Dete je dete da ga volite i razumete

Mnogi od nas danas su u neskladu u odnosu na ono što rade i kako se osećaju. Tome doprinose neočekivani događaji koji uvek imaju veze sa našom egzistencijom, osećanjem nesigurnosti u ovom svetu koji smo dobrom merom upravo mi kreirali. Svesno ili nesvesno. Kad kažem nesvesno mislim na previđanje i ne reagovanje na stvari koje se oko nas dešavaju, a nisu u skladu sa mnogim našim moralnim načelima i vrednostima.

Tako je na neki način sazdan današnji svet. Svi idemo na neki posao, ne bismo li obezbedili egzistenciju za sebe i svoje najmilije i često nismo svesni da li posao koji obavljamo ima u krajnjoj instanci dobar ili loš učinak na društvo u kome živimo. Tek stvorili smo jedan potrošački svet u kome se sve posmatra kroz prizmu novca i voleli bismo da taj neki komfor i lagodnost življenja dostignemo i zadržimo. Neki u tome uspevaju, neki malo teže, a neki mnogo teško. To zavisi od mnogo faktora, ali i od veština i znanja kojima raspolažemo.

Priznali mi to ili ne, malo je tih kupovina koje mogu pružiti dugoročno zadovoljstvo i osećaj spokoja. Vrlo brzo pali se lampica za neku novu želju, za nečim što još nismo imali i iskusili. Kada sve to posložimo i napravimo retrospektivu svoje svakodnevnice šta je ono što nam je najvažnije? Čemu se stvarno radujemo i šta nas izistinski čini srećnim? Za većinu roditelja, to je mogućnost da gleda i učestvuje u odrastanju svoje dece. Ima li šta lepše od svakodnevnih zagrljaja koje razmenjujete, od trenutaka maženja sa svojom decom ili događaja u kome zajedno otkrivate neku novu boju na nebu ili na listu u obližnjem parku.

Deca ne traže mnogo. Posebno ne traže u materijalnom smislu, ako ih već tome sami niste naučili. Deca imaju potrebu za sigurnošću. Da ste uvek tu za njih i kada im je dobro i kada su tužni. Deca imaju potrebu da ih vidite i stvarno čujete. Ne kobojagi, ne tako što ćete klimati glavom, a u toj istoj glavi rešavati neki problem sa posla. Ako ste stvarno prisutni u svakom trenutku dok sa detetom razgovarate ili obavljate nešto zajedno, deca će to osećati i biće zahvalna. Deca koja mogu da se „napoje“ pažnjom svojih roditelja srećna su i zdrava deca koja odrastaju u odgovorne ljude sa mnogo samopouzdanja.

Zato imajte na umu da je roditeljstvo najlepša avantura u kojoj je važno da živite stih iz pesme…“ Dete je dete da ga volite i razumete“.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Posetite sa decom pijacu

Pijaca je mesto na kome obično roditelji vikendom pazare voće, povrće, jaja i meso. Da li ste ikada poveli u kupovinu na pijacu vaše dete? Čak i ako je malo dete, voleće žamor i raznolike boje i oblike koje na pijaci može videti. Samo ukoliko ih naravno za istu pravilno pripremite. I vremenski ograničite kupovinu i uskladite sa kapicitetom detetove pažnje.

Mnogi odrasli ljudi, a kamoli deca misle da se hrana po prirodi stvari nalazi u supermarketu, odnosno našem frižideru. Postavite pitanje vašem detetu odakle nam hrana dolazi i kako se to ona nalazi nama na dohvat ruke?

Pre nego što krenete u zajedničku kupovinu, ukoliko je dete školskog uzrasta iskoristite mogućnost da kroz kupovinu uvežba i osnovne matematičke radnje. Dajte mu određenu manju količinu novca da samo odabere šta bi volelo da jede te nedelje ili tih dana i da samo tu hranu plati. Naučite ga da gleda u vagu i da zna da preračuna iznos u odnosu na odabranu količinu i cenu po kilogramu određene namirnice.

Znači matematika je samo jedan segment koje će vaše dete uvežbati prilikom kupovine. Sve ostalo je upoznavanje sa prirodom i društvom. Kada uputite dete u načine gajenja hrane, uputite ga i u način na koji ta hrana stigže do pijace.

Pitajte ga da li može da prepozna nekog na pijaci ko tu hranu samo preprodaje ili stvarno gaji na zemlji? Neka vaše dete bude mali detektiv i otkrije one prodavce koji stvarno rade na zemlji. Pomozite mu skretanjem pažnje na male detalje i kako „detektivi“ iste zapažaju. Naučite ih da raditi na zemlji i gajiti hranu nije sramota, već velika možda i najznačajnija stvar odnosnon zanimanje danas. Jer da nema takvih ljudi, šta bismo mi jeli?

Podučite ih da razlikuju kvalitet namirnica. Pokažite im da je nekada ukusnija mala od velike i sjajne jabuke, jer često ukusi ne odgovaraju izgledu. Poneka neizglednija hrana ima bolji ukus i verovatno je zdravija za naše telo. Neka lagano pored vas uče koje namirnice su zrele u proleće, koje u leto, a koje u jesen i zimu. Eto prilike da im ispričate da je danas čovek omogućio da jedemo svežu hranu i tokom zimskih meseci, zahvaljujući staklenicima i plastenicima.

Pijaca je bogata životom, žamorima, bojama i mirisima. Pijaca je mesto gde sva čula mogu da uživaju i da se razbukta dečija mašta. Neka uče nazive povrća i voća. Objasnite im razliku između organski gajene hrane i konvencionalnog gajenja, ukoliko to njihov uzrast dozvoljava.

Nakon takvih zajedničkih obilazaka i kupovina, nastavite u zajedničko pripremanje hrane. Voćna salata je sjajna užina, koju svako dete može brzo da savlada i samo napravi. Budite kreativni. A posle par dana, pustite da vam dete nacrta svoj doživljaj pijace i eto vas u likovnom segmentu razvoja vašeg deteta.

Običan život je najbolja škola kojom možete da obrazujete dete. Neka vaše dete svakog dana bude u dodiru izravno sa životom. I uživajte u svemu zajedno sa decom. Budite svesni da će brzo odrasti i otići svojim putem. Na ovakav način, uvek će biti spremni. Pitanje za roditelje je da li su oni za to spremni?

N.V. , redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Leptir salata

U rubrici čarolija a la mama već smo navikli da vam predstavljamo ovakve aranžmane na tanjiru, da biste inspirisali vaše mališane da zavole povrće i voće, ako ih već prirodno ne vole.

Čak i kada ih vole, slobodno im priređujte ovakva iznenađenja ili ih kreirajte zajedno uz odgovarajuće priče. Možda je zanimljivo predočiti deci da leptiri kratko žive u poređenju sa nama, kao što će kratko da živi i ova slika na tanjiru.

Uskoro ćete je pojesti zajedno, zar ne.

Prijatno!

N.V., redakcija Mamino ćoše

Moje drugo stanje

Svaka trudnoća je priča za sebe, kao i svaka žena. Drugo stanje je poziv ženi da stane i usmeri pažnju ka svojoj unutrašnjosti, jer tamo se događa tako mnogo stvari svetu nedokučive, a njoj najbliže.

Živimo u civilizaciji koja se od svih čula najviše oslanja na čulo vida, no žena bi trebala da uvežba svoje „unutrašnje oči“ i svu pažnju usmeri ka bebi koja je tamo i razvija se brže i više nego što će ikada posle to biti slučaj.

U tim mnogobrojnim promenama iz dana u dan, svaka trudnica ima drugačija osećanja i senzacije. Ona ne zna da će beba u danima razvoja pankreasa da je nesvesno okrene prema tati ne bi li mu iskazala ljubav, kao što ne zna da se pojačano znoji u 24.nedelji kada se bebi razvijaju znojne žlezde. Ako sve to uzmemo u obzir, kao i mamine hormone, shvatićemo zašto je naš narod to nazvao tako lepim imenom – drugo stanje.

U prvom trimestru priroda se pobrinula da trudnica bude detinjasta, jer teško je shvatiti da u njoj raste neko nepoznato biće i možda bi se uplašila da tada nije bezazlena poput deteta. U drugom trimestru budi se mama „pubertetlija“ koja želi sve kako ona hoće. Tada kreću obično i oni čudesni zahtevi za pojedinom hranom, ali to mogu biti i zahtevi za češćim odnosima sa partnerom, želja za izlascima, šetnjama i ko zna šta sve ne…Dok u poslednjem trimestru mame su „odrasle“ i smiruju se. Njihova pažnja je tada obično na uređenju „porodičnog“ gnezda i poslednjim pripremama za bebin dolazak.

Kako god, poznato je da ljudima sa strane to drugo stanje prođe za tili čas, dok mama koja je u drugom stanju ima drugačije podešeno vreme. Ponekad kao da vremena ni nema. Bilo bi lepo da svaka mama vodi dnevnik „Moje drugo stanje“. Na taj način imaće mogućnost da se podseti i jednog dana svom detetu ispriča kako je to bilo i kako se osećala kroz to čarobno putovanje do prvog susreta.

