Srpska narodna pesma za decu „Ljulja, ljulja, ljuška“ pevala se prilikom uspavljivanja dece ili ljuljuškajući dete na kolenu. Tekst iste govori da su deca odvajkada volela da se ljuljaju. Taj ritam ljuljanja bebe pamte još iz maminog stomaka, dok se ona kreće, šeta ili čisti kuću, oni se lagano ljuljuškaju u plodovoj vodi.
To je svakako ritam koji decu umiruje i zato kada želimo da se dete umiri pred spavanje, dobro je staviti ga u neku ljuljaškicu – njihalicu, a još je bolje ako ga nosite i ljuljuškate.
Uskoro će proleće, pa ukoliko imate dvorište, napravite za vaše dete i njegove drugare ljuljaške. Budite kreativni, nije potrebno previše materijala i ne moraju biti skupe gotove ljuljaške za decu. Koristite nešto od materijala što već imate u garaži ili dvorištu, na primer staru gumu od automobila, neke daske koje su vam ostale i slično.
Zajedničko ljuljanje dece, uči ih kroz igru da se sinhronizuju jedno sa drugim što je lepa i korisna životna lekcija. Uspostavljaju veze na nekom nivou koje samo igra može da pruži.
Ljuljanje je takođe jedna vrsta „letenja“ koja nam prirodno omogućava da osetimo lakoću i ostvarimo na neki način davnašnju želju čoveka da pored kretanja po zemlji, ovlada i kretanjem kroz vazduh.
Zato i mnogi odrasli vole da se zaljuljaju, kada ih niko ne gleda. Možda nije loša ideja da jednu veću ljuljašku napravite za sebe. Ljuljanje je dobra zabava za decu i odrasle, uživajte.
Roditelji pred kojima je porođaj i susret sa bebom, poslednjih meseci trudnoće „svijaju svoje gnezdo“. Donose konačnu odluku o mestu gde žele da žive i dočekaju svoje dete, što podrazumeva uređivanje prostora i naravno pribavljanje svega potrebnog. Spisak potrebnih stvari nije mali, koliko god se trudili da budu skromni i da ne preteruju.
Spisak stvari potrebnih za bebu pronaći ćete u svim bolje opremljenim radnjama, ali i na internetu. Menda dečija radnja ima i specijalne uslove za prvu kupovinu, kojom ćete ostvariti korisne popuste na tekstil i na bebi opremu.
Dozvolite da se u nabavku svih tih stvari uključe bližnji. Svaka pomoć je dobrodošla, a izdaci za doček bebe nisu mali. Čini se da je sva ta euforija oko pribavljanja stvarčica za bebu otklon od razmišljanja o samom porođaju, a nekad i nedovoljna priprema za isti.
Budite svesni da je vaša unutrašnja priprema za dolazak bebe mnogo značajnija od svega ostalog i zato je važno da u svim tim pripremama ne izgubite kontakt sa vašom bebom. Pokušajte svakodnevno da „razgovarate“ sa vašim čedom, kako mislima, tako i glasom. Obaveštavajte je kako se radujete njenom dolasku i kako jedva čekate da je vidite. Pokazujte joj i govorite šta ste sve za nju pripremili i kako se nadate da se i njoj sve to dopada.
Verujte da vas vaša beba razume, možda ne baš u potpunosti, ali svakako će razumeti vaša osećanja, vašu radost i vaše iščekivanje. I ona ukoliko ste u poslednjem trimestru zna da je očekuje velika promena i skuplja snagu za taj veliki događaj, za rađanje.
Iznenadiće vas znaci koji najavljuju bebino rođenje. Kod nekog će biti suptilni, kod nekog burni. Ne brinite, prepoznaćete ih po tome što ne liče na ništa što je bilo prisutno u prethodnih devet meseci.
Otprilike jedanaest dana pred rođenje beba će se maksimalno ispuniti plodovom vodom, kako bi joj prolazak kroz porođajne kanale bio što ugodniji. Mama će to osetiti kao da se ona ispunila sa još više vode u svom telu. Neke mame to opisuju kao osećaj da su nalik kitu koji je progutao pola mora.
To je znak da je porođaj blizu, a kako će isti izgledati i kako ćete zajedno sa bebom kroz isti proći zavisi od toga kakvi ste inače u životu i kakva vam je priroda prilikom susreta sa novim i nepoznatim situacijama u životu. Da li umete da se prepustite ili volite sve da imate pod kontrolom? Bezbolnije za sve situacije u životu je ukoliko umete da se prepustite. Imajte poverenja u život. Zahvaljujući tome i vi ste danas ovde na ovom mestu i nastavljate životnu liniju vaših mnogobrojnih predaka. Na nekom suptilnom nivou imate podršku i svih tih generacija iza vas i jednu veliku snagu koja je život sam.
Energija rađanja je velika i silna, prepustite joj se i uronite u istu puštajući vaše telo da čini sve što je potrebno. Ono će vas naučiti i dovesti do cilja, jer je mudrije od svih napisanih knjiga o porođaju. I na kraju dobro je znati da je porođaj početak, a ne kraj, da je porođaj jedan veliki udah za narednih dvadestak godina pred vama. Udahnite duboko i rasporedite energiju roditeljstva na jedan značajan i dug period u kome ćete mnogo toga novog naučiti, što će vas oplemeniti i obogatiti više od svakog materijalnog blaga. Zato je roditeljstvo blagoslov, a vaša svest o tome zahvalnost.
Danas će neko obeležiti praznik Svetog Trifuna koji najavljuje buđenje prirode i proleća, a neko će obeležiti dan Svetog Valentina, poznatog kao Dan zaljubljenih. I jedan i drugi praznik imaju veze sa ljubavlju na određen način, pa je možda sve to dobar povod da se zamislimo na temu ljubavi. Mnogo se o ljubavi priča, a slika sveta u kome živimo i nije baš najljubavnija.
U kakvoj je vezi ljubav i roditeljstvo ne treba mnogo pojašnjavati, a možda i treba. O ljubavi nismo učili direktno ni u jednoj školi, o ljubavi smo spoznavili kroz lično iskustvo, prvo kao dete, a danas kao roditelji. Šta je ljubav pokušali su najčešće da opišu pesnici, dok mame nemaju vremena da to opisuju. Mame ljubav žive.
Od prvog momenta kada osetite te čudne pokrete u svom stomaku, od momenta kada ugledate te okice i to savršeno biće u porodilištu, znate da se vaš život potpuno promenio i upotpunio. Osećate kao da ste oduvek znali da neki smisao vašeg postojanja postoji, a sada postoji i fizički dokaz smisla vašeg života.
I svaka žena rodivši se kao mama konačno razume zašto je njeno srce tako veliko i toliko ispunjeno nežnošću i bezuslovnom ljubavlju. U različitim odnosima, ponekad nažalost i u roditeljstvu čućemo rečenice „ako uradiš to i to, dobićeš to i to…“ To svakako bezuslovna ljubav nije. Bezuslovna ljubav nije kada mislimo i živimo u „ako, onda“. Bezuslovna ljubav je kada volimo bez „ako“ i bez „onda“. Koliko nas ima to iskustvo pre roditeljstva? Koliko nas je uspelo da izgradi odnos sa partnerom bez ličnih očekivanja utkanih u taj odnos?
Deca nas iznova vraćaju u to stanje svojim dolaskom na ovaj svet. I zato mamama nije teško da ustaju noću, da doje i brinu, da učine sve što je potrebno da njihovo dete bude dobro zbrinuto. Ta vrsta požrtvovanosti je upravo i ta vrsta ljubavi koja nam je data kako bismo istu proširili i na druge ljude. Biti u stanju takve ljubavi, znači voleti šire i više od onoga kako nas ova civilizacija podučava od malih nogu. Strah se uvukao u ljude, a gde je mnogo straha, ljubavi je manje. Nema mesta i za strah i za ljubav podejdnako. Mi pravimo izbor kome ćemo više ustupiti mesto.
Mamino srce začarano je tim neodoljivim osmesima i ona će zato uvek imati u srcu ljubavi dovoljno i za sav ostali svet. Mame o ljubavi pišu svojim kolačima, svojim bržiljivo spremljenim užinama, složenim fiokama i čistim podovima. Mame o ljubavi pevaju svojim nežnim glasom kada uspavljuju, svojim strpljivim objašnjenjima i toplim pogledima. Mame o ljubavi sanjaju dvadeset četiri sata na dan, svakog dana u godini, dok opremaju svoju decu svim alatima i veštinama da se vinu u sopstvene visine, kada za to dođe vreme. Mame ljubavlju grle promrzle obraze i duvaju u toplu supu. Mame su ljubav same po sebi i rađaju ljubav iz dana u dan. Sve ovo važi i za tate. Bez tata ni mama ne bi mogla da postane to što jeste. No, danas smo više pričali o mamama, jer ovo je Mamino ćoše i većma ga čitaju mame. Zahvalite sebi na iskustvu koje živite i nastavite da volite punim srcem. Ljubav je i osećanje i stanje. Hrana od koje deca najbolje rastu.
