu, dete ipak ne zna kako škola izgleda i šta ga tamo očekuje. Vi znate, kao što znate da je vaše dete stasalo za svakodnevne obaveze koje više neće biti samo igra. Takođe znate da je jedan deo njegovog detinjstva iza vas.

Prvih sedam godina formira se psihička struktura deteta i to što je usvojilo od vaših modela i uverenja ostaje mu kao „alat“ za prilagođavanje svetu koji ga čeka i koji više nije samo porodica i dom. Škola je novo mesto u kome će vaše dete pronaći sve ono što može da mu posluži u odrastanju i pronalaženju budućeg zanimanja.

Da li će ta promena biti „traumatična“ za vaše dete, zavisi od toga koliko je „stresna“ za vas kao roditelja. Ukoliko u miru prihvatite da vaše dete kreće u školu, dete će osetiti vaš mir i sa puno poverenja krenuti u to „neobično novo mesto“. Skrenite detetu pažnju na lepe stvari koje ga u školi očekuju: novi drugari, nova saznanja, nove priče o svetu koji nas okružuje…

Naravno recite mu i da ga očekuje mnogo više sedenja u klupi i savetujte ga da na svakom odmoru izađe na vazduh u dvorište i trčkara kako bi se razdrmalo kad god je u prilici. Podučite ga da se trudi da kaže kada mu nešto nije jasno, da izrazi sve što misli kada učiteljica ili učitelj postave neko pitanje, da slobodno kaže da ne zna ukoliko je tako.

Detetu treba dati prostor da bude ono što jeste. Nemojte imati očekivanja. Pratite svoje dete i uvidećete da je prirodno opremljeno onim što je potrebno da se prilagodi novoj sredini, te da sigurno ima svoje načine na koji će prihvatiti nove uslove života i odrastanja.

Naravno da će i temperament deteta, kao i njegove dotadašnje navike uticati na lakše ili teže prilagođavanje školi. Ukoliko je vaše dete fizički aktivno od malih nogu i teško mu je da sedi u miru na jednom mestu, što se u školi očekuje, potrudite se da sa detetom ostatak dana provedete u igri napolju, u šetnji, trčanju, vožnji bicikla…

Deca prirodno imaju potrebu za kretanjem i današnja škola često ne vodi računa o toj dečijoj energiji koju bi trebalo kanalisati sa dosta časova fizičkog vaspitanja, ali i laganim vežbama pre bilo kog časa. Kretanje je osnovna potreba svakog deteta i zato je polazak u školu velika promena u njegovom životu. No, ukoliko je vaše dete mirnije, lakše će se prilagoditi uslovima života u školi.

Škola danas promenjena je uslovima života koji su takođe promenjeni, pa će verovatno i vaše dete biti uključeno u tu kompletnu promenu. Neki deo nastave održavaće se verovatno i online. Budite uz vaše dete u svim tim trenucima i podržite ga kroz sve promene koje ga čekaju. Ako oseti da ste mu oslonac, lakše će se nositi sa svim zahtevima koji se pred njega stave.

E sada treba reći da biti oslonac i raditi stvari umesto vašeg deteta su dve različite stvari. Nemojte ništa raditi umesto vašeg deteta. Neka pakuje svoju torbu od prvog dana samo, neka zaboravi da ponese pernicu ili svesku. To je jedini način da nauči da sve u životu savlada samo. Vi ga ohrabrite i kada nešto pogreši i nagovestite da znate da se tako uči u životu. Greške su najbolji učitelj onima koji to mogu da sagledaju.

Samostalnost vašeg deteta u procesu polska u školu je jedino očekivanje koje možete da gajite, a biće tolika koliko se vi ne mešate u detetov proces prilagođavanja na novo. Naučite da budete posmatrač i neko ko pažljivo sluša i osluškuje svoje dete. To je najveća vrednost koju možete negovati u roditeljstvu.

I na kraju svim roditeljima i prvacima, srećan polazak u školu!

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografija Pixabay

Servirajte lubenicu kao posudu za voćnu salatu

U letnjim mesecima izuzetno je zdravo i poželjno konzumirati lubenicu koja je 92% voda, pa je zato idealna za hidrataciju našeg organizma.

Sadrži mnoge vitamine i minerale, između ostalog A, C, B6, magnezijum i mnoge druge.

Da biste deci učinili lubenicu dodatno primamljivom poslužite je na različite načine i kao posudu za voćnu salatu od lubenice i dinje na primer.

Ako na ovakvu voćnu užinu pozovete i drugare, zabavi i igri neće biti kraja, a deca će se zdravo zasladiti.

