Majčina ljubav je neuništiva

Ljubav najveća na svetu

Kada bi svet vodile majke, mnogi veruju da u njemu ne bi bilo ratova. Naravno i sve majke na ovom svetu nisu iste. Ipak, pretpostavka je da većina majki toliko voli svoju decu, da ne postoji bilo šta što za njih ne bi učinile.

U odrastanju dece postoje različite faze i periodi manjeg i većeg razumevanja između roditelja i dece. Tako je mnogo pravaca vaspitanja i obrazovanja i tako mnogo saveta. No nijedan savet nije blagotvoran, kao ljubav koju majke osećaju za svoju decu. Ukoliko izaberete da budete u stanju ljubavi više, nego u stanju brige i straha, utoliko će i u vašem životu sve biti lepše, lakše i jednostavnije.

Ovaj svet je odraz nas iznutra. I gledajući ga spolja mi vidimo da svuda gde su problemi, prosto nema ljubavi. Velika potreba za stvarima, kućama, kolima i svime onim čime se kitimo, slika su nedostatka ljubavi u nama samima i oko nas. Naš odnos prema prirodi i drugim bićima odraz su nedostatka ljubavi i razumevanja u nama samima.

Zato bi možda majke trebale da budu učiteljice bezuslovne ljubavi i zato bi možda trebalo otvoriti škole u kojoj bi majke svedočile ljubav koju osećaju za svoju decu. Možda bi nakon takvog „školovanja“ ovaj svet promenio svoju boju i zasjao većim sjajem.

Majčino srce je nesalomivo i ona voli svoju decu na svim kontinentima, ma gde bili i ma šta radili. Danas kada postoje i naučni dokazi da u majčinom telu obitavaju ćelije dece koju je nosila i rodila, jer su se nekako te ćelije ipak uselile u majku preko pupčane vrpce i placente, nije čudno što smo doživotno povezani sa svojom decom svim mogućim „nitima“.

Tako majke osećaju i predosećaju, vide svoju decu, čak i kada im nisu pred očima. Mnogo što šta se u ovom svetu uništava, ali postoji nešto što je neuništivo za svaku majku dok god diše. To je ljubav koju oseća za svoju decu i ona nije merljiva ni jednim mernim instrumentom. Možda upravo ta ljubav „drži“ ovu galaksiju i ovaj svemir i ove planete u takvim odnosima i rastojanjima, kako bismo svi postojali i učili da volimo.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Pričajte sa vašom bebom u stomaku

Pionir prenatalne psihologije Tomas Verni u svojoj prvoj knjizi „Tajni život nerođenog deteta“ kaže da bi se svet istog momenta promenio, kada bi sve majke na svetu od sutra počele da komuniciraju sa svojim bebama u stomaku.

Takođe kaže da pokušate da zamislite da vas neko stavi u jednu polumračnu sobu oko devet meseci i niko da nikada ne pokuca na vrata i ne svrati da vas vidi, kako biste se osećali. Iz svih gore navedenih razloga budite nežni prema vašoj bebi od prvog momenta kada saznate da je beba tu.

Nove spoznaje iz prenatalne psihologije govore o postojanju svesti bebe od najranijih dana njenog postojanja i upravo vaše misli i vaša osećanja oblikuju svest i psihu vašeg deteta. Tokom devet meseci imaćete različite izazove, stresove i događaje na koje ne možete uticati. Kratkoročne brige su normalan deo svačijeg života. Na njih ne možete da utičete i ne brinite zbog istih. Vaša beba će proći kroz sve to lakše, ako svaki put objasnite bebi da su to vaše emocije i vaše brige i potvrdite joj da je voljena i željena, te da je to nepromenjeno.

Ono što bebe najviše uznemirava su ambivalentne misli i osećanja u pogledu nje same. Ako mama ima oprečan doživljaj prema svojoj bebi i trudnoći, ukoliko beba nije dovoljno željena to može da ostavi posledice na razvoj bebe kako u psihološkom, tako i u fiziološkom smislu. Niko ne voli da bude „neželjen“, da bude „problem“ i slično. Prenatalni psiholozi danas potvrđuju da je za bebin razvoj upravo to na određen način „opasno“. Sve ostale probleme bebe će lakše prevazići kada znaju da su željene i voljene od prvog časa.