Oduvek su ljudi verovali da je ime čoveka važno, pa postoji i latinska poslovica Nomen est omen „Ime je znak“. Zato i danas kada mama i tata razmišljaju o imenu deteta ozbiljno tome pristupaju, pokušavajući da pronađu najprikladnije.
Neretko danas mame brinu da ime bude originalno, nesvakidašnje, a posebno se vodi računa o tome kakvi sve nadimci mogu da se izvedu iz imena, pa se pažljivo bira. Nekada davno u našem narodu imena su davana po biljkama i životinjama: Lav, Vuk, Višnja, Dunja…Dolaskom hrišćanstva sa slovenskim imenima izmešala su se jevrejska, a ljudi na ovim prostorima počinju da daju imena po apostolima: Petar, Mihailo, Gavrilo….Tako da hteli ne hteli imena ljudi imaju veze sa društvenim okruženjem i događajima te epohe.
Često su u našem narodu dodeljivali imena koja su bila vrsta zaštite i podrška zdravlju i životu, pa tako postoje imena kao što su Gvozden, Zdravka, Života…Ukoliko se dete rodilo pre vremena ili rano ujutro, dobijalo bi ime Ranka ili Ranko.
Na mnogo načina ime utiče na život pojedinca, pa nije čudno što oduvek ljudi veruju da ime određuje sudbinu. Po mnogim psihološkim istraživanjima rađenim na temu imena saznalo se da zvučno blaga imena su „milija“ ljudima, dok su oštrija imena nekada manje dopadljiva. Takođe se saznalo da posebna i neobična imena često iniciraju vlasnike istih da izaberu neobičnu karijeru u životu, koja je u skladu sa tim imenom i naglase svoju posebnost. Svakako se neki deo identiteta čoveka poistoveti sa imenom. Roditelji često imaju dobru intuiciju kada svom detetu daju ime i zato ime često odgovara osobi koja ga nosi.
I naravno od kako je sveta u svemu postoji moda, pa tako i moda određenih imena koja asociraju na poznate ljude u svetu. Takva su imena npr. Dajana, Novak i slično. U modi su i mnoga internacionalna i kratka imena, koja deci, sutra odraslim ljudima omogućavaju da budu prihvaćeni u bilo kom kraju sveta.
Statistika popularnosti određenih imena dostupna je zahvaljujući matičnim službama, pa je tako u 2021.godini najčešće ime za devojčicu bilo Mia, a za dečaka Relja.
U prethodnoj godini devojčice su još dobijale ime Ema, Mila, Ela, Lara, Lina, Sofija, Hana, Ana, Lea i Natalija, a dečaci Mateo, Noa, Emil, Leon, Teo, Matija, Filip, Nikola, Danijel i Luka.
U poslednjih trideset godina najpopularnija imena u Srbiji su Milica i Nikola.
U istom periodu devojčicama su često davana imena Anđela, Sara, Teodora i Anastasija, a dečacima Luka, Stefan i Lazar.
Kakvo god ime da odaberete svom detetu, ne možete mnogo pogrešiti. Vodite računa samo ukoliko ime dajete po nekom pretku, kakvu je sudbinu taj predak imao. Dešava se da ljudi u želji da sačuvaju spomen na nekog pradedu ili prabaku, zanemare i momenat njihove sudbine, a vi upravo tim običajem na neki način vezujete energiju svog deteta za energiju te osobe koja je nekada živela.
Budite slobodni u odabiru imena i osluškujte sebe iznutra. Dešava se, doduše retko, da vam ime za dete dođe u snu. Razmotrite takve znake i pratite svoj osećaj. Začećem vašeg deteta, dobili ste od svemira paket bezuslovne ljubavi, pa će i ime biti dato sa ljubavlju. O tome je upravo pisao naš Čika Jova Zmaj:
Čika Jova Zmaj
Kaži mi, kaži
Kaži mi, kaži, Kako da te zovem Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“ Ili ću „lane“ Ili „moje blago“ Hoću li „dušo“ Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam! Sve su to mila Imena i lepa Kojima Srbin Svome zlatu tepa Al“ ja bih proveo Čitav jedan vek, Tražeći lepše, Dičnije i slađe, Milije ime, Što još ne ču svet, Da njim nazovem Moj rumeni cvet.
