Kada vaša deca postanu punoletna i očekuju svoju decu, možda možete da se osvrnute na vaš zajednički život i sagledate šta ste naučili od svoje dece. To je moj slučaj. Ukoliko su vam deca mala, možete svakog dana pred spavanje da napravite mali pregled u mislima i osvestite šta ste u tom danu naučili od svoje dece. Često roditelji misle da je njihov zadatak da uče i vaspitavaju svoju decu i ne budu svesni da je proces učenja obostran.
Upravo zato je biti roditelj biti neko ko neprestano uči i nikada ne prestaje. Moja retrospektiva je sa osvrtom na one neke baš značajne momente koji su mi pomogli nadam se da budem bolja osoba.
- To što sam decu rodila ne daje mi za pravo da ih svojatam. To znači da oni nisu tu da ispunjavaju moje želje, ambicije i hirove. Oni su tu zbog svojih iskustava, koje je potrebno da im dozvolim da imaju. Kada uđu u pubertet to je možda i najveći izazov, ali sve prođe. Imajte poverenja u svoje dete.
- Nikada, ali nikada ne mojte drugim ljudima pričati o svojoj deci ono što oni ne bi voleli da pričate. Nemojte otkrivati njihove male i velike „tajne“. To može da ih povredi i ugrozi poverenje koje imaju u vas. Čovek ima nagon za komunikacijom i nekada je teško ćutati. Ali od svoje dece i danas učim i podsećