Naslov je rečenica Patrijarha Pavla, koja me je inspirisala ovih dana praznika koji su za nama. Videla sam i čula da su mnogi proveli praznike u krugu porodice, ali je takođe bilo mnogo ljudi na društvenim mrežama. Kao da nismo živi, ako se ne vidimo na FB, IG, Tik Toku. Sve u životu ima svoje dobre i loše strane. Način današnjeg života ne ostavlja nam dovoljno vremena za društveni život. I eto mogućnosti da bogat društveni život imamo uprkos svemu, baš zahvaljujući tim istim društvenim mrežama.
To preko društvenih mreža je i teže i lakše. Lakše je prikazati da blistamo, da nam je kuća blistava, deca čista i umivena, enterijer kao iz slika…potrebno je dobro kadrirati, izbeći nered, poneku fleku, skloniti džumbus sa stola, staviti par filtera i eto slike savršenstva. Ranije kada smo dočekivali goste i prijatelje, tome bi prethodila ozbiljna čišćenja kuće, spremanje kolača, ručka i ostalih grickalica. Znači i tada i danas nam je bilo bitno da ostavimo utisak savršenstva. A kad bolje razmislimo šta to stvarno mi želimo i zbog čega.
Uglavnom želimo da razmenimo utiske, osećanja, misli o svom životu. I kolilko god ranije bilo potrebno rada uložiti u pripremu ručka za prijatelje, ipak smo živom rečju mogli drugog i sebe osetiti u stvarnosti. U tom bliskom dodiru sa drugim uvek bismo oplemenili svoje utiske i videli dobrotu u čoveku uživo. Kao u ogledalu.
Danas je teško prozreti ko je koliko iskren, jer sve izgleda bajno na prvi pogled, a malo je stvarnih dodira sa ljudima. I sve ostaje na predstavama koje jedni za druge pravimo. A posebnu čar pojedinima predstavlja raspravljanje i dokazivanje da je baš naš stav onaj ispravni po pitanju odgoja dece, njihove ishrane, vrtića, škole. Svi smo tako mnogo savetodavni, a tako malo spremni da usvojimo, promenimo i prihvatimo. Osakaćeni za jednu toplu dimenziju svakog stvarnog susreta, mi tapkamo u pretpostavkama o tome ko smo, šta smo i gde smo.
Bilo bi lepo kada bi se desetina, ma neka bude i mali stoti deo naših interakcija na društvenim mrežama preselio u naš stvarni život. Zato pozovite decu iz komšiluka na palačinke i napravite im druženje za pamćenje. Izađite napolje sa svojom decom i pokažite im igre svog detinjstva: lastiš, hula hop, između dve vatre, badminton…
Budite živi i živahni u ovoj stvarnosti, jer svaki je dan mali život, zar ne?
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 
Nažalost je tako.
Sviđa mi seSviđa mi se