Zašto je važno da deca bajke dočaravaju

Iako živimo u digitialnom svetu, verujemo da mnogi od vas još uvek čitaju deci knjige. Ukoliko pri tom birate bajke, vodeći računa da su deca uzrasta preko četiri godine, vi ćete obogatiti dečiji svet neprocenjivim blagom. Mnogi se slažu da ni jedno detinjstvo ne bi trebalo biti lišeno bajki.

Velika je razlika da li bajke čitate ili ih gledate kao film ili crtani film. Kada bajke čitate ili pričate, deci dajete mogućnost da zamišljaju likove, da zamišljaju ambijent koji im opisujete, atmosferu, boje, mirise. Kada deca bajke slušaju, ona ih dočaravaju. I upravo to dočaravanje je neverovatno važno za njihov razvoj i razumevanje života.

Kada bajku gledaju, onda njihova mašta nije toliko aktivna i onda nemaju šta da dočaravaju. Naš jezik nam štošta poručuje kroz reči, pa je tako i reč „dočaravanje“ tako bogata sadržjam i sama po sebi sve govori. Ona bukvalno govori da su deca mali čarobnjaci koji imaju moći da se bave različitim čarolijama. Čarolija je njihov doživljaj bajki, šta sve čuju, doživljavaju i osećaju dok iz slušaju.

Mnogi roditelji su zabrinuti zbog toga što mnoge bajke sadrže elemente nasilja i surovosti. Važno je da deca kroz te delove (scene) prolaze u okrilju sigurnosti, pored roditelja koji su njihovo polje „bezbednosti“. Upravo ti elementi decu pripremaju za život u kome na žalost još uvek ima ratova i nasilja.

A šta je sve ono dobro što iz bajki deca uče?

Uče da je sve moguće, da je čovek veliki kreator svog života, da dobro uvek pobeđuje zlo, uče da razlikuju dobro i zlo, uče da budu neustrašivi, da istina pobeđuje, da je strpljenje neophodno, ali i mudrost i znanje…Uče da je svet prepun vidljivih i nevidljivih pojava, da postoje zmajevi, vile, patuljci i još mnoga bića koja svakodnevno ne vidimo, a čine ovaj naš svet odvajkada bogatim i ispunjenim. Deca uče da mogu da imaju i nevidljive prijatelje koji će im pomoći kada im je teško, da je hrabrost i neustrašivost uvek nagrađena dobrim ishodom. Deca uče da u svetu bajki mogu da žive i kada porastu, te da čuvaju tog Petra Pana u sebi i da ga nikada ne zaborave.

Poverite se deci i otkrijte koji je vaš omiljeni lik iz bajki i zašto ste baš taj odabrali. Tako će i oni imati priliku da otkriju koji je lik njima najsličniji i najbliskiji. Za mudru mamu, ovaj lik će mnogo toga reći njima o njihovoj deci.

Nadamo se da smo ovim kratkim navodima uspeli da vas inspirišemo da krenete u čitanje bajki, ako još uvek niste. Neka to bude mali čarobni ritual u kome ćete zajedno dočaravati sve ono o čemu bajke govore.

p.s. Bajke su jednako zanimljivo štivo i za odrasle. Mudri ljudi kažu da je svaka bajka u stvari priča o jednom čoveku. Pa tako npr. Snežana i sedam patuljaka može biti bilo ko od nas. U svakom od nas čuči dobra Snežana i njen princ, ali i ponešto loše imamo poput neke veštice koja nas ponekad zaskoči. Svako od nas ima u sebi ponekad Ljutka, Pospanka, Lenjivca itd. Prepoznajmo u bajkama priče o nama samima, biće to uzbudljivo istraživanje, zar ne?

N.V., redakcija Mamino ćoše

Svet mama na društvenim mrežama

Promene su najizvesniji deo života. Trudnoća, porođaj i roditeljstvo su vekovima bile intimni deo porodičnog miljea. O deci se brinulo u proširenim porodicama i o tome nije bilo razgovora i razmene šire od toga.

U međuvremenu su se izgubile proširene porodice i danas mahom mame i tate brinu o svojoj deci sami u izolovanim stambenim jedinicama, daleko od ostatka porodice. U tim okolnostima mame su u prvim danima i godinama same, dok tate rade, a u mnogim zemljama sveta i mame često brzo nakon porođaja kreću na posao.