Kada posmatramo porođaj kroz vreme, možemo da uočimo da je naziv „priprema za porođaj“ nastao sredinom prošlog veka. Sve dok se porođaj odvijao u kućama gde su žene živele, one se naravno nisu specijalno pripremale za porođaj.
Većina stanovništva je živela u prirodi, po selima i porođaj je kulturološki doživljavan kao nešto prirodno, za šta nije bila potrebna specijalna priprema. Žene su svedočile rađanju svojih komšinica i rođaka, kao i rađanju mnogih domaćih životinja, pa se naravno nisu previše brinule oko svog porođaja. Uglavnom su bile aktivne i neretko rađale decu za vreme nekih radova u polju ili u obližnjem šumarku.
Oduvek je sam čin porođaja bio dočekivan sa određenom strepnjom zbog bolova kroz koje je žena trebala da prođe, ali isto tako i zbog nesrećnih ishoda, gde je nedovoljno poznavanje higijene bio i glavni uzrok istih. Pre otprilike 150 godina porođaj se preselio u bolnice. Žene su rado tamo odlazile, jer su shvatile da je higijena važna da prežive one i deca, a i zato što je u bolnicama bila solidna hrana, a mnoge su žene tada kod kuće bile gladne.
I tako dolazimo do današnjeg dana gde je porođaj smešten u porodilište, ali ni higijena ni hrana više nisu motivi zbog kojih trudnice tamo odlaze. Imaju poverenja u medicinsko osoblje i nadaju se da će dobiti svaku pomoć za sebe i bebu u porodilištu. Ono što današnja žena prvorotka ne zna, to je kakve je sve procedure tamo očekuju i kako ustvari izgleda porođaj. Tako su unazad pedesetak godina pri porodilištima nastale i prve „pripreme za porođaj“, gde su babice u saradnji sa lekarima krenule da žene pripremaju za porođaj. Način na koji su babice tom poslu pristupile, bio je podudaran sa svim onim što žene u porodilištu očekuje. Uglavnom su se fokusirale da ženama objasne fiziologiju samog porođaja, prepoznavanje znakova za polazak u porodilište, kao i prepoznavanje vrsta kontrakcija i detektovanje njihove učestalosti.
Danas imamo sve manje organizovanih priprema za porođaj pri zdravstvenim ustanovama, a sve više privatnih „školica za roditelje“ u okviru kojih se trudnice pripremaju za porođaj kroz seriju predavanja. Pa idemo redom da ih sve pobrojimo:
Priprema za porođaj pri obližnjem Domu zdravlja ili u okviru porodilišta. Takve vrste priprema drže babice i trudnice uče svim fiziološkim znacima i događajima na porođaju. Tokom tih priprema uči se i disanje koje omogućava da se ublaže kontrakcije, ako se pravilno nauči kada sa istim započinje. Obično su ove vrste priprema besplatne i pokrivene vašim zdravstvenim osiguranjem.
Škola za roditelje najčešće je naziv privatnih školica u okviru kojih se odvija priprema za porođaj. Tokom mesec dana za grupu polaznica ili parova, organizovana su predavanja koja drže različiti predavači: ginekolozi, babice, pedijatri, anesteziolozi, nutricionisti…Na svakom predavanju postoji i neki predstavnik određene komercijalne firme koji predstavlja proizvode koji će budućim roditeljima biti od koristi u samom porođaju, tokom trudnoće ili nakon porođaja. Na ovaj način se ove privatne školice finansiraju, a za same polaznike škole predavanja su besplatna.
Psihofizička priprema za porođaj je priprema sa vežbama i objašnjenjem fiziologije trudnoće i porođaja obično od strane babice ili fizioterapeuta. Ovakva vrsta pripreme za porođaj više je usmerena na fizičku pripremljenost za sam porođaj, nadograđena sa vežbama tipova disanja u porođaju i osnovnim informacijama o tome šta se i kada radi, kada porođaj krene.
Joga za trudnice je različita po činjenici da se okupljaju trudnice kako bi vežbale „asane“ koje će ih fizički najbolje pripremiti za porođaj. Ovakvu vrstu pripreme za porođaj mogu da organizuju instruktorke joge za trudnice, koje su često po zanimanju babice. Danas je ovo jedan od popularnih načina pripreme za porođaj.