I na kraju pričati bebi možete svo vreme dok ste budni i tako je uključivati u sav taj svet koji je čeka sa ove strane maminog stomaka. Materica je prva bebina učionica i one već tako male uče i maternji jezik i mnogo što šta još. Zato nova paradigma kaže, vi ne čekate vašu bebu, vaša beba je već tu. Uloga tate jednako je važna, njegovo obraćanje bebi i njegovi razgovori i njegove nežnosti obogatiće bebin svet u koji će ona stupiti sigurno i sa poverenjem da je ovaj svet jedno dobro mesto za život.

N.V. , redakcija Mamino ćoše
Foto – privatna arhiva

Da li ste mama od poverenja

Danas kada sa drugima preko društvenih mreža delimo mnoge „fragmente“ svog života, od toga kako se osećamo, do toga šta jedemo, kada nam deca kreću u školu, a kada su diplomirali ili završili master, pitanje iz naslova je za mnoge izlišno.

Mali broj roditelja ne objavljuje fotografije svojih mališana na društvenim mrežama, ne bi li se pohvalili i podelili sreću što su im deca lepa, pametna ili nadarena. Mnoga deca kada postanu tinejdžeri konačno zabrane roditeljima ovakvu vrstu eksponiranja i stave „veto “ na objavljivanje svojih fotografija.

Međutim pitanje iz naslova, ne odnosi se samo na naše aktivnosti danas na društvenim mrežama. Pitanje se odnosi i na činjenicu da „probleme“ sa kojima se susrećemo u roditeljstvu često delimo sa prijateljima, najčešće sa drugaricama, koje su naravno takođe mame. Taj trend je u našoj zemlji posebno izražen, jer su nam drugarice psihološka pomoć i podrška koju ne tražimo od stručnih lica, kao na zapadu.

Družiti se i deliti svoju intimu sa prijateljima je lepo, ali često ima i one loše strane. Prvo svi problemi sa kojima se susrećemo u roditeljstvu, koren nose u nama samima. Zato kada opisujemo detetovo ponašanje nekom drugom, dobro je da imamo svest o tome i da razgovor vodimo ka uočavanju povezanosti nečeg u nama sa tim što se ispoljava kod deteta. Naravno da nismo svi toliko savršeni da to vidimo i zato su često te rečenice ipak samo o samoj deci „…npr. kako gnjave svakog jutra kada se spremamo za posao ili školu“, „…kako ih knjige ne zanimaju“ i slično.

Kada deca dovoljno odrastu i krenu da razumeju sadržaj mnogih naših razgovora preko telefona, dogodiće se da vas zamole da to ne radite, jer će osetiti da im to ne prija i zato što će to pojačati njihovo osećanje krivice i nekompetentnosti. Važno je da ih tada čujete i razumete. Važno je da prestanete to da radite, jer deca imaju nepogrešiv osećaj za to da tu nešto nije kako treba. Budite dovoljno odgovorni i prestanite da „ogovarate“ svoju decu, čak i kada nisu prisutna da vas čuju.

Naravno posebno se odnosi na stvari koje vam deca govore u poverenju ili žele da to sačuvate kao tajnu, jer su se poverila samo vama. Tema takvih tajni budu prve simpatije i zaljubljivanja. Važno je da čuvate detetove tajne i da se nikada, ali baš nikada istima ne podsmevate. Budite svesni da su detetova osećanja tanana i da uvek prolaze kroz neku fazu odrastanja koja je važna. Poštujte te faze i pre svega poštujte njihovu ličnost, na način na koji biste voleli da vi budete poštovani. Trudite se da budete mama od poverenja, to će vam se u životu višestruko vratiti.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kada jesen oboji dan

Jesen ne boji samo lišće na drveću. Jesen boji i dane u svakoj porodici, domu i kući. Kako vi izlazite na kraj sa tom novom „bojom“? Svi bismo duže da spavamo, posebno kada pada kiša. Deca bi dugo da se razvlače u krevetu, jer je mekano i toplo. Nekako smo usporeniji i kao da nam svima treba neki podsticaj na kretanje.

Sve u prirodi se menja, pa se jednako i u nama menja. Obaveza je mnogo, nikad više čini se, a vremena sve manje. I zato se radujemo svakom sunčanom danu i plavom nebu. Lakše je tada ići u susret svakodnevnim zadacima.

Uvedite jutarnju muziku kao podsticaj ukućanima na „ubrzanje“. Danas ima mnogo načina da se organizujete tako i animirate decu da „uskoče“ u taj voz. Napišite im podsetnike za sve aktivnosti od ranog jutra. Za „malce“ nacrtajte iste. Oblačenje, pranje zuba, umivanje, doručak…Namamite ih mirisnim doručkom kao što su prženice sa džemom ili palačinke na brzaka. Možda u mleko da ubacite i malo kakao, tek da se malo oboji i zamiriše.

I jesen će tako postati jednako lepa, kao leto i mnogo lakša za poći i doći. U jesen je mnogo novog voća na trpezi. Naučite decu da primećuju takve stvari. Grožđe, jabuke, kruške…Trebalo bi da svega toga ima na pijaci i vašoj trpezi. Probajte nove recepte, uvedite čorbice i potaže, da se organizam ugreje i prilagodi spoljašnjoj temperaturi. I naravno verujemo da su deca porasla i da će trebati nove patike i nove pantalonice i duksevi i jaknice…Još jedan razlog da se svi zajedno uputite u kupovinu i napravite avanturu od toga.

Male stvari čine život. Baš, baš male stvari. Budite kreatori svojih dana i bojite ih u one boje koje vi želite. Dosta smeha, radosti i igre učiniće ovaj svet boljim mestom za život.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Podela posla u kući između mame i tate

Mnoga sociološka istraživanja potvrđuju da mame u kući mnogo više rade, uprkos svim nastojanjima da se poslovi u kući podjednako raspodele. One više razmišljaju i brinu o deci unapred, pa se shodno tome upravljaju ka planiranju i organizovanju svega oko dece. Emotivno su angažovanije, prate raspoloženja svoje dece i uvek su spremne da smisle način kako da deci pomognu i preduprede mnoge nezgodacije i zgodacije.

U skandinavskim zemljama gde su se ovi procesi najviše istraživali, došlo se do zaključka da to često nije smetnja u bračnim odnosima niti pravi razdor samo po sebi, ali mame jesu iscrpljenije i pod većim stresom zbog stalnog angažovanja na svim poljima.

Napor i želja novih generacija, posebno tata koji žele više da se angažuju oko svoje dece, dovodi do ravnomernije raspodele posla u kući, a tome pogoduje sve više zanimanja u svetu koji mogu da se obavljaju od kuće, kao i kulturološke promene u pogledu na muško – ženske odnose.

Danas kada se mnogo govori o rodnoj ravnopravnosti, i kada se govori o tome da možemo da izaberemo rod kome želimo da pripadamo, dolazimo do mnogih upitanosti u pokušaju da razrešimo mnoge dileme koje nam se pojavljuju.

Uzimajući u obzir nepobitnu činjenicu u kojoj se današnja žena nalazi kao majka, a to je da je preopterećena količinom obaveza oko kuće, dece i posla, krenućemo sa pitanjima koja će možda biti od pomoći sociolozima i psiholozima u nekim narednim istraživanjima, a radi dobrobiti upravo majki koje nose manje više slično breme u svim zemljama sveta.

  1. Da li je insistiranje na ravnopravnosti, pogrešno protumačeno od mnogih ljudi i poistovetilo se sa jednakošću? Obrni, okreni, čast iznimcima, ali žene su fizički slabiji pol i samim tim teško je reći da možemo biti jednake u obavljanju mnogih teških fizičkih poslova. Isto tako fiziologija ženskog tela omogućava ženama da rađaju decu, te su bebe tokom devet meseci i fizički povezane sa majkom tako snažno, što često dovodi to toga da ta veza ostane snažna za ceo život. U tome svakako ne možemo biti jednaki.
  2. Da li je razgovor o pravednijoj raspodeli poslova u kući doveo do više razdora u porodicama ili je pomogao da stvarno bolje raspodelimo poslove? Svemu što se predlaže od strane drugih, treba prići obazrivo imajući u vidu mnoge aspekte našeg postojanja. U Srbiji je kulturološki još uvek kuća i porodica „na ženi“. Drugim rečima društvo to od žene očekuje, jer je to deo naše tradicije, koja je tim načelom kroz mnogo vekova sačuvala porodicu. Zato je teško u glavama današnjih ljudi mnogo toga promeniti, jer naši muškarci i žene nisu u tako velikoj meri prihvatili takav način razmišljanja. Nove generacija i nove okolnosti života i rada polako kreću tim putem i u našoj zemlji. Kakvi su rezultati u tim novim pokušajima ravnopravnije raspodele poslova, vreme će pokazati.
  3. Da li se prilikom razgovora o pravednijoj raspodeli posla, uzima u obzir i različita priroda muškarca i žene? U prirodi žene je da brine, kao što je u prirodi muškarca da bude aktivan. Mnoge osobenosti nas prave različitim, pa upravo te razlike treba uzeti u obzir pri raspodeli poslova. Najgori scenario je kada žene očekuju od muškaraca da se ponašaju poput njih i obrnuto, a upravo je ova tema takva očekivanja podstakla.

Na kraju svih pitanja, svako u svojoj kući treba da dođe do sporazuma i saglasnosti oko svega, bez pritisaka i insistiranja sa bilo koje strane. Sve što se uzajamno dogovorite, a da se pri tom svako oseća dobro u odnosu na dogovor, doneće i dobre rezultate u vašem svakodnevnom porodičnom životu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

U odrastanju dece ko koga vodi

Inspiracija za naslov ovog teksta, nastala je zbog relativno novijeg pokreta u svetu koji se odnosi na uvođenje čvrste hrane, pored ili nakon dojenja, a zove se „Beba vođa dohrane“. S tim u vezi treba reći da je reč o zdravologičkom odnosu prema ishrani deteta, gde ono samo jede i što je važno žvaće hranu. Umesto raznih pasiranih kašica, bebi se nudi hrana na način da je ono samo uzima ručicama i stavlja u usta i žvaće koliko i kako može.

Svi znamo da bebe od najranijeg uzrasta vole da stavljaju sve u usta i da im je to način da ispituju ovaj svet. Koriste i usta i čulo ukusa u tom ispitivanju. Često žvaćkaju svašta i u periodu izbijanja zubića, što se poklapa sa periodom interesovanja za čvrstu hranu. A dodatna dobrobit je i ta što na taj način bebe vežbaju finu motoriku svojih prstića i ruku, jer se služe hlebom, mrvicama hleba i slično. Sam naziv ovog načina uvođenja nemlečne ishrane, dovodi nas do pitanja u naslovu teksta. Ko koga vodi u odrastanju vaših mališana.

Koliko god izgledalo da smo mi kao odrasli ljudi tu da povedemo svoju decu, jer tako mnogo stvari o svemu već smo spoznali, zastanite za trenutak i dobro promislite. U roditeljstvu ste novi, kao i vaše dete (ako govorimo o prvom detetu). Ma šta i koliko znali, ipak se sa svim susrećete prvi put u svom životu. Stoga se ipak u roditeljstvu vodite zajedno i uzajamno. Posmatrajte svoje dete i neka vam glavni postulat u njegovom odrastanju bude da ga u istom ne ometate. Sve drugo je manje važno.

Da bi vaše dete naučilo da samo sedne, da samo nauči da puže i samo nauči da hoda, potrebno je da ga pustite na podu ili obezbeđenoj ravnoj podlozi da samo vežba, kreće se i savladava prepreke koje se pred njim postavljaju. U isto vreme će krenuti možda, ako mu ponudite i samo da jede. A ako ste najhrabriji, kada nauči da sedi, ponudite mu nošu, videćete da će brzo savladati i odvikavanje od pelena. Jer naše bebe znaju mnogo više i sposobnije su nego što nam to na prvi pogled izgleda.

Zato drage mame i tate, naučite da posmatrate svoje dete i prepoznajete njegove razvojne faze i njegove stvarne potrebe. Mama je neophodna u bebinom vidokrugu stalno u prvim mesecima. Beba često sebe doživljava kao da su njih dvoje jedno. Nema svest o svom posebnom postojanju. Zato je svaki odlazak mame popraćen plačem i potragom za mamom. Ali kada beba razvije taj način doživljaja da su oni odvojeni i kada stekne sigurnost u mamino stalno postojanje, ona će sama početi da traga za novim sadržajima u okolini. I mame će prepoznati taj trenutak.

Zato niko nikog ne vodi, već se deca i roditelji uzajamno upoznaju i zajedno rastu. Deca kao deca, a odrasli rastu kao roditelji, spremni da svakog dana nešto novo nauče.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Šta su to štap i šargarepa

Štap i šaragarepa su kratki metaforički nazivi za kažnjavanje i nagrađivanje dece. Roditelji često primenjuju „štap“ i „šargarepu“ u nadi da će svoju decu tako vaspitati. „Štap“ ne podrazumeva da bijete svoju decu, već da ih kažnjavate uskraćivanjem određenih stvari.

Često ćete čuti u svom okruženju, a i vi ste to verovatno ponekad činili, „ako ne budeš dobar/dobra nećeš dobiti to i to ili nećeš gledati crtane filmove“…Svaka vrsta kažnjavanja dece podvode se pod tehniku „štap“, jer svakako je neka sila u pitanju. Vi ste veći i moćniji i možete svoje dete da kaznite kako mislite da je primereno. S druge strane tehnika „šargarepa“ je ono kada roditelji nagrađuju svoju decu na različite načine tako što im nude slatkiše ili lutke ili nešto drugo što oni najviše vole, ali opet pod određenim uslovima.

Svaki put kada postoji uslovljavanje dece u nekom njihovom ponašanju, to su tehnike koje teško da mogu da funkcionišu kao vaspitne mere u predškolskom uzrastu. Kod dece se logičko mišljenje, pa samim tim i razumevanje povezanosti određenih uslova, razvija tek od sedme godine. Tek od tog uzrasta mališani razumeju „ako“ – „onda“.

Pre tog uzrasta prosto oni vas ne razumeju. Čuju, ali ne mogu da povežu šta su ta dva pojma, čak i ako kažu da su razumeli. Zato drage mame, pokušajte da izbegnete bilo kakvo uslovljavanje svoje dece, jer tako poštujete njihove razvojne faze i mogućnost da vas isprate u vašim zahtevima. Dolazi do nerazumevanja između roditelja koji ne znaju ove činjenice i dece, pa to često kod mama i tata izaziva ljutnju, jer misle da deca iz nekog svog hira neće da poslušaju. No nije uvek to u pitanju, nekada ne mogu da vas poslušaju, jer ne shvataju te pojmove i tu vezu. Ima mnogo načina na koje možete decu vaspitati bez „ako“ i „onda“. Ne kažemo da je to lako, ali pokušajte da ih pronađete i da imate strpljenje za odrastanje vaše dece.

N.V. , redakcija Mamino ćoše

Vrtić – mesto gde nam rastu deca

Nekada smo živeli u zajednicama sa roditeljima i njihovim roditeljima, na zemlji, na imanjima i deca su rasla pored odraslih i ostale dece. Tada su se u porodicama rađala deca u većem broju, pa tako nikome nikada nije bilo dosadno i postojala je neka prirodna socijalizacija i uklapanje sa ostalim ljudima.

Danas je porodica osnovna i često u nemogućnosti da brine o svojoj deci, jer mame i tate moraju da rade, kako bi obezbedili egzistenciju za svoju decu. Takva promena u društvu izrodila je vrtić kao ustanovu gde danas odrastaju deca. Vrtići nisu mesta gde nam neko čuva decu. To su mesta gde deca provode dane družeći se sa ostalom decom, vaspitačicama, jedu, spavaju i rastu. Bez obzira da li se deci tako maloj dopada da idu u vrtić, on je danas neminovnost. Kada prođe period privikavanja, deca uglavnom zavole da idu u vrtić i tamo što šta nauče. Svakako nauče da u društvu vršnjaka postoje neka nepisana pravila, da se jede uvek u određeno vreme, igra sa zajedničkim igračkama, da se recituju pesmice i razne druge glumačke veštine steknu. U vrtićima se sanja i crta i piše, prave razne stvari od kolaža i plastelina. I ukrašavaju se zidovi soba u kojima grupe dece borave.

U vrtićima se uvek čuje dečija graja i zato su vrtići kao male košnice u kojima rastu naši najdraži i najmiliji malšani. Verujemo da će ove jeseni neki novi „malci“ krenuti u vrtić, mame će brinuti i možda plakati više od njih. Ali drage mame, ne brinite, uskoro će se i oni uklopiti u ta topla mesta gde obitava mašta i snovi mnogih dečijih glavica.

Vaspitačice imaju tu sreću da gledaju decu kako rastu, da se raduju njihovim malim i velikim postignućima i igraju se sa njima po vasceli dan.

Srećan polazak u vrtić svoj deci, a posebno mamama i tatama!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Tanjir malih zalogaja za decu

Leto je vreme kada se sva deca intenzivnije druže, jer je manje obaveza oko škole i vanškolskih aktivnosti. Nekada se dogodi da vaša deca pozovu drugare u goste i da možda time u tom trenutku niste oduševljeni, ali šta je tu je.

Kada su deca već stigla, a mrzi vas da na ovim vrućinama pečete palačinke (iako bi ih deca uvek izabrala, da se ona pitaju), možete prirediti jedan veliki šareni tanjir raznolikih malih zalogaja.

Sada je sezona raznolikog voća, a i povrća nam ne manjka. Kada tome dodate krekere i malo delikatesnog sira i šunke, gozba je na pomolu.

Neka vaša najveća posuda ima ivice, jer deca su sklona da naprave nered, a ovakva posuda im to onemogućava. Mali zalogaji koje mogu da pokupe čačkalicama biće velika zabava i učenje o ukusima koji se mogu mešati, što da ne.

Dinja. lubenica, maline, bebi šargarepe, jabuke, kačkavalj, šunkica obmotana oko celera na primer, pustite mašti na volju. Dodajte kreker u malim posudicama i niko gladan neće otići kući, a šareni tanjir malih zalogaja, ubrzo će biti prazan.

Proverite !

N.V. , redakcija Mamino ćoše

Letnje igre sa vodom

Visoke temperature su idealne za igre sa vodom, a čini se da deca ništa više ne vole, nego da se igraju sa vodom. Evo par ideja, mada verujemo da će vaša deca i sama iste smisliti ili domisliti.

  1. Štafeta sa čašom punom vode – Društvo se podeli u dve ekipe. Na cilj se stave dve kofe iste veličine, a takmičari dobiju po jednu plastičnu čašu u ruku. Potrebno je na česmi napuniti čašu vodom i pretrčati sa istom u ruci, te isporučiti je u kofu. Nakon toga se prazna čaša preda narednom takmičaru. Ekipa koja prva napuni kofu sa vodom je pobednik.
  2. „Grudvanje“ balonima ispunjenim vodom. Opet se deca dele u dve ekipe. Obezbedite im dva lavora i gomilu balona. U pripremi se baloni napune vodom i zavežu. Tako dobijemo mnogo „vodenih grudvi“. Nakon toga kreće grudvanje. Nema pobednika, samo ima mnogo mokrih učesnika. Naravno obavezno je da su deca u kupaćim kostimima. Ova igra izaziva mnogo vike, vriske i veselja.
  3. Prskanje baštenskim crevom. Nema strogih pravila, ko se prvi dočepa creva prska ostale koji beže ili naprotiv žele da se „istuširaju“.
  4. Baloni od sapunice. Za ovu igru koju vole svi različitih uzrasta potrebno je malo deterdženta, vode i krug kojim ćete praviti balone od sapunice. Imate danas na netu i kako sa savijenom žicom velikog formata možete da napravite ogromne balone, posebno ako ima vetra. Divno je posmatrati ove balone, a deca uživaju da ih „pljeskaju rukama“ kako bi isti nestali.

Nadamo se da će ovih par predloga biti dovoljno da se vi i vaša deca kroz igru rashladite u ovim vrelim letnjim danima. Uvek pitajte i decu da li imaju ideje kako bi se sve mogli poigrati vodom. Ako je vaše dete samo, nema društva, dovoljno je da mu napunite najveću plastičnu posudu vodom i date gomilu igračaka da ih kupa, pere i doteruje na svoj način.

Leto će proći brže nego što se nadate i opet ćemo ući u obaveze u kojima će ovakve i slične igre biti „nemoguća misija“. Zato uživajte u svakom toplom danu i dečijoj radosti koju oni donose.

N.V., redakcija Mamino ćoše