I kako se sve ubrzalo od pojave interneta i razvile su se društvene mreže, tako su nekako i mame spontano zaposele iste. Danas ne retko svaka mlada žena čim sazna da je trudna otvara svoj instagram nalog i kreće da deli svoja iskustva od prvog dana. Mnoge mame krenu u ovu avanturu da bi razmenile svoje male i velike brige, većina se uključila u taj šarenolik svet da bi se družile sa drugim mamama, a nekako spontano su došle i do spoznaje da to može biti posao od kuće koji će im doneti i materijalnu vrednost, a samim tim olakšati uvek aktuelna egzistencijalna pitanja.

Kako god danas kod nas i u svetu imamo „more“ instagram mama, a pojavljuju se i tate tu i tamo i često su očevi uspešni u tom poduhvatu, između ostalog jer nemaju veliku konkurenciju.

Mnogim mamama se posrećilo da su na društvenim mrežama postigle veliku praćenost i popularnost, što im je omogućilo da izreklamiraju različite proizvode za mame, bebe i decu, čime su upotpunile porodični budžet i podigle kvalitet života svoje porodice. Najčešće se to ogleda u organizovanju putovanja, letovanja i zimovanja na egzotičnim destinacijama, odakle nas sa osmehom pozdravljaju preko storija i objava na zidovima svojih profila.

Tako je roditeljstvo samo po sebi postalo mnogo više javno nego pre, a mame se utrkuju da nam kroz neodoljive fotografije svojih mališana predstave enterijer svog doma ili eksterijer nekog obližnjeg parka. Istovremeno ćemo videti i koju garderobu deca nose, u kakvim kolicima se voze, šta grickaju ili kakve zdrave užine i obroke im mame spremaju.

Kompletan porodičan život postao je javan, ali često ne i istinit. Instagram kao društvena mreža je otpočetka postavio i estetska merila, pa su životi svih predstavljeni u najlepšem izdanju. Sve je na fotografijama kao nekada u časopisima koji su diktirali životni stil. Sve je dizajnirano i provučeno kroz filtere. Često efekat ovakvog predstavljanja bude frustracija onih čiji život ne izgleda kao životi influensera.

Realno, šta o životu možemo zaključiti na osnovu otiska na društvenim mrežama? Da su sve mame uvek lepe i doterane, da deci spremaju čarobna jela koja izgledaju bolje nego u mnogim ugostiteljskim objektima (ukus se podrazumeva), da su sva deca uvek slatka i nasmejana, prelepo obučena, da svi letuju na neverovatno atraktivnim destinacijama, zimuju u popularnim ski centrima….

Naravno ima tu i stvarno korisnih sadržaja, mama koje dele sjajne recenzcije knjiga za roditelje i decu, preporučuju kulturne događaje i školice za decu, ali i ti sadržaji su upakovani u neverovatno lepe i estetski neodoljive forme.

Gledajući sve te slike, čovek bi pomislio da je raj na planeti Zemlji i da sve što treba to je da uživamo u lepoti koja nas okružuje. Na žalost, kada izađemo na ulicu bilo kog grada u svetu, suočićemo se sa tim da svet izgleda drugačije. Da li su društvene mreže postale virtuelna tvorevina onog za čim ustvari čovek teži? Da li sve te mame ustvari žele da svet bude lep, skladan i harmoničan kao na njihovim fotografijama, pa prosto kreiraju isti zarad svojih unutrašnjih potreba za lepim. Ili su svi ušli u uloge glumaca gde se predstavljaju na način koji im najviše odgovara. Tako imamo „modne mame“, „eko mame“, „vege mame“, „biznis mame“, „fit mame“….Mame koje svoje profile kreiraju na određenu temu i sebe predstavljaju kroz ulogu vezanu za tu temu.

Da li je ovakav način ispoljavanja koristan, dobar ili loš neka proceni svako sam. Vreme će kao i uvek doneti svoj sud ovih neverovatnih pojava u socijalnom aspektu društva. Da ne postoji tržište, ne bi postojala ni roba ili usluga, tako da ne postoje milioni koji ovakve i slične sadrđaje lajkuju i prate, ne bi postojali ni toliki nalozi na fejsbuku, instagramu, tik-toku i ostalim platformama.

Mame su svakako danas zauzele značajno mesto na popularnim društvenim mrežama. Objavljuju fotografije svoje dece često bez dozvole jer su deca suviše mala, da bi im takvo odobrenje dala. Sve što je nekada bilo čuvano i paženo od pogleda drugih, danas je javno i dostupno. Kako se to očitava na život dece, takođe ćemo saznati kroz vreme, jer će ova pojava svakako biti oblast različitih naučnih istraživanja.

Do novih spoznaja i osvešćivanja posledica ovakve ekspanzije predstavljanja porodičnog života, nema nam druge nego da budemo svedoci i učesnici istog. Blog Mamino ćoše je takođe prisutno u tom već pomenutom svetu, kao jedna mala oaza za mame koje će nadamo se ovde pronaći nešto od sadržaja za kojima tragaju. Kao što i mi, članovi redakcije pronalazimo zanimljive teme upravo na profilima mama na društvenim mrežama.

Sve je povezano i jedno na drugo utiče. Ukoliko deca koja danas rastu, budu sutra bolji ljudi od nas, onda je ovaj talas promena dobar, čak i ako tako ne izgleda na prvi pogled.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – arhiva redakcije

Voćni leptiri – likovna užina na tanjiru

Često se mame žale kako deca neće da jedu voće. Verovatno je ta briga iznedrila kreativnost mnogih mama širom sveta koje su počele da slikaju hranom na tanjiru. Tako su nastali i ovi voćni leptirovi.

Upotrebite svoju maštu od namirnica koje su se zatekle u kući. Nije potrebno da imate svo voće sa fotografija. Ovo je samo kao inicijalna ideja u slikanju leptira. Jednako se možete poigrati i sa pravljenjem cvetova, sunca i ostalih lepih odlika proleća koje je pred nama.

Neka leptirovi na tanjiru prizovu proleće i lepo vreme, kako biste sa vašom decom što više vremena provodili napolju.

Kroz igru i maštu, decu možete podučiti mnogim stvarima. Ispričajte im kako leptirovi žive tek jedan tren, ali nam donose toliko lepote i radosti kada ih vidimo. Kako su šarenoliki i ulepšavaju baštu i cveće svojim prisustvom. Kako u svom kratkom životu prolaze kroz metamorfozu od gusenice preko čaure do leptira i upitajte ih da li to na neki način podseća na naš život. Prvo smo deca, pa pubertetlije i tek onda odrasli ljudi.

Na ovaj način hrana je povod ne samo da njome slikate, već i uvek da mnogo toga novog naučite i razmenite.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Zašto deca vole da se ljuljaju

Srpska narodna pesma za decu „Ljulja, ljulja, ljuška“ pevala se prilikom uspavljivanja dece ili ljuljuškajući dete na kolenu. Tekst iste govori da su deca odvajkada volela da se ljuljaju. Taj ritam ljuljanja bebe pamte još iz maminog stomaka, dok se ona kreće, šeta ili čisti kuću, oni se lagano ljuljuškaju u plodovoj vodi.

To je svakako ritam koji decu umiruje i zato kada želimo da se dete umiri pred spavanje, dobro je staviti ga u neku ljuljaškicunjihalicu, a još je bolje ako ga nosite i ljuljuškate.

Uskoro će proleće, pa ukoliko imate dvorište, napravite za vaše dete i njegove drugare ljuljaške. Budite kreativni, nije potrebno previše materijala i ne moraju biti skupe gotove ljuljaške za decu. Koristite nešto od materijala što već imate u garaži ili dvorištu, na primer staru gumu od automobila, neke daske koje su vam ostale i slično.

Zajedničko ljuljanje dece, uči ih kroz igru da se sinhronizuju jedno sa drugim što je lepa i korisna životna lekcija. Uspostavljaju veze na nekom nivou koje samo igra može da pruži.

Ljuljanje je takođe jedna vrsta „letenja“ koja nam prirodno omogućava da osetimo lakoću i ostvarimo na neki način davnašnju želju čoveka da pored kretanja po zemlji, ovlada i kretanjem kroz vazduh.

Zato i mnogi odrasli vole da se zaljuljaju, kada ih niko ne gleda. Možda nije loša ideja da jednu veću ljuljašku napravite za sebe. Ljuljanje je dobra zabava za decu i odrasle, uživajte.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Priprema za dolazak bebe

Roditelji pred kojima je porođaj i susret sa bebom, poslednjih meseci trudnoće „svijaju svoje gnezdo“. Donose konačnu odluku o mestu gde žele da žive i dočekaju svoje dete, što podrazumeva uređivanje prostora i naravno pribavljanje svega potrebnog. Spisak potrebnih stvari nije mali, koliko god se trudili da budu skromni i da ne preteruju.

