Detinjstvo između igre i obaveza

Današnje vreme je donelo novine kada je detinjstvo u pitanju. Nekada su deca do polaska u školu imala samo jednu brigu. Da osmisle igru sa drugarima iz komšiluka. Iznosila su se ćebad između dva stana na spratu i po ceo dan devojčice su se igrale sa svojim lutkama i njihovim „krpicama“. Smišljale su i kreirale različitu garderobu i različite kombinacije od krpica koje su mamama preostale nakon šivenja. Dečaci su naravno svoju igru bazirali na autićima i pravljenjima različitih autostrada od različitih materijala.

U ulici gde se stanovalo deca su stalno smišljala neke igre i zanimacije u zavisnosti od godišnjeg doba. Zimi je grudvanje između dva tabora bila obavezna zabava. Dok su u proleće bile to različite igre skrivanja, kauboja i indijanaca, a leti su bile aktuelne igre bez granica. Rošule, lastiš, lopta, razne preteče skejta sve su to bili obavezni rekviziti u igrama. Hula hop, reketi za badminton i loptica, reketi za stoni tenis bili su takođe obavezni rekviziti za odlazak na porodične izlete. Pojavio se nakon toga i frizbi, pa zabavi za celu porodicu nije bilo kraja.

Čak i kada se polazilo u školu, igra je i dalje bila dominantan deo našeg odrastanja, a domaći zadaci su se završavali još u školi ili na brzaka kod kuće. Danas je drugačije po mnogo čemu. Roditelji danas deci „smišljaju“ gomilu aktivnosti u želji da dete kada odraste bude „opremljeno“ sa što više veština i znanja. Učenje engleskog jezika obavezno je od najranijeg uzrasta, a dodatne aktivnosti kao što su odlazak na plivanje ili neki drugi sport su gotovo obavezne već u vrtićkom uzrastu. Roditelji su svesni da je bezbednosti u gradovima za igru sve manje, te da „uličnih družina“ više nema, pa pokušavaju sa različitim aktivnostima da popune deci vreme.

To dovodi do toga da i roditelji i deca imaju mnogo više obaveza. Roditelji da decu „razvoze“ na različite strane po gradu, a deca imaju obavezu da sve te aktivnosti pohađaju. Tako organizovane aktivnosti deci ne ostavljaju dovoljno vremena za sopstvenu kreativnost. Na svim tim časovima koje deca danas pohađaju sve je već organizovano i kreirano. Kako onda deca da ispolje svoju maštu i svoje zamisli, pitanje je sad?

Možda ne bi bilo loše da razmislite o ovim pitanjima i da pokušate da inicirate da deca steknu neke drugare u komšiluku. Pozovite vršnjake ponekad na palačinke ili na običan „igranjac“ u dečijoj sobi i pokušajte da se što manje mešate i nadgledate šta rade. Današnjoj deci potrebno je osećanje slobode i mogućnost da se izraze ne sebi svojstven način. Igra im to omogućava, a nekada najbolje zamisli nastaju iz dosade koja novoj igri prethodi. Zato kada vam deca kažu da im je dosadno, ne brinite. Odgovorite da je i vama ponekad dosadno i ostavite ih da im bude dosadno. Upravo iz imanja vremena za dosadu nastaje mnogo sjajnih ideja na ovoj planeti. Dosada nas vrati nama samima i uči nas da posmatramo svet unutar i van nas.

Detinjstvo ne bi trebalo da bude pretrpano „obavezama“ i ukoliko je tako, zamislite se da li je to potrebno vama ili vašoj deci. Budite iskreni kada odgovarate na to pitanje i posavetujte se suprugom ili drugaricama kako da smanjite broj obaveza koje vaša deca danas imaju. Neka slobodna igra bude najveći deo njihovog odrastanja, jer ništa decu ne čini srećnom poput igre po vasceli dan.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto – arhiv redakcije

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: