Maskenbali i karnevali oduvek su uveseljavali decu i odrasle. Ovih dana, a povodom Noći veštica, širom sveta pravile su se različite maske. Ukoliko vaše dete ide u vrtić i vi ste sigurno učestvovali u kreiranju i izradi maski. Pametno je ove godine preskočiti mnoga okupljanja i druženja, no to nije razlog da sa vašom decom ne napravite kućni mali maskenbal ovom ili nekom drugom prilikom.
Tema Noći veštica su likovi kojih se ljudi uobičajeno plaše, pa se tako prave maske veštica, raznih neobičnih i zastrašujućih bića. Koliko god ova tema bila u skladu sa našom tradicijom ili ne, treba razumeti da se danas dosta toga prepliće i menja pod uticajem informacija koje su putem interneta svima dostupne. Pa se tako i moda slavljenja pojedinih datuma raširila širom sveta.
Kada se igramo strahom, strah nekako postaje „manji“. Zato nije naodmet poigrati se i sa ovakvim maskama u nekom vašom kućnom ambijentu, zabave radi i igre radi. Deca mnogo vole priče. A deca vole i kada u pričama postoji nešto „strašno“. To „strašno“ postoji upravo da bi se vaše dete suočilo sa emocijom straha. Zato je dobro da za početak izaberete neku omiljenu priču vaših mališana. Nakon toga razgovarajte koji strašni lik bi voleli u toj priči da budu. Zatim pređite u sledeći korak, sigurno i najzanimljiviji – kreiranje i stvaranje maske. Zajedno dođite do rešenja od čega sve masku možete da napravite. Pokušajte da izbegnete kupovinu bilo čega.
U svakoj kući postoje stare stvari, garderoba koja se retko nosi ili su je deca prerasla. Postoje razni šeširi i kape, marame itd. Skupite na gomilu sve što imate, uključujući i različit plastičan nakit, razne perlice, konce i konopce, čarape i rukavice. Možda će vam biti potreban lepak za različite materijale, ali ostalo ostavite mašti na volju. Čak i sa običnim kuhinjskim krpama može da se izvede maska neke „veštice“ uz dodatak metle naravno.
Takva vrsta kreativnosti podstiče decu na neočekivana rešenja, do kojih se dolazi različitim isprobavanjem. Ako imate pocepanih elastičnih čarapa, dovoljno je iseći prostor za nosić i oči i eto nekog noćnog „duha“ koji može da vas pojuri.
Sve čarobne radionice „velikih kreativnih majstora“ ispuniće se smehom i zabavom za nezaborav. Posle toga nebitno je da li ćete nešto proslavljati ili ne. Važno je znati da od kako je veka i čoveka, on je voleo maske. Poigrajte se…
U rubrici Čarolija ala mama, uobičajili smo da vam predstavljamo umetnost na tanjiru. Ova prava mala umetnička dela imaju više funkcija u vašoj svakodnevici, a pobrojaćemo neke:
igrate se sa vašom decom spremajući zdravu užinu,
razvijate kod dece osećaj za lepo,
ovako pripremljena hrana je neodoljiva i slatko će je pojesti svako dete,
i naravnu uz svako umetničko delo ide priča o tome kakva je ptica sova, zašto kažu da je mudra i koje su sve njene osobine
a tu je i razgovor o grožđu, jabuci, mandarini, suvom grožđu, banani ( što su sve sastojci našeg tanjira)
sve gore pobobrajno je neosetna edukacija dece
I naravno poslužite se zajedno, danas svi treba da radimo na jačanju sopstvenog imuniteta. Voće i povrće je neophodno na trpezi svakog dana.
Kada vaša deca postanu punoletna i očekuju svoju decu, možda možete da se osvrnute na vaš zajednički život i sagledate šta ste naučili od svoje dece. To je moj slučaj. Ukoliko su vam deca mala, možete svakog dana pred spavanje da napravite mali pregled u mislima i osvestite šta ste u tom danu naučili od svoje dece. Često roditelji misle da je njihov zadatak da uče i vaspitavaju svoju decu i ne budu svesni da je proces učenja obostran.
Upravo zato je biti roditelj biti neko ko neprestano uči i nikada ne prestaje. Moja retrospektiva je sa osvrtom na one neke baš značajne momente koji su mi pomogli nadam se da budem bolja osoba.
To što sam decu rodila ne daje mi za pravo da ih svojatam. To znači da oni nisu tu da ispunjavaju moje želje, ambicije i hirove. Oni su tu zbog svojih iskustava, koje je potrebno da im dozvolim da imaju. Kada uđu u pubertet to je možda i najveći izazov, ali sve prođe. Imajte poverenja u svoje dete.
Nikada, ali nikada ne mojte drugim ljudima pričati o svojoj deci ono što oni ne bi voleli da pričate. Nemojte otkrivati njihove male i velike „tajne“. To može da ih povredi i ugrozi poverenje koje imaju u vas. Čovek ima nagon za komunikacijom i nekada je teško ćutati. Ali od svoje dece i danas učim i podsećam se da ćutim. Ne moraju sve vaše drugarice da znaju ono što se između vas događa. Dobro je čuvati „sveti prostor svoje porodice“, a priče „uokolo“ mogu da ga naruše.
Prestala sam previše da planiram i sve da organizujem u našim životima. Naučila sam da se opustim i manje brinem. Moja deca nikada nisu previše brinula, pa nekako ni meni to nisu dozvoljavali. Deca uvek donose taj duh pozitivnog „biće sve u redu“.
Ne moram sve da uradim savršeno. Dobro je i kada kuća nije tip top, dobro je i ako nije sve uspelo što sam spremala za ručak. Više znači da li sam ja dobro, deca ne vole da me vide „smrknutu“.
Shvatila sam da mi često čitaju misli i prestala sam toliko toga da im objašnjavam. I prestala sam da ih „smaram“ sa hiljadu saveta.
Više se smejem i češće sam dobro raspoložena zbog njihovih „fora i fazona“. Posebno kada smo zajedno, pričamo ili igramo društvene igre.
Razumela sam da kompjuterske igrice nisu bauk, već nov način na koji se danas deca igraju. Saslušala sam o čemu se radi u nekim igricama i posmatrala kako vešto igraju iste. Prestala sam da imam bojazan da će ih to odvest na neki „pogrešan“ put. I nije…
Zahvaljujući mnogim sportskim aktivnostima koje smo zajedno upražnjavali kao što su vožnja bicikla, klizanje, skijanje, plivanje i ronjenje ostala sam u dobroj fizičkoj kondiciji sve te godine njihovog odrastanja. Naravno i zbog trčkaranja za njima kada su bili mali.
Ples je uvek bio najvedrija aktivnost u našoj kući. Učila sam od njih nove korake i koreografije na mnoge aktuelne muzičke hitove. Ostala sam u toku sa muzičkim dešavanjima i dopada mi se i „današnja muzika“. Ne sva, ali mnoge pesme i spotove volim da čujem i vidim.
Zadržaću se na gore navedenih devet tačaka, jer je broj devet često prisutan u našim životima kao jedan ciklus. Naravno da sam od svoje dece naučila mnogo više nego što sam ovde pobrojala. Najznačajnije je da su me podstakli da sebe bolje razumem i iscelim mnoge rane koje sam ponela iz sopstvenog detinjstva. Shvatila sam da su ponekad moje reakcije bile neprimerene i to me je nateralo da se dublje pozabavim sobom. Paralelno sam radila na sebi i nadam se postajala sve bolja mama. Nisam to radila zbog dece. Radila sam to zbog sebe.
Često upadamo u zamku da tako mnogo toga radimo zbog dece, ali treba biti iskren prema sebi i sagledati kada je to tako, a kada ipak nije. U konačnici samo roditeljstvo podrazumeva požrtvovanost tj. činjenicu da ćete učiniti sve što je potrebno dok oni sami ne ovladaju pojedinim veštinama i postanu samostalni. Tako da svaki roditelj dobija iskustvo bezuslovne ljubavi. A to se ne uči, to se živi dok smo živi.
Mnogi od nas danas su u neskladu u odnosu na ono što rade i kako se osećaju. Tome doprinose neočekivani događaji koji uvek imaju veze sa našom egzistencijom, osećanjem nesigurnosti u ovom svetu koji smo dobrom merom upravo mi kreirali. Svesno ili nesvesno. Kad kažem nesvesno mislim na previđanje i ne reagovanje na stvari koje se oko nas dešavaju, a nisu u skladu sa mnogim našim moralnim načelima i vrednostima.
Tako je na neki način sazdan današnji svet. Svi idemo na neki posao, ne bismo li obezbedili egzistenciju za sebe i svoje najmilije i često nismo svesni da li posao koji obavljamo ima u krajnjoj instanci dobar ili loš učinak na društvo u kome živimo. Tek stvorili smo jedan potrošački svet u kome se sve posmatra kroz prizmu novca i voleli bismo da taj neki komfor i lagodnost življenja dostignemo i zadržimo. Neki u tome uspevaju, neki malo teže, a neki mnogo teško. To zavisi od mnogo faktora, ali i od veština i znanja kojima raspolažemo.
Priznali mi to ili ne, malo je tih kupovina koje mogu pružiti dugoročno zadovoljstvo i osećaj spokoja. Vrlo brzo pali se lampica za neku novu želju, za nečim što još nismo imali i iskusili. Kada sve to posložimo i napravimo retrospektivu svoje svakodnevnice šta je ono što nam je najvažnije? Čemu se stvarno radujemo i šta nas izistinski čini srećnim? Za većinu roditelja, to je mogućnost da gleda i učestvuje u odrastanju svoje dece. Ima li šta lepše od svakodnevnih zagrljaja koje razmenjujete, od trenutaka maženja sa svojom decom ili događaja u kome zajedno otkrivate neku novu boju na nebu ili na listu u obližnjem parku.
Deca ne traže mnogo. Posebno ne traže u materijalnom smislu, ako ih već tome sami niste naučili. Deca imaju potrebu za sigurnošću. Da ste uvek tu za njih i kada im je dobro i kada su tužni. Deca imaju potrebu da ih vidite i stvarno čujete. Ne kobojagi, ne tako što ćete klimati glavom, a u toj istoj glavi rešavati neki problem sa posla. Ako ste stvarno prisutni u svakom trenutku dok sa detetom razgovarate ili obavljate nešto zajedno, deca će to osećati i biće zahvalna. Deca koja mogu da se „napoje“ pažnjom svojih roditelja srećna su i zdrava deca koja odrastaju u odgovorne ljude sa mnogo samopouzdanja.
Zato imajte na umu da je roditeljstvo najlepša avantura u kojoj je važno da živite stih iz pesme…“ Dete je dete da ga volite i razumete“.
Pijaca je mesto na kome obično roditelji vikendom pazare voće, povrće, jaja i meso. Da li ste ikada poveli u kupovinu na pijacu vaše dete? Čak i ako je malo dete, voleće žamor i raznolike boje i oblike koje na pijaci može videti. Samo ukoliko ih naravno za istu pravilno pripremite. I vremenski ograničite kupovinu i uskladite sa kapicitetom detetove pažnje.
Mnogi odrasli ljudi, a kamoli deca misle da se hrana po prirodi stvari nalazi u supermarketu, odnosno našem frižideru. Postavite pitanje vašem detetu odakle nam hrana dolazi i kako se to ona nalazi nama na dohvat ruke?
Pre nego što krenete u zajedničku kupovinu, ukoliko je dete školskog uzrasta iskoristite mogućnost da kroz kupovinu uvežba i osnovne matematičke radnje. Dajte mu određenu manju količinu novca da samo odabere šta bi volelo da jede te nedelje ili tih dana i da samo tu hranu plati. Naučite ga da gleda u vagu i da zna da preračuna iznos u odnosu na odabranu količinu i cenu po kilogramu određene namirnice.
Znači matematika je samo jedan segment koje će vaše dete uvežbati prilikom kupovine. Sve ostalo je upoznavanje sa prirodom i društvom. Kada uputite dete u načine gajenja hrane, uputite ga i u način na koji ta hrana stigže do pijace.
Pitajte ga da li može da prepozna nekog na pijaci ko tu hranu samo preprodaje ili stvarno gaji na zemlji? Neka vaše dete bude mali detektiv i otkrije one prodavce koji stvarno rade na zemlji. Pomozite mu skretanjem pažnje na male detalje i kako „detektivi“ iste zapažaju. Naučite ih da raditi na zemlji i gajiti hranu nije sramota, već velika možda i najznačajnija stvar odnosnon zanimanje danas. Jer da nema takvih ljudi, šta bismo mi jeli?
