Prva poseta bebi

Rođenje deteta u svakoj porodici donosi izuzetnu radost. Danas smo navikli da u posetu bebi idemo što pre, jer smo radoznali. Ukoliko idete u posetu bebi koja je nedavno rođena, bez obzira da li je u pitanju neko od bliske rodbine ili prijatelja, pokušajte da ispoštujete da ne idete u posetu prvih četrdest dana.

Bebin svet čine mama i tata. Četrdeset dana je neophodno da se beba prilagodi i postigne balans kroz rutinu svakog dana. Svaka prevelika buka, veliki broj ljudi biće previše za njen svet. Zato se potrudite da poseta bude u miru i tišini i da nema više ljudi u isto vreme kada ste vi zakazali posetu.

Obzirom na to da je zima i da vladaju respiratorne infekcije, dobrodošlo je da se obezbedite maskom i poštujete distancu, te da bebu ne uzimate u ruke. Najveća slatka „muka“ je šta bebi kupiti. Danas je tržište prepuno različitih artikala, ali svakako je važno da ukoliko birate dečiju garderobu ona bude u veličini od 3 meseca i više. Isto tako ukoliko birate igračku za bebe, budite pažljivi u odabiru. Neka to bude igračka koja je kvalitetna od zdravstveno ispravnih materijala, jer bebe kako rastu, tako manje više sve stavljaju u usta.

Beba se naravno neće obradovati igrački u tako malom uzrastu, ali će svakako pronaći da joj je na ovaj ili onaj način zanimljiva. Ona će držati igračku u rukicama ukoliko igračka nije suviše velika i „debela“, te ona može da je uhvati. Zato se preporučuju npr. zvečke u obliku đevreka. Proći će još neko vreme dok istu bude mogla da razgleda i prebacuje u drugu ruku.

Ako se odlučite za bebi kozmetiku, budite obazrivi da ista bude visokokvalitetna i da ne narušava ph vrednost bebine kože. Kako god, najbolje je da se posavetujete sa roditeljima, šta bi im u tom trenutku bilo potrebno, a da je u okviru vašeg planiranog budžeta.

Ima veliki broj radosnica u ponudi, koje mogu mami da budu pomoć i lepa uspomena u vođenju dnevnika bebinog odrastanja. Ograničite posetu na sat, najviše dva, kako biste što manje narušili bebinu rutinu koju je ona sa svojim roditeljima stekla.

Roditeljima je drago da ste došli i videli novog člana porodice, ali još im je važniji mir koji žele da održe u bebinim prvim danima. Bebe brzo rastu i pre nego što se okrenete, biće prvi rođendan. Imajte na umu da su prve posete domu gde je novorođenče pune nekog tihog slavlja i lepo je što se deo istog.

p.s. Nadamo se da je običaj ostavljanja parica ispod jastuka iščezao, pre svega što nije higijenski. Ako želite paricom da darujete dete, dajte je roditeljima u ruke.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Da li se mama i tata dovoljno razumeju

Živimo u vremenima koje bismo mogli nazvati komfornim, bez obzira na promene i opasnosti koje su trenutno aktuelne. Komfornim u odnosu na vremena u kojima su živeli naši preci i na prvom mestu razmišljali o egzistenciji, gde je pored hrane bila potraga za obezbeđivanjem toplog ognjišta.

Živimo u vremenima kada žene i muškarci provode mnogo više vremena zajedno, nego što je to bio slučaj u daljoj i bližoj prošlosti. Muškarci nisu tamo negde na nekom „ratištu“ i žene nisu same u podizanju dece i vođenju domaćinstva. Do pre sto godina i godinama unazad muškarci i žene su mnogo manje vremena provodili zajedno.

