U našoj zemlji roditeljima je veoma važno da bebe i deca dobro jedu. Sve ostalo i nekako, ali da jedu to je važno. Da li je to zaostavština predaka i strah od gladi zbog koga su naši frižideri uvek puniji od frižidera ljudi na zapadu ili je znak zdravlja, kako god važno je da je dete sito.
I zato čim mame krenu da uvode nemlečnu ishranu, potrudiće se da skuvaju, ispasiraju, spreme da bude ukusno i trudiće se sa puno ljubavi da dete nahrane novim ukusima. O bakama i dekama da ne pričamo. Oni će se posebno potruditi da za svoje unuke pripreme neka fina jela, nedeljne ručkove, kolače, zimnice, palačinke, krofne i sve što mališani vole.
Hrana nije aspekt našeg života zasnovan samo na nutritivnim vrednostima. Hrana je i momenat socijalnih odnosa, trpeza koja nas okuplja da razgovaramo, da se vidimo, da predahnemo. I zato su mamina jela za mnoge tokom čitavog života najukusnija i najbolja. To su ukusi na kojima smo odrasli, koje pamtimo i koja nas vraćaju u neka davna vremena kada smo bili bezbrižni, kao što su to danas naša deca.
S druge strane, hrana za mame su dečiji osmesi, dečija sreća i zagrljaji koje mama dobija u toku dana u različitim situacijama. Tako da postoji hrana i ona druga hrana – duševna, ali obe su kontekstu porodičnog života začinjene najvažnijim začinom, a to je ljubav.
Budite ljubavni kada spremate hranu za svoje ukućane. Budite kreativni i izađite iz granica zacrtanih recepata. Kaže stara nauka ajurveda da se čovek najede, kada jelo ima sve ukuse u jednom. Zato se igrajte začinima, u skladu sa uzrastom deteta. Neka ukusi budu osebujni, različiti i bogati. Neka vaša hrana grli i voli, sve ostalo je nevažno.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 