Danas kada smo bombardovani popularnošću „savršenih“, da li je u pitanju savršen izgled ili velika sportska ili neka druga postignuća, reklo bi se da živimo u civilizaciji koja teži savršenstvu. Propagira se zdrav način života, gde je potrebno obratiti pažnju na ishranu, zdrave obroke, zdrave navike po pitanju vežbanja i kretanja, zdrav odnos prema sebi i drugima itd.
Istovremeno su radna mesta sve više vezana za rad na kompjuteru, koji od nas oduzima bilo kakvo kretanje, a digitalizacija se iz dana u dan uvećava u svim segmentima života. Pa smo stigli i do pametnih kuća, gde one same misle o ugašenim i upaljenim svetlima, uštedi grejanja, isključenim rernama. Paradoksalno, u celom tom svetu komfora i ugađanja sebi i drugima da se što manje krećemo i radimo, od roditelja se očekuje da dete motivišu na kretanje, trčanje, zdrav razvoj motorike, odlaganje korišćenja i gledanja u mobilne telefone i tablete.
Kako je mamama i tatama u tom svetu koji od roditelja očekuje maksimalno angažovanje kada su u pitanju deca, a da istovremeno ne izostaju sa posla i rade ako treba i prekovremeno kako bi postigli bolje rezultate za sebe i firmu u kojoj rade, to samo oni znaju.
Društveno socijalni život ima svoje zahteve, a to je da ne izostajete sa dečijih rođendana drugara iz vrtića i škole, da organizujete slične proslave za vaše mališane, da stignete da decu odvedete i vratite sa dodatnih aktivnosti kao što su plivanje, engleski jezik, tenis ili balet. Važno je i da ponekad negde otputujete, vratite se, obezbedite detetu i kućnog ljubimca, što sve usložnjava spisak obaveza koje pred sebe stavljate.
I na kraju, ako ne postoje fotografije i video klipovi koji potvrđuju vašu savršenost u svakom trenutku, kao da se ništa nije ni desilo, kao i da ne živite. Potrebno je svedočanstvo vaše savršenosti kroz dnevne objave o tome šta jedete za doručak i kako ste uredili enterijer vašeg stane u kome boravite, da li je sve kao u časopisima o savršenim bogatim i slavnim ljudima.
Čudan je svet u kome danas živimo, jer se od nas očekuje da sve možemo na putu ka savršenstvu. Često se niko ne pita da li nam je svima to savršenstvo potrebno i zbog čega jeste ili nije. Kada bi očekivanja koja drugi i vi sami imate danas iznenada iščeznula, kako bi izgledao jedan vaš običan dan?
Pokušajte da razmislite zbog čega i koga „sve to“ morate? Šta su stvarni prioriteti vašeg bića? Možda će mnoge obaveze koje ste prihvatili bez razmišljanja nestati, a onda će polako početi da nestaje i osećanje krivice, ako nešto ne postignete i ne stignete.
Imate li vremena da se poigrate sa svojom decom, da se nasmejete njihovim nestašlucima, da ih zagrlite dovoljan broj puta u danu? Možda je sve to važnije od slike koju će bilo ko da ima o vama i vašoj porodici. Čovek je uvek imao težnju da napreduje i bude bolji. Da više zna i ima više spoznaja o sebi i svetu oko sebe. To je potpuno prirodno i u redu. No slika o nama samima i našem životu to nije. Slika i predstava za druge ne bi trebala da bude presudna u odabiru aktivnosti i odabiru načinu života.
Zato budite spokojni i zaboravite na te slike. Pokušajte da živite sebe radi i tome učite i svoju decu. Umesto veštačkih osmeha i „poza“ za društvene mreže, dozvolite sebi opuštenost i onaj pravi unutrašnji osmeh, sreću i zadovoljstvo. Smanjite broj obaveza, kako biste imali vremena da osetite život, sebe i ljude oko sebe. Priroda je pravi primer savršenstva, kojoj to nije cilj, koja nigde ne žuri i sve postiže u svojim ciklusima godišnjih doba. Otkrijte svoje cikluse i uskladite se sa sobom i svetom oko sebe. Nije to nemoguće. I sve će bit lakše i opuštenije. Pokušajte!
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 