Hipno porođaj je različit način pripreme za porođaj utoliko što u njemu učestvuje i mama i tata, zajedno sa sertifikovanim terapeutom. Ova vrsta pripreme oslanja se više na psihu i terapeut priprema par kako će tokom porođaja primeniti određenu vrstu „hipnoze“, podpomognutu disanjem. Na našim prostorima nema mnogo sertifikovanih terapeuta za ovu vrstu pripreme, dok zdravstveni sistem pojedinih zapadnih zemalja finansira ovakvu vrstu pripreme u vidu vaučera koji se poklanja trudnicama za pohađanje iste.
Psihološka priprema za porođaj je vrsta pripreme u kojoj terapeut radi sa parovima i kroz iščitavanje odnosa između mame i tate, povezuje ih međusobno i povezuje ih sa bebom. Ovo je takođe nov način rada i nov način pripreme koji ima za cilj da se preveniraju traume koje porođaj može da napravi svim učesnicima porođaja.
Dula je žena obučena da bude emotivna podrška porodilji, kako pre, tako i tokom samog porođaja. Ovaj naziv za ženu koja prisustvuje porođaju, a nije babica, još uvek je kod nas nedovoljno poznat, iako su one u našoj zemlji organizovane u udruženje i trude se da promovišu svoje aktivnosti.
I na kraju za koju god vrstu pripreme za porođaj da se odlučite, nećete pogrešiti, jer će vam svaka informacija o tome šta vas očekuje biti dragocena. Čak i ako se ne odlučite ni za jednu vrstu pripreme za porođaj, imajte na umu da vas je priroda pripremila za porođaj kroz sve vaše menstrualne cikluse pre trudnoće, kao i kroz odnose sa vašim partnerom. Imajte poverenja da vas priroda nikada ne bi ostavila nepripremljenim za tako snažan i važan događaj koji je pred vama.
Kakvu god podelu posla da ste napravili sa suprugom, koliko god pomoći da imate od baka i deka, svakako da u ulozi mame, posla ne manjka. Potrebno je razumeti bebu i biti na oprezu na svaki njen mig, biti miran i staložen, jer svaka vaša nervoza momentalno se prenosi. Uporedo treba organizovati sve oko nabavke i pripreme hrane, održavanja higijene doma, razumeti bližnje i biti na raspolaganju i za stariju decu. Ukoliko radite i pored svega toga, jasno je da kao svaka mama imate prirodno razvijene mogućnosti da mnogo toga radite uporedo.
Većinom mame sve rade spontano, bez čvrstih planova i programa, jer imaju duboku intuiciju i u svakom trenutku mogu da promene prioritete u odnosu na svakodnevne događaje. Upravo ta naizgled neorganizovanost, daje mamama mogućnost neograničene kreativnosti. Koliko puta ste spremili ručak od preostalih namirnica u frižideru. Često nam ograničeni resursi, pospešuju domišljatost i zato su mamina posla bez kraja i bez početka.
Mama za svoje poslove ne prima materijalnu nadoknadu već su joj najveća plata mir i harmonija u kući. Naravno da je to sa malom decom retko, ali nije nemoguće. Kako god današnja mama zna da svakog dana prvo treba da se pobrine za sebe. Zato grabi svaki minut dok deca spavaju da se istušira, opere kosu i namaže neke kremice za lice i telo. Mama koja to ne postizava, vrti se u krugu ne samo obaveza, već i blagog nezadovoljstva, koje povremeno može da poraste.
Oberučke prihvatite svaku pomoć koja se nudi i gledajte da sebe namirite na prvom mestu. Nađite vreme i vaš kutak za jednu kratku „meditaciju“, odnosno tihovanje. Kada god se za to ukaže prilika, izađite sa vašim drugaricama na čašicu razgovora. To će vam dati mogućnosti da se svakodnevno presaberete i nastavite taj najlepši i najteži posao na svetu – biti mama.
Zima je i biće još hladnih i snežnih dana. Od malih nogu učite decu da nismo sami i da pored toga što brinemo jedni o drugima, potrebno je da se pobrinemo i za neka druga mala i važna bića u našem okruženju. Ukoliko su deca predškolskog uzrasta, pokažite im kako su u gradovima i selima pored nas ostale neke ptice i ptičice koje nisu pobegle u toplije krajeve i koje treba da prezime pored nas. Iako je u prirodi sve uređeno i ptice će svakako naći hranu u prirodi, čak i kada je sneg i hladno, nije suvišno da deci skrenemo pažnju na njih.
