Mama i tata se stalno nešto pitaju

Od prvog dana kada ugledate vašeg mališana vi ćete kao roditelji početi da postavljate pitanja. Da li je beba gladna? Zašto beba plače? Da li ima dovoljno stolica? Da li je normalno što štuca? Da li je mamino mleko dovoljno? Treba li bebi davati vode? Da li je normalno da toliko spava? Da li je normalno da toliko sisa?

Kako beba raste, tako se menjaju pitanja. Da li je beba dovoljno napredovala? Kada će početi da se okreće? Da li dovoljno spava? I svaki dalji rast i razvoj bebe praćen je novim pitanjima. Ne postoje enciklopedije koje će odgovoriti na sva pitanja mama i tata, ali zato postoji pretraga na internetu, forumi i grupe u kojima se roditelji okupljaju i razmenjuju znanja.

Svakoga dana znanja i zapažanja je sve više, a samim tim i razmene istih. Zato je danas mnogo lakše doći do prave informacije i dobiti odgovor, samo svaki roditelj treba da je obazriv i da izvor te informacije višestruko proveri.

Kako ustvari danas mladi roditelji najbrže dolaze do pravih odgovora. Kombinuju svoju intuiciju, svoje zapažanje i odgovor sa interneta ili od prijatelja koji su stručni u određenim oblastima. Ako se svi ovi segmenti poklope, onda će oni usvojiti novo saznanje o svom detetu kao istinito i prepoznati da je to dobra informacija.

Pre pojave interneta, roditelji su mnogo više bili usmereni samo na sebe. Sada se mnogo toga promenilo. Vidimo da je pojava interneta promenila svet na mnogo načina. Kao da se vreme ubrzalo i kao da ta količina razmene informacija u danu doprinosti tome da je i utisak o vremenu različit.

Kako god, danas je mamama i tatama lakše da pronađu odgovore na svoja mnogobrojna pitanja. Količina upitanosti koju imamo u vezi deteta je normalna i srazmerna našoj želji da svoje dete što više spoznamo i razumemo. Kroz ovaj proces mi umnogome učimo od sebi i upoznajemo sebe.

Zato je roditeljstvo zajedničko putovanje rasta i razvoja. Kako rastu deca će biti ogledalo nas samih i zato budite svesni da upravo vi imate i odgovore na sva ta pitanja o detetu. Treba da sednete sami u miru sa sobom i da se prisetite. Mnoga znanja nosimo, koja još uvek nisu otključana. Vaše dete je ključ za tu riznicu koju u sebi imate. Možda vam samo nedostaje malo više samopouzdanja i poverenja u svoje urođene instikte.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Dojenje od prvog dana

Dojenje je prirodno uređeno, a opet tako mnogo problema pravi mamama u prvim danima nakon porođaja. Prva dva do tri dana luči se kolostrum, koji je spreman već od 37.nedelje trudnoće. Ta važna esencija potrebna je bebama kao najbolja prirodna vakcina.

Da li će kolostrum krenuti odmah po porođaju ili dan kasnije zavisi najviše od opuštenosti mame i načina na koji se porodila. Ako je porođaj bio bez medicinskih intervencija, prirodan, onda je i lučenje kolostruma brže. I obrnuto, ukoliko je rađen carski rez ili epiziotomija, može da se desi da kolostrum i mleko krenu malo kasnije.

Najveća briga mama je tada, da li je beba gladna. Budući da se zna da je beba takođe prošla kroz porođaj i da joj treba vreme da se stabilizuje, ona neće biti gladna, ali će svakako tražiti blizinu mamine dojke i mame generalno. Bez obzira da li će popiti kap ili dve kolostruma, beba će imati tamne stolice (mekonijum) i piškiće. Prosto beba će se čistiti i prilagođavati.

Više će spavati i odmarati se posle puta koji je prošla. Ne treba dozvoliti da bude previše pospana i neaktivna. Treba je buditi na dva sata i nuditi dojku. Bebino „žvaćkanje“ svakako će navući mamino mleko, a upravo to jeste i cilj. Zato se u prvim danima, pa čak i mesecima beba većinu dana nalazi na maminim dojkama.