Imamo vremena da uvidimo različitosti u našoj prirodi, imamo vremena da se bavimo sobom i dublje analiziramo svoje postupke, misli i osećanja. Imamo vremena da se bavimo i problemima u komunikaciji i razumevanju jedni drugih. Ukoliko se svime time pozabavimo pronaćićemo načine da se bolje razumemo. Odnos između mame i tate, njihovo međusobno razumevanje i poštovanje osnovna je „hrana“ za odrastanje dece.

Pokušaćemo da nabrojimo par prirodnih razlika koje nas krase.

  1. Mame su često u razgovoru indirektne, dok su tate mnogo direktnije. U prevodu, mame često očekuju da tate znaju šta one misle, dok tate ne razumeju kako bi mogli da nam čitaju misli. Imate mnogo takvih životnih primera skoro svakog dana. Npr. zamolite supruga da kupi pavlaku sa zelenim poklopcem i on se vrati iz prodavnice bez pavlake, jer nije bilo nigde pavlake sa zelenim poklopcem. Naravno da su mobilni telefoni pomoć, pa će svaki vispreniji tata pozvati da pita šta da radi. Svaka vaša drugarica koju biste isto zamolili bi donela tu istu pavlaku kući, bez obzira na boju poklopca.
  2. Mame i njihovi hormoni svakog meseca su pod uticajem mesečnog ciklusa. Tako svaka žena svakog meseca u rasponu od 28 do 30-tak dana ima različito ponašanje i različita osećanja. To je tatama često čudno i neshvatljivo. Kao da svakog dana opšte sa nekom drugom ženom. Možda nije naodmet pomenuti da su mame u prvom delu ciklusa ekstravertne, više se ispoljavaju, veće su pričalice. Nakon dana ovulacije u drugom delu mesečnog ciklusa mame će biti više povučene u sebe, dok će u danima pred sam ciklus za tate biti najpametnije da idu na „pecanje“. Šalimo se naravno, tih dana iz mama izlazi ono što se nakupilo u prethodnom mesecu. Brite, tuge, ali i radosti. Nije sve baš tako „crno“.
  3. Tatini glavni hormon testasteron nema ni upola takve amplitude kao što to imaju estrogen i progesteron kod mama. Stoga je njihovo ponašanje mnogo predvidljivije i oni uvek na akciju imaju reakciju. Videćete da ćete tako lako naučiti da razumete mušku prirodu i prihvatiti da se od vaše razlikuje. Muškarci kada imaju cilj idu direktno ka njemu i ispunjavaju ga. Priroda žena je potpuno drugačija.
  4. Ovaj svet je lepši i bogatiji za sve naše različitosti. Naš zadatak je da ih na vreme uočimo i da pokušamo da ih prihvatimo od srca, sa mnogo razumevanja i tolerancije.

Najgore što može da se desi mami i tati, to je da pomisle da sve znaju o onom drugom i da ga čitaju kao knjigu. Upravo otvoren pristup, sa prirodnom radoznalošću za drugog držaće uvek otvorena vrata svakom razgovoru, boljem razumevanju i produbljivanju bliskosti. Vremenom živeći zajedno uvidimo da je ćutanje jednako moćno kao i razgovor. Često čitamo iz pogleda onog drugog kako se on oseća i možemo da osetimo iz govora tela, da li je vreme ili nije za razgovor. Važno je da svakom razgovoru prethodi obostrana saglasnost za isti.

Ovo je samo kratak osvrt na neke razlike između mama i tata, odnosno žena i muškaraca. Ostale pronađite sami.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kako rastu mama i tata

Kada postanemo roditelji, podrazumeva se da smo razgovarali o tome kako zamišljamo te svoje nove uloge. Ko će koga slušati i razumeti. Obično se spontano uskladimo oko obaveza koje imamo od prvog dana.

Mama je po prirodi stvari ta koja nastavlja da bude „glavna“ u odnosu na dete. Ona ga doji, ona ga oseća u svakom trenutku. To je prirodna posledica njihovog zajedničkog „druženja“ u prethodnih devet meseci. Zato ne treba očekivati ni tražiti da tata „zamenjuje“ mamu. Beba se svojim instiktom oslanja na mamu i traži i očekuje mamu.