Nabrojite sa vašom dečicom koje to ptice vidimo pored nas i kada je sneg. Objasnite im zašto se ptice koje odlaze na jug zovu selice, a ptice koje ostaju ovde stanarice. U toplini vašeg doma osmislite zajedno sa decom kako ćete im napraviti kućice za hranu i postaviti da jedu na obližnjem drvetu u dvorištu ili parku.
Najjednostavnije je da zajedno sa decom osmislite kućice od starog hleba. Možete osušiti stari hleb na kriške i okačiti da ptice mogu da se posluže mrvicama.
Kombinacija voća i različitih semenki, takođe će obradovati ptičice u našem komšiluku. Pobodite suncokret u manju jabuku ili iskoristite kore od mandarina/ pomorandži, pa ih napunite semenkama hrane za ptice i zajedno sa decom montirajte na vašoj terasi ili ispred kuće.
Malo više truda traži pravljenje posuda za hranjenje ptica od na primer istrošenih plastičnih flaša. Skrenite pažnju deci kako se razne stvari mogu iskoristiti i kada im prvobitna namena prođe. Probušite kroz flašu makazama ili nožem dve manje rupe i provucitu staru varjaču. Dozvolite da čujete i predloge vaše dece, moguće je da će smisliti nešto potpuno novo i reciklirati možda i neku staru igračku u ovu svrhu.
I na kraju šišarke koje ste zajedno skupljali u jesen, sada mogu takođe poslužiti kao mali „tanjirići“ za hranu za ptice. Prethodno malo namažite šišarke medom, a zatim ih uronite u hranu za ptice i stavite napolje na obližnje drvo. Mnoge ove ptičje poslastice biće ne samo korisne, već i dekorativne.
Zima je duga, a vi imate mogućnosti da isprobate mnoge od ovih predloga, ali i da osmislite vaše. Ptice će biti zahvalne, a vi ćete na kreativan i koristan način animirati dečicu u dugim zimskim danima. Svaki dan nam daje mogućnost da uradimo nešto lepo i dobro za sebe i druge. Iskoristimo tu mogućnost.
Rođenje deteta u svakoj porodici donosi izuzetnu radost. Danas smo navikli da u posetu bebi idemo što pre, jer smo radoznali. Ukoliko idete u posetu bebi koja je nedavno rođena, bez obzira da li je u pitanju neko od bliske rodbine ili prijatelja, pokušajte da ispoštujete da ne idete u posetu prvih četrdest dana.
Bebin svet čine mama i tata. Četrdeset dana je neophodno da se beba prilagodi i postigne balans kroz rutinu svakog dana. Svaka prevelika buka, veliki broj ljudi biće previše za njen svet. Zato se potrudite da poseta bude u miru i tišini i da nema više ljudi u isto vreme kada ste vi zakazali posetu.
Obzirom na to da je zima i da vladaju respiratorne infekcije, dobrodošlo je da se obezbedite maskom i poštujete distancu, te da bebu ne uzimate u ruke. Najveća slatka „muka“ je šta bebi kupiti. Danas je tržište prepuno različitih artikala, ali svakako je važno da ukoliko birate dečiju garderobu ona bude u veličini od 3 meseca i više. Isto tako ukoliko birate igračku za bebe, budite pažljivi u odabiru. Neka to bude igračka koja je kvalitetna od zdravstveno ispravnih materijala, jer bebe kako rastu, tako manje više sve stavljaju u usta.
Beba se naravno neće obradovati igrački u tako malom uzrastu, ali će svakako pronaći da joj je na ovaj ili onaj način zanimljiva. Ona će držati igračku u rukicama ukoliko igračka nije suviše velika i „debela“, te ona može da je uhvati. Zato se preporučuju npr. zvečke u obliku đevreka. Proći će još neko vreme dok istu bude mogla da razgleda i prebacuje u drugu ruku.
Ako se odlučite za bebi kozmetiku, budite obazrivi da ista bude visokokvalitetna i da ne narušava ph vrednost bebine kože. Kako god, najbolje je da se posavetujete sa roditeljima, šta bi im u tom trenutku bilo potrebno, a da je u okviru vašeg planiranog budžeta.
Ima veliki broj radosnica u ponudi, koje mogu mami da budu pomoć i lepa uspomena u vođenju dnevnika bebinog odrastanja. Ograničite posetu na sat, najviše dva, kako biste što manje narušili bebinu rutinu koju je ona sa svojim roditeljima stekla.
Roditeljima je drago da ste došli i videli novog člana porodice, ali još im je važniji mir koji žele da održe u bebinim prvim danima. Bebe brzo rastu i pre nego što se okrenete, biće prvi rođendan. Imajte na umu da su prve posete domu gde je novorođenče pune nekog tihog slavlja i lepo je što se deo istog.
p.s. Nadamo se da je običaj ostavljanja parica ispod jastuka iščezao, pre svega što nije higijenski. Ako želite paricom da darujete dete, dajte je roditeljima u ruke.
Živimo u vremenima koje bismo mogli nazvati komfornim, bez obzira na promene i opasnosti koje su trenutno aktuelne. Komfornim u odnosu na vremena u kojima su živeli naši preci i na prvom mestu razmišljali o egzistenciji, gde je pored hrane bila potraga za obezbeđivanjem toplog ognjišta.
Živimo u vremenima kada žene i muškarci provode mnogo više vremena zajedno, nego što je to bio slučaj u daljoj i bližoj prošlosti. Muškarci nisu tamo negde na nekom „ratištu“ i žene nisu same u podizanju dece i vođenju domaćinstva. Do pre sto godina i godinama unazad muškarci i žene su mnogo manje vremena provodili zajedno.
Imamo vremena da uvidimo različitosti u našoj prirodi, imamo vremena da se bavimo sobom i dublje analiziramo svoje postupke, misli i osećanja. Imamo vremena da se bavimo i problemima u komunikaciji i razumevanju jedni drugih. Ukoliko se svime time pozabavimo pronaćićemo načine da se bolje razumemo. Odnos između mame i tate, njihovo međusobno razumevanje i poštovanje osnovna je „hrana“ za odrastanje dece.
Pokušaćemo da nabrojimo par prirodnih razlika koje nas krase.
Mame su često u razgovoru indirektne, dok su tate mnogo direktnije. U prevodu, mame često očekuju da tate znaju šta one misle, dok tate ne razumeju kako bi mogli da nam čitaju misli. Imate mnogo takvih životnih primera skoro svakog dana. Npr. zamolite supruga da kupi pavlaku sa zelenim poklopcem i on se vrati iz prodavnice bez pavlake, jer nije bilo nigde pavlake sa zelenim poklopcem. Naravno da su mobilni telefoni pomoć, pa će svaki vispreniji tata pozvati da pita šta da radi. Svaka vaša drugarica koju biste isto zamolili bi donela tu istu pavlaku kući, bez obzira na boju poklopca.
Mame i njihovi hormoni svakog meseca su pod uticajem mesečnog ciklusa. Tako svaka žena svakog meseca u rasponu od 28 do 30-tak dana ima različito ponašanje i različita osećanja. To je tatama često čudno i neshvatljivo. Kao da svakog dana opšte sa nekom drugom ženom. Možda nije naodmet pomenuti da su mame u prvom delu ciklusa ekstravertne, više se ispoljavaju, veće su pričalice. Nakon dana ovulacije u drugom delu mesečnog ciklusa mame će biti više povučene u sebe, dok će u danima pred sam ciklus za tate biti najpametnije da idu na „pecanje“. Šalimo se naravno, tih dana iz mama izlazi ono što se nakupilo u prethodnom mesecu. Brite, tuge, ali i radosti. Nije sve baš tako „crno“.
Tatini glavni hormon testasteron nema ni upola takve amplitude kao što to imaju estrogen i progesteron kod mama. Stoga je njihovo ponašanje mnogo predvidljivije i oni uvek na akciju imaju reakciju. Videćete da ćete tako lako naučiti da razumete mušku prirodu i prihvatiti da se od vaše razlikuje. Muškarci kada imaju cilj idu direktno ka njemu i ispunjavaju ga. Priroda žena je potpuno drugačija.
Ovaj svet je lepši i bogatiji za sve naše različitosti. Naš zadatak je da ih na vreme uočimo i da pokušamo da ih prihvatimo od srca, sa mnogo razumevanja i tolerancije.
Najgore što može da se desi mami i tati, to je da pomisle da sve znaju o onom drugom i da ga čitaju kao knjigu. Upravo otvoren pristup, sa prirodnom radoznalošću za drugog držaće uvek otvorena vrata svakom razgovoru, boljem razumevanju i produbljivanju bliskosti. Vremenom živeći zajedno uvidimo da je ćutanje jednako moćno kao i razgovor. Često čitamo iz pogleda onog drugog kako se on oseća i možemo da osetimo iz govora tela, da li je vreme ili nije za razgovor. Važno je da svakom razgovoru prethodi obostrana saglasnost za isti.
