Život je još uvek tajna za mnoge odrasle ljude. Smrt je još veća tajna. Da li ste kao dete imali u glavi hiljadu zašto? Sećate se, postojala je i popularna enciklopedija, upravo pod tim imenom. Ako ste zadržali radoznali um, onda ste možda i došli do nekih odgovora o smislu života.
Budite uvereni da sa decom možete veoma rano da razgovarate o smislu života i da je uzrast kada polaze u školu, ako ne i ranije vreme kada će vas pitati mnoga pitanja upravo o životu, a ponekad i o smrti. Ove dve teme su veoma povezane. Kada se dete prvi put susretne sa pojomom smrti, kada fizički trajno nestane njemu neko blizak, baka ili deka ili možda kućni ljubimac dete će biti verovatno iznenađeno i neće razumeti kako je to moguće.
Naravno njegova mogućnost da to razume, opet je uslovljena uzrastom, ali kad god da se desi, deca ne razumeju i ne veruju u smrt. Možda tome ide na ruku i činjenica da njihovi crtani junaci nikada ne umiru i uvek ustanu i nastave dalje čak i pored najvećih padova ili uništenja na bilo koji način. Dečijem umu pojam smrti nije blizak ni prirodan. Oni nekako intuitivno veruju u večnost postojanja i možda je to i put da sa njima pokušate da razgovarate na tu temu. Uvek je dobro reći deci da su se bližnji preselili „na nebo“ odakle nas vide i čuju i ponekad ponešto poručuju. To može da umiri decu, kao što ih umiruje vaš mir u takvim životnim okolnostima i vaše prihvatanje smrti kao neminovnosti života.
Upravo ti momenti dovode decu do novih pitanja o životu i onda kreću i pitanja zašto živimo, i projavljuje se tema smisla. Iskustveno, zrelost za ovu temu je individualna, dovoljno je da posmatrate i dobro osluškujete vaše dete i njegova pitanja. Možda će ta pitanja biti „Zašto sam se ja rodio/la?“ ili nešto slično, ali to su upravo ta pitanja.
Imate li spremne odgovore na ta pitanja? Ako nemate možda je vreme da ih pripremite i da se sami podsetite. U čemu je smisao rađanja, življenja i umiranja? Deluju da su teme teške i filozofske, no deca se u svom razvoju susreću sa istim i traže pomoć u traganju za odgovorima. Dobro je da im često na pitanje odgovorite pitanjem „A šta ti misliš?“ U tom slučaju videćete da vaše dete ima neverovatne odgovore i možda umnije od mnogih odraslih koje poznajete. Zabeležite njihove „mudrosti“ koje često zovemo biserima, ne bez razloga.
Možda će upravo njihovi odgovori biti dopuna vaših. Smisao života za svakog čoveka je različit, neko će reći da je život lep i da je sjajno proživeti ga, neko će reći da je smisao u imanju dece i stvaranju nečeg novog. Koliko ljudi toliko i odgovora i ni jedan nije pogrešan. Stoga ne strahujte od „teških pitanja“ svoje dece. Slobodno se upustite u razgovor sa njima i budite uvereni da ćete iskusiti dubinu njihovog bića. Svi smo ovde zbog različitih iskustava i neka ovakvi razgovori budu deo istih sa kojima ćete produbiti i vaš odnos sa detetom.
Dete je iskreni tragalac za odgovorima, a mnogi od nas kada odrastemo prestanemo da postavljamo ta suštinski važna pitanja. Zato su upravo deca tu da nas podsete na nas same, zar ne?
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 