U retkim momentima kada mama nije u mogućnosti da odgovori na potrebe bebe, naravno da će tata uskočiti i učiniti sve da beba bude namirena. To ne treba da bude pravilo. Beba se u prvih godinu do dve oslanja na mamu i želi da namiri sve svoje potrebe u simbiozi sa mamom. Ona mamu i sebe doživljava kao jedan organizam. Tek nakon tog najranijeg perioda kada se dete dovoljno namiri maminom pažnjom i nežnošću, ona će krenuti sama da istražuje svet oko sebe. To će biti znak da je stasalo za upoznavanje sveta oko sebe, da je sigurno na tom putu.

Tate tako u prvim mesecima i godinama mogu biti tu za mamu pre svega, da joj pomažu koliko god mogu oko svakodnevnih obaveza. No ono što je još značajnije, tate treba da su tu emotivno za mame, da ih umiruju i bodre kada su umorne, iscrpljene od svakodnevnih obaveza oko bebe. Ukoliko je mama dobro i beba će biti dobro. Mama umiruje bebu, a tata umiruje mamu i tako imamo jedan sklad gde je sve dobro.

Često tate misle da je važnije da uhvate bebu u ruke i da je njišu i uspavljuju. Međutim dobro je znati da isto tako mogu da „uhvate“ mamu, da je umire i primetiće da se i beba smirila. Ovo je sve naravno „figurativno“ i ne znači da treba da bude pravilo. Znači da pokušate da sami napravite ritam koji će vam doneti najbolje rezultate.

Bebe su mali ljudi koji donose u naš svet mnogo radosti i mnogo briga. I sigurno ste čuli poslovicu “ Mala deca – male brige, velika deca – velike brige“. Kako god vam zvučala ova poslovica ona je u potpunosti istinita. Naravno da nam briga koja je preterana neće biti od pomoći, ali normalna roditeljska briga je prirodan deo roditeljstva.

Budite svesni da u svakom odnosu između mame i tate postoje nesporazumi. Oni su prirodan podstrek za komunikacijom i razgovorom. Malo je toga što odrasli zreli ljudi ne mogu da razreše. U tom razgovoru važna je iskrena namera da čujemo drugog, kako bismo ga bolje razumeli. Do problema dolazi kada unapred mislimo da sve znamo o drugom. Treba biti iskren i razumeti da ne znamo sve ni o sebi, a kamoli o drugom.

Zato budite pažljivi jedan prema drugom i pomažite se u zajedničkom uzrastanju. Deca tokom njihovog odrastanja neće registrovati samo ono što im pričate. Oni će osećati uvek šta vi osećate i biće nepogrešiv odraz vašeg odnosa. Ukoliko između mame i tate postoje emocije ljutnje, ignorisanja i slično, ne retko se može desiti da dete toliko senzitivno oseti problem i razboli se. Danas kada znamo da i nauka, kvantna fizika dokazuje da je sve jedno polje, onda svaka promena u tom polju donosi promenu i to posebno na onima koji su najnežniji.

Zdravo i srećno dete raste pored zdravih i srećnih roditelja. Svaka druga briga o bebinom okruženju i njenim navikama nije toliko primarna, kao dobro raspoloženje onih koji o njoj brinu. Sa svešću o istom, svaka mama i svaki tata trudiće se da rastu pored svojih mališana. Deca su blagoslov sa jednim zadatkom, da nas poduče da budemo bolji danas, nego što smo bili juče.

Oni u naš život donose svu onu nevinost i čednost, koju smo usput negde izgubili i sada je prava prilika da se istog podsetimo i da se na njih ugledamo.