Svakako je potrebno sedište za bebu u kolima, kako za izlazak iz porodilišta, tako i za prvu posetu pedijatru. I već prvog dana kod kuće biće potrebna kadica za kupanje, pult za prepovijanje, pelene, benkice, zekice, kapice

Spisak stvari potrebnih za bebu pronaći ćete u svim bolje opremljenim radnjama, ali i na internetu. Menda dečija radnja ima i specijalne uslove za prvu kupovinu, kojom ćete ostvariti korisne popuste na tekstil i na bebi opremu.

Dozvolite da se u nabavku svih tih stvari uključe bližnji. Svaka pomoć je dobrodošla, a izdaci za doček bebe nisu mali. Čini se da je sva ta euforija oko pribavljanja stvarčica za bebu otklon od razmišljanja o samom porođaju, a nekad i nedovoljna priprema za isti.

Budite svesni da je vaša unutrašnja priprema za dolazak bebe mnogo značajnija od svega ostalog i zato je važno da u svim tim pripremama ne izgubite kontakt sa vašom bebom. Pokušajte svakodnevno da „razgovarate“ sa vašim čedom, kako mislima, tako i glasom. Obaveštavajte je kako se radujete njenom dolasku i kako jedva čekate da je vidite. Pokazujte joj i govorite šta ste sve za nju pripremili i kako se nadate da se i njoj sve to dopada.

Verujte da vas vaša beba razume, možda ne baš u potpunosti, ali svakako će razumeti vaša osećanja, vašu radost i vaše iščekivanje. I ona ukoliko ste u poslednjem trimestru zna da je očekuje velika promena i skuplja snagu za taj veliki događaj, za rađanje.

Iznenadiće vas znaci koji najavljuju bebino rođenje. Kod nekog će biti suptilni, kod nekog burni. Ne brinite, prepoznaćete ih po tome što ne liče na ništa što je bilo prisutno u prethodnih devet meseci.

Otprilike jedanaest dana pred rođenje beba će se maksimalno ispuniti plodovom vodom, kako bi joj prolazak kroz porođajne kanale bio što ugodniji. Mama će to osetiti kao da se ona ispunila sa još više vode u svom telu. Neke mame to opisuju kao osećaj da su nalik kitu koji je progutao pola mora.

To je znak da je porođaj blizu, a kako će isti izgledati i kako ćete zajedno sa bebom kroz isti proći zavisi od toga kakvi ste inače u životu i kakva vam je priroda prilikom susreta sa novim i nepoznatim situacijama u životu. Da li umete da se prepustite ili volite sve da imate pod kontrolom? Bezbolnije za sve situacije u životu je ukoliko umete da se prepustite. Imajte poverenja u život. Zahvaljujući tome i vi ste danas ovde na ovom mestu i nastavljate životnu liniju vaših mnogobrojnih predaka. Na nekom suptilnom nivou imate podršku i svih tih generacija iza vas i jednu veliku snagu koja je život sam.

Energija rađanja je velika i silna, prepustite joj se i uronite u istu puštajući vaše telo da čini sve što je potrebno. Ono će vas naučiti i dovesti do cilja, jer je mudrije od svih napisanih knjiga o porođaju. I na kraju dobro je znati da je porođaj početak, a ne kraj, da je porođaj jedan veliki udah za narednih dvadestak godina pred vama. Udahnite duboko i rasporedite energiju roditeljstva na jedan značajan i dug period u kome ćete mnogo toga novog naučiti, što će vas oplemeniti i obogatiti više od svakog materijalnog blaga. Zato je roditeljstvo blagoslov, a vaša svest o tome zahvalnost.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Mame ljubav žive

Danas će neko obeležiti praznik Svetog Trifuna koji najavljuje buđenje prirode i proleća, a neko će obeležiti dan Svetog Valentina, poznatog kao Dan zaljubljenih. I jedan i drugi praznik imaju veze sa ljubavlju na određen način, pa je možda sve to dobar povod da se zamislimo na temu ljubavi. Mnogo se o ljubavi priča, a slika sveta u kome živimo i nije baš najljubavnija.

U kakvoj je vezi ljubav i roditeljstvo ne treba mnogo pojašnjavati, a možda i treba. O ljubavi nismo učili direktno ni u jednoj školi, o ljubavi smo spoznavili kroz lično iskustvo, prvo kao dete, a danas kao roditelji. Šta je ljubav pokušali su najčešće da opišu pesnici, dok mame nemaju vremena da to opisuju. Mame ljubav žive.

