Kada postanemo roditelji, podrazumeva se da smo razgovarali o tome kako zamišljamo te svoje nove uloge. Ko će koga slušati i razumeti. Obično se spontano uskladimo oko obaveza koje imamo od prvog dana.
Mama je po prirodi stvari ta koja nastavlja da bude „glavna“ u odnosu na dete. Ona ga doji, ona ga oseća u svakom trenutku. To je prirodna posledica njihovog zajedničkog „druženja“ u prethodnih devet meseci. Zato ne treba očekivati ni tražiti da tata „zamenjuje“ mamu. Beba se svojim instiktom oslanja na mamu i traži i očekuje mamu.
U retkim momentima kada mama nije u mogućnosti da odgovori na potrebe bebe, naravno da će tata uskočiti i učiniti sve da beba bude namirena. To ne treba da bude pravilo. Beba se u prvih godinu do dve oslanja na mamu i želi da namiri sve svoje potrebe u simbiozi sa mamom. Ona mamu i sebe doživljava kao jedan organizam. Tek nakon tog najranijeg perioda kada se dete dovoljno namiri maminom pažnjom i nežnošću, ona će krenuti sama da istražuje svet oko sebe. To će biti znak da je stasalo za upoznavanje sveta oko sebe, da je sigurno na tom putu.
Tate tako u prvim mesecima i godinama mogu biti tu za mamu pre svega, da joj pomažu koliko god mogu oko svakodnevnih obaveza. No ono što je još značajnije, tate treba da su tu emotivno za mame, da ih umiruju i bodre kada su umorne, iscrpljene od svakodnevnih obaveza oko bebe. Ukoliko je mama dobro i beba će biti dobro. Mama umiruje bebu, a tata umiruje mamu i tako imamo jedan sklad gde je sve dobro.
Često tate misle da je važnije da uhvate bebu u ruke i da je njišu i uspavljuju. Međutim dobro je znati da isto tako mogu da „uhvate“ mamu, da je umire i primetiće da se i beba smirila. Ovo je sve naravno „figurativno“ i ne znači da treba da bude pravilo. Znači da pokušate da sami napravite ritam koji će vam doneti najbolje rezultate.
Bebe su mali ljudi koji donose u naš svet mnogo radosti i mnogo briga. I sigurno ste čuli poslovicu “ Mala deca – male brige, velika deca – velike brige“. Kako god vam zvučala ova poslovica ona je u potpunosti istinita. Naravno da nam briga koja je preterana neće biti od pomoći, ali normalna roditeljska briga je prirodan deo roditeljstva.
Budite svesni da u svakom odnosu između mame i tate postoje nesporazumi. Oni su prirodan podstrek za komunikacijom i razgovorom. Malo je toga što odrasli zreli ljudi ne mogu da razreše. U tom razgovoru važna je iskrena namera da čujemo drugog, kako bismo ga bolje razumeli. Do problema dolazi kada unapred mislimo da sve znamo o drugom. Treba biti iskren i razumeti da ne znamo sve ni o sebi, a kamoli o drugom.
Zato budite pažljivi jedan prema drugom i pomažite se u zajedničkom uzrastanju. Deca tokom njihovog odrastanja neće registrovati samo ono što im pričate. Oni će osećati uvek šta vi osećate i biće nepogrešiv odraz vašeg odnosa. Ukoliko između mame i tate postoje emocije ljutnje, ignorisanja i slično, ne retko se može desiti da dete toliko senzitivno oseti problem i razboli se. Danas kada znamo da i nauka, kvantna fizika dokazuje da je sve jedno polje, onda svaka promena u tom polju donosi promenu i to posebno na onima koji su najnežniji.
Zdravo i srećno dete raste pored zdravih i srećnih roditelja. Svaka druga briga o bebinom okruženju i njenim navikama nije toliko primarna, kao dobro raspoloženje onih koji o njoj brinu. Sa svešću o istom, svaka mama i svaki tata trudiće se da rastu pored svojih mališana. Deca su blagoslov sa jednim zadatkom, da nas poduče da budemo bolji danas, nego što smo bili juče.
Oni u naš život donose svu onu nevinost i čednost, koju smo usput negde izgubili i sada je prava prilika da se istog podsetimo i da se na njih ugledamo.
Autor N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay
maminocose.rs 