Neke nove jelke

Pravo je vreme za razmišljanje o tome kako će izgledati vaša novogodišnja jelka. Dizajneri enterijera više ne posežu za pravim jelkama ni sa busenom, a kamoli sečenim. Takođe nije preporučljivo da nabavljate plastične kineske jelke i jelkice, jer se njihove grane prave od nezdravih materijala koje ne treba unositi u kuću.

Pa šta da radite, pitaćete se. Evo par prelepih ideja gde je forma jelke zadržana, ali na posve nov način napravljena. Mnoge od ovih ideja možete sami realizovati ili uz pomoć vaše dece ako su u uzrastu da mogu u takvim kreativnim zadacima da učestvuju.

Nama se lično ovi primeri dopadaju, jer svaka živa jelka pati zbog velike toplote u stanovima. Često je teško naći dobro mesto nakon Nove godine, da se jelka sa busenom zasadi napolju, a neretko se ne primi.

Verujemo da će i u narednim godinama trend izostajanja pravih jelki u novogodišnjim praznicama rasti, te da će jele nesmetano rasti u našim šumama, gde im je i mesto.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Jedi, grli, voli

Mother and daughter making smoothie

U našoj zemlji roditeljima je veoma važno da bebe i deca dobro jedu. Sve ostalo i nekako, ali da jedu to je važno. Da li je to zaostavština predaka i strah od gladi zbog koga su naši frižideri uvek puniji od frižidera ljudi na zapadu ili je znak zdravlja, kako god važno je da je dete sito.

I zato čim mame krenu da uvode nemlečnu ishranu, potrudiće se da skuvaju, ispasiraju, spreme da bude ukusno i trudiće se sa puno ljubavi da dete nahrane novim ukusima. O bakama i dekama da ne pričamo. Oni će se posebno potruditi da za svoje unuke pripreme neka fina jela, nedeljne ručkove, kolače, zimnice, palačinke, krofne i sve što mališani vole.

Hrana nije aspekt našeg života zasnovan samo na nutritivnim vrednostima. Hrana je i momenat socijalnih odnosa, trpeza koja nas okuplja da razgovaramo, da se vidimo, da predahnemo. I zato su mamina jela za mnoge tokom čitavog života najukusnija i najbolja. To su ukusi na kojima smo odrasli, koje pamtimo i koja nas vraćaju u neka davna vremena kada smo bili bezbrižni, kao što su to danas naša deca.

S druge strane, hrana za mame su dečiji osmesi, dečija sreća i zagrljaji koje mama dobija u toku dana u različitim situacijama. Tako da postoji hrana i ona druga hrana – duševna, ali obe su kontekstu porodičnog života začinjene najvažnijim začinom, a to je ljubav.

Budite ljubavni kada spremate hranu za svoje ukućane. Budite kreativni i izađite iz granica zacrtanih recepata. Kaže stara nauka ajurveda da se čovek najede, kada jelo ima sve ukuse u jednom. Zato se igrajte začinima, u skladu sa uzrastom deteta. Neka ukusi budu osebujni, različiti i bogati. Neka vaša hrana grli i voli, sve ostalo je nevažno.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Kako sa jesenjim lišćem da pravite slike

Kolaž je likovna tehnika nastala od francuske reči collar što znači lepiti. Lepljenjem različitih materijala na papir ili neku drugu podlogu nastaju slike koje je kao tehniku proslavio Pablo Pikaso. Ovo je tehnika koja roditeljima i deci omogućava različite načine za stvaranje likovnih dela, pa eto prilike da se oprobate u istoj ako još niste.

Jesen nam daje mnogo materijala za lepljenje i neka to ovaj put budu samo slike od lišća. Lišće u jesenjim bojama je neverovatno bogato nijansama i kolorima. Od zelene do jarko crvene, fantastične nijanse smeđe i braon, tihe bež i oker, sve vam je na raspolaganju. Potrebno je da prvo u šetnji napravite zbirku vašeg materijala, što nam jesen bogato daje, jer je lišće dostupno svuda na zemlji. Zatim da sa detetom isto sortirate po bojama i oblicima. Pripremite lepak, papir, makaze i igra može da počne.

Izvucite zajedno po jedan list i krenite u razmatranje oblika i na šta vas podseća, razgovarajte sa detetom kako taj list možete da upotrebite na slici. I tako polako, list po list uz kombinaciju sa olovkom, flomasterom ili seckanjem i nekih papira u boji, dobićete neverovatne slike koje naposletku treba da uramite i okačite na zidove vaših soba.

Deca prirodno vole likovno da se izraze i koliko god možda ne mogu da se izraze rečima jer nemaju dovoljan fond reči, likovni izraz je mesto gde mogu mnogo toga da „ispričaju“.

Budite mudar roditelj koji će svakodnevno podsticati likovno izražavanje svoje dece. Videćete vremenom, mnogo dobrobiti tih aktivnosti i nikako nemojte misliti da neko dete za to nije talentovano. Svako dete je slikar i umetnik, kao i svaki čovek u potencijalu. Možda samo niko u vašem odrastanju nije radio na razvoju istih. Roditeljstvo vam daje iznova tu mogućnost, iskoristite je.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Umetnost u jesenjem ruhu

Jesen je bogata različitim šumskim plodovima, lišćem koje se preliva u svim bojama, a sve to mogu biti materijali za likovno izražavanje. Da li ćete raditi sa grančicama, žirom, kestenom, lišćem, šišarkama – na vama je. Uzberite „likovni materijal“ u vašoj neposrednoj okolini, u parku ili obližnjoj šumi.

Trebaće vam od kupovnog materijala lepak, papir, olovke i bojice, po izboru plastelin i verovatno makaze. Sa ovim sjajnim materijalima možete stvarati najrazličite kolaže, ali i mala vajarska dela. Neka vaša deca učestvuju u svim koracima, od nabavke materijala do izbora onoga šta bi voleli da rade.

Mi vam kroz par fotografija, dajemo nekoliko ideja, a ostalo neka bude vaša kreacija.

Uživajte u radu sa vašom decom i podstičite ih što češće na ovakve aktivnosti. Verujemo da će oni doneti neku novinu ili dati ideju kojoj se ni vi niste nadali. Mašta radi svašta u saradnji sa vrednim ručicama.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Da li razgovarate sa decom o smislu života

Život je još uvek tajna za mnoge odrasle ljude. Smrt je još veća tajna. Da li ste kao dete imali u glavi hiljadu zašto? Sećate se, postojala je i popularna enciklopedija, upravo pod tim imenom. Ako ste zadržali radoznali um, onda ste možda i došli do nekih odgovora o smislu života.

Budite uvereni da sa decom možete veoma rano da razgovarate o smislu života i da je uzrast kada polaze u školu, ako ne i ranije vreme kada će vas pitati mnoga pitanja upravo o životu, a ponekad i o smrti. Ove dve teme su veoma povezane. Kada se dete prvi put susretne sa pojomom smrti, kada fizički trajno nestane njemu neko blizak, baka ili deka ili možda kućni ljubimac dete će biti verovatno iznenađeno i neće razumeti kako je to moguće.

Naravno njegova mogućnost da to razume, opet je uslovljena uzrastom, ali kad god da se desi, deca ne razumeju i ne veruju u smrt. Možda tome ide na ruku i činjenica da njihovi crtani junaci nikada ne umiru i uvek ustanu i nastave dalje čak i pored najvećih padova ili uništenja na bilo koji način. Dečijem umu pojam smrti nije blizak ni prirodan. Oni nekako intuitivno veruju u večnost postojanja i možda je to i put da sa njima pokušate da razgovarate na tu temu. Uvek je dobro reći deci da su se bližnji preselili „na nebo“ odakle nas vide i čuju i ponekad ponešto poručuju. To može da umiri decu, kao što ih umiruje vaš mir u takvim životnim okolnostima i vaše prihvatanje smrti kao neminovnosti života.

Upravo ti momenti dovode decu do novih pitanja o životu i onda kreću i pitanja zašto živimo, i projavljuje se tema smisla. Iskustveno, zrelost za ovu temu je individualna, dovoljno je da posmatrate i dobro osluškujete vaše dete i njegova pitanja. Možda će ta pitanja biti „Zašto sam se ja rodio/la?“ ili nešto slično, ali to su upravo ta pitanja.

Imate li spremne odgovore na ta pitanja? Ako nemate možda je vreme da ih pripremite i da se sami podsetite. U čemu je smisao rađanja, življenja i umiranja? Deluju da su teme teške i filozofske, no deca se u svom razvoju susreću sa istim i traže pomoć u traganju za odgovorima. Dobro je da im često na pitanje odgovorite pitanjem „A šta ti misliš?“ U tom slučaju videćete da vaše dete ima neverovatne odgovore i možda umnije od mnogih odraslih koje poznajete. Zabeležite njihove „mudrosti“ koje često zovemo biserima, ne bez razloga.

Možda će upravo njihovi odgovori biti dopuna vaših. Smisao života za svakog čoveka je različit, neko će reći da je život lep i da je sjajno proživeti ga, neko će reći da je smisao u imanju dece i stvaranju nečeg novog. Koliko ljudi toliko i odgovora i ni jedan nije pogrešan. Stoga ne strahujte od „teških pitanja“ svoje dece. Slobodno se upustite u razgovor sa njima i budite uvereni da ćete iskusiti dubinu njihovog bića. Svi smo ovde zbog različitih iskustava i neka ovakvi razgovori budu deo istih sa kojima ćete produbiti i vaš odnos sa detetom.

Dete je iskreni tragalac za odgovorima, a mnogi od nas kada odrastemo prestanemo da postavljamo ta suštinski važna pitanja. Zato su upravo deca tu da nas podsete na nas same, zar ne?

N.V., redakcija Mamino ćoše

Šta delite u priči sa drugaricama

Drugarice su neophodni deo života svake mame. Drugarice su „sapatnice“ jer često delite slične probleme i dileme. Šta je tema vaših razgovora sa drugaricama? Da li su to priče o vašem partnerskom odnosu ili su problemi vezani za decu i njihovo odrastanje?

U našoj kulturi, još uvek su prijatelji na prvom mestu, ispred psihologa i raznih drugih stručnjaka za našu psihu i dušu. Pa tako kada stignu mame odvoje vreme za jednu kratku kaficu ili sokić sa svojom drugaricom, a onda priči nikad kraja.

Naravno tu su i telefoni, porukice i sve ostalo čime danas komuniciramo sa našim bliskim prijateljicama. Da li postoji intima vašeg porodičnog života koju ne delite ni sa kim? Ako postoji, na pravom ste putu da očuvate vaše porodično gnezdo.

Nekada se čini kako o svemu možemo da pričamo sa svojim drugaricama. Pogotovo, ako su one sklone tome da sa svoje strane podele i najsitnije detalje svog porodičnog miljea. Nemojte da vas to zavede. Mnogo toga možete podeliti sa prijateljima, ali ako želite da vaš partnerski odnos ostane van domašaja uticaja drugih, čuvajte ga i delite intimu samo sa vašim partnerom.

Isto je i sa decom. Dok su deca mala, čini vam se kako sa svima možete razgovarati o raznim problemima, no kako deca rastu i počinju da vas razumeju, neće im se često svideti da budu tema vaših razgovora sa drugaricama i doći će taj dan, kada postanu tinejdžeri i kada će vam izravno to saopštiti. Zabraniće vam da delite njihove fotografije na društvenim mrežama, da pričate o njima sa svojim drugaricama, a posebno o njihovim simpatijama ili prvim ljubavima.

Važno je da poštujete vašu decu, poput vas samih. Važno je da ispoštujete njihove zahteve i podelite samo one momente za koje vam oni daju dozvolu. Koliko god voleli da se družimo i budemo bliski sa ljudima, treba uvek imati na umu prioritete.

Jedan mali način da te prioritete ispoštujete je i taj da prestanete da delite sa ostatkom sveta sve ono do čega vam je najviše stalo. Ne zato što su to tajne od velike važnosti, već je privatnost svake porodice ono mesto gde se ona čuva.

Danas kada je mnogo razvoda i razlaza i kada ljudi mnogo manje tolerišu međusobne razlike, ovo je samo jedan od načina da smanjimo broj istih. Pričajte o vama samima, vašim ličnim osećanjima i mislima koje su vezane za neke druge oblasti vašeg života kao što su posao, odabir nekog rekreativnog sporta, knjige, filmovi, muzika…i naravno uživajte u druženju sa vašim drugaricama. One su nam i te kako potrebne u ovom poprilično čudnom i otuđenom svetu.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Dečiji svet u digitalno doba

Danas su mame na društvenim mrežama, tate više vole igrice, a deci taj isti svet pokušavamo da zabranimo. Savetuju nas da je taj digitalni svet izuzetno opasan, da će naškoditi zdravlju naše dece, njihovim očima, da će omesti njihov razvoj na mnogo neverovatnih načina.

Da li je sve baš tako? Kao i uvek kada se nešto dešava uporedo sa našim životima, nemamo vremena da spoznamo rezultate tj. posledice onog što živimo. Još uvek je premalo istraživanja na sve teme vezane za uticaj ekrana i digitalnih „spravica“ na našu decu, ali i na nas odrasle.

Otpor čoveka prema promenama vidljiv je upravo najviše u segmentu roditeljstva, jer kako odrediti šta i kako se postaviti u odnosu na ono što živimo, kada su deca u pitanju. Roditelji su danas najzabrinutiji za svoju decu upravo zbog postojanja mobilnih telefona, društvenih mreža, video igrica i ostalih gedžeta. Paradoksalno, roditelji upravo postaju mladi ljudi koji su odrasli uz nove tehnologije i koriste te iste tehnologije kako bi promovisali svoju kreativnost, mnogima je posao vezan upravo za rad na internetu ili na socijalnim mrežama, a neko možda radi u gejming segmentu koji je jedan od najplaćenijih na svetu danas.

Možemo često pročitati kako upravo ti roditelji najviše pokušavaju deci da zabrane korišćenje svih tih ekrana i kako su savetovani od mnogih stručnjaka da su isti izuzetno štetni za decu.

Kao i za odrasle, sve je štetno što je prekomerno i što izaziva zavisnost, ali danas je svet promenio ruho. Sve nove tehnologije povezuju ljude širom sveta i svet je postao jedno globalno „selo“ gde u svakom trenutku možemo da znamo gde se šta dešava i ko šta radi.

Roditeljstvo sa preteranom brigom nije preporučljivo, čak je i štetno, takođe je suviše licemerno deci zabraniti sve te ekrane u odrastanju, dok smo mi odrasli više u virtuelnom nego u stvarnom svetu. Kao i uvek danas se od roditelja traži da razume sebe i svet oko sebe, te da ga ne zabranjuje svojoj deci ni u jednom segmentu postojanja.

Nije potrebno baviti se određivanjem vremena koje će deca provesti ispred ekrana, već je potrebno pored ekrana omogućiti im da imaju i druge raznovrsne aktivnosti kao što je boravljenje u prirodi, sport, igra sa drugarima. Treba da ste upućeni u to koje sadržaje deca koriste kada izađu u taj vrli virtuelni svet, ali ako ih učite kritičkom razmišljanju i ukoliko ste sa svojom decom bliski neće biti potrebno da ih nadgledate poput drona.

Imajte poverenja da nije sve u ovom digitalnom svetu štetno, ukoliko učite decu pravim vrednostima i deca imaju poverenja u vas i u sebe. Vaš primer je njihov učitelj, zato im nemojte braniti dostupnost tehnologije kojom smo svi okruženi i koja je postala sastavni deo života svih nas. Rigidne zabrane i odsustvo svakog kontakta sa svetom danas, može imati kontradejstvo na razvoj vašeg deteta. Takav stav je za njih zbunjujući i nema im smisla. Pokušajte da se setite, kako ste se vi osećali kao dete kada vam je nešto bilo nelogično ili sa nedostatkom smisla.

Život ide svojim tokom, budite usklađeni sa tim tokom i ne brinite previše. Obazrivost je uvek poželjna, ali strah je nepotreban. Ne možemo ići unazad, mi smo deo tog novog digitalnog sveta, što pre to svi prihvatimo, svima će biti lakše.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Da li ste mama koja priprema zimnicu

Zimnica je svakako tradicionalno u Srbiji mahom već spremljena. Tegle sa ajvarom poređane po policama, pečene paprike završile u zamrzivaču za salatu, sok od paradajiza kočoperi se u litarskim flašama, džemovi od šljiva i drugog voća takođe su skuvani.

Ko danas sprema zimnicu? Da li su to uglavnom naše mame, odnosno bake ili ste se i vi odvažili na taj poduhvat. Ako ništa drugo, možda ste bar kupus stavili da se kiseli za sarmu, zar ne? Šalu na stranu, zimnicu pripremati u malom stanu i ukoliko nemate gde da je držite, gotovo je nemoguća misija. S druge strane, priprema zimnice znači i veliku potrošnju struje, jer se mnogo toga dugo kuva i priprema.

Priprema zimnice ima smisla ukoliko živite u kući i još imate „letnju kuhinju“ gde možete opušteno da se raširite i lagano na vatri sve pripremite. Mnogo toga što se dugo kuva i toliko tretira, verovatno nije ni previše zdravo, ali ipak svi volimo ajvar i to ne malo. Ukusan je i uvek poželjan na trpezi tokom zimskih meseci.

Najviše smisla za pripremu zimnice imaju oni koji gaje svoje voće i povrće i od istog zimnicu pripremaju. Sve ostalo je danas popriličan trošak i zato mlade mame i mame uopšte, koje žive u gradovima, oslanjaju se na po neku teglu od svojih najbližih iz ruralnih sredina.

Iskustveno, priprema zimnice nije lak, ni mali posao. Zahteva mnogo strpljenja i rada, a uz decu to baš nije lako. Naravno ako imate sve gore pobrojane uslove, divno je ako decu uključite u svu tu pripremu. Ponešto će želeti i voleti da vam pomognu.

Pokušajte da vaše police u ostavi popunite zimnicom koja je spravljena ljubavlju od organski gajenog voća i povrća. Sve te tegle kada se zašarene, pružaju jednu vrstu sigurnosti i topline. Hrana kojoj se radujemo i koju volimo, uprkos njenih nutritivnih karakteristika koje su verovatno diskutabilne. Prijatno!

N.V., redakcija Mamino ćoše

U svetu knjiga za velike i male

Mesec oktobar je svakako mesec kada svi razmišljamo o knjigama, jer je tada najveći sajam knjiga u Frankfurtu i čuveni sajam knjiga u Beogradu, a verujemo i u svim većim gradovima Evrope.

U digitalnom svetu knjige i dalje opstaju i onaj ko voli knjige, trudiće se da tu ljubav prenese svojoj deci. Da li je to lako?

Sigurno da nije lak zadatak, ali vredi se potruditi. Knjige mnogo više razvijaju maštu vaše dece, nego bilo koji sadržaj koji će gotov primiti preko ekrana. Kažu da je važno da čitate vašoj deci od malena i da im čitate, čak i kada nauče oni sami da čitaju. Slušanje priča i pričanje priča je magičan svet slika u kojima uživaju i deca i odrasli.

Uvek se možete poigrati sa decom koja još uvek nisu savladala slova i dozvoliti im da neke slikovnice oni vama „pročitaju“. To je aktivnost koja će ih zaokupiti i otvoriti ih za mogućnost da zavole knjigu.

Knjige su kažu naši najbolji prijatelji, koji su uvek tu za nas. Kako god, knjige su izvor mnogih spoznaja do kojih smo došli kroz sve ove godine postojanja. Pisana reč je zapis nečijeg iskustva, znanja, mašte ili osećanja. Knjige nas povezuju u jedno veliko kolo života i zato je divno da i vašu decu uvučete u taj čarobni svet.

Sajmovi knijga su odlična prilika da ih zajedno posetite i izaberete naslove primerene njihovim godinama. Deca će uživati u velikom broju različitih i šarenih slikovnica, enciklopedija, atlasa, bojanki…Danas je svet knjiga bogat i veoma dopadljiv, upravo za decu. Zato budite spokojni oko toga i verujte da će se „seme ljubavi prema knjigama“ kad tad primiti i kod vaših mališana. Čak i ako se to ne desi, znaćete da ste dali sve od sebe i da je razvoj digitalnog sveta nekada svojim uticajem jači od naših nastojanja i dobrih namera.

