Kakve sve pripreme za porođaj postoje

Kada posmatramo porođaj kroz vreme, možemo da uočimo da je naziv „priprema za porođaj“ nastao sredinom prošlog veka. Sve dok se porođaj odvijao u kućama gde su žene živele, one se naravno nisu specijalno pripremale za porođaj.

Većina stanovništva je živela u prirodi, po selima i porođaj je kulturološki doživljavan kao nešto prirodno, za šta nije bila potrebna specijalna priprema. Žene su svedočile rađanju svojih komšinica i rođaka, kao i rađanju mnogih domaćih životinja, pa se naravno nisu previše brinule oko svog porođaja. Uglavnom su bile aktivne i neretko rađale decu za vreme nekih radova u polju ili u obližnjem šumarku.

Oduvek je sam čin porođaja bio dočekivan sa određenom strepnjom zbog bolova kroz koje je žena trebala da prođe, ali isto tako i zbog nesrećnih ishoda, gde je nedovoljno poznavanje higijene bio i glavni uzrok istih. Pre otprilike 150 godina porođaj se preselio u bolnice. Žene su rado tamo odlazile, jer su shvatile da je higijena važna da prežive one i deca, a i zato što je u bolnicama bila solidna hrana, a mnoge su žene tada kod kuće bile gladne.

I tako dolazimo do današnjeg dana gde je porođaj smešten u porodilište, ali ni higijena ni hrana više nisu motivi zbog kojih trudnice tamo odlaze. Imaju poverenja u medicinsko osoblje i nadaju se da će dobiti svaku pomoć za sebe i bebu u porodilištu. Ono što današnja žena prvorotka ne zna, to je kakve je sve procedure tamo očekuju i kako ustvari izgleda porođaj. Tako su unazad pedesetak godina pri porodilištima nastale i prve „pripreme za porođaj“, gde su babice u saradnji sa lekarima krenule da žene pripremaju za porođaj. Način na koji su babice tom poslu pristupile, bio je podudaran sa svim onim što žene u porodilištu očekuje. Uglavnom su se fokusirale da ženama objasne fiziologiju samog porođaja, prepoznavanje znakova za polazak u porodilište, kao i prepoznavanje vrsta kontrakcija i detektovanje njihove učestalosti.

Danas imamo sve manje organizovanih priprema za porođaj pri zdravstvenim ustanovama, a sve više privatnih „školica za roditelje“ u okviru kojih se trudnice pripremaju za porođaj kroz seriju predavanja. Pa idemo redom da ih sve pobrojimo:

• Priprema za porođaj pri obližnjem Domu zdravlja ili u okviru porodilišta. Takve vrste priprema drže babice i trudnice uče svim fiziološkim znacima i događajima na porođaju. Tokom tih priprema uči se i disanje koje omogućava da se ublaže kontrakcije, ako se pravilno nauči kada sa istim započinje. Obično su ove vrste priprema besplatne i pokrivene vašim zdravstvenim osiguranjem.

• Škola za roditelje najčešće je naziv privatnih školica u okviru kojih se odvija priprema za porođaj. Tokom mesec dana za grupu polaznica ili parova, organizovana su predavanja koja drže različiti predavači: ginekolozi, babice, pedijatri, anesteziolozi, nutricionisti…Na svakom predavanju postoji i neki predstavnik određene komercijalne firme koji predstavlja proizvode koji će budućim roditeljima biti od koristi u samom porođaju, tokom trudnoće ili nakon porođaja. Na ovaj način se ove privatne školice finansiraju, a za same polaznike škole predavanja su besplatna.

• Psihofizička priprema za porođaj je priprema sa vežbama i objašnjenjem fiziologije trudnoće i porođaja obično od strane babice ili fizioterapeuta. Ovakva vrsta pripreme za porođaj više je usmerena na fizičku pripremljenost za sam porođaj, nadograđena sa vežbama tipova disanja u porođaju i osnovnim informacijama o tome šta se i kada radi, kada porođaj krene.

• Joga za trudnice je različita po činjenici da se okupljaju trudnice kako bi vežbale „asane“ koje će ih fizički najbolje pripremiti za porođaj. Ovakvu vrstu pripreme za porođaj mogu da organizuju instruktorke joge za trudnice, koje su često po zanimanju babice. Danas je ovo jedan od popularnih načina pripreme za porođaj.

• Hipno porođaj je različit način pripreme za porođaj utoliko što u njemu učestvuje i mama i tata, zajedno sa sertifikovanim terapeutom. Ova vrsta pripreme oslanja se više na psihu i terapeut priprema par kako će tokom porođaja primeniti određenu vrstu „hipnoze“, podpomognutu disanjem. Na našim prostorima nema mnogo sertifikovanih terapeuta za ovu vrstu pripreme, dok zdravstveni sistem pojedinih zapadnih zemalja finansira ovakvu vrstu pripreme u vidu vaučera koji se poklanja trudnicama za pohađanje iste.

• Psihološka priprema za porođaj je vrsta pripreme u kojoj terapeut radi sa parovima i kroz iščitavanje odnosa između mame i tate, povezuje ih međusobno i povezuje ih sa bebom. Ovo je takođe nov način rada i nov način pripreme koji ima za cilj da se preveniraju traume koje porođaj može da napravi svim učesnicima porođaja.

• Dula je žena obučena da bude emotivna podrška porodilji, kako pre, tako i tokom samog porođaja. Ovaj naziv za ženu koja prisustvuje porođaju, a nije babica, još uvek je kod nas nedovoljno poznat, iako su one u našoj zemlji organizovane u udruženje i trude se da promovišu svoje aktivnosti.

I na kraju za koju god vrstu pripreme za porođaj da se odlučite, nećete pogrešiti, jer će vam svaka informacija o tome šta vas očekuje biti dragocena. Čak i ako se ne odlučite ni za jednu vrstu pripreme za porođaj, imajte na umu da vas je priroda pripremila za porođaj kroz sve vaše menstrualne cikluse pre trudnoće, kao i kroz odnose sa vašim partnerom. Imajte poverenja da vas priroda nikada ne bi ostavila nepripremljenim za tako snažan i važan događaj koji je pred vama.

N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay