Naravno da deca vole slatkiše, torte i sladolede. Vole ih i odrasli. Teško im je odoleti. A opet svaka mama želi da njeno dete jede voće i stekne zdrave navike. Kako pomiriti ljubav prema slatkom i zdrave navike?
Možda je rešenje u ovim bajkovitim tanjirima voća koje ponekad možete kreirati za svoje mališane i zajedno sa njima. Divno je ako dečije rođendanske trpeze ukrasite ovakvim „voćnim skulpturama“ ili „voćnim slikama“.
Voće može biti i ukras na torti. Njime se može napisati broj godina koje slavljenik obeležava. Tek budite domišljati u načinima prilagođavanja i „podmetanja“ voća gde god i kada god. Voće je neverovatan blagoslov našim čulima i našem zdravlju, a sada je sezona istog i iz dana u dan stiže nešto novo na pijačne tezge.
Naravno, najbolje je ako imate voće iz svog voćnjaka ili nabavljate od „rođaka sa sela“. Dečiji rođendani su mogućnost da se mnoga deca oslade voćem. Napravite im voćne ražnjiće i videćete kako će nestati sa tanjira brzo. Decu uveseljavaju boje i različiti oblici, zato im možemo pružiti sve to, zar ne ?
Tomas Verni je jedan od pionira prenatalne psihologije. Knjigu pod naslovom „Tajni život nerođenog deteta“ napisao je u saradnji sa Džon Kelijem, davne 1982.godine. Inspiraciju za istu dobio je posmatranjem trudnice koja je živela u njegovoj blizini i slušajući kako svako veče peva svom nerođenom detetu. Kada ju je upitao zašto to radi, ona mu je odgovorila da očekuje da će se beba lakše sa tom pesmom smiriti kada se rodi, jer će joj ista već biti poznata.
Kao radoznali psiholog, Tomas je krenuo u istraživanje podataka širom sveta o naučnim saznanjima o svesti bebe koja je u stomaku. Knjiga obiluje primerima i naučnim istraživanjima koja je sakupio na tu temu. Pisana lako razumljivim i popularnim jezikom predočava nam činjenicu da su bebe u stomaku mnogo svesnije nego što mi možemo zamisliti.
Sve to menja mnoge paradigme koje smo do sada imali o periodu trudnoće, pa i danas imamo običaj da kažemo da neko „čeka bebu“. Nakon ove knjige pouzdano znamo da je beba već tu sa popriličnom svešću o tome šta se oko nje dešava. Beba upija i svedoči o maminim i tatinim emocijama i stanjima, oseća da li je željena ili nije, oseća da li je dobrodošla. Sve te bebine spoznaje formiraju njenu psihičku strukturu za ceo život. Deo te strukture pripada našim podsvenim programima koje često živimo i koje određuju naša interesovanja tokom vremena odrastanja.
Lepa vest je da je ova knjiga konačno prevedena kod nas i da ćemo uskoro moći da je čitamo na srpskom jeziku. Za naše podneblje i naš pristup trudnoći i poroditeljstvu aktuelna je kao da je pisana ove godine, zato verujemo da će mnogim mamama i tatama tokom drugog stanja biti korisno štivo za bolje razumevanje onoga što se dešava u maminom stomaku.
Ima dana kada nam se čini da je nemoguće sve postići. Jer život sa malom decom pun je izazova. Deca ne razumeju pojam vremena. U njihovom svetu vreme ne postoji. Zato svakog jutra ukoliko žurite, teško da će vas oni pratiti. Deca prate svoj unutrašnji ritam, a on je daleko sporiji od ritma odraslih, koji su davno prestali da slušaju svoj unutrašnji ritam. Odrasli se rukovode obavezama nametnutim današnjim načinom i stilom života.
Malo je porodica gde mama ima luksuz da ne radi. Mame uglavnom podjednako idu na posao kao i tate. Zato kada se uhvate sa dnevnom satnicom u koštac, često ne znaju šta bi pre. Kada se probude potrebno je da u odnosu na vreme napolju pripreme garderobu za svoje mališane, da pripreme doručak ili užinu za poneti, da probude svoju decu, da ih podsećaju na umivanje i pranje zuba, da skuvaju ručak ili večeru za taj dan (ukoliko to nisu sinoć uradile), da osmisle šta je potrebno kupiti u prodavnici ukoliko nešto nedostaje, da provere raspored dečijih aktivnosti mimo vrtića i škole i dogovore sa tatom ko „vozi“ decu.
U svoj tom prenatrpanom rasporedu mame će naravno otići i na svoj posao i tamo provesti osam najefektivnijih sati u danu. Vraćajući se kući, one će razmišljati o neopranom i neispeglanom vešu, o kolačima koje žele da umese, o svim tim malim i velikim stvarima koje nisu stigle da urade, a možda bi ipak mogle.
Tu su naravno i praznici, rođendani sopstvene i dece prijatelja, putovanja, izleti, posete rođacima. Ne treba zaboraviti kulturne događaje, pa ako želimo deci da pružimo i doživljaj pozorišne predstave ili novog filma pogodnog za njihov uzrast, potrebno je na vreme obezbediti karte i naći mesta u već punom rasporedu toga dana.
Kako se izboriti sa tako velikim brojem obaveza koje današnji način života nameće. Ima samo jedan odgovor na ovo pitanje. Promenom. Nešto je potrebno promeniti, a na vama lično je da odlučite šta i koji deo. Možda će biti mnogo teže finansijski bez mamine plate, ali potrebno je razmisliti šta biste dobili, a šta izgubili tako drastičnom promenom.
Majčinstvo danas ima mnoge izazove
Promena radnog mesta, sa kraćim radnim vremenom. Pronalaženje posla koji se može povremeno raditi iz kuće. To je jedan aspekt mogućih promena i prilično je radikalan. Drugi aspekti promena su rasterećenje rasporeda sa možda previše dinamičnim načinom života.
Izbacite iz rasporeda višak poseta i viđanja sa prijateljima, možda možete da svedete dečije aktivnosti na manji obim. Na vama je da odlučite odakle i sa koje strane ćete nešto promeniti. Nema potrebe da promenite sve i odjednom. Neka sve promene budu postepene i dobro prethodno promišljene. Ostavite dovoljno vremena za sopstvena interesovanja i potrebe, jer ako mama nije zadovoljna teško će brinuti o deci i porodici.
Zato drage mame razmislite o par stvari pre promena koje ćete uneti u vaš svakodnevni raspored:
da li je potrebno da se previše iscrpljujete i budete hronično umorni,
kome ste dobri tako umorni i iscrpljeni,
zašto je važno da revidirate dnevne obaveze u skladu sa sopstvenim potrebama i interesovanjima,
zašto je samo zadovoljna i odmorna mama – dobra mama,
Kada iskeno odgovorite sebi na sva ova pitanja, naći ćete efikasnije načine za „postići sve“. A često je to samo nešto čemu težimo zbog očekivanja drugih. Ne obazirite se na tuđa očekivanja i kreirajte svoj život u skladu sa vama i vašim mogućnostima. Mogućnosti su naše granice, koje mogu da se „proširuju“ samo i onda kada ne ugrožavaju naše psihofizičko zdravlje. Drage mame budite nežne prema sebi, izbacite sve nepotrebno iz dnevnih rasporeda i učinite sebi život lakšim i ugodnijim. Usporite sebe radi. Biće to na dobrobit svih ukućana i članova porodice.
Ne postoje igračke koje mogu biti tako zanimljive kao pesak, zemlja, blato, voda i razni drveni poligoni. Kad god ste u mogućnosti povedite dete u park, obližnju šumu i dozvolite mu da se isprlja, umaže i poigra koliko mu duša ište.
Za tu priliku obucite mu neku staru garderobu, možda i malo pocepanu, njima je to nebitno, ako će moći da igraju onako kako oni žele. Naravno idealno je ako imate sopstveno dvorište ili imanje u prirodi. Tada su deca stalno u mogućnosti da se igraju sa onim što ona žele.
Čak i u betonskim blokovima naših gradskih sredina, sigurno ste često videli devojčice kako nabiru ono malo trave i cveća kako bi skuvale ručak u nekim improvizovanim sudovima. Deca vole da se igraju igara kojima imitiraju odrasle. Ali isto tako vole da neograničeno mogu da zarone ruke u pesak, blato ili zemlju. Voda je možda ipak na vrhu lestivce čime najviše vole da se igraju.
Ako imaju kantice i lopatice, ako mogu da presipaju i da osete u rukama kako im klizi sve to nešto kroz prste, ako mogu da umese kolače od zemlje sa vodom, njihovoj sreći neće biti kraja. Za ove igre nisu potrebni plastelini, dugmići, lepkovi. Sve će oni pronaći u prirodi, samo ako ih pustite da maštaju, sakupljaju i prave.
Na kraju takvih igara, voleće vodom sve da preperu i opet vodu da presipaju iz flaše u flašu, iz kantice u kanticu. Oni su prosto očarani tim postupcima presipanja i sigurno mnogo toga nesvesno uče kroz te igre sa prirodnim elementima.
Ako ste na pikniku sa više dece, možete im organizovati različite igre i kreirati različite pustolovine. Ukoliko postoji potok, dajte im mrežice i posude da tragaju za zlatom, neka sakupljaju egzotične cvetove ili traže skriveno blago zaostalo od nekih davnih vremena.
Njima je malo potrebno da ih animirate i da provedete nezaboravne trenutke u kojima ćete zajedno uživati. Ne morate uvek biti ozbiljni i odrasli. Slobodno im se pridružite.
Nedavno su na tu temu bila dva sjajna predavanja na Mama Zašto festivalu i dr sci Silvana Punišić je rekla da po našem zakonu svaku bebu na sistematskom pregledu sa šest meseci trebao bi da pogleda i logoped. Na žalost, takođe smo saznali da se to u praksi ne događa jer imamo manjak logopeda na brojnu populaciju dece različitog uzrasta.
Parametri koji se gledaju kod tako malo dece je svakako sluh i da li se odaziva na svoje ime, da li razume kada mu se govori i koliko, a u anamnezu ulaze: podatak o fiziološkoj žutici na rođenju, navike vezane za dojenje, hranjenje i spavanje… Oštrom „uhu“ i oku logopeda neće promaći kako se kod bebe razvija govor i da li se pojavljuju glasovi. Sa osam meseci beba bi trebala da brblja, sa godinu dana da izgovara do desetak reči, a sa dve do 300 reči i da formira proste rečenice.
Najviše se može na temu razvoja govora kod male dece učiniti do njihove treće godine. Zato je važno da pažljivo pratite vaše dete i uključite stručnjake u proveru razvoja govora kod vaše bebe. Pre trideset godina broj poremećaja u razvoju govora kod male dece bio je oko 8%, danas je taj procenat blizu 65%.
Prilično alarmantni podaci, priznaćete. Normativi koje stručanjci koriste nisu njihova očekvinja bez pokrića, već su normativi nastali na osnovu razvoja govora kod populacije dece istog uzrasta, precizno rečeno 75% dece tim ritmom razvija govorne sposobnosti. Tako da normative pišu deca.
Svako vreme nosi svoje izazove, a danas su najveći izazov elektronski mediji, tačnije mobilni telefoni koji su prozor u svet odraslih. U pojedinim zapadnim zemljama deci do treće godine su telefoni potpuno zabranjeni, odnosno nedostupni. Upravo tu se krije moguć razlog ovako velikog broja poteškoća u razvoju govora današnje dece.
Šta je ono što možete da uradite i prevenirate probleme?
Odvojite vreme za razgovor sa svojom bebom, bez prisustva telefona.
Usredsredite se na vaše dete kada mu govorite, pevate, recitujete…
Izložite ga verbalnom sadržaju kroz pesmice za decu, tapšalice, brojalice, priče i uspavanke.
Čitajte mu knjige od najranijeg uzrasta, pokazujte spoljašnji svet i pričajte šta sve vidite.
Provodite vreme sa vašim detetom prisutni i uz punu pažnju.
Govor je izuzetno značajan, jer olakšava socijalizaciju i dalji razvoj deteta. Glavna funkcija govora je komunikacija sa drugim ljudima i kada dete ima problem na tom nivou, sklono je da se zatvori „u neki svoj svet“, a to bismo svakako da izbegnemo. Zato napravite uslove potrebne za razvoj govora vaše dece. Trudite se da uvek govorite razgovetno i jasno i dozvolite da vaše dete vidi i spozna da je to osnovni alat za komunikaciju sa drugim ljudima.
To je način na koji deca prirodno uče. Posmatrajući odrasle oko sebe, a danas su to na prvom mestu roditelji. Zato se slobodno stalno edukujte i učite kako da podstičete razvoj govora vaše dece. Govor je upravo taj koji nas izdvaja od svih drugih živih bića na ovoj planeti.
Lepo vreme omogućava deci da se igraju napolju. Dobro bi bilo da većinu dana provode u prirodi i na vazduhu. Ako želite da im priuštite „Tom Sojer“ avanture, onda obavezno napravite zajedno sa decom neku kućicu u vašem dvorištu.
Imagination Grove (a nature play area) at Sugar Grove Nature Center, McLean, IL, June 2011.
U slučaju da nemate dvorište, sve možete napraviti i u obližnjem parkiću gde se vaše dete igra, ispred zgrade ili u vašoj ulici. Važno je da postoje zelene površine i vašim zajedničkim kreacijama ne mora biti kraja. Igrajte se zajedno, naravno ako niste suvišni. Pripomognite koliko je potrebno.
Nakon kućice na travi, možete napraviti ili improvizovati kućicu na blagom uzvišenju ili na drvetu. Od materijala koristite ono što vam je pri ruci. To mogu biti drvene palete, ali i grane i grančice. Ako vam takvi materijali ne odgovaraju odlučite se za mekane i šarene tkanine, pa improvizujte šatore-kućice.
Deca mnogo vole da borave u ovakvim čarobnim kućicama i njihov boravak napolju sigurno će se produžiti u odnosu na klasične izlaske i šetnje. Neka im priroda bude druga kuća, odnosno kućica.
Kada u njih unesu svoje igračke i dovedu drugare/drugarice njihov svet je potpun. Tada ih ne treba više uznemiravati.
N.V., redakcija Mamino ćoše Foto – arhiv i pinterest
Današnje vreme je donelo novine kada je detinjstvo u pitanju. Nekada su deca do polaska u školu imala samo jednu brigu. Da osmisle igru sa drugarima iz komšiluka. Iznosila su se ćebad između dva stana na spratu i po ceo dan devojčice su se igrale sa svojim lutkama i njihovim „krpicama“. Smišljale su i kreirale različitu garderobu i različite kombinacije od krpica koje su mamama preostale nakon šivenja. Dečaci su naravno svoju igru bazirali na autićima i pravljenjima različitih autostrada od različitih materijala.
U ulici gde se stanovalo deca su stalno smišljala neke igre i zanimacije u zavisnosti od godišnjeg doba. Zimi je grudvanje između dva tabora bila obavezna zabava. Dok su u proleće bile to različite igre skrivanja, kauboja i indijanaca, a leti su bile aktuelne igre bez granica. Rošule, lastiš, lopta, razne preteče skejta sve su to bili obavezni rekviziti u igrama. Hula hop, reketi za badminton i loptica, reketi za stoni tenis bili su takođe obavezni rekviziti za odlazak na porodične izlete. Pojavio se nakon toga i frizbi, pa zabavi za celu porodicu nije bilo kraja.
Čak i kada se polazilo u školu, igra je i dalje bila dominantan deo našeg odrastanja, a domaći zadaci su se završavali još u školi ili na brzaka kod kuće. Danas je drugačije po mnogo čemu. Roditelji danas deci „smišljaju“ gomilu aktivnosti u želji da dete kada odraste bude „opremljeno“ sa što više veština i znanja. Učenje engleskog jezika obavezno je od najranijeg uzrasta, a dodatne aktivnosti kao što su odlazak na plivanje ili neki drugi sport su gotovo obavezne već u vrtićkom uzrastu. Roditelji su svesni da je bezbednosti u gradovima za igru sve manje, te da „uličnih družina“ više nema, pa pokušavaju sa različitim aktivnostima da popune deci vreme.
To dovodi do toga da i roditelji i deca imaju mnogo više obaveza. Roditelji da decu „razvoze“ na različite strane po gradu, a deca imaju obavezu da sve te aktivnosti pohađaju. Tako organizovane aktivnosti deci ne ostavljaju dovoljno vremena za sopstvenu kreativnost. Na svim tim časovima koje deca danas pohađaju sve je već organizovano i kreirano. Kako onda deca da ispolje svoju maštu i svoje zamisli, pitanje je sad?
Možda ne bi bilo loše da razmislite o ovim pitanjima i da pokušate da inicirate da deca steknu neke drugare u komšiluku. Pozovite vršnjake ponekad na palačinke ili na običan „igranjac“ u dečijoj sobi i pokušajte da se što manje mešate i nadgledate šta rade. Današnjoj deci potrebno je osećanje slobode i mogućnost da se izraze ne sebi svojstven način. Igra im to omogućava, a nekada najbolje zamisli nastaju iz dosade koja novoj igri prethodi. Zato kada vam deca kažu da im je dosadno, ne brinite. Odgovorite da je i vama ponekad dosadno i ostavite ih da im bude dosadno. Upravo iz imanja vremena za dosadu nastaje mnogo sjajnih ideja na ovoj planeti. Dosada nas vrati nama samima i uči nas da posmatramo svet unutar i van nas.
Detinjstvo ne bi trebalo da bude pretrpano „obavezama“ i ukoliko je tako, zamislite se da li je to potrebno vama ili vašoj deci. Budite iskreni kada odgovarate na to pitanje i posavetujte se suprugom ili drugaricama kako da smanjite broj obaveza koje vaša deca danas imaju. Neka slobodna igra bude najveći deo njihovog odrastanja, jer ništa decu ne čini srećnom poput igre po vasceli dan.
Ovih dana pijace su bogatije u ponudi za to čarobno slatko voće, kome je teško odoleti. Jagode su primamljive i mirisom i ukusom. Vole ih deca i odrasli, a nutricionisti kažu da sa uvođenjem jagoda u jelovnik dece treba biti obazriv.
Čak ih ne preporučuju pre treće godine, a i nakon toga treba ih dati deci u početku u manjim količinama, u prepodnevnim časovima, kako bi se videlo da li ima neke alergijske reakcije. Ukoliko vaša deca nemaju alergiju i vole jagode, na ovim slikama možete pogledati kako ih možete servirati na različite načine i u različitm kombinacijama voća.
Pozovite decu da budu vaši pomoćnici u kuhinji i eto zabave i za njih i za vas. Za neke od ovih kreacija potrebno je malo više umešnosti u baratanju nožem pa se tu više vi potrudite, dok deci ostavite da ih ređaju po tanjiru.
Možda vi imate neke ideje za neke nove slike od aktuelnog voća. Pošaljite nam na maminocose@menda.rs i mi ćemo ih objaviti na našim društvenim mrežama.
Roditelji podrazumevaju da im je stalo do dece. Pa odgajili su ga od „onoliškog“ i noćima ustajali kada je bilo potrebno. I odricali se mnogo čega tokom godina njegovog odrastanja, naravno bez očekivanja da to neko treba da im uzvrati.
Deca su ta koja nas uče bezuslovnoj ljubavi. Nikada ništa ne treba da vam vrate, niti su vam dužni. Tu odluku da se podučite bezuslovnoj ljubavi doneli ste onog trenutka kada ste poželeli da imate dete. Kako se u odnosima sa drugima ništa ne podrazumeva, nego se isti gaje i održavaju, tako i u odnosima sa decom ništa se ne podrazumeva.
Zato je važno da kada god spontano osetite potrebu da vašem detetu i verbalno izrazite svoje osećanje, podršku ili nešto slično, obavezno to i učinite. Podržite ga u njegovim nastojanjima da savlada nešto novo. Podržite ga u namerama da bude drugačije i autentično. Ohrabrite ga kada vidite da razmišlja, postavlja pitanja i želi da spozna šta god to bilo. I kada god osetite potrebu recite mu da ga volite .
Kada sve te podrške nema u kontinuitetu, onda dete odrasta nesigurno u sebe i svoje vrednosti. I uvek će se pitati da li je dovoljno dobro i želeti da potvrdu dobije od drugih. To naravno ne znači da treba da hvalite svoje dete za svaku sitnicu koju uradi i odete u drugu krajnost, koja opet neće pomoći detetu da stvori pravu sliku o sebi. Mera je važna u svakom delu našeg života, a za meru nema recepta. To osećamo ili ne osećamo, imamo ili nemamo.
Mera je onaj nevidljivi sastojak, a možda u svemu što u životu činimo i najvažniji. Zato volite svoju decu bezmerno, ali ih ohrabrujte i podržavajte sa merom potrebnom da osete sigurnost u vas i u sebe. Ako ste nekada brinuli o biljkama, onda znate da nije dobro ako ih preterano zalivate, ali je neophodno da ih zalivate i dajete im vodu dok ne ojačaju.
Kada ojačaju, ojača i njihov koreni sistem i počinju same da se snabdevaju vodom iz dubine zemlje. Tako će i vaše dete kada ojača samostalno da pronalazi podršku u sebi za sve što ga čeka na putu koje se zove život.
Često se mame odluče da voćna užina bude banana. Banana kao voće uvek je dobar izbor i deca je vole.
Poigrajte se sa bananama u nekim specijalnim prilikama kao što su dečiji rođendani. Naravno da specijalna prilika može biti svaki dan kada ste motivisani da zajedno sa vašim mališanima budete kreativni.
Kroz različite sličice prikazujemo vam kako banane možete obući u lava, pingvina, žirafu ili puža. Topljena čokolada biće od pomoći prilikom kreacija, kao i različiti bomboni, mali, ali i žele. Banane izgleda vole da poziraju i da se „modiraju“.
Ovo je jedan zabavan pristup hrani, gde je kao i uvek sa decom igra primarna. Zato će i vaša deca želeti da učestvuju u istoj. A nema te hrane koju neće pojesti kada je sami pripreme.
Posebno kada je u pitanju nešto slatko, a u ovim kombinacijama sve je slatko. I banana, i čokolada i bombone i neko drugo voće u „ulozi kostima“.
Pored kostima za bananu, potrudite se i oko scenografije, odnosno tanjira na kome ćete sve servirati.
maminocose.rs 