Autor N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kako izgledaju prvi dani sa bebom

Nakon porođaja ništa se nije završilo, tada tek počinje. Mnoge mame prirodno imaju pomalo strahova od porođaja kao nečeg nepoznatog, nečeg što im se prvi put u životu događa. To je prirodno. I kada konačno ugledate vašu bebu, prosto ne verujete u tu sreću i tu ljubav koju osećate. Nikada pre niste osetili ništa slično.

U prvim danima u porodilištu, još uvek ste zbunjeni i gledate u taj mali smotuljak kao u čarobno malo biće koje vas je potpuno zamađijalo. Zaboravljate da uopšte postojite i počinjete da razmišljate samo o tome kako da prevenirate svaki i najmanji plač vaše bebe. Zato je držite nežno kao da je od porculana i zaboravljate da dišete proveravajući da li vaša beba diše.

A onda dolazite u vaš dom i sve je potpuno drugačije nego pre. Ne znate kojim redom i šta je sve potrebno u tom nizu obaveza. Da li prvo da podojite bebu, da li da je okupate, da li da joj promenite benkicu, zekicu ili pelenu, da li da je stavite da spava….

Tako mnogo pitanja i tako mnogo nepoznanica ma koliko knjiga da ste pročitali i ma koliko kurseva za trudnice da ste prošli. Život izgleda potpuno drugačije. Tata pokušava maksimalno da se uklopi, ali i on je zbunjen i njemu je sve novo. Trudi se naravno i želi da postigne sve najbolje uz mamu, ali nije lako.

U prvim danima posle porođaja potrebno je uhvatiti taj novi ritam i dinamiku života. Nova su pravila oko spavanja i nespavanja. Beba želi da sisa svaki čas i ne ostavlja prostora za san u komadu. Uz toliko nespavanje, tu je i mnogo uputstava kako da negujete bradavice, kako da isečete bebi noktiće, kako da je okupate…

Budite opušteni koliko god je to moguće. Pogledajte sve iz nekog drugog ugla. Kao prvo ne postoji mogućnost da ne uspete u podizanju vašeg čeda. Toliki su uspeli, uspećete i vi. Kao drugo pronađite u sebi instikte i znanje vaših predaka. Pokušajte da osetite vašu bebu. Povežite se sa njom i posmatrajte je pažljivo. Ona će vam svojim grimasama i svojim pokretima uvek reći kako je i šta je potrebno u kom trenutku.

Ništa ne možete da pogrešite toliko da bi to na bilo koji način ugrozilo vašu bebu. Umete da je držite, umete da je podojite, umete da je okupate i presvučete. Koliko god da su bebe male, one su „žilave“ i snažne i potpuno opremljene svime što im je potrebno. Nije potrebno da budete savršeni, niti je potrebno da sve u prostoru oko bebe bude savršeno.

Za bebu je najvažnije da ste tu za nju u svakom trenutku. Sve što ste opremali prostor, kupovali od stvari, krečili i lepili nove tapete, služi vama, ne bebi. Uživajte u vašem domu, ali pronađite vremena i za šetnju u prirodi i za laganu muziku. Ugodite sebi u toj novoj ulozi u kojoj ste se našli, podjednako kao što ugađate i vašoj bebi.

Ako možete zamolite supruga da vas svakog dana izmasira toplim uljem za masažu. Potrebno je da se i vaše telo oporavi od svega kroz šta ste prošli. Gledajte da vam bude toplo i da olakšate sebi koliko god je to moguće. Slobodno prihvatite tuđu pomoć oko kuvanja i spremanja hrane za vas i supruga. Važno je da u svom novom ritmu života, posvetite sebi dovoljno nege i pažnje. Kada ste vi dobro, dobro je i svima oko vas.

To je upravo i zlatno pravilo roditeljstva, sve dok ste dobro i sami brinete dovoljno o sebi, biće dobro i ostalim članovima vaše porodice. Beba će brzo rasti iz meseca u mesec, a vi ćete uskoro uvideti da sve znate bolje od drugih kada je vaše dete u pitanju. Tokom devet meseci trudnoće razmenili ste sa vašim detetom veliku količinu ćelija i doživotno ćete biti povezani sa vašim detetom, na mnogo fizičkih i ne fizičkih načina. Roditeljstvo je čudesna avantura u koju ste uplovili, a vi ste dobar kapetan na toj lađi života, budite sigurni u to.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Dečija radost na snegu

Ovih dana mnogi odrasli su gledali u sneg koji pada i razmišljali o problemima koje sneg donosi, posebno u saobraćaju dok se putevi ne raščiste. Međutim pogledajte svoju decu i decu u okruženju. Njihovoj radosti nema kraja kada je sneg u pitanju.

Iako je napolju hladno, deca su jedva dočekala da istrče na sneg i izvuku sanke, klisko ili nešto slično, te da pronađu obližnju padinu niz koju će se spuštati. Odavno napolju nismo videli toliko radosti i u gradovima i na selu. Gde god ima dece i snega tu je radost.

Zašto je taj čarobni beli sastojak zime tako magičan. Pa iz mnogo razloga. Ako ste sa decom na nekoj planini gde je čist vazduh izađite napolje i dok pada sneg. Setite se kako smo kao mali hvatali pahuljice otvorenim ustima i pogledajte da li će se vaša deca setiti tako nečeg ili će izmisliti nešto potpuno novo. Dok je okruženje i priroda bila čistija, pravili smo i kolače i sladolede od snega i jeli ih bez bojazni. Danas je to sve malo drugačije i nije baš neophodno jesti sneg. Možda samo probati ga, da se zadovolji dečija radoznalost.

Za svaki boravak na snegu i igre na snegu najvažnije je da deca imaju adekvatnu garderobu. Kvalitetnu i nepromočivu obuću, ali i skafandere, jakne, rukavice, kape…Uvek ponesite rezervne rukavice, a možda i neku rezervnu kapu.

Kada se umore od sankanja, u nekom predahu napravite zajedno Sneška Belića ili neku drugu zanimljivu skulputuru od snega. Pored vajanja skulptura, sneg je zgodan i za grudvanje naravno, samo što u toj igri može poneka grudva i da „zaboli“.

Godinama je popularno pravljene otisaka u snegu, anđeoskih krila. Dopunite ovu zabavu tako što ćete poneti seme za ptice i u oblik koji ste napravili pospite isto.

Zanimljiva je i igra hodanja po tuđim otiscima – tragovima. Kako da pređete određenu deonicu, a da koristite stope u snegu onih koji su tim putem prošli pre vas.

Na sneg možete poneti i razne kantice, modle, kofice i modelirati sa decom pravi mali snežni grad. Sneg je neverovatno dobar za izradu svakojakih čudesa.

Ako imate strpljenja, pravite sa vašom decom iglo u snegu, sa ciglicama koje ste prethodno izvajali. Sve je moguće „izgraditi“ ukoliko imate vremena i strpljenja.

Nakon par sati aktivnosti na snegu, vratite se u tople domove i uživajte u crvenim obraščićima vaših mališana. Ima li šta lepše?

N.V., redakcija Mamino ćoše

Čarolija drugog stanja

Ukoliko ste trudni ove zime, verujemo da očekujete bebu uskoro, na proleće ili na leto. U kom god da ste mesecu trudnoće, ovaj sneg vam ide „na ruku“ da se umirite i ušuškate unutar sebe.

Tokom dana svakako odvojite sat dva za jednu laganu šetnju, a ostalo vreme možete posvetiti sebi, laganim vežbama, masaži samo gornjeg dela tela ili stopala, utrljavanjem hladno ceđenih ulja, aromaterapiji, laganoj hrani koja moža da vas osveži i zagreje, a koja uključuje dosta voća i povrća.

Muzika koju slušate neka vas relaksira i podiže raspoloženje, ples je uvek dobrodošao u svakodnevici svake žene, pa i one koja je u drugom stanju.