Ispoljavajte svoja osećanja i uživajte do tada. Čuvajte energiju za prve mesece i prvu godinu bebinog odrastanja. Čuvajte energiju dok vašu bebu ne ispratite u svet za jedno dvadesetak godina. Roditeljstvo će vas u potpunosti promeniti i dobićete iskustvo bezuslovne ljubavi, ima li šta lepše?

N.V. , redakcija Mamino ćoše
Foto IG @anya.soul

Proslava dečijeg rođendana

Istorijski spisi govore o tome da je dečiji rođendan počeo da se proslavlja u XIII veku u Nemačkoj, dok je u Rusiji ta tradicija uvedena tek u XVII veku. Deca su sedela za posebnim stolom ili čak u posebnoj prostoriji u krugu, kako bi se zaštitila od zlih duhova, a želje kojima se dete darivalo služile su toj zaštiti. Svećice na torti trebalo je ugasiti jednim duvanjem, kako bi se želje ostvarile. Poklona nije bilo, sem dobrih želja.

Danas je taj dan poseban u svakoj porodici i proslavlja se na mnogo različitih načina. Kako god da ste navikli da proslavljate ovaj dan, pokušajte da proslavu prilagodite uzrastu deteta. To u našoj tradiciji nije slučaj za prvi rođendan kada se poziva najviše gostiju i pravi na neki način i najveća proslava, što beba od godinu dana ne pamti, a buka i gužva često nije prilagođena njenim potrebama.

Stigli su nam i novi momenti sa zapada i iz Holivuda na temu proslave dečijih rođendana, pa se danas sve stilizuje u jednoj boji, sa zaštitnim likom ili detaljem, pravi se poseban meni koji vizuelno odgovara pozadini, balonima kojima se ukrašava pozadina koja se koristi i za fotografisanje, a prave se i mali simbolični pokloni za goste. To da gosti donose poklone se podrazumeva.

Naravno da dečiji rođendan možete proslaviti i na mnogo jednostavniji i skromniji način, a dete će pamtiti rođendane na koji su mu došli drugari sa kojima se igralo i zabavljalo. To je ono što je deci najčešće i najvažnije. Animatori na rođendanu mogu da pomognu jer osmišljavaju igre i usmeravaju decu, ali ako je dete malo starije, slobodno mu dajte da samo osmisli proslavu svog rođendana.

Počeli smo da se mešamo u sve segmente detetovog života, pa nekako pokušavamo da svaki dan, a posebno rođendan mi „uredimo“ za naše dete. Kada deca porastu, često će očekivati od vas da i dalje sve vi uređujete i organizujete. Ako želite da vaše dete bude samostalno i dok je dete i kada poraste, ostavite njemu da bude „organizator“ svog slavlja. Naravno ovo se ne odnosi na decu manjeg uzrasta, procenite sami u kom uzrastu vaše dete može i na koji način da učestvuje u pripremama za svoj rođendan. Deca će vas iznenaditi svojom kreativnošću i organizacijom. Dozvolite im da sami osmisle i naprave posluženje, izaberu muziku i naravno igre koje će igrati tokom proslave. Neka vaš posao bude organizacija oko nabavke ili pravljenje torte u domaćoj radinosti. Obično deca vole i najjednostavnije torte, koje ne zahtevaju mnogo muke i nauke.

Ono što vi možete tog dana pokloniti vašem detetu neka bude neka mala uspomena sa njegovog rođenja, priča o tome kako ste se osećali kada ste prvi put ugledali svoje čedo. Takve male crtice i priče obogatiće slavljenički dan, a nekada su te male stvari veće od najvećih poklona.

Vaši pokloni neka budu oni kojima će se vaše dete iskreno obradovati. Mudre mame i tate znaju da ispitaju svoje dete na vreme i saznaju šta je to za čim njihovo dete čezne. To može da bude npr. i članska karta za pohađanje neke školice glume ili plesa, ukoliko je to nešto o čemu vaše dete sanja. U ovoj potrošačkoj civilizaciji, zaboravili smo da stvari nisu jedino što decu uveseljava i čini srećnima. Naprotiv, često su to neke druge maštarije koje čine njihov svet nevinim i čarobnim.

Nemojmo u taj svet dodavati naše „đakonije“, često su neprimerene njihovom „svetu“.

Srećan rođendan svoj deci čije mame čitaju ovaj blog upravo na dan njihovog rođenja!

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Šta je zdrava hrana i kako je obezbediti?

Pojam zdrave hrane stalno se pominje danas, a čini se da nikada manje zdrave hrane nije bilo na tržištu. Kao svakoj mami i vama je jedan od ciljeva da vaša porodica jede zdravu i kvalitetnu hranu. Kako je danas obezbediti, pitanje je na koje ću pokušati da dam neke odgovore i smernice, što ne garantuje da ću u tome uspeti.

Pre svega potrebno je definisati pojam zdrave hrane, jer ni taj pojam nije isti za svakog. Za nekog je pojam zdrave hrane, ona hrana koja ne sadrži bakterije, plesan i slične moguće uzročnike stomačnih i zdravstvenih tegoba. U tom smislu garanciju daju veći prodajni lanci gde je kontrola kvaliteta sa tog aspekta pojačana i gde su namirnice sa tog aspekta bezbedne.

Ako bismo na taj način definisali zdravu hranu, posao pronalska iste bio bi lak i jednostavan. Ne kupujte kod sumnjivih preprodavaca npr. rečne ribe, mesa i slično, već na sigurnim mestima u prodavnicama koje svojim higijenskim uslovima garantuju kvalitet i zdravlje namirnica, garantuju da je hrana u ponudi u roku trajanja i sve po pitanju zdravstvene ispravnosti.

Danas se većina ljudi upravo time i rukovodi, pa većinu nabavki hrane svodi na posetu velikim supermarketima gde ima i svežeg povrća, voća, mesa i mlečnih proizvoda, a isto tako i pekarskih proizvoda.

Znači sve ćete naći na jednom mestu. Olakšavajuća okolnost je i ta što od nedavno u svim tim supermarketima imamo i odeljak za organski gajenu hranu, za organska jaja i meso. Time ste još jednu stepenicu bliže zdravoj hrani, ali ista zahteva i više novčanih sredstava, jer je znatno skuplja.

Ukoliko se rukovodite samo tim aspektima zdrave hrane, vaši svi problemi su rešeni. Ali da li je baš tako?

Da li je povrće i voće nutritivno bogato, kao povrće na pijaci ili od nekog proizvođača istog. Kada je brano? Kako mu se čuva svežina? Da li se povrće i voće dodatno hemijski tretira da bi održalo svežinu više od par dana? Da li danas šargarepa ima jednako hranjivih i zdravih sastojaka kao šargarepa koju je jela moja baka pre šezdeset i više godina? Sve su to pitanja za razmišljanje na temu kakvu stvarno hranu danas konzumiramo?

A sve kreće od zemlje i pravi odgovor je u zemlji? Da li je danas zemlja na kojoj se sade različite kulture takva da biljkama obezbeđuje dovoljno minerala i vitamina? To pre svega zavisi od toga koliko je zemlja živa odnosno koliko u njoj ima potrebnih mikroorganizama koji biljci donose potrebne minerale i vitamine iz zemlje. Čitav krug proizvodnje hrane započinje na zemlji. I zavisi od kvaliteta zemlje. Danas se zemlja tretira sa mnogo različitih sredstava, kako bi se obezbedila velika produkcija hrane pa su staklenici i njive na kojima se hrana gaji velikih razmera. Zemlja se mehanički obrađuje savremenim mašinama, što utiče na smanjenje mikroorganizama u zemlji, a onda se istoj dodaju veštački minerali i hemikalije ne bi li biljka dobila što više i izgledala što bolje. U tom smislu su tehnolozi napravili različite hibridne sorte svih vrsta povrća i voća gde su mešali bolje osobine različitih sorti, pa tako imamo i lubenice bez semenki i imamo nektarine i razno drugo povrće i voće neverovatnog izgleda. Velike plodove, jarkih boja i bez mnogo mana, bez tačkica koje svedoče o napadu različitih štetočina i slično. Ta naizgled sve lepša hrana, sa druge strane ima sve manje stvarnog ukusa i mirisa. Pa se može desiti da na tanjiru imate paradajiz koji jedva ukusom i mirisom da podseća na paradajiz iz vašeg detinjstva, papriku koja divno izgleda, ali jedva da ima ukus paprike…

Naučnici – tehnolozi se stvarno trude da nam hranu učine na oko što primamljivijom, ali im kod ukusa i mirisa ponešto nedostaje. I opet se vraćam na nutritivan sastav namirnica. Mislim da današnji trend ceđenja sokova i blendiranja velike količine voća i povrća nije slučajan. Da bismo namirili mineralima i vitaminima svoje telo, danas je potrebna veća količina namirnica, nego pre pola veka, kada su naši preci iz jedne šargarepe dobijali dovoljno.

Ako sve gore navedeno uzmemo u obzir i pokušamo da nabavimo hranu koja je:

  • zdravstveno i bakteriološki ispravna,
  • nutritivno bogata mineralima i vitaminima,
  • sveža – skoro ubrana,
  • netretirana pesticidima i drugim štetnim hemijskim jedinjenjima

vidimo da naš zadatak nije ni malo lak i jednostavan, a možda je upravo i lak i jednostavan jer ukazuje na činjenicu da ćete stvarno kvalitetnu i zdravu hranu imati ukoliko se sami pozabavite proizvodnjom odnosno gajenjem hrane za svoje potrebe. Možda će to umesto vas učiniti vaši roditelji, odnosno bake i deke koje već žive na zemlji, odnosno nekom svom imanju.

Ukoliko imate ovu opciju kao mogućnost i spremni ste na veliki zaokret i promenu, svakako ćete doći do rešenja nabavke zdrave hrane.

Naravno da većina nas nema tu mogućnost, jer smo životnim navikama i stilom, kao i poslom vezani za gradove, onda ćemo do zdravije hrane doći na sledeći način:

  • koliko možete finansijski, priuštite sebi organski gajenu hranu,
  • oslonite se na bake, deke i rođake sa sela pa deo namirnica koje proizvode i imaju u višku, nabavite za svoju porodicu uz dogovor o adekvatnoj finansijskoj podršci tj. razmeni,
  • pronađite na obližnjoj pijaci prodavce koji sami proizvode hranu koja je na tezgi, nisu nakupci i kroz razgovor dokučite, ali i kroz kvalitet namirnica da li su pouzdan izvor zdrave i sveže hrane,

Mi smo još uvek zemlja u kojoj hrana ima lep i prepoznatljiv ukus i gde je moguće pronaći „domaći“ ajvar ( sad mu je sezona ) i razne druge „domaće“ proizvode. Negujmo tu tradiciju našeg i domaćeg, a ukoliko spadate u hrabre i spremne na velike promene, odvažite se i pronađite način da možda ipak iskusite gajenje sopstvene hrane. Tada ćete sa sigurnošću znati šta jedete i nećete morati da tražite hranu koja tamo negde raste…

Srećno u potrazi za zdravljem na trpezi!

p.s. za neki drugi tekst neka ostane tema kako zdravo pripremiti hranu za jelo, jer mnogi termički procesi utiču na „zdravlje na našoj trpezi“

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Radost Evrope u Beogradu

Manifestacija Radost Evrope i dalje traje u Beogradu. Uprkos pandemiji i naravno uz poštovanje potrebnih mera po 52. put imamo u Beogradu veliko druženje dece kroz igru, radionice, likovni konkurs, a na Jutjube kanalu možemo videti nastupe dece iz različith zemalja Evrope.

Evo kako je izgledalo prvog dana na svečanom otvaranju. Oko petsto dece iz vrtića predškolske ustanove „Dečji dani“ okupilo se na Trgu republike i u karnevalskoj povorci prošetalo kroz Obilićev venac i Knez Mihailovu ulicu u kostimima inspirisanim elementima kulture evropskih zemalja. Kao predstavnici Srbije u povorci su se u našim narodnim nošnjama našla deca iz UC „Talija“. Povorku je predvodio Dečji brass orkestar Borisa Matijevića i mažoretkinje iz Pančeva, kao i artisti na štulama. Na Trgu Republike održao se muzičko-scenski program koji je vodila Leontina Vukomanović i Goran Joksić, u liku baroknog slikara Mazala. Publiku su zabavljali glumac Ivan Mihailović, Peđolino, Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd sa dirigentkinjom mr Nevenom Ivanović, brejkeri Flow Jamz Crew, umetnički centar „Talija“, Filipino, Duvački orkestar i „Diskilend bend“ Muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina.

Deca su različitim kostimima na karnevalu donela duh Evrope i dočarali Italiju, Francusku, Španiju,Švedsku, Holandiju, Grčku, Norvešku, Švajcarsku, Englesku i goste s azijskog kontinenta- Japan.

Najmlađu programsku celinu Manifestacije, koja je jedina takmičarskog karaktera, čini Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“. Već dvadeset i tri godine poziva decu i mlade stvaraoce (od 4 do 18 godina) iz celog sveta da se povežu vizuelnim jezikom kroz crtež, boju i likovnu kompoziciju. Izložba će i ove godine biti u virtuelnom izdanju, postavljena na društvene mreže 5. oktobra. Izložbu će pratiti katalog nagrađenih i pohvaljenih radova.

Ove godine je na konkurs stiglo oko 3200 radova: iz gradova širom Srbije, kao i iz država sa skoro svih kontinenata: iz Australije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Francuske, Kine, Češke Republike, Grčke, Mađarske, Indije, Poljske, Rumunije, Republike Severne Makedonije, Rusije, Slovenije, Slovačke, Šri Lanke, Tajvana, Tajlanda i iz Turske. Članovi žirija su prilikom odabira radova imali ujednačen stav. Želeli su da nagrade vizuelnu pisemnost autora, osoben rukopis i likovno umeće, da prikažu široku lepezu kulturne raznolikosti, različitost dečjih interesovanja, likovnih škola i pedagoških pristupa.

Likovni susret će ove godine biti obeležen 5. oktobra celodnevnom likovnom kolonijom „Ulovi trenutak kroki crtežom“. Učesnici će biti deca starijeg osnovnoškolskog uzrasta iz ateljea koji su godinama prisutni na konkursu i čiji su radovi korišćeni za izradu marki: (Obrazovno-kreativni centar Restart iz Velike Plane, Mali likovni atelje studija „BIS!“ i iz Likovnog ateljea Dečjeg kulturnog centra Beograd). Deo susreta će se odvijati i u Dečjem kulturnom centru gde će biti predstavljen novonastali mural. Ideja da se dečji rad sa Međunarodnog likovnog konkursa, urađen u nekoj od slikarskih ili crtačkih tehnika predstavi drugačijim likovnim jezikom (u drugom likovnom mediju), zaživela je 2019. godine izradom murala na spoljnom zidu beogradske osnovne škole „Starina Novak“. Tom prilikom je nagrađena grafika (rad sedmogodišnjeg dečaka iz Slovačke), izvedena kao mural, koji je uradio Miloš Đuran dugogodišnji saradnik likovne redakcije. Ove godine će rad Sofije Soferenić, devojčice iz Ateljea Dečjeg kulturnog centra Beograd biti urađen kao mural u enterijeru, na međuspratu. Rad je nastao 2017. godine, kada je Sofija imala 11 godina. Film o nastanku murala biće prikazan 5. oktobra. Animaciju radi rediteljka animiranog filma Marija Milanović Lazarevski.

Svake godine 30. septembra, „Pošta Srbije“ pušta u prodaju marke tradicionalnog izdanja na kojima se nalaze nagrađeni crteži sa Međunarodnog likovnog konkursa „Radost Evrope“ u čast velike gradske manifestacije. Ove godine na marki će se naći rad Dunje Sudžum, 11 godina iz Mađarskog kulturnog centra Nepker, iz Subotice. Tu radi likovni pedagog Boroš Đerđ koji decenijama vrlo uspešno sa decom i mladima neguje složenu likovnu tehniku, kakva je grafika. Svakako je njegov rad i rad njegovih učenika za pohvalu. Izbor radova za marku, vinjetu i koverat, ove godine je u znaku radosti života, nakon prošle turobne godine koja je protekla u izolaciji i napetosti. Slavi se radost koju dečjoj duši donosi priroda sa svojom raskošnom florom i faunom, radost kretanja, radost maštanja uz knjigu i slikarski štafelaj.

Večeras u 18:00 časova je otvaranje izložbe likovnog konkursa Radost Evrope, pa ukoliko ste u Beogradu, prošetajte sa decom do Dečijeg kulturnog centra Beograd i postanite i vi deo ove prelepe manifestacije.

Priredila Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografije PU „Dečiji dani“ iz Beograda

52. Međunarodni susret dece Evrope Radost Evrope

Koliko god kao roditelji da imate godina sigurno pamtite da smo svake prve nedelje oktobra pratili ili čak i učestvovali u manifestaciji Radost Evrope. Fantastaičan događaj kada su deca iz mnogih zemalja Evrope spavala kod naše dece koja su ih ugostila i pri tom zajedno učestvovala u manifestacijama organizovanim kroz nedelju dana.

Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“ održaće se po pedeset drugi put od 1. do 5. oktobra u Beogradu, pod pokroviteljstvom Gradske uprave grada Beograda, u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd.

Iako i ove godine, kao i prethodne, nije bilo moguće okupiti decu Evrope u Beogradu, osmišljen je poseban program za decu na različitim lokacijama po gradu i specijalna emisija posvećena 52. Međunarodnom susretu dece Evrope, koja će biti emitovana na RTS 2, 5. oktobra u 18.00 časova i na JuTjub kanalu DKCB. Svojim muzičko-scenski nastupom u emisiji će se predstaviti deca iz petnaest zemalja – Andore, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Jermenije, Kine, Nemačke, Norveške, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije, Turske, Ukrajine i Švedske.

„Uz stihove Miroslava Mike Antića „Ove moje lepše boje“ manifestacija ove godine okuplja decu sa idejom da svojim stvaralaštvom oslikaju stvarnost najlepšim bojama radosti! Unutrašnji dečji svet prepun je različitih boja i nijansi, od čega tek deo možemo videti kroz njihovo stvaralaštvo – igru, pesmu, crtež ili stih! Apelujemo na odrasle da čuvaju boje dečjeg sveta i ne dozvole mu da posivi, o čemu govore stihovi predivne pesme „Sve boje sveta“, Miroslava Antića – navela je Ivana Tabori Obradović, urednica manifestacije „Radost Evrope”.

Kako umetnost spaja i povezuje decu Evrope i sveta publika će moći da vidi kroz zanimljive programe kao što su:

Karneval i svečano otvaranje manifestacije uz muzičko-scenski program
Petak, 1. oktobar, u 12.00 časova – Knez Mihailova ulica i Trg republike

Muzički piknik u Pionirskom parku – Koncert Hora DKCB i orkestra Simfonijeta mladih (autor i dirigent mr Nevena Ivanović) i animacija za najmlađe – sportski poligoni, likovne radionice, mađioničari i žonglersko-klovnovska predstava Cica Mice klovnice
Subota, 2. oktobar, od 11.00 do 13.00 časova – Pionirski park

Umetničke radionice inspirisane različitim elementima kulture evropskih zemalja
Nedelja, 3.oktobar, od 11.00 do 12.30 časova – Plato ispred Dečjeg kulturnog centra Beograd

(Učešće na radionicama prijaviti na telefon 32 42 011)

Likovna kolonija „Ulovi trenutak kroki crtežom“, predstavljanje novog murala na unutrašnjem zidu DKCB po odabranom dečjem radu i postavljanje virtuelne galerije Međunarodnog likovnog konkursa „Radost Evrope“ na JuTjub kanalu DKC Beograd
Utorak, 5. oktobar, Narodni muzej u Beogradu

Premijera specijalne emisije – 52. Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“
Utorak, 5. oktobar, RTS 2, 18.00 časova

Pokušajte da animirate vašu decu da se uključe u neku od ovih aktivnosti, ukoliko ste u mogućnosti. Takva druženja se pamte, kao i ono što se kroz njih saznaje i uči. Neka i za vas ova nedelja bude nedelja radosti i druženja.

Priredila Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto – plakat manifestacije Radost Evrope – Dečiji kulturni centar

O zdravlju, izboru pedijatra i odgovornosti

Naučeni smo da verujemo lekarima i tražimo od njih pomoć kada je zdravlje u pitanju. To se posebno odnosi na zdravlje naše dece. Zato je veoma važno da verujete pedijatru koji se stara o zdravlju vašeg deteta.

U zdravstvenom sistemu se mnogo toga promenilo i danas lekari imaju protokole po kojima im je određeno koliko imaju vremena za jednog pacijenta. Ponekad zbog toga može da se dogodi da odemo od lekara kući sa nepotpunim razumevanjem naše dijagnoze ili dijagnoze našeg deteta. Tom nerazumevanju doprinose i latinski nazivi koji se koriste u imenovanju dijagnoza i u nazivima lekova.

Danas kada niko nema dovoljno vremena, potrebno je stati i razmisliti kada smo doneli odluku da verujemo u potpunosti nekome ko manje poznaje naše dete od nas samih. Dobro je imati poverenja u druge ljude i ukoliko ste pažljivo izabrali pedijatra, onda je i normalno da ćete ga slušati i verovati u ono što vam kaže. To je zdravorazumski izbor.

Različiti su kriterijumi po kojima biramo lekare. Da li je to preporuka vaših poznanika i prijatelja iz kraja ili ste birali bez mnogo razmišljanja, kako god, svi smo različiti. Važno je da sa pedijatrom imate dobar odnos, da možete sve da ga pitate i da vam je dete dobro posle primenjenih terapija koje vam je on savetovao.

Ako ste taj posao dobro obavili dolazimo do sledećeg pitanja, a to je pitanje apsolutnog poverenja i da li tako nešto postoji? Apsolutno poverenje je izbor svakog odraslog čoveka. Čini se da je nauka danas dobila mnogo pristalica koji joj poklanjaju potpuno poverenje.

Razmislite dobro pre nego što odgovorite sebi, zašto je to tako?
Da li nauka i naučnici nikada ne greše? Koliko znam greše i često opovrgavaju dojučerašnje pretpostavke, teorije ili predikcije. Ako je to tako, šta je pametnije, da li da im poklanjamo potpuno poverenje ili zadržimo kritičku distancu i aktivno učestvujemo u problemima sa kojima se susrećemo?

Lično sam bila roditelj koji je bio aktivan učesnik u donošenju odluka kada su moja deca u pitanju. Znala sam svaki simptom dobro da opišem, dosta sam se uputila u latinske nazive i razumevanje rezultata krvi i urina, pa sam na neki način sa malo više razumevanja različitih zdravstvenih problema kod dece mogla da prihvatim ili ne prihvatim savet lekara u potpunosti.

Uvek kada sam mogla da izbegnem korišćenje antibiotika i ostalih lekova, uključivala sam alternativnu medicinu, koja uprkos njenom nazivu ima dužu tradiciju od alopatske medicine. Družila sam se sa vrsnim fitoterapeutima, koristila čajeve i tinkture od biljaka i pokušavala da balans zdravlja dece povratim na prirodan način. U prirodne načine uključila sam boravak na suncu i svežem vazduhu ( ukoliko ga danas ima u gradovima i šire ), odmaranje i uzimanje što više tečnosti. Takođe sam vodila računa o kvalitetnijoj i zdravoj ishrani, ali to je već neka druga tema, ne manje bitna, jer od nje umnogome zavisi naš zdravstveni status.

Ukoliko sve to znamo i trudimo se da primenjujemo, onda će njihov imunitet uvek biti dobar i lako će se nositi sa mnogim problemima koji danas postoje. I tu se onda postavlja i to čuveno pitanje odgovornosti. Ako ne poradimo na nabavci zdravih namirnica za ishranu članova svoje porodice, ako dozvoljavamo da deca previše vremena borave u zatvorenom prostoru, umesto u nekom parku ili obližnjoj šumi, zar to nije naša odgovornost, koja indirektno utiče na imunitet i zdravlje dece? Postoji i ona druga krajnost, kada se previše oko svega toga trudimo, puni straha i anksioznosti, a upravo takvo naše stanje, takođe remeti zdravlje naše dece, a to se danas takođe zna.

Pa šta nam je onda činiti, pitaće neko. Teško je bilo kome dati bilo kakav savet i veoma je nezahvalno, ali evo ja ću se odvažiti da dam neku smernicu, onima koji su otvoreni i radoznali da čuju. Ta smernica bila bi preispitujte, proveravajte, učite, slušajte, čitajte i nikada nemojte pristati da ne budete aktivan učesnik u donošenju odluka vezanih za zdravlje vaše dece. Nećete nikome ugroziti titulu, zvanje ni stručnost ukoliko postavljate zdravorazumska pitanja vašem pedijatru ili vašem lekaru. Takvim svojim aktivnim stavom možete pomoći lekarima da bolje sagledaju i zdravstveno stanje vašeg deteta i da steknu poverenje u činjenicu da roditelj najbolje poznaje svoje dete, da je roditelju svakako najviše stalo da mu dete bude zdravo i da će se oko toga samim tim i najviše potruditi.

Rekla bih da je zajedničko učestvovanje u donošenju odluka sa zdravstvenim radnicima, ona dobitna kombinacija koja će našoj deci obezbediti najbolje uslove za ozdravljenje kada su bolesni i dobro zdravlje na duge staze.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Voćna užina kao slika na tanjiru

Ima raznih načinda da tanjire pretvorite u ilustracije iz dečijih slikovnica. Evo par primera za voćnu užinu koja je neophodna na dnevnom meniju svakog predškolca i školarca.

Banane su nam na raspolaganju preko cele godine. To je sjajno voće koje voli skoro svako dete. Na ovaj načine možete detetu ponuditi i neko manje po ukusu atraktivno voće kao što je kivi, mandarina ili breskva. Verujemo da će vas ovakve ideje podstaći da i sami izmaštate još mnogo slika i priča na tanjiru.

Ne propustite da decu uključite u „slikanje“ na tanjiru i posmatrajte njihove radove. Iznenadićete se njihovim prikazima, slikama i kreacijama. Neka ovo bude „voćni“ podsticaj za jelo i pričanje priča. Pričajte priče zajedno. Npr. ko se sunča ispod palmi od banana, da li je izašla neka kornjača iz mora i slično.

Razne rutinske radnje u toku dana mogu da se oplemene i iskoriste za druženje sa decom, a nema lepših trenutaka od tih, zar ne?

Priredila redakcija Mamino ćoše