Inspiracija za naslov ovog teksta, nastala je zbog relativno novijeg pokreta u svetu koji se odnosi na uvođenje čvrste hrane, pored ili nakon dojenja, a zove se „Beba vođa dohrane“. S tim u vezi treba reći da je reč o zdravologičkom odnosu prema ishrani deteta, gde ono samo jede i što je važno žvaće hranu. Umesto raznih pasiranih kašica, bebi se nudi hrana na način da je ono samo uzima ručicama i stavlja u usta i žvaće koliko i kako može.
Svi znamo da bebe od najranijeg uzrasta vole da stavljaju sve u usta i da im je to način da ispituju ovaj svet. Koriste i usta i čulo ukusa u tom ispitivanju. Često žvaćkaju svašta i u periodu izbijanja zubića, što se poklapa sa periodom interesovanja za čvrstu hranu. A dodatna dobrobit je i ta što na taj način bebe vežbaju finu motoriku svojih prstića i ruku, jer se služe hlebom, mrvicama hleba i slično. Sam naziv ovog načina uvođenja nemlečne ishrane, dovodi nas do pitanja u naslovu teksta. Ko koga vodi u odrastanju vaših mališana.
Koliko god izgledalo da smo mi kao odrasli ljudi tu da povedemo svoju decu, jer tako mnogo stvari o svemu već smo spoznali, zastanite za trenutak i dobro promislite. U roditeljstvu ste novi, kao i vaše dete (ako govorimo o prvom detetu). Ma šta i koliko znali, ipak se sa svim susrećete prvi put u svom životu. Stoga se ipak u roditeljstvu vodite zajedno i uzajamno. Posmatrajte svoje dete i neka vam glavni postulat u njegovom odrastanju bude da ga u istom ne ometate. Sve drugo je manje važno.
Da bi vaše dete naučilo da samo sedne, da samo nauči da puže i samo nauči da hoda, potrebno je da ga pustite na podu ili obezbeđenoj ravnoj podlozi da samo vežba, kreće se i savladava prepreke koje se pred njim postavljaju. U isto vreme će krenuti možda, ako mu ponudite i samo da jede. A ako ste najhrabriji, kada nauči da sedi, ponudite mu nošu, videćete da će brzo savladati i odvikavanje od pelena. Jer naše bebe znaju mnogo više i sposobnije su nego što nam to na prvi pogled izgleda.
Zato drage mame i tate, naučite da posmatrate svoje dete i prepoznajete njegove razvojne faze i njegove stvarne potrebe. Mama je neophodna u bebinom vidokrugu stalno u prvim mesecima. Beba često sebe doživljava kao da su njih dvoje jedno. Nema svest o svom posebnom postojanju. Zato je svaki odlazak mame popraćen plačem i potragom za mamom. Ali kada beba razvije taj način doživljaja da su oni odvojeni i kada stekne sigurnost u mamino stalno postojanje, ona će sama početi da traga za novim sadržajima u okolini. I mame će prepoznati taj trenutak.
Zato niko nikog ne vodi, već se deca i roditelji uzajamno upoznaju i zajedno rastu. Deca kao deca, a odrasli rastu kao roditelji, spremni da svakog dana nešto novo nauče.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 