Podučite ih da razlikuju kvalitet namirnica. Pokažite im da je nekada ukusnija mala od velike i sjajne jabuke, jer često ukusi ne odgovaraju izgledu. Poneka neizglednija hrana ima bolji ukus i verovatno je zdravija za naše telo. Neka lagano pored vas uče koje namirnice su zrele u proleće, koje u leto, a koje u jesen i zimu. Eto prilike da im ispričate da je danas čovek omogućio da jedemo svežu hranu i tokom zimskih meseci, zahvaljujući staklenicima i plastenicima.
Pijaca je bogata životom, žamorima, bojama i mirisima. Pijaca je mesto gde sva čula mogu da uživaju i da se razbukta dečija mašta. Neka uče nazive povrća i voća. Objasnite im razliku između organski gajene hrane i konvencionalnog gajenja, ukoliko to njihov uzrast dozvoljava.
Nakon takvih zajedničkih obilazaka i kupovina, nastavite u zajedničko pripremanje hrane. Voćna salata je sjajna užina, koju svako dete može brzo da savlada i samo napravi. Budite kreativni. A posle par dana, pustite da vam dete nacrta svoj doživljaj pijace i eto vas u likovnom segmentu razvoja vašeg deteta.
Običan život je najbolja škola kojom možete da obrazujete dete. Neka vaše dete svakog dana bude u dodiru izravno sa životom. I uživajte u svemu zajedno sa decom. Budite svesni da će brzo odrasti i otići svojim putem. Na ovakav način, uvek će biti spremni. Pitanje za roditelje je da li su oni za to spremni?
U rubrici čarolija a la mama već smo navikli da vam predstavljamo ovakve aranžmane na tanjiru, da biste inspirisali vaše mališane da zavole povrće i voće, ako ih već prirodno ne vole.
Čak i kada ih vole, slobodno im priređujte ovakva iznenađenja ili ih kreirajte zajedno uz odgovarajuće priče. Možda je zanimljivo predočiti deci da leptiri kratko žive u poređenju sa nama, kao što će kratko da živi i ova slika na tanjiru.
Svaka trudnoća je priča za sebe, kao i svaka žena. Drugo stanje je poziv ženi da stane i usmeri pažnju ka svojoj unutrašnjosti, jer tamo se događa tako mnogo stvari svetu nedokučive, a njoj najbliže.
Živimo u civilizaciji koja se od svih čula najviše oslanja na čulo vida, no žena bi trebala da uvežba svoje „unutrašnje oči“ i svu pažnju usmeri ka bebi koja je tamo i razvija se brže i više nego što će ikada posle to biti slučaj.
U tim mnogobrojnim promenama iz dana u dan, svaka trudnica ima drugačija osećanja i senzacije. Ona ne zna da će beba u danima razvoja pankreasa da je nesvesno okrene prema tati ne bi li mu iskazala ljubav, kao što ne zna da se pojačano znoji u 24.nedelji kada se bebi razvijaju znojne žlezde. Ako sve to uzmemo u obzir, kao i mamine hormone, shvatićemo zašto je naš narod to nazvao tako lepim imenom – drugo stanje.
U prvom trimestru priroda se pobrinula da trudnica bude detinjasta, jer teško je shvatiti da u njoj raste neko nepoznato biće i možda bi se uplašila da tada nije bezazlena poput deteta. U drugom trimestru budi se mama „pubertetlija“ koja želi sve kako ona hoće. Tada kreću obično i oni čudesni zahtevi za pojedinom hranom, ali to mogu biti i zahtevi za češćim odnosima sa partnerom, želja za izlascima, šetnjama i ko zna šta sve ne…Dok u poslednjem trimestru mame su „odrasle“ i smiruju se. Njihova pažnja je tada obično na uređenju „porodičnog“ gnezda i poslednjim pripremama za bebin dolazak.
Kako god, poznato je da ljudima sa strane to drugo stanje prođe za tili čas, dok mama koja je u drugom stanju ima drugačije podešeno vreme. Ponekad kao da vremena ni nema. Bilo bi lepo da svaka mama vodi dnevnik „Moje drugo stanje“. Na taj način imaće mogućnost da se podseti i jednog dana svom detetu ispriča kako je to bilo i kako se osećala kroz to čarobno putovanje do prvog susreta.
Ispoljavajte svoja osećanja i uživajte do tada. Čuvajte energiju za prve mesece i prvu godinu bebinog odrastanja. Čuvajte energiju dok vašu bebu ne ispratite u svet za jedno dvadesetak godina. Roditeljstvo će vas u potpunosti promeniti i dobićete iskustvo bezuslovne ljubavi, ima li šta lepše?
Istorijski spisi govore o tome da je dečiji rođendan počeo da se proslavlja u XIII veku u Nemačkoj, dok je u Rusiji ta tradicija uvedena tek u XVII veku. Deca su sedela za posebnim stolom ili čak u posebnoj prostoriji u krugu, kako bi se zaštitila od zlih duhova, a želje kojima se dete darivalo služile su toj zaštiti. Svećice na torti trebalo je ugasiti jednim duvanjem, kako bi se želje ostvarile. Poklona nije bilo, sem dobrih želja.
Danas je taj dan poseban u svakoj porodici i proslavlja se na mnogo različitih načina. Kako god da ste navikli da proslavljate ovaj dan, pokušajte da proslavu prilagodite uzrastu deteta. To u našoj tradiciji nije slučaj za prvi rođendan kada se poziva najviše gostiju i pravi na neki način i najveća proslava, što beba od godinu dana ne pamti, a buka i gužva često nije prilagođena njenim potrebama.
Stigli su nam i novi momenti sa zapada i iz Holivuda na temu proslave dečijih rođendana, pa se danas sve stilizuje u jednoj boji, sa zaštitnim likom ili detaljem, pravi se poseban meni koji vizuelno odgovara pozadini, balonima kojima se ukrašava pozadina koja se koristi i za fotografisanje, a prave se i mali simbolični pokloni za goste. To da gosti donose poklone se podrazumeva.
Naravno da dečiji rođendan možete proslaviti i na mnogo jednostavniji i skromniji način, a dete će pamtiti rođendane na koji su mu došli drugari sa kojima se igralo i zabavljalo. To je ono što je deci najčešće i najvažnije. Animatori na rođendanu mogu da pomognu jer osmišljavaju igre i usmeravaju decu, ali ako je dete malo starije, slobodno mu dajte da samo osmisli proslavu svog rođendana.
Počeli smo da se mešamo u sve segmente detetovog života, pa nekako pokušavamo da svaki dan, a posebno rođendan mi „uredimo“ za naše dete. Kada deca porastu, često će očekivati od vas da i dalje sve vi uređujete i organizujete. Ako želite da vaše dete bude samostalno i dok je dete i kada poraste, ostavite njemu da bude „organizator“ svog slavlja. Naravno ovo se ne odnosi na decu manjeg uzrasta, procenite sami u kom uzrastu vaše dete može i na koji način da učestvuje u pripremama za svoj rođendan. Deca će vas iznenaditi svojom kreativnošću i organizacijom. Dozvolite im da sami osmisle i naprave posluženje, izaberu muziku i naravno igre koje će igrati tokom proslave. Neka vaš posao bude organizacija oko nabavke ili pravljenje torte u domaćoj radinosti. Obično deca vole i najjednostavnije torte, koje ne zahtevaju mnogo muke i nauke.
Ono što vi možete tog dana pokloniti vašem detetu neka bude neka mala uspomena sa njegovog rođenja, priča o tome kako ste se osećali kada ste prvi put ugledali svoje čedo. Takve male crtice i priče obogatiće slavljenički dan, a nekada su te male stvari veće od najvećih poklona.
Vaši pokloni neka budu oni kojima će se vaše dete iskreno obradovati. Mudre mame i tate znaju da ispitaju svoje dete na vreme i saznaju šta je to za čim njihovo dete čezne. To može da bude npr. i članska karta za pohađanje neke školice glume ili plesa, ukoliko je to nešto o čemu vaše dete sanja. U ovoj potrošačkoj civilizaciji, zaboravili smo da stvari nisu jedino što decu uveseljava i čini srećnima. Naprotiv, često su to neke druge maštarije koje čine njihov svet nevinim i čarobnim.
Nemojmo u taj svet dodavati naše „đakonije“, često su neprimerene njihovom „svetu“.