Primetite kako vas trudnoća budi i koliko je lepo biti nežan prema sebi i bebi. Biće dana kada ćete želeti da pačete, biće dana kada će vam bit teško da ustanete. Poštujte vaše emocije i ne stidite se istih. Vi ste u drugom stanju i ispoljite sve što vam dolazi. Na taj način i vaša beba zna da to nije njeno i da njoj ne pripada. Obrnuto kada potiskujemo emocije i kada se „pretvaramo“ da smo dobro, a unutar sebe to nismo, onda beba može da pomisli da to njoj pripada.

Vi ste povezani sa vašom bebom, više nego što to možete da zamislite. Vaša beba zna jer oseća. Ona nepogrešivo zna kako se osećate u odnosu na nju, da li joj se radujete, da li joj pričate, da li je primećujete.

Zamislite da vas neko zatvori u jedan topao bazen, gde je prigušeno svetlo, gde vam je sve potaman, ali niko na vas ne obraća pažnju. Verujemo da to ni jednom čoveku ne bi bilo prijatno.

Zato svaka trudnica, čak i nesvesno često drži ruku na svom stomaku. Često pomazi bebu preko stomaka. A poneka joj i priča i peva. Sve te pesme koje uputite vašem čedu, će nakon rođenja biti „dobar alat“ za umirenje bebe, jer će ih ona prepoznavati. Ne verujete? Probajte, nemate šta da izgubite.

Danas prenatalna psihologija zna da su bebe prisutne i imaju svest, na nama još uvek neobjašnjiv način od momenta začeća, pa čak možda i pre toga. Mnoga istraživanja svedoče o sećanjima iz svih tih perioda. Zvuči kao naučna fantastika, ali nije. Mi smo savršena bića, koja se razvijaju svakog dana svog postojanja i menjaju jednako tako. Tako je i tokom drugog stanja kada se čovek najviše i najbrže razvija. Njegov razvoj nikada više neće biti tako intenzivan.

U svakom danu bebinog razvoja, mama može drugačije da se oseća u zavisnosti koji deo bebe se razvija. A sve je povezano. Ukoliko budete vodili dnevnik i usmerili pažnju na tu stranu odgonetanja bebinog razvoja, mogli biste postati stvarni „naučnici“ koji iz prve ruke svedoče. Svaka žena sa svojom bebom ima telepatsku vezu, jer se mnogo toga razmenjuje i događa unutar vas, a vi ne ostajete bez „vesti“ o tome šta se dešava.

Većina današnjih žena okrenuta je na zbivanja spolja, van nje. Trudnoća je period kada je ona najviše spojena sa sobom samom unutar sebe. Zato drage blagoslovene žene, uživajte u čaroliji drugog stanja i stvaranja novog života. Nema svako tu privilegiju i zahvalite na iskustvu koje živite i koje je pred vama.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Praznične palačinke

U ovim prazničnim danima, možete zajedno sa decom da pripremite hiljadu ukusnih čarolija. Jedna od njih mogu da budu i uvek omiljene palačinke, ali sada na malo drugačiji način.

Ovaj put su u pitanju one manje palačinke, sa debljim testom. Za to će vam biti potreban manji tiganj ili u većem možete da razlijete više palačinki.

Nakon pečenja kreće igra kreiranja tanjira, možete zajedno naslikati Deda Mraza, irvase ili Sneška Belića.

Za to su vam potrebni šlag, banane, smrznuto šumsko voće ili smrznute maline i kokosovo brašno, koje u ovoj priči „glumi“ sneg. Kada pogledate ove sličice sve će vam biti jasno.

Ukoliko su deca starijeg uzrasta, pokažite im sličice i pustite da nakon toga sve urade sami.

Između dve male palačinke od nadeva možete staviti šta god vaša deca vole – džem, nutelu ili neki namaz koji će sami kreirati mešajući plazma keks i šta god…

Pustite mašti na volju. Dobro je što će vaši mališani pored ovog slatkiša pojesti i voće koje u ovim kreacijama „glumi“ oči, usta, kapu.