To mamama nije uvek lako, ali i taj period će brzo proći. Budite opušteni što je više moguće. Svi imamo različite načine da se opustimo, vi koristite onaj koji vam najviše odgovara. Da li je to masaža, bliskost sa tatom, spavanje kad god beba spava…

Uskoro će beba naći svoj ritam dojenja i budiće se na dva do tri sata, što će mami omogućiti vreme za odmor. Svakako da uhodavanje u dojenje nije jednostavno, ali najvažnije je zadržati optimizam i volju za istim. Velika pomoć mogu biti štitnici za bradavice koji bebi omogućavaju da lakše uhvati dojku i dođe do mleka, a mami pomažu da zaleči ranice ako ih ima i zaštiti bradavice.

Danas u našoj sredini postoje školovane savetnice za dojenje i ako ne možete sami da rešite probleme, slobodno se obratite njima. One će vas posavetovati i pomoći u tim prvim danima. Važan je pravilan položaj bebe prilikom dojenja i način na koji ćete je držati, da bi beba mogla slobodno da uhvati dojku, zabaci glavu i oslobodi nosić.

Pravi saveti su dragoceni, zato se nemojte ustručavati da ih zatražite.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Kada se dete ne odvaja od svog ćebenceta ili lutke spavalice

Igra je za svako dete način postojanja. Mnogi će reći kako deca uče kroz igru i nekako se ta rečenica „prodala“ roditeljima i kroz nju i mnoge igračke. Međutim deca ne čine ništa sa namerom da uče, ona se stvarno igraju i žive paralelno u svetu igre, mašte i na javi. Deci je poput vazduha potrebno da slušaju bajke, priče, basne i da se igraju sa igračkama koje ste im kupili ili su ih sami osmislili.

Od momenta rođenja bebama je potreban kontakt sa majkom. Dodir, koža, zvuk maminog srca – sve to umiruje bebu i čini da se oseća sigurno i spokojno. Na žalost mnoge mame misle da je važno da beba od prvog dana ima svoj kutak, svoju sobu, svoj krevetac i bebu ne retko ostvaljaju noću ili preko dana u tim nekim odvojenim od mame i lepo uređenim „mestima“. Beba u potrazi za sigurnošću pronalazi prstić i počinje da ga sisa ili dohvati pelenicu uz koju se privije, kako bi volelo da se privije uz mamu.

I starije dete od godinu, godinu i po ili dve, takođe će posegnuti za nekom utehom i zamenom za mamom, kada mama više vremena provodi van kuće ili je dete ostavljeno nekom drugom na čuvanje, jer mama radi.

Tada kada je veće, ono će kao zamenu za mamu pronaći neku mekanu igračku – lutku spavalicu ili ćebence. I neće želeti da se odvoji od iste kada ide na spavanje, a nekada i u vremenu preko dana. Taj objekat, ta lutka ili ćebence su bebina zamena za mamu i neophodni su joj u tom prelaznom periodu, dok ne stekne osećaj sigurnosti i ne preraste tu fazu.

Ukoliko pokušamo da sakrijemo lutku/ćebence od deteta ili da mu istu oduzmemo suočićemo se sa detetovim negodovanjem, plačem i upornim nastojanjem da istu povrati. Zato im to ne treba lutku/ćebence uskraćivati, decu treba razumeti i iz njihovog ponašanja učiti šta im je i zbog čega neophodno.

Deca nikada ne plaču bez razloga, a još manje da bi vas nervirala ili vama manipulisala. Detetu je potrebna sva nežnost ovog sveta, kako bi izraslo u odraslog čoveka koji će biti celovit i srećan. Zato poštujte potrebu vašeg deteta za tom „prelaznom zamenom za mamu“ i operite ga preko dana, kada nema toliku potrebu za istom. Obično je vreme za laku noć, ono kada dete svoje ćebence ne ispušta iz ruku. Ušuškajte ga u krevetić i lutki spavalici ili ćebencetu, kao i detetu poželite laku noć.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Da li mame mogu da budu bezbrižnije

Retke su mame koje su bezbrižne. Briga je druga priroda mame. Kako smo u ovoj civilizaciji odnegovali i vaspitali takve mame, a danas bismo mogli reći i tate?

Kada konačno sa bebom dođete kući, ne mali broj mama prvih noći provede bdijući nad svojim čedom. Glavna pitanja u njihovim glavama su „Da li beba diše?“…Kada se posle par noći „onesveste“ od umora, onda krenu neka druga pitanja „Da li je beba gladna?“, „Da li je imala dovoljan broj stolica?“…i tako dalje i tako bliže.

Bebe su čudesne i vrlo brzo kreću da se okreću, zatim propuze, sednu, ustanu i konačno prohodaju. I onda vidimo mame, tate i bake i deke kako pomno posmatraju to malo hodajuće biće, a neretko će mama reći „Pazi, pašćeš…“

Ta rečenica je postala deo svakodnevice svake mame još dok se beba hrabro pela na svoje nogice iz puzećeg stava uz neki krevet ili stolicu. Da li je to rečenica koja se prenosi iz generacije u generaciju? Svakako zvuči poznato i odjekuje decenijama kroz detinjstva mnogih.

Šta u stvari govori ta rečenica? Ona mnogo malo upozorava, a mnogo više definiše i daje poruku detetu „već te vidim da si pao/pala“. Ovim tekstom voleli bismo da mame pre svega osveste da one mnogo puta kreiraju događaje vezane za svoje dete. Mi nismo svesni da svojim mislima često kreiramo našu stvarnost. Kada to osvestimo, shvatićemo kolika je odgovornost u tome šta osećamo, mislimo i govorimo. Posebno maloj deci.

Ako želite da uz vas odraste sutra samostalan i preduzimljiv čovek, onda mu pružite podršku od malih nogu na tom putu. Nema potrebe da imate toliko strahova u vezi vašeg deteta. Čak i ako dete ponekad padne, to je jako dobra lekcija za njegovu motoriku, naučiće da se bolje pazi. Ukoliko se trudite da dete zaštitite od svakog pada, od starta mu činite „medveđu uslugu“.

Kao potvrda ovih dobronamernih saveta može da posluži knjiga „Pojam kontinuuma“, autorke Džin Lindolf, koja je svoje iskustvo boravljenja sa plemenima u Amazoniji pretočila u jedan neverovatan priručnik za roditeljstvo.

Šta je Džin uočila posmatrajući bebe i roditelje u tim, za nas „primitivnim“ plemenskim zajednicama. Uvidela je da nijedna beba koja propuzi ili prohoda ne želi da se povredi. Naprotiv svako malo dete u tim zajednicama vodi računa o sebi mnogo više nego što mi to možemo da zamislimo.

Iako ta deca odrastaju u mnogo opasnijim uslovima od uslova u kojima odrastaju naša deca, bukvalno odrastaju u prašumi gde postoji realna opasnost na svakom koraku, te male bebe veoma pažljivo ispituju svoju okolinu i vrlo razumno se kreću u okviru svojih mogućnosti. Čak iako puze pored neke veće rupe u zemlji, bare ili reke, bebe nikada nisu kročile u iste, a da prvo nogicom nisu ispitale da li mogu da osete dno tj. zemlju ispod nogu.

Ova izuzetna autorka nekih novih pojmova za nauku, bila je pažljiv posmatrač i shvatila je da su roditelji te dece opušteni i puni poverenja u činjenicu da će se bebe udaljavati od njih onoliko koliko same procene da je sigurno. Njihove mame su uglavnom nasmejane i u poslu, a bebe ih budno prate i čim malo poodrastu oponašaju i kreću da pomažu u zajedničkom životu.

Iz svog tog posmatranja Džin Lidlof je razumela da se mame u našoj civilizaciji mnogo više plaše i da je strah prisutan od prvog momenta od začeća. Kada se vratila u Ameriku, počela je da radi sa roditeljima i ukazala im kroz praktične primere da je moguće deci dozvoliti da se slobodno kreću, trče i istražuju svoje mogućnosti i u gradskim džunglama, u kojima danas većina nas živi.

Kada iskreno razumemo da je priroda čoveka, kao i priroda oko nas savršeno uređena, te da u njoj nema mnogo „grešaka“, verujemo da će i vaši strahovi lagano iščeznuti. Možda će i vama pomoći posmatranje vaših mališana i njihovih neverovatnih mogućnosti, bez uplitanja sa vaše strane.

Tatama će to biti daleko lakše i prirodnije. Oni će na različita penjanja i trčanja svojih mališana gledati sa podstrekom i većim poverenjem. Stoga drage mame, učite od tata da budete hrabrije i da dozvolite da vaši mališani trčkaraju bez bojazni od pada. Videćete da oni to mogu i da su vrlo spretni. Često im je vaš strah najveća prepreka, jer te rečenice utkaju se u podsvest deteta i ono nakon toga kroz ceo život strahuje da će pasti ili nešto pogrešiti.

Život jeste putovanje na kome treba da bude dovoljno padova i ustajanja, kako bismo učili, rasli i razvijali se. Pokušajte da osetite mir i poverenje prema životu i otpustite vaše strahove, sakupljene verovatno u vremenu kada ste vi bili dete. Budite odvažniji i uskoro ćete videti da je sve u životu i odrastanju vašeg deteta lakše i zabavnije.

N.V. , redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Proleće na naše rame sleće

Zima je na izmaku i osetili mi to ili ne proleće je tu. Priroda ima svoj ciklični ritam, a taj ritam osećamo, čak i kada ga ne primećujemo. Priroda se budi, ali bude se i ljudi.

Deci je lakše da ustanu ujutro, razdanilo se. Mamama je lakše da spreme užinu, na pijaci su se zacrvenele rotkvice i zazelenele salate. Prvo cveće zašarenilo je livade, a i ptice su se raspevale, kao da dozivaju selice da se vrate.

Nije još uvek toplo toliko da bismo se razgolitili, ali nebo je plavlje i sunce postojanije, a samim tim i raspoloženje vedrije. Boginja proleća Vesna razbuđuje svet. I tako svake godine u krug. Cikličnost u prirodi, prisutna je i u našim životima. I mi iznova živimo neko novo proleće, koje nam je znano, a uvek drugačije.

Sve te smene godišnjih doba, lepa su lekcija o životu za vaše mališane. Pričajte im nove priče i čitajte nove pesme, koje još nisu čuli. Crtajte zajedno nove slike raznim materijalima i ulepšajte vašu dnevnu sobu novom izložbom zajedničkih radova.

Šetajte češće, izvadite bicikle i rolere, pripremite prolećne jakne i majice i da naravno, oni su ponovo izrasli i prerasli prošlogodišnje. Nekako na tim prelazima uvek se suočimo i sa novim izdacima, jer deca hvala Bogu stalno rastu. Naše srce će svaki put zaigrati kada oni rastu i nikada nismo svesni tog dana koji nas čeka i desiće se ubrzo. Porašće i otići da sviju svoje gnezdo i čekaju nova proleća.

Zato pevajte zajedno i radujte se zajedno svakom danu i svakom proleću koje na naše rame sleće. Ritam života nas uči i na sve priprema, ko ume da posmatra, taj zna.

Veseliji žamori, više osmeha na licima, kao da sunce razvedrava i drvo i dušu. Probehariće rane trešnje i nanovo okititi kosicu neke male devojčice. Lokna do lokne, kao cvet do cveta.

Učite decu svakog jutra da se lagano u postelji rastegnu i osete kako rastu. Ustajanje tek nakon rastezanja zdrava je navika. Pogledajte kućne ljubimce, oni to znaju. Lagana i vedra muzika za početak dana umiriće vaše ukućane i pomoći da lako odlepršaju u novi dan.

A svaka će mama u nastupajućim vedrim danima pronaći vreme i za „kafu“ ili „čaj“ sa svojim drugaricama u nekoj tek osunčanoj bašti. Zagrlimo taj novi ritam prirode i prilagodimo svoje korake. Neka nam je na zdravlje još jedan novi početak!