Od prvog momenta kada osetite te čudne pokrete u svom stomaku, od momenta kada ugledate te okice i to savršeno biće u porodilištu, znate da se vaš život potpuno promenio i upotpunio. Osećate kao da ste oduvek znali da neki smisao vašeg postojanja postoji, a sada postoji i fizički dokaz smisla vašeg života.

I svaka žena rodivši se kao mama konačno razume zašto je njeno srce tako veliko i toliko ispunjeno nežnošću i bezuslovnom ljubavlju. U različitim odnosima, ponekad nažalost i u roditeljstvu čućemo rečenice „ako uradiš to i to, dobićeš to i to…“ To svakako bezuslovna ljubav nije. Bezuslovna ljubav nije kada mislimo i živimo u „ako, onda“. Bezuslovna ljubav je kada volimo bez „ako“ i bez „onda“. Koliko nas ima to iskustvo pre roditeljstva? Koliko nas je uspelo da izgradi odnos sa partnerom bez ličnih očekivanja utkanih u taj odnos?

Deca nas iznova vraćaju u to stanje svojim dolaskom na ovaj svet. I zato mamama nije teško da ustaju noću, da doje i brinu, da učine sve što je potrebno da njihovo dete bude dobro zbrinuto. Ta vrsta požrtvovanosti je upravo i ta vrsta ljubavi koja nam je data kako bismo istu proširili i na druge ljude. Biti u stanju takve ljubavi, znači voleti šire i više od onoga kako nas ova civilizacija podučava od malih nogu. Strah se uvukao u ljude, a gde je mnogo straha, ljubavi je manje. Nema mesta i za strah i za ljubav podejdnako. Mi pravimo izbor kome ćemo više ustupiti mesto.

Mamino srce začarano je tim neodoljivim osmesima i ona će zato uvek imati u srcu ljubavi dovoljno i za sav ostali svet. Mame o ljubavi pišu svojim kolačima, svojim bržiljivo spremljenim užinama, složenim fiokama i čistim podovima. Mame o ljubavi pevaju svojim nežnim glasom kada uspavljuju, svojim strpljivim objašnjenjima i toplim pogledima. Mame o ljubavi sanjaju dvadeset četiri sata na dan, svakog dana u godini, dok opremaju svoju decu svim alatima i veštinama da se vinu u sopstvene visine, kada za to dođe vreme. Mame ljubavlju grle promrzle obraze i duvaju u toplu supu. Mame su ljubav same po sebi i rađaju ljubav iz dana u dan. Sve ovo važi i za tate. Bez tata ni mama ne bi mogla da postane to što jeste. No, danas smo više pričali o mamama, jer ovo je Mamino ćoše i većma ga čitaju mame. Zahvalite sebi na iskustvu koje živite i nastavite da volite punim srcem. Ljubav je i osećanje i stanje. Hrana od koje deca najbolje rastu.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kaži mi kaži, kakvo ime da ti dam

Oduvek su ljudi verovali da je ime čoveka važno, pa postoji i latinska poslovica Nomen est omen „Ime je znak“. Zato i danas kada mama i tata razmišljaju o imenu deteta ozbiljno tome pristupaju, pokušavajući da pronađu najprikladnije.

Neretko danas mame brinu da ime bude originalno, nesvakidašnje, a posebno se vodi računa o tome kakvi sve nadimci mogu da se izvedu iz imena, pa se pažljivo bira. Nekada davno u našem narodu imena su davana po biljkama i životinjama: Lav, Vuk, Višnja, Dunja…Dolaskom hrišćanstva sa slovenskim imenima izmešala su se jevrejska, a ljudi na ovim prostorima počinju da daju imena po apostolima: Petar, Mihailo, Gavrilo….Tako da hteli ne hteli imena ljudi imaju veze sa društvenim okruženjem i događajima te epohe.

Često su u našem narodu dodeljivali imena koja su bila vrsta zaštite i podrška zdravlju i životu, pa tako postoje imena kao što su Gvozden, Zdravka, Života…Ukoliko se dete rodilo pre vremena ili rano ujutro, dobijalo bi ime Ranka ili Ranko.

Na mnogo načina ime utiče na život pojedinca, pa nije čudno što oduvek ljudi veruju da ime određuje sudbinu. Po mnogim psihološkim istraživanjima rađenim na temu imena saznalo se da zvučno blaga imena su „milija“ ljudima, dok su oštrija imena nekada manje dopadljiva. Takođe se saznalo da posebna i neobična imena često iniciraju vlasnike istih da izaberu neobičnu karijeru u životu, koja je u skladu sa tim imenom i naglase svoju posebnost. Svakako se neki deo identiteta čoveka poistoveti sa imenom. Roditelji često imaju dobru intuiciju kada svom detetu daju ime i zato ime često odgovara osobi koja ga nosi.

