Kada bi svet vodile majke, mnogi veruju da u njemu ne bi bilo ratova. Naravno i sve majke na ovom svetu nisu iste. Ipak, pretpostavka je da većina majki toliko voli svoju decu, da ne postoji bilo šta što za njih ne bi učinile.
U odrastanju dece postoje različite faze i periodi manjeg i većeg razumevanja između roditelja i dece. Tako je mnogo pravaca vaspitanja i obrazovanja i tako mnogo saveta. No nijedan savet nije blagotvoran, kao ljubav koju majke osećaju za svoju decu. Ukoliko izaberete da budete u stanju ljubavi više, nego u stanju brige i straha, utoliko će i u vašem životu sve biti lepše, lakše i jednostavnije.
Ovaj svet je odraz nas iznutra. I gledajući ga spolja mi vidimo da svuda gde su problemi, prosto nema ljubavi. Velika potreba za stvarima, kućama, kolima i svime onim čime se kitimo, slika su nedostatka ljubavi u nama samima i oko nas. Naš odnos prema prirodi i drugim bićima odraz su nedostatka ljubavi i razumevanja u nama samima.
Zato bi možda majke trebale da budu učiteljice bezuslovne ljubavi i zato bi možda trebalo otvoriti škole u kojoj bi majke svedočile ljubav koju osećaju za svoju decu. Možda bi nakon takvog „školovanja“ ovaj svet promenio svoju boju i zasjao većim sjajem.
Majčino srce je nesalomivo i ona voli svoju decu na svim kontinentima, ma gde bili i ma šta radili. Danas kada postoje i naučni dokazi da u majčinom telu obitavaju ćelije dece koju je nosila i rodila, jer su se nekako te ćelije ipak uselile u majku preko pupčane vrpce i placente, nije čudno što smo doživotno povezani sa svojom decom svim mogućim „nitima“.
Tako majke osećaju i predosećaju, vide svoju decu, čak i kada im nisu pred očima. Mnogo što šta se u ovom svetu uništava, ali postoji nešto što je neuništivo za svaku majku dok god diše. To je ljubav koju oseća za svoju decu i ona nije merljiva ni jednim mernim instrumentom. Možda upravo ta ljubav „drži“ ovu galaksiju i ovaj svemir i ove planete u takvim odnosima i rastojanjima, kako bismo svi postojali i učili da volimo.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 