Srećan rođendan svoj deci čije mame čitaju ovaj blog upravo na dan njihovog rođenja!
Pojam zdrave hrane stalno se pominje danas, a čini se da nikada manje zdrave hrane nije bilo na tržištu. Kao svakoj mami i vama je jedan od ciljeva da vaša porodica jede zdravu i kvalitetnu hranu. Kako je danas obezbediti, pitanje je na koje ću pokušati da dam neke odgovore i smernice, što ne garantuje da ću u tome uspeti.
Pre svega potrebno je definisati pojam zdrave hrane, jer ni taj pojam nije isti za svakog. Za nekog je pojam zdrave hrane, ona hrana koja ne sadrži bakterije, plesan i slične moguće uzročnike stomačnih i zdravstvenih tegoba. U tom smislu garanciju daju veći prodajni lanci gde je kontrola kvaliteta sa tog aspekta pojačana i gde su namirnice sa tog aspekta bezbedne.
Ako bismo na taj način definisali zdravu hranu, posao pronalska iste bio bi lak i jednostavan. Ne kupujte kod sumnjivih preprodavaca npr. rečne ribe, mesa i slično, već na sigurnim mestima u prodavnicama koje svojim higijenskim uslovima garantuju kvalitet i zdravlje namirnica, garantuju da je hrana u ponudi u roku trajanja i sve po pitanju zdravstvene ispravnosti.
Danas se većina ljudi upravo time i rukovodi, pa većinu nabavki hrane svodi na posetu velikim supermarketima gde ima i svežeg povrća, voća, mesa i mlečnih proizvoda, a isto tako i pekarskih proizvoda.
Znači sve ćete naći na jednom mestu. Olakšavajuća okolnost je i ta što od nedavno u svim tim supermarketima imamo i odeljak za organski gajenu hranu, za organska jaja i meso. Time ste još jednu stepenicu bliže zdravoj hrani, ali ista zahteva i više novčanih sredstava, jer je znatno skuplja.
Ukoliko se rukovodite samo tim aspektima zdrave hrane, vaši svi problemi su rešeni. Ali da li je baš tako?
Da li je povrće i voće nutritivno bogato, kao povrće na pijaci ili od nekog proizvođača istog. Kada je brano? Kako mu se čuva svežina? Da li se povrće i voće dodatno hemijski tretira da bi održalo svežinu više od par dana? Da li danas šargarepa ima jednako hranjivih i zdravih sastojaka kao šargarepa koju je jela moja baka pre šezdeset i više godina? Sve su to pitanja za razmišljanje na temu kakvu stvarno hranu danas konzumiramo?
A sve kreće od zemlje i pravi odgovor je u zemlji? Da li je danas zemlja na kojoj se sade različite kulture takva da biljkama obezbeđuje dovoljno minerala i vitamina? To pre svega zavisi od toga koliko je zemlja živa odnosno koliko u njoj ima potrebnih mikroorganizama koji biljci donose potrebne minerale i vitamine iz zemlje. Čitav krug proizvodnje hrane započinje na zemlji. I zavisi od kvaliteta zemlje. Danas se zemlja tretira sa mnogo različitih sredstava, kako bi se obezbedila velika produkcija hrane pa su staklenici i njive na kojima se hrana gaji velikih razmera. Zemlja se mehanički obrađuje savremenim mašinama, što utiče na smanjenje mikroorganizama u zemlji, a onda se istoj dodaju veštački minerali i hemikalije ne bi li biljka dobila što više i izgledala što bolje. U tom smislu su tehnolozi napravili različite hibridne sorte svih vrsta povrća i voća gde su mešali bolje osobine različitih sorti, pa tako imamo i lubenice bez semenki i imamo nektarine i razno drugo povrće i voće neverovatnog izgleda. Velike plodove, jarkih boja i bez mnogo mana, bez tačkica koje svedoče o napadu različitih štetočina i slično. Ta naizgled sve lepša hrana, sa druge strane ima sve manje stvarnog ukusa i mirisa. Pa se može desiti da na tanjiru imate paradajiz koji jedva ukusom i mirisom da podseća na paradajiz iz vašeg detinjstva, papriku koja divno izgleda, ali jedva da ima ukus paprike…
Naučnici – tehnolozi se stvarno trude da nam hranu učine na oko što primamljivijom, ali im kod ukusa i mirisa ponešto nedostaje. I opet se vraćam na nutritivan sastav namirnica. Mislim da današnji trend ceđenja sokova i blendiranja velike količine voća i povrća nije slučajan. Da bismo namirili mineralima i vitaminima svoje telo, danas je potrebna veća količina namirnica, nego pre pola veka, kada su naši preci iz jedne šargarepe dobijali dovoljno.
Ako sve gore navedeno uzmemo u obzir i pokušamo da nabavimo hranu koja je:
zdravstveno i bakteriološki ispravna,
nutritivno bogata mineralima i vitaminima,
sveža – skoro ubrana,
netretirana pesticidima i drugim štetnim hemijskim jedinjenjima
vidimo da naš zadatak nije ni malo lak i jednostavan, a možda je upravo i lak i jednostavan jer ukazuje na činjenicu da ćete stvarno kvalitetnu i zdravu hranu imati ukoliko se sami pozabavite proizvodnjom odnosno gajenjem hrane za svoje potrebe. Možda će to umesto vas učiniti vaši roditelji, odnosno bake i deke koje već žive na zemlji, odnosno nekom svom imanju.
Ukoliko imate ovu opciju kao mogućnost i spremni ste na veliki zaokret i promenu, svakako ćete doći do rešenja nabavke zdrave hrane.
Naravno da većina nas nema tu mogućnost, jer smo životnim navikama i stilom, kao i poslom vezani za gradove, onda ćemo do zdravije hrane doći na sledeći način:
koliko možete finansijski, priuštite sebi organski gajenu hranu,
oslonite se na bake, deke i rođake sa sela pa deo namirnica koje proizvode i imaju u višku, nabavite za svoju porodicu uz dogovor o adekvatnoj finansijskoj podršci tj. razmeni,
pronađite na obližnjoj pijaci prodavce koji sami proizvode hranu koja je na tezgi, nisu nakupci i kroz razgovor dokučite, ali i kroz kvalitet namirnica da li su pouzdan izvor zdrave i sveže hrane,
Mi smo još uvek zemlja u kojoj hrana ima lep i prepoznatljiv ukus i gde je moguće pronaći „domaći“ ajvar ( sad mu je sezona ) i razne druge „domaće“ proizvode. Negujmo tu tradiciju našeg i domaćeg, a ukoliko spadate u hrabre i spremne na velike promene, odvažite se i pronađite način da možda ipak iskusite gajenje sopstvene hrane. Tada ćete sa sigurnošću znati šta jedete i nećete morati da tražite hranu koja tamo negde raste…
Srećno u potrazi za zdravljem na trpezi!
p.s. za neki drugi tekst neka ostane tema kako zdravo pripremiti hranu za jelo, jer mnogi termički procesi utiču na „zdravlje na našoj trpezi“
Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše Foto Pixabay
Manifestacija Radost Evrope i dalje traje u Beogradu. Uprkos pandemiji i naravno uz poštovanje potrebnih mera po 52. put imamo u Beogradu veliko druženje dece kroz igru, radionice, likovni konkurs, a na Jutjube kanalu možemo videti nastupe dece iz različith zemalja Evrope.
Evo kako je izgledalo prvog dana na svečanom otvaranju. Oko petsto dece iz vrtića predškolske ustanove „Dečji dani“ okupilo se na Trgu republike i u karnevalskoj povorci prošetalo kroz Obilićev venac i Knez Mihailovu ulicu u kostimima inspirisanim elementima kulture evropskih zemalja. Kao predstavnici Srbije u povorci su se u našim narodnim nošnjama našla deca iz UC „Talija“. Povorku je predvodio Dečji brass orkestar Borisa Matijevića i mažoretkinje iz Pančeva, kao i artisti na štulama. Na Trgu Republike održao se muzičko-scenski program koji je vodila Leontina Vukomanović i Goran Joksić, u liku baroknog slikara Mazala. Publiku su zabavljali glumac Ivan Mihailović, Peđolino, Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd sa dirigentkinjom mr Nevenom Ivanović, brejkeri Flow Jamz Crew, umetnički centar „Talija“, Filipino, Duvački orkestar i „Diskilend bend“ Muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina.
Deca su različitim kostimima na karnevalu donela duh Evrope i dočarali Italiju, Francusku, Španiju,Švedsku, Holandiju, Grčku, Norvešku, Švajcarsku, Englesku i goste s azijskog kontinenta- Japan.
Najmlađu programsku celinu Manifestacije, koja je jedina takmičarskog karaktera, čini Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“. Već dvadeset i tri godine poziva decu i mlade stvaraoce (od 4 do 18 godina) iz celog sveta da se povežu vizuelnim jezikom kroz crtež, boju i likovnu kompoziciju. Izložba će i ove godine biti u virtuelnom izdanju, postavljena na društvene mreže 5. oktobra. Izložbu će pratiti katalog nagrađenih i pohvaljenih radova.
Ove godine je na konkurs stiglo oko 3200 radova: iz gradova širom Srbije, kao i iz država sa skoro svih kontinenata: iz Australije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Francuske, Kine, Češke Republike, Grčke, Mađarske, Indije, Poljske, Rumunije, Republike Severne Makedonije, Rusije, Slovenije, Slovačke, Šri Lanke, Tajvana, Tajlanda i iz Turske. Članovi žirija su prilikom odabira radova imali ujednačen stav. Želeli su da nagrade vizuelnu pisemnost autora, osoben rukopis i likovno umeće, da prikažu široku lepezu kulturne raznolikosti, različitost dečjih interesovanja, likovnih škola i pedagoških pristupa.
Likovni susret će ove godine biti obeležen 5. oktobra celodnevnom likovnom kolonijom „Ulovi trenutak kroki crtežom“. Učesnici će biti deca starijeg osnovnoškolskog uzrasta iz ateljea koji su godinama prisutni na konkursu i čiji su radovi korišćeni za izradu marki: (Obrazovno-kreativni centar Restart iz Velike Plane, Mali likovni atelje studija „BIS!“ i iz Likovnog ateljea Dečjeg kulturnog centra Beograd). Deo susreta će se odvijati i u Dečjem kulturnom centru gde će biti predstavljen novonastali mural. Ideja da se dečji rad sa Međunarodnog likovnog konkursa, urađen u nekoj od slikarskih ili crtačkih tehnika predstavi drugačijim likovnim jezikom (u drugom likovnom mediju), zaživela je 2019. godine izradom murala na spoljnom zidu beogradske osnovne škole „Starina Novak“. Tom prilikom je nagrađena grafika (rad sedmogodišnjeg dečaka iz Slovačke), izvedena kao mural, koji je uradio Miloš Đuran dugogodišnji saradnik likovne redakcije. Ove godine će rad Sofije Soferenić, devojčice iz Ateljea Dečjeg kulturnog centra Beograd biti urađen kao mural u enterijeru, na međuspratu. Rad je nastao 2017. godine, kada je Sofija imala 11 godina. Film o nastanku murala biće prikazan 5. oktobra. Animaciju radi rediteljka animiranog filma Marija Milanović Lazarevski.
Svake godine 30. septembra, „Pošta Srbije“ pušta u prodaju marke tradicionalnog izdanja na kojima se nalaze nagrađeni crteži sa Međunarodnog likovnog konkursa „Radost Evrope“ u čast velike gradske manifestacije. Ove godine na marki će se naći rad Dunje Sudžum, 11 godina iz Mađarskog kulturnog centra Nepker, iz Subotice. Tu radi likovni pedagog Boroš Đerđ koji decenijama vrlo uspešno sa decom i mladima neguje složenu likovnu tehniku, kakva je grafika. Svakako je njegov rad i rad njegovih učenika za pohvalu. Izbor radova za marku, vinjetu i koverat, ove godine je u znaku radosti života, nakon prošle turobne godine koja je protekla u izolaciji i napetosti. Slavi se radost koju dečjoj duši donosi priroda sa svojom raskošnom florom i faunom, radost kretanja, radost maštanja uz knjigu i slikarski štafelaj.
Večeras u 18:00 časova je otvaranje izložbe likovnog konkursa Radost Evrope, pa ukoliko ste u Beogradu, prošetajte sa decom do Dečijeg kulturnog centra Beograd i postanite i vi deo ove prelepe manifestacije.
Priredila Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše Fotografije PU „Dečiji dani“ iz Beograda
maminocose.rs 