I naravno od kako je sveta u svemu postoji moda, pa tako i moda određenih imena koja asociraju na poznate ljude u svetu. Takva su imena npr. Dajana, Novak i slično. U modi su i mnoga internacionalna i kratka imena, koja deci, sutra odraslim ljudima omogućavaju da budu prihvaćeni u bilo kom kraju sveta.

Statistika popularnosti određenih imena dostupna je zahvaljujući matičnim službama, pa je tako u 2021.godini najčešće ime za devojčicu bilo Mia, a za dečaka Relja.

U prethodnoj godini devojčice su još dobijale ime Ema, Mila, Ela, Lara, Lina, Sofija, Hana, Ana, Lea i Natalija, a dečaci Mateo, Noa, Emil, Leon, Teo, Matija, Filip, Nikola, Danijel i Luka.

U poslednjih trideset godina najpopularnija imena u Srbiji su Milica i Nikola.

U istom periodu devojčicama su često davana imena Anđela, Sara, Teodora i Anastasija, a dečacima Luka, Stefan i Lazar.

Kakvo god ime da odaberete svom detetu, ne možete mnogo pogrešiti. Vodite računa samo ukoliko ime dajete po nekom pretku, kakvu je sudbinu taj predak imao. Dešava se da ljudi u želji da sačuvaju spomen na nekog pradedu ili prabaku, zanemare i momenat njihove sudbine, a vi upravo tim običajem na neki način vezujete energiju svog deteta za energiju te osobe koja je nekada živela.

Budite slobodni u odabiru imena i osluškujte sebe iznutra. Dešava se, doduše retko, da vam ime za dete dođe u snu. Razmotrite takve znake i pratite svoj osećaj. Začećem vašeg deteta, dobili ste od svemira paket bezuslovne ljubavi, pa će i ime biti dato sa ljubavlju. O tome je upravo pisao naš Čika Jova Zmaj:

Čika Jova Zmaj
Kaži mi, kaži

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam,
Hoću li reći:
„Diko“, ili „snago“
Ili ću „lane“
Ili „moje blago“
Hoću li „dušo“
Ili „moje drago“
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa
Al“ ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kakve sve pripreme za porođaj postoje

Kada posmatramo porođaj kroz vreme, možemo da uočimo da je naziv „priprema za porođaj“ nastao sredinom prošlog veka. Sve dok se porođaj odvijao u kućama gde su žene živele, one se naravno nisu specijalno pripremale za porođaj.

Većina stanovništva je živela u prirodi, po selima i porođaj je kulturološki doživljavan kao nešto prirodno, za šta nije bila potrebna specijalna priprema. Žene su svedočile rađanju svojih komšinica i rođaka, kao i rađanju mnogih domaćih životinja, pa se naravno nisu previše brinule oko svog porođaja. Uglavnom su bile aktivne i neretko rađale decu za vreme nekih radova u polju ili u obližnjem šumarku.

Oduvek je sam čin porođaja bio dočekivan sa određenom strepnjom zbog bolova kroz koje je žena trebala da prođe, ali isto tako i zbog nesrećnih ishoda, gde je nedovoljno poznavanje higijene bio i glavni uzrok istih. Pre otprilike 150 godina porođaj se preselio u bolnice. Žene su rado tamo odlazile, jer su shvatile da je higijena važna da prežive one i deca, a i zato što je u bolnicama bila solidna hrana, a mnoge su žene tada kod kuće bile gladne.

I tako dolazimo do današnjeg dana gde je porođaj smešten u porodilište, ali ni higijena ni hrana više nisu motivi zbog kojih trudnice tamo odlaze. Imaju poverenja u medicinsko osoblje i nadaju se da će dobiti svaku pomoć za sebe i bebu u porodilištu. Ono što današnja žena prvorotka ne zna, to je kakve je sve procedure tamo očekuju i kako ustvari izgleda porođaj. Tako su unazad pedesetak godina pri porodilištima nastale i prve „pripreme za porođaj“, gde su babice u saradnji sa lekarima krenule da žene pripremaju za porođaj. Način na koji su babice tom poslu pristupile, bio je podudaran sa svim onim što žene u porodilištu očekuje. Uglavnom su se fokusirale da ženama objasne fiziologiju samog porođaja, prepoznavanje znakova za polazak u porodilište, kao i prepoznavanje vrsta kontrakcija i detektovanje njihove učestalosti.