Ovo je samo kratak osvrt na neke razlike između mama i tata, odnosno žena i muškaraca. Ostale pronađite sami.
Kada postanemo roditelji, podrazumeva se da smo razgovarali o tome kako zamišljamo te svoje nove uloge. Ko će koga slušati i razumeti. Obično se spontano uskladimo oko obaveza koje imamo od prvog dana.
Mama je po prirodi stvari ta koja nastavlja da bude „glavna“ u odnosu na dete. Ona ga doji, ona ga oseća u svakom trenutku. To je prirodna posledica njihovog zajedničkog „druženja“ u prethodnih devet meseci. Zato ne treba očekivati ni tražiti da tata „zamenjuje“ mamu. Beba se svojim instiktom oslanja na mamu i traži i očekuje mamu.
U retkim momentima kada mama nije u mogućnosti da odgovori na potrebe bebe, naravno da će tata uskočiti i učiniti sve da beba bude namirena. To ne treba da bude pravilo. Beba se u prvih godinu do dve oslanja na mamu i želi da namiri sve svoje potrebe u simbiozi sa mamom. Ona mamu i sebe doživljava kao jedan organizam. Tek nakon tog najranijeg perioda kada se dete dovoljno namiri maminom pažnjom i nežnošću, ona će krenuti sama da istražuje svet oko sebe. To će biti znak da je stasalo za upoznavanje sveta oko sebe, da je sigurno na tom putu.
Tate tako u prvim mesecima i godinama mogu biti tu za mamu pre svega, da joj pomažu koliko god mogu oko svakodnevnih obaveza. No ono što je još značajnije, tate treba da su tu emotivno za mame, da ih umiruju i bodre kada su umorne, iscrpljene od svakodnevnih obaveza oko bebe. Ukoliko je mama dobro i beba će biti dobro. Mama umiruje bebu, a tata umiruje mamu i tako imamo jedan sklad gde je sve dobro.
Često tate misle da je važnije da uhvate bebu u ruke i da je njišu i uspavljuju. Međutim dobro je znati da isto tako mogu da „uhvate“ mamu, da je umire i primetiće da se i beba smirila. Ovo je sve naravno „figurativno“ i ne znači da treba da bude pravilo. Znači da pokušate da sami napravite ritam koji će vam doneti najbolje rezultate.
Bebe su mali ljudi koji donose u naš svet mnogo radosti i mnogo briga. I sigurno ste čuli poslovicu “ Mala deca – male brige, velika deca – velike brige“. Kako god vam zvučala ova poslovica ona je u potpunosti istinita. Naravno da nam briga koja je preterana neće biti od pomoći, ali normalna roditeljska briga je prirodan deo roditeljstva.
Budite svesni da u svakom odnosu između mame i tate postoje nesporazumi. Oni su prirodan podstrek za komunikacijom i razgovorom. Malo je toga što odrasli zreli ljudi ne mogu da razreše. U tom razgovoru važna je iskrena namera da čujemo drugog, kako bismo ga bolje razumeli. Do problema dolazi kada unapred mislimo da sve znamo o drugom. Treba biti iskren i razumeti da ne znamo sve ni o sebi, a kamoli o drugom.
Zato budite pažljivi jedan prema drugom i pomažite se u zajedničkom uzrastanju. Deca tokom njihovog odrastanja neće registrovati samo ono što im pričate. Oni će osećati uvek šta vi osećate i biće nepogrešiv odraz vašeg odnosa. Ukoliko između mame i tate postoje emocije ljutnje, ignorisanja i slično, ne retko se može desiti da dete toliko senzitivno oseti problem i razboli se. Danas kada znamo da i nauka, kvantna fizika dokazuje da je sve jedno polje, onda svaka promena u tom polju donosi promenu i to posebno na onima koji su najnežniji.
Zdravo i srećno dete raste pored zdravih i srećnih roditelja. Svaka druga briga o bebinom okruženju i njenim navikama nije toliko primarna, kao dobro raspoloženje onih koji o njoj brinu. Sa svešću o istom, svaka mama i svaki tata trudiće se da rastu pored svojih mališana. Deca su blagoslov sa jednim zadatkom, da nas poduče da budemo bolji danas, nego što smo bili juče.
Oni u naš život donose svu onu nevinost i čednost, koju smo usput negde izgubili i sada je prava prilika da se istog podsetimo i da se na njih ugledamo.
maminocose.rs 