Danas su mame na društvenim mrežama, tate više vole igrice, a deci taj isti svet pokušavamo da zabranimo. Savetuju nas da je taj digitalni svet izuzetno opasan, da će naškoditi zdravlju naše dece, njihovim očima, da će omesti njihov razvoj na mnogo neverovatnih načina.
Da li je sve baš tako? Kao i uvek kada se nešto dešava uporedo sa našim životima, nemamo vremena da spoznamo rezultate tj. posledice onog što živimo. Još uvek je premalo istraživanja na sve teme vezane za uticaj ekrana i digitalnih „spravica“ na našu decu, ali i na nas odrasle.
Otpor čoveka prema promenama vidljiv je upravo najviše u segmentu roditeljstva, jer kako odrediti šta i kako se postaviti u odnosu na ono što živimo, kada su deca u pitanju. Roditelji su danas najzabrinutiji za svoju decu upravo zbog postojanja mobilnih telefona, društvenih mreža, video igrica i ostalih gedžeta. Paradoksalno, roditelji upravo postaju mladi ljudi koji su odrasli uz nove tehnologije i koriste te iste tehnologije kako bi promovisali svoju kreativnost, mnogima je posao vezan upravo za rad na internetu ili na socijalnim mrežama, a neko možda radi u gejming segmentu koji je jedan od najplaćenijih na svetu danas.
Možemo često pročitati kako upravo ti roditelji najviše pokušavaju deci da zabrane korišćenje svih tih ekrana i kako su savetovani od mnogih stručnjaka da su isti izuzetno štetni za decu.
Kao i za odrasle, sve je štetno što je prekomerno i što izaziva zavisnost, ali danas je svet promenio ruho. Sve nove tehnologije povezuju ljude širom sveta i svet je postao jedno globalno „selo“ gde u svakom trenutku možemo da znamo gde se šta dešava i ko šta radi.
Roditeljstvo sa preteranom brigom nije preporučljivo, čak je i štetno, takođe je suviše licemerno deci zabraniti sve te ekrane u odrastanju, dok smo mi odrasli više u virtuelnom nego u stvarnom svetu. Kao i uvek danas se od roditelja traži da razume sebe i svet oko sebe, te da ga ne zabranjuje svojoj deci ni u jednom segmentu postojanja.
Nije potrebno baviti se određivanjem vremena koje će deca provesti ispred ekrana, već je potrebno pored ekrana omogućiti im da imaju i druge raznovrsne aktivnosti kao što je boravljenje u prirodi, sport, igra sa drugarima. Treba da ste upućeni u to koje sadržaje deca koriste kada izađu u taj vrli virtuelni svet, ali ako ih učite kritičkom razmišljanju i ukoliko ste sa svojom decom bliski neće biti potrebno da ih nadgledate poput drona.
Imajte poverenja da nije sve u ovom digitalnom svetu štetno, ukoliko učite decu pravim vrednostima i deca imaju poverenja u vas i u sebe. Vaš primer je njihov učitelj, zato im nemojte braniti dostupnost tehnologije kojom smo svi okruženi i koja je postala sastavni deo života svih nas. Rigidne zabrane i odsustvo svakog kontakta sa svetom danas, može imati kontradejstvo na razvoj vašeg deteta. Takav stav je za njih zbunjujući i nema im smisla. Pokušajte da se setite, kako ste se vi osećali kao dete kada vam je nešto bilo nelogično ili sa nedostatkom smisla.
Život ide svojim tokom, budite usklađeni sa tim tokom i ne brinite previše. Obazrivost je uvek poželjna, ali strah je nepotreban. Ne možemo ići unazad, mi smo deo tog novog digitalnog sveta, što pre to svi prihvatimo, svima će biti lakše.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 