Uživajte zajedno u čaroliji prazničnih dana i napravite sneg makar na tanjiru.

Prijatno!

Priredila N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pinterest

Učimo decu zahvalnosti

Nova godina uvek je vreme u kome se osvrćemo na prethodnu i nadamo boljem u novoj. Nadamo se da ste u ovoj godini napredovali, nešto novo naučili o sebi i svetu oko sebe. Verujemo da deca rastu kao iz vode i da su bila dobra, jer kakva bi deca inače mogla da budu?

Kada smo svi na okupu, pravo je vreme da jedni drugima darujemo što više osmeha i zagrljaja. I pored trpeze i poklona ispod jelke, ukoliko imate vremena, razgovarajte sa vašim mališanima o tome šta sve imamo i na čemu treba da budemo zahvalni, jer se ništa ne podrazumeva. Budimo zahvalni na malim anđelima koji su nam stigli u dečijem obliku i koji nam svakog dana daruju sa potpunim poverenjem sve ono čisto i nevino što deca u svojim srcima nose.

A onda zajedno sa njima nabrojimo sve ono što jesmo i u čemu uživamo. Pomenimo zdravlje, život, smeh, ljubav, domove u kojima živimo, hranu koju jedemo, vodu koju pijemo, sunce i nebo u koje gledamo…Pomenimo parkove, šume, cveće i životinje, naše kućne ljubimce i sve one šarenolike ptice i leptire…Pomenite zajedno sve čega se setite i budimo zajedno sa decom zahvalni na svakom danu u ovoj i godini novoj.

Srećna nam ova godina Nova 2022 !

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kad deca prerastu verovanje u Deda Mraza

Individualno je kada će se to desiti, tek mnoga deca će razumeti i videti tokom ovih dana Deda Mraza na svakom ćošku. Na trgovima i ulicama, u tržnim centrima, ispred prodavnica igračaka…I jednog dana će vas pitati kako je moguće da postoji Deda Mraz ili će primetiti da Deda Mraz koji vam je ušao u kuću neodoljivo liči na tatu?

Evo jednog lepog predloga šta tada da uradite, a isti je do nas došao od Lesli Raš, nastavnice istorije iz Teksasa. Ona je preko društvenih mreža podelila kako to rešava u svojoj porodici, a vi možete uvek doći do sopstvenog rešenja, možda još inovativnijeg i boljeg.

Dakle, kada primeti da je dete postalo sumnjičavo spram „bajke o Deda Mrazu“, sedne sa njim i porazgovara na sledeći način. „Vidim da si dovoljno porastao i da ti je srce prilično poraslo, mislim da si spreman/spremna da i ti postaneš Deda Mraz. Da bi postao Deda Mraz, potrebno je da osmotriš u svom okruženju koga bi mogao da obraduješ nekim poklonom, a da taj neko nikada ne sazna da si ti bio/bila Deda Mraz. Pogledaj među svojim prijateljima ili komšijama kome je nešto stvarno potrebno i ko bi se neizmerno obradovao nekom poklonu, a da to nije nešto skupo i da možeš od svog džeparca da priuštiš taj poklon.“

Njen sin odabrao je komšinicu koju je svakog jutra viđao da izlazi po novine bosa i kupio joj tople papuče, koje je lepo upakovao i ostavio ispred vrata, pored novina na Božićno jutro. Silno se obradovao kada je u narednim danima video da komšinica izlazi po novine u toplim papučama. I naravno nikada nije otkrio da je upravo on bio taj Deda Mraz.

Umesto da kupujete poklone drugima, nekada je dovoljno oprostiti se od neke igračke ili garderobe koju smo prerasli i istu pokloniti „recikliranu“ nekome koga će ista stvarno obradovati. A taj „neko“ ne mora nikada saznati ko je bio Deda Mraz.

