Arhive autora: mendadecijaradnja

Mnoga sociološka istraživanja potvrđuju da mame u kući mnogo više rade, uprkos svim nastojanjima da se poslovi u kući podjednako raspodele. One više razmišljaju i brinu o deci unapred, pa se shodno tome upravljaju ka planiranju i organizovanju svega oko dece. Emotivno su angažovanije, prate raspoloženja svoje dece i uvek su spremne da smisle načinNastavi sa čitanjem „Podela posla u kući između mame i tate“

Inspiracija za naslov ovog teksta, nastala je zbog relativno novijeg pokreta u svetu koji se odnosi na uvođenje čvrste hrane, pored ili nakon dojenja, a zove se „Beba vođa dohrane“. S tim u vezi treba reći da je reč o zdravologičkom odnosu prema ishrani deteta, gde ono samo jede i što je važno žvaće hranu.Nastavi sa čitanjem „U odrastanju dece ko koga vodi“

Štap i šaragarepa su kratki metaforički nazivi za kažnjavanje i nagrađivanje dece. Roditelji često primenjuju „štap“ i „šargarepu“ u nadi da će svoju decu tako vaspitati. „Štap“ ne podrazumeva da bijete svoju decu, već da ih kažnjavate uskraćivanjem određenih stvari. Često ćete čuti u svom okruženju, a i vi ste to verovatno ponekad činili, „akoNastavi sa čitanjem „Šta su to štap i šargarepa“

Nekada smo živeli u zajednicama sa roditeljima i njihovim roditeljima, na zemlji, na imanjima i deca su rasla pored odraslih i ostale dece. Tada su se u porodicama rađala deca u većem broju, pa tako nikome nikada nije bilo dosadno i postojala je neka prirodna socijalizacija i uklapanje sa ostalim ljudima. Danas je porodica osnovnaNastavi sa čitanjem „Vrtić – mesto gde nam rastu deca“

Danas kada su roditelji rastrzani između roditeljstva i poslovnih obaveza, pored državnih i privatnih vrtića, tu su i bake i deke, kao potencijalni „servis“ za ispomoć oko dece. Deca su takođe rastrzana između različitih dodatnih aktivnosti i odlaska u vrtić, pa im boravak kod bake i deke može biti predah u svakodnevici koja je ispunjenaNastavi sa čitanjem „Bake i deke mogu biti od velike pomoći“

Dugo se verovalo da se pamet nasleđuje, odnosno da je uslovljena genima. Danas znamo, zahvaljujući epigenetici, da na nas u našem odrastanju pre svega utiču okolnosti. To se poklapa i sa zapažanjima ruskog pedagoga Mihaila Ščetinjina, koji je uvek govorio da ne razdvaja decu po onome šta znaju kada se upišu u njegovu školu. UbrzoNastavi sa čitanjem „U svakom detetu „čuči“ genije“