Danas imamo sve manje organizovanih priprema za porođaj pri zdravstvenim ustanovama, a sve više privatnih „školica za roditelje“ u okviru kojih se trudnice pripremaju za porođaj kroz seriju predavanja. Pa idemo redom da ih sve pobrojimo:

  • Priprema za porođaj pri obližnjem Domu zdravlja ili u okviru porodilišta. Takve vrste priprema drže babice i trudnice uče svim fiziološkim znacima i događajima na porođaju. Tokom tih priprema uči se i disanje koje omogućava da se ublaže kontrakcije, ako se pravilno nauči kada sa istim započinje. Obično su ove vrste priprema besplatne i pokrivene vašim zdravstvenim osiguranjem.
  • Škola za roditelje najčešće je naziv privatnih školica u okviru kojih se odvija priprema za porođaj. Tokom mesec dana za grupu polaznica ili parova, organizovana su predavanja koja drže različiti predavači: ginekolozi, babice, pedijatri, anesteziolozi, nutricionisti…Na svakom predavanju postoji i neki predstavnik određene komercijalne firme koji predstavlja proizvode koji će budućim roditeljima biti od koristi u samom porođaju, tokom trudnoće ili nakon porođaja. Na ovaj način se ove privatne školice finansiraju, a za same polaznike škole predavanja su besplatna.
  • Psihofizička priprema za porođaj je priprema sa vežbama i objašnjenjem fiziologije trudnoće i porođaja obično od strane babice ili fizioterapeuta. Ovakva vrsta pripreme za porođaj više je usmerena na fizičku pripremljenost za sam porođaj, nadograđena sa vežbama tipova disanja u porođaju i osnovnim informacijama o tome šta se i kada radi, kada porođaj krene.
  • Joga za trudnice je različita po činjenici da se okupljaju trudnice kako bi vežbale „asane“ koje će ih fizički najbolje pripremiti za porođaj. Ovakvu vrstu pripreme za porođaj mogu da organizuju instruktorke joge za trudnice, koje su često po zanimanju babice. Danas je ovo jedan od popularnih načina pripreme za porođaj.
  • Hipno porođaj je različit način pripreme za porođaj utoliko što u njemu učestvuje i mama i tata, zajedno sa sertifikovanim terapeutom. Ova vrsta pripreme oslanja se više na psihu i terapeut priprema par kako će tokom porođaja primeniti određenu vrstu „hipnoze“, podpomognutu disanjem. Na našim prostorima nema mnogo sertifikovanih terapeuta za ovu vrstu pripreme, dok zdravstveni sistem pojedinih zapadnih zemalja finansira ovakvu vrstu pripreme u vidu vaučera koji se poklanja trudnicama za pohađanje iste.
  • Psihološka priprema za porođaj je vrsta pripreme u kojoj terapeut radi sa parovima i kroz iščitavanje odnosa između mame i tate, povezuje ih međusobno i povezuje ih sa bebom. Ovo je takođe nov način rada i nov način pripreme koji ima za cilj da se preveniraju traume koje porođaj može da napravi svim učesnicima porođaja.
  • Dula je žena obučena da bude emotivna podrška porodilji, kako pre, tako i tokom samog porođaja. Ovaj naziv za ženu koja prisustvuje porođaju, a nije babica, još uvek je kod nas nedovoljno poznat, iako su one u našoj zemlji organizovane u udruženje i trude se da promovišu svoje aktivnosti.

I na kraju za koju god vrstu pripreme za porođaj da se odlučite, nećete pogrešiti, jer će vam svaka informacija o tome šta vas očekuje biti dragocena. Čak i ako se ne odlučite ni za jednu vrstu pripreme za porođaj, imajte na umu da vas je priroda pripremila za porođaj kroz sve vaše menstrualne cikluse pre trudnoće, kao i kroz odnose sa vašim partnerom. Imajte poverenja da vas priroda nikada ne bi ostavila nepripremljenim za tako snažan i važan događaj koji je pred vama.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Mamina posla iz dana u dan

Kakvu god podelu posla da ste napravili sa suprugom, koliko god pomoći da imate od baka i deka, svakako da u ulozi mame, posla ne manjka. Potrebno je razumeti bebu i biti na oprezu na svaki njen mig, biti miran i staložen, jer svaka vaša nervoza momentalno se prenosi. Uporedo treba organizovati sve oko nabavke i pripreme hrane, održavanja higijene doma, razumeti bližnje i biti na raspolaganju i za stariju decu. Ukoliko radite i pored svega toga, jasno je da kao svaka mama imate prirodno razvijene mogućnosti da mnogo toga radite uporedo.

Većinom mame sve rade spontano, bez čvrstih planova i programa, jer imaju duboku intuiciju i u svakom trenutku mogu da promene prioritete u odnosu na svakodnevne događaje. Upravo ta naizgled neorganizovanost, daje mamama mogućnost neograničene kreativnosti. Koliko puta ste spremili ručak od preostalih namirnica u frižideru. Često nam ograničeni resursi, pospešuju domišljatost i zato su mamina posla bez kraja i bez početka.

Mama za svoje poslove ne prima materijalnu nadoknadu već su joj najveća plata mir i harmonija u kući. Naravno da je to sa malom decom retko, ali nije nemoguće. Kako god današnja mama zna da svakog dana prvo treba da se pobrine za sebe. Zato grabi svaki minut dok deca spavaju da se istušira, opere kosu i namaže neke kremice za lice i telo. Mama koja to ne postizava, vrti se u krugu ne samo obaveza, već i blagog nezadovoljstva, koje povremeno može da poraste.

Oberučke prihvatite svaku pomoć koja se nudi i gledajte da sebe namirite na prvom mestu. Nađite vreme i vaš kutak za jednu kratku „meditaciju“, odnosno tihovanje. Kada god se za to ukaže prilika, izađite sa vašim drugaricama na čašicu razgovora. To će vam dati mogućnosti da se svakodnevno presaberete i nastavite taj najlepši i najteži posao na svetu – biti mama.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kako da se pobrinemo za ptice zimi

Zima je i biće još hladnih i snežnih dana. Od malih nogu učite decu da nismo sami i da pored toga što brinemo jedni o drugima, potrebno je da se pobrinemo i za neka druga mala i važna bića u našem okruženju. Ukoliko su deca predškolskog uzrasta, pokažite im kako su u gradovima i selima pored nas ostale neke ptice i ptičice koje nisu pobegle u toplije krajeve i koje treba da prezime pored nas. Iako je u prirodi sve uređeno i ptice će svakako naći hranu u prirodi, čak i kada je sneg i hladno, nije suvišno da deci skrenemo pažnju na njih.

Nabrojite sa vašom dečicom koje to ptice vidimo pored nas i kada je sneg. Objasnite im zašto se ptice koje odlaze na jug zovu selice, a ptice koje ostaju ovde stanarice. U toplini vašeg doma osmislite zajedno sa decom kako ćete im napraviti kućice za hranu i postaviti da jedu na obližnjem drvetu u dvorištu ili parku.

Najjednostavnije je da zajedno sa decom osmislite kućice od starog hleba. Možete osušiti stari hleb na kriške i okačiti da ptice mogu da se posluže mrvicama.

Kombinacija voća i različitih semenki, takođe će obradovati ptičice u našem komšiluku. Pobodite suncokret u manju jabuku ili iskoristite kore od mandarina/ pomorandži, pa ih napunite semenkama hrane za ptice i zajedno sa decom montirajte na vašoj terasi ili ispred kuće.

Malo više truda traži pravljenje posuda za hranjenje ptica od na primer istrošenih plastičnih flaša. Skrenite pažnju deci kako se razne stvari mogu iskoristiti i kada im prvobitna namena prođe. Probušite kroz flašu makazama ili nožem dve manje rupe i provucitu staru varjaču. Dozvolite da čujete i predloge vaše dece, moguće je da će smisliti nešto potpuno novo i reciklirati možda i neku staru igračku u ovu svrhu.

I na kraju šišarke koje ste zajedno skupljali u jesen, sada mogu takođe poslužiti kao mali „tanjirići“ za hranu za ptice. Prethodno malo namažite šišarke medom, a zatim ih uronite u hranu za ptice i stavite napolje na obližnje drvo. Mnoge ove ptičje poslastice biće ne samo korisne, već i dekorativne.

Zima je duga, a vi imate mogućnosti da isprobate mnoge od ovih predloga, ali i da osmislite vaše. Ptice će biti zahvalne, a vi ćete na kreativan i koristan način animirati dečicu u dugim zimskim danima. Svaki dan nam daje mogućnost da uradimo nešto lepo i dobro za sebe i druge. Iskoristimo tu mogućnost.

N.V., redakcija Mamino ćoše