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Porođaj iz bebinog ugla

Kada bismo stali u „bebine cipele“ razumeli bismo da njen dolazak na ovu planetu nije tako lak i jednostavan. Iako je priroda uredila da se njen razvoj odvija daleko od očiju ljudi, medicinske metode praćenja trudnoće uključuju ultrazvuk za koji još uvek nismo načisto da li može da ima bilo kakve kontraindikacije na bebin razvoj. Kako god, neki njen mir se takvim i sličnim metodama narušava povremeno.

Kada je mama daleko u mislima i osećanjima za svoje čedo tokom trudnoće, kada se sa bebom ne povezuje, kada joj ne priča o tome koliko je radosna što je tu, beba je usamljena u svom svetu na neki način i čeka da bude primećena. Zamislite kada biste dete stavili u vašem stanu u jednu sobu koju ne otvarate punih devet meseci, a do koje postoji dostava hrane, vode i svega potrebnog za fizički opstanak. Ne bi to bilo humano, zar ne?

Zato je važno da se „probudimo“ i naučimo da intuitivno razgovaramo sa svojom bebom od prvog dana nakon začeća. Dobro je da sa njom budemo zajedno i u kretanju na putovanje zvano porođaj. Da je zovemo, da joj se radujemo i da joj dajemo podstrek svim svojim bićem.

Kada beba stigne i spusti se do maminog porođajnog kanala, to je prvi mamin zagrljaj bebe, a kada izađe na svetlo dana i konačno ugleda ovaj svet da li je neophodno da je sačeka blesak veštačkih jakih sijalica u porodilištu? Da li je neophodno da je sačeka buka i glasovi nepoznatih ljudi? Potrebno je vreme za prvi udisaj preko pluća, jer beba diše i hrani se preko pupčane vrpce devet meseci. Da li je potrebno žuriti sa presecanjem pupčane vrpce? Sve su to pitanja kojima želimo da osvetlimo porođaj iz bebinog ugla. Šezdesetih godina prošlog veka, francuski akušer – ginekolog Fransoa Leboje uočio je sve ove greške u postupcima prema bebi tokom rađanja i promenio prakse u svom porodilištu.

Napravio je prigušena svetla, objasnio je osoblju da tokom rađanja deteta budu tihi, da mnogo ne galame, da budu nežni u ophođenju sa bebom i da je vrate majci na grudi, gde je bebi mesto, kako bi joj dali prostora za privikavanje na novu dimenziju života.

Beba nam dolazi iz tople materice u kojoj se ljuljuškala u plodovoj vodi i njen prelazak na ovaj svet je ne mala promena. Sve svoje uvide Fransoa Leboje pretočio je u knjigu „Rađanje bez nasilja“. Kada razmislimo dublje o tome kako izgleda porođaj iz bebinog ugla, uvidićemo da to nije tako teško, jer svi smo bili nekada bebe, iako je to sećanje na rađanje skriveno od nas, mi ga nosimo u našem telu. Uvek je moguće poboljšati uslove u kojima nam deca dolaze na ovaj svet, a kada će ta promena nastupiti zavisi od nivoa kolektivne svesti društva.

Drago nam je ako ste pokušali da kroz ovaj tekst doživite porođaj kakav jeste danas u porodilištu i kakav bi mogao da bude iz bebine perspektive. Verujemo da ćete želeti da budete taj mali delić društva koji će se potruditi da porođaj postane iskustvo radosti i što manje trauma za bebu i mamu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Gusenica za užinu ili lagani ručak

U rubrici „Čarolija a la mama“ uobičajili smo da prikazujemo razne zanimljive kombinacije hrane, kojom zajedno sa decom možete „oslikati“ tanjir.

Nekada takva umetnička dela budu toliko zanimljiva da je deci žao da ih pojedu, ali u većini slučajeva ipak bude to povod za otvaranje apetita.

Ovaj jednostavan obrok može biti „ručkić“ ili „užinica“, zavisi od uzrasta i afiniteta vašeg deteta prema hrani. Ukoliko vaše dete voli više da pojede, ovo će za njega ipak biti „užina“.