N.V., redakcija Mamino ćoše

Savršen roditelj – savršeno dete, kome je to potrebno

Danas kada smo bombardovani popularnošću „savršenih“, da li je u pitanju savršen izgled ili velika sportska ili neka druga postignuća, reklo bi se da živimo u civilizaciji koja teži savršenstvu. Propagira se zdrav način života, gde je potrebno obratiti pažnju na ishranu, zdrave obroke, zdrave navike po pitanju vežbanja i kretanja, zdrav odnos prema sebi i drugima itd.

Istovremeno su radna mesta sve više vezana za rad na kompjuteru, koji od nas oduzima bilo kakvo kretanje, a digitalizacija se iz dana u dan uvećava u svim segmentima života. Pa smo stigli i do pametnih kuća, gde one same misle o ugašenim i upaljenim svetlima, uštedi grejanja, isključenim rernama. Paradoksalno, u celom tom svetu komfora i ugađanja sebi i drugima da se što manje krećemo i radimo, od roditelja se očekuje da dete motivišu na kretanje, trčanje, zdrav razvoj motorike, odlaganje korišćenja i gledanja u mobilne telefone i tablete.

Kako je mamama i tatama u tom svetu koji od roditelja očekuje maksimalno angažovanje kada su u pitanju deca, a da istovremeno ne izostaju sa posla i rade ako treba i prekovremeno kako bi postigli bolje rezultate za sebe i firmu u kojoj rade, to samo oni znaju.

Društveno socijalni život ima svoje zahteve, a to je da ne izostajete sa dečijih rođendana drugara iz vrtića i škole, da organizujete slične proslave za vaše mališane, da stignete da decu odvedete i vratite sa dodatnih aktivnosti kao što su plivanje, engleski jezik, tenis ili balet. Važno je i da ponekad negde otputujete, vratite se, obezbedite detetu i kućnog ljubimca, što sve usložnjava spisak obaveza koje pred sebe stavljate.

I na kraju, ako ne postoje fotografije i video klipovi koji potvrđuju vašu savršenost u svakom trenutku, kao da se ništa nije ni desilo, kao i da ne živite. Potrebno je svedočanstvo vaše savršenosti kroz dnevne objave o tome šta jedete za doručak i kako ste uredili enterijer vašeg stane u kome boravite, da li je sve kao u časopisima o savršenim bogatim i slavnim ljudima.

Čudan je svet u kome danas živimo, jer se od nas očekuje da sve možemo na putu ka savršenstvu. Često se niko ne pita da li nam je svima to savršenstvo potrebno i zbog čega jeste ili nije. Kada bi očekivanja koja drugi i vi sami imate danas iznenada iščeznula, kako bi izgledao jedan vaš običan dan?

Pokušajte da razmislite zbog čega i koga „sve to“ morate? Šta su stvarni prioriteti vašeg bića? Možda će mnoge obaveze koje ste prihvatili bez razmišljanja nestati, a onda će polako početi da nestaje i osećanje krivice, ako nešto ne postignete i ne stignete.

Imate li vremena da se poigrate sa svojom decom, da se nasmejete njihovim nestašlucima, da ih zagrlite dovoljan broj puta u danu? Možda je sve to važnije od slike koju će bilo ko da ima o vama i vašoj porodici. Čovek je uvek imao težnju da napreduje i bude bolji. Da više zna i ima više spoznaja o sebi i svetu oko sebe. To je potpuno prirodno i u redu. No slika o nama samima i našem životu to nije. Slika i predstava za druge ne bi trebala da bude presudna u odabiru aktivnosti i odabiru načinu života.

Zato budite spokojni i zaboravite na te slike. Pokušajte da živite sebe radi i tome učite i svoju decu. Umesto veštačkih osmeha i „poza“ za društvene mreže, dozvolite sebi opuštenost i onaj pravi unutrašnji osmeh, sreću i zadovoljstvo. Smanjite broj obaveza, kako biste imali vremena da osetite život, sebe i ljude oko sebe. Priroda je pravi primer savršenstva, kojoj to nije cilj, koja nigde ne žuri i sve postiže u svojim ciklusima godišnjih doba. Otkrijte svoje cikluse i uskladite se sa sobom i svetom oko sebe. Nije to nemoguće. I sve će bit lakše i opuštenije. Pokušajte!

N.V., redakcija Mamino ćoše