Čarolija a la redakcija Mamino ćoše

Lubenice i kukuruz na štapićima

Visoke temperature uče nas da jedemo voće i povrće sa mnogo vode i minerala kao što su lubenice i dinje, a lagane žitarice, salate od krastavaca i paradajiza gotovo da su svakodnevno na trpezi.

Da biste vašim ukućanima ili gostima koji navrate to servirali na malo drugačiji način evo primera. Ako imate ražnjić štapiće ili drvene štapiće za sladoled, lako ćete napraviti zabavne letnje zalogaje.

Neodoljivi šećerac

Čarolija a la Redakcija Mamino ćoše

Pitam se pitam dok kroz drugo stanje „skitam“

Pitaćete se gde bilo ko može da „skita“ tokom drugog stanja, ali trudnice znaju da je to internet uzduž i popreko. „Skitaju“ one tako po forumima i grupama, prolaze kroz razne medicinske i roditeljske portale i sigurno spadaju u jednu od najljubopitljivijih grupacija u virtuelnom svetu.

Pokušavaju da odgonetnu zbog čega osećaju da su grudi drugačije, da je stomak drugačiji, zbog čega imaju mučninu ili neku drugu nelagodu. Zašto im se tako mnogo spava iako su se naspavale? Kako to da sada tako često posećuju toalet, a beba je još tako mala?

Malo je toga što može da umiri hiljadu zašto u glavi jedne mame, ali da krenemo redom. Svaka trudnoća je od početka čudesno stanje u kome raste i razvija se beba, paralelno i placenta zauzima svoje važno mesto. Celo telo „omekšava“ i psiha mame „omekšava“ kako bi beba bila ušuškana u mekanom i nežnom biću svoje majke. O svemu tome brine armija hormona i sve se to dešava mimo toga da li ste svih tih tananih promena svesni ili ne.

Drugo stanje je vreme u kome možete najviše da se povežete sa sobom, svojim telom i svojom bebom. Da biste u tome bile uspešne umesto dr Googla pitajte sebe i svoje srce i videćete da će odgovori stizati do vas, samo pustite da se to događa.

Uplovite u unutrašnji svet svoga bića i upoznajte taj skriveni deo sebe koji je tako mnogo žena na planeti zapostavilo. Iz neznanja ili nepoverenja. Vaša osećanja su jednako važna kao „naučne činjenice“ za kojima tragate. Nauka dohvata svojom metodologijom spoljašnji svet, a trudnoća se odvija unutar žena i nije toliko nauci dostupna. Ima mnogo razloga zašto je to priroda tako uredila. Slutim da je jedan od glavnih razloga taj što je bebi potreban mir i spokoj u kome će se vaspostaviti sa svim tako složenim sistemima i funkcijama.

Svaki detalj u bebinom razvoju prouzrokovaće u vama neko osećanje, neku misao koju do tada možda niste imali. Zato je narod to nazvao drugim stanjem. Manje ste svoji, više ste pod uticajem nekog ko je došao i tako vam snažno poručuje da ste neverovatni i da je vaše telo tako divno. Vaša beba će uzeti sve što joj je potrebno u meri u kojoj joj je to potrebno.

Na vama je da što više „skitate“ unutar sebe i upoznate svoje snove i svoja snevanja, svoje misli i svoja osećanja. Da ih oslobodite i ispoljite bez straha od toga šta će neko reći ili pomisliti. Sve što vam se dešava deo je još uvek velike misterije stvaranja čoveka i samo preko vas kao učesnika i posmatrača ta tajna će se razotkriti na pravi način. Budite svesne vašeg putovanja u nepoznato i prihvatite da je teško bilo šta u tom procesu kontrolisati i planirati.

Drugo stanje vas podučava da se prepustite toku života sa mnogo poverenja, jer eonima i vekovima pre vas čovek je nastajo i rađao se na isti način kao danas. Osluškujte i upoznajte vaše dete. Pokazaće svoj karakter i svoje potrebe. Nekada će vas naterati da sedite i promišljate, a nekada da se krećete, možda i planinarite. Jasno će vam takođe staviti do znanja šta biste mogli kog dana da pojedete i počeće da se navikava na različite ukuse. Sve je to proces i druženje sa nekim koga još uvek ne vidite očima, ali volite svim srcem svojim.

Drugo stanje je ljubav koju do sada niste iskusili. Ona je bezuslovna i doživotna. Zato dozvolite da radost bude odgovor na svako vaše pitanje. Čestitam vam što ste MAMA. I svaki odgovor za kojim tragate u tu reč je utkan, jer mame najbolje znaju sve u vezi svog deteta. Oduvek i zauvek.

Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše