U trenutku kada ste prvi put poželeli da budete roditelj, često postoji prateća misao „Biću bolja/i od mojih roditelja, znam gde su grešili“. Mnogo je ređe da ljudi pomisle da će biti isti kao roditelji, te da ništa ne zameraju istim.
Istina je negde između. Nećete biti ni bolji ni gori, ni isti. Svakako ćete praviti greške, kao što ih svi ljudi prave, nenamerno i često iz neznanja. Danas se mnogo više radi na edukaciji roditelja, kako bi im se objasnile i opisale razvojne faze u odrastanju svakog deteta i kako bi potom roditelji manje grešili. Na žalost, veoma često greše upravo ti koji savetuju roditelje, pa onda i generacije roditelja naprave kardinalne greške, prateći savete „stručnjaka“. Poznat je slučaj sa najprodavanijom knjigom za roditelje čuvenog dr Spoka „Vaše dete i vi“ gde između ostalog piše da dete treba ostaviti da plače i da ono time razvija pluća. Pred kraj svog života dr Spok se izvino čovečanstvu, jer je i sam uvideo da to nije ispravno. Opet na žalost, mnogi izdavači širom sveta, njegovo pismo izvinjenja nisu uvrstili u naredna izdanja, nakon njegove smrti, već su zbog profita, još dugo štampali izvorno izdanje knjige.
Danas je pravac saveta od strane stručnjaka drugačiji. Najveći broj njih se slaže oko činjenice da roditelj treba da radi na sebi i osvesti svoja uverenja i svoje obrasce ponašanja u odnosu na dete, kako bi ga detetove reakcije što manje dodirivale i uznemiravale u negativnom smislu. Ukoliko je mama suviše uzrujana jer dete plače ili ne može da podnese kada se dete ljuti i bacaka, to je do nje, ne do deteta.
Svaka detetova emocija je poziv roditeljima da na njega obrate pažnju. Znači da beba ima neku potrebu. Često želi pažnju ili zagrljaj. Zato mama treba da razume da to nije upiranje prsta deteta na mamu da nešto radi pogrešno, što često mama pomisli. Već da je to prosto detetova potreba u tom trenutku.
Osećanje neadekvatnosti, krivice i slično, poneli smo iz kuće. To svakako nisu osećanja koja će nas učiniti boljim roditeljima. Kad uočite da ste bilo šta pogrešili, nemojte isto ponavljati i to je dovoljno. Nema potrebe da se zbog toga osećate loše. Ako su vaša deca starija i mogu da vas jasno razumeju, izvinite im se kada pogrešite. Možda ste podigli glas ili ste se osetili nemoćno, ili ste se jako naljutili…Šta god da se dogodilo, prošlo je. Osvrnite se na to, iskreno objasnite detetu svoju reakciju i priznajte da ponekad ne znate kako pravilno da postupite, objasnite da se plašite za njegovo zdravlje ili njegovu dobrobit, te da strahovi nisu baš sjajna rešenja. Obećajte da ćete se potruditi da se manje plašite i strahujete, koliko je to u vašoj moći u tom trenutku. Nakon toga, gledajte da obećanje ispunite i poradite na svojim strahovima.
Možda vam bude potrebna i pomoć nekog stručnog lica. Kako god, svaki događaj je moguće doživeti kao odskočnu dasku ili ti novu lekciju u svom životu. Dokle god smo živi imaćemo neke probleme, manje ili veće. Danas više volimo da ih zovemo izazovima. Svi su rešivi i život je upravo rešavanje istih neprekidno.
Zato greške u roditeljstvu posmatrajte kao podsticaj za sopstevni razvoj. Tako će roditeljstvo biti ono što jeste u svojoj biti, škola za odrasle u kojoj je glavni zadatak očuvati dete u sebi i dete pored sebe.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 