Kako god, kao što se vidi na tanjiru, recept je jednostavan. Pomfrit, kuvano jaje i salata. Salata je u svojstvu ukrašavanja, male crne masline su oči, a paradajiz i krastavac „glume“ cveće, dok šargarepa „glumi“ noge od gusenice.

Čitavu sliku uvek možete dodatno ukrasiti sa peršunovim listom, perima mladog luka ili rotkvicama kojih već ima na našim pijacama.

Naravno da su ovakve slike dobar povod za priču o gusenici i leptiru, a možda i o slikarskim tehnikama, ukoliko razgovarate sa detetom starijeg školskog uzrasta.

Neka svaki obrok u vašem domu bude vreme i mesto kada se povezujete međusobno i razmenjujete utiske i događaje ili možda planove za taj dan. Hrana nam nije data samo da bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe, već ima i socijalni aspekt, koji je dobro od malih nogu negovati kod dece.

Prijatno!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kako izgledaju pojedini centri za porađanje u svetu

Drage mame pred kojima je porođaj, ali i one koje su se već porodile, želeli smo ovom kratkom reportažom da vam pokažemo ne samo šta postoji u svetu, već da vam damo ideju kako bi sa mnogo manje sredstava mogli da se urede centri za porađanje i kod nas.

Šta su ustvari centri za porađanje? To su prostori maksimalno prilagođeni porodiljama unutar porodilišta. Mogu da budu i zasebne kuće i objekti, sa medicinskim osobljem koje je prisutno i u porodilištima.

Odlikuje ih veći niz pogodnosti tj. udobnosti za porodilje. Ovim tekstom ne želimo da propagiramo posebne prostore za rađanje samo za one koji mogu to novčano sebi da priušte, već da vam skrenemo pažnju na aspekte koji su važni za svaku ženu koja se porađa, kako bismo krenuli put potrage za boljim od onog što nam je trenutno na raspolaganju.

Na početku važno je istaći tri momenta koji su svakoj porodilji važni, kako bi njen porođaj protekao što jednostavnije i bez komplikacija. Svakoj ženi u porođaju važno je:

  • da se oseća SIGURNO,
  • da ima PRIVATNOST,
  • da je niko NE OMETA tokom rađanja

Na žalost znamo da u porodilištima nije tako, zato su na zapadu pokušali u centrima za porađanje da porođaj maksimalno prilagode ženi i pobrojanim aspektima. Da bi u tome uspeli, napravili su „sobe“ koje izgledaju poput soba u našim kućama i stanovima, naravno malo su veće kvadrature i od sadržaja imaju dodatke kao što su:

  • kade/bazeni
  • tuševi
  • udobne velike krevete
  • stolice i fotelje različitih veličina
  • joga lopte
  • spuštene marame i kanapi za držanje u pozi čučnja
  • prigušeno/mekano svetlo (lampe ili električne sveće)
  • muzika koja opušta
  • podesiva sobna temperatura
  • prostor za šetnju unutar i spolja (bašte po mogućnosti)
  • joga prostirke
  • aromaterapeutske lampe
  • ulja i losioni za masažu

Iako sve ovo izgleda bajkovito, spram realnosti u našim porođajnim salama, treba imati na umu da ovo ne iziskuje toliko novca, koliko promenu u organizacionom sistemu i zamenu dosadašnjih rutina, nekim novim i nežnijim načinima i pristupima.

Ukoliko krenemo da očekujemo i pitamo za takav tretman i takve uslove, možda će se vremenom i realnost u našoj zemlji promeniti na bolje. Danas kada je svaka država ove naše zapadne civilizacije suočena sa velikim padom nataliteta, bilo bi divno da možemo više da učinimo po pitanju toga, a promena izgleda i uslova u samim mestima porađanja ima veze sa malim koracima ka podsticaju žena na rađanje.

Neko će pomisliti da su današnje žene razmažene i da traže previše, ali ovde je reč o tome da se upravo radi o potrazi za osećanjem sigurnosti kada se svaka žena daleko lakše prepušta procesu rađanja i lakše i jednostavnije u istom učestvuje. Ishod ovakvih porođaja reflektuje se na društvo u celini. Kada to osvestimo, mnogo toga će nam biti bolje, lepše i lakše.