Dobro je deci primerom pokazati da je darivanje najbolji deo nas i da praznici nisu tu samo da bimo jeli lepu hranu i uživali u lepim stvarima. Novogodišnji praznici su tu da bismo otvorili srce jedni za druge i poželeli da budemo bolji u narednoj godini, jer to je jedini način da nam svima bude bolje.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Sećanja Sneška Belića

Zakoračili smo kalendarski u zimu i verujemo da za decu nema veće radosti od snega. Mi odrasli malo manje se istom radujemo, zbog poteškoća u saobraćaju, ali ono dete u nama takođe voli sneg. Sankanje, grudvanje, skijanje, klizanje – sve su to zdrave aktivnosti na snegu, a pravljenje Sneška Belića posebna je radost za sve članove porodice.

Ukoliko ste tokom svog odrastanja napravili dovoljno snežnih čovečuljaka, nećete imati poteškoća da svoje umeće prenesete vašoj deci. Naravno potreban mu je šešir, neka lepa i stara šerpa, nosić od šargarepe, oči od dugmadi ili komadića drveta, usne od tankih grančica, metla malo veća grana i dugmad na stomaku od čega god stignete da ih napravite, mogu biti i različitih boja.

Ne postoji Sneško Belić koji ne izmami osmeh svakom prolazniku, stoga ne štedite truda u izradi istog. Obično se u Evropi pravi od tri velike kugle, dve veće koje su telo i manja koja je glava, dok su na istoku u obliku kupe sa glavom na vrhu. Dodatno ako imate i neko šalče prebacite mu oko vrata, da ne ozebe.

ČOVEK OD SNEGA
Božidar Timotijević
Kom je stalo i ko hoće
Da cvokoće od hladnoće?!
Ko je lud kad vetar duva
Da ga šiba jeza suva?!
Ima l nekog da se drzne
Da na mrazu strašnom mrzne?!
Kome treba još ta beda
Da se sledi sav od leda?!
Ko to voli i ko želi
Sav od snega da se beli?!
Ako nije neka greška
To je život Belić Sneška.

Da li ste znali da Sneško Belić ima dugu istoriju i da nosi sećanja na razne događaje iz daleke i bliže prošlosti? Prvi put se pominje u molitveniku iz 1380.godine Knjiga sati, a pretpostavlja sa da su snežne skulputre pravljene još pre 30.000 godina. U srednjem veku ljudi su pravili ljudske skulpture od snega, jer su koristili sneg kao besplatan materijal pao s neba da se umetnički izraze. Neke od njih su pravili i veliki umetnici poput Mikelanđela, koga je vladar Firence zamolio da izradi jednog u dvorištu njegove vile 1494.godine.

Tada su šetači obilazili i komentarisali skulputre, pa su u nekom trenutku snežnim skulpturama umetnici počeli da predstavljaju političare pred kojima su ljudi mogli da izraze i svoje negodovanje grudvajući iste. Na ovoj slici iz 19.veka vidimo kako žene grudvaju sneška-policajca.

Vremenom, kako su se pojavili jeftiniji materijali za umetničko izražavanje, sneg je postao manje interesantan odraslima, a Sneško je ostao nezaobilazan deo dečijeg sveta. Deca će uvek praviti Sneška Belića sa mnogo ljubavi i radosti, bez obzira na hladnoću.

Dobro je znati da je najbolji sneg za pravljenje Sneška dan nakon što je pao i da se od veštačkog snega ne može napraviti. Više o svim dogodovštinama Sneška Belića kroz vreme pronaći ćete u knjizi Bob Eckstena „Istorija Sneška“ koja je izdata 2007.godine, na žalost samo na engleskom ili na nekom drugom jeziku, jer kod nas nije prevedena.

I sve te priče i zanimljivosti o Snešku Beliću prenesite svojim mališanima, jer kroz igru se najbolje uči.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – dostupna arhiva sa interneta