Voleli bismo da porođaji budu događaji koje će žene sa radošću pamtiti, uz što manje trauma i za ženu i za bebu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Zeka se doteruje i priprema za Uskrs

Iako ima još dosta vremena do Uskrsa, ove godine pada na 24.04.2022.godine, pravo je vreme da se poigrate i na vreme sa vašom decom napravite dekoraciju. Zeka je nekako u celom svetu između ostalog jedan od zaštitnih simbola Uskrsa.

Kako je to postao, ni istoričari nisu sigurni. Nagađa se da zeke u proleće imaju veze sa ponovnim rađanjem, te da su poznati po svojoj plodnosti. Zna se da je uskršnji zeka brodom bio prenešen iz Nemačke u Ameriku, te da se odatle taj simbol kao simbol Uskrsa proširio po celom svetu.

Kako god, da pripremite sa decom istog ili više njih kao dekoraciju za Uskrs, biće vam potreban veliki karton, makaze, tkanina, vuna, kanap, lepak, a sve ostalo je na vama da ga dodatno ukrasite nekom mašnicom u dezenu koja će zeki da odgovara.

Pored ovog većeg zekana, možete od različitih tkanina sašiti u različitim bojama zeke od tkanine i ispuniti ih vatom ili sunđerom.

Nakon praznika, poklonite deci iste da im budu igračke u njihovim izmišljenim igrama i pričama. Deca će uživati da sa vama prave sve gde koriste prave materijale i alate, deca vole makaze i lepak i konac i iglu…Spram uzrasta deteta, odlučićete šta je ono čime može da bezbedno barata.

Ovakva „druženja sa decom“, ona će pamtiti i očekivati poput tradicije svake godine u isto vreme. A vi ćete na delu moći da vidite kako vaša deca rastu i savladavaju različite veštine.

Neka vaše zeke unesu radost u vaš dom već sada, za radost nikada nije prerano, zar ne?

N.V., redakcija Mamino ćoše

Mama je glagol od glagola raditi

Pesnici umeju da kroz nekoliko stihova kažu više od mnogih filmova i knjiga. Tako je i pesnik Mošo Odalović opisao mame svojom pesmom

Roditi, podojiti, poviti, pokriti,
prići, obići, opet podojiti;
stalno je tu, nećeš se prehladiti –
mama je glagol od glagola raditi.

Doručak, ručak, užina, večera,
dvadeset slatkih i pet bez šećera;
minut nadoknaditi, nesanicu zaraditi –
mama je glagol od glagola raditi.

Posoli, dosoli, zamesi, podmesi,
dobar dan, izvoli, pobogu, gde si?
Koprivu vaditi, ružu saditi –
mama je glagol od glagola raditi.

Pometi, poleti, opleti rukavicu,
okrpi sinu desnu nogavicu,
tabletu popiti, oblogu hladiti –
mama je glagol od glagola raditi.

A tata ništa neće pa neće,
da bar ponekad kupi cveće;
stalno recituj, treba mu dosaditi –
mama je glagol od glagola raditi.

U čast sutrašnjeg praznika, kada će mnoge mame dobiti cveće od tate ili od svojih mališana, a verujemo da to nije samo jedan dan u godini, pozivamo vas da i same sebi čestitate što postojite tako lepe, tako snažne i ljubavne.

Bezuslovna ljubav prema deci, majkama širom sveta daje tu snagu i te mogućnosti da rade bez prestanka i bez pauze. Mamama ništa nije teško jer ih ljubav vodi kroz svaki sat i svaki dan. Srce je najbolji i najlepši vodič kroz život.

I onda jednog dana kada deca porastu i odu svojim putem, mama i dalje bezuslovno voli svoje čedo, gde god ono bilo i koliko god godina imalo.

Srećan vam Dan žena ( i ne zaboravimo bake, tetke, sestre i sve te divne žene koje uvek iznova rađaju život kroz decu, umetnost, stvaralaštvo različitih oblika )

N.V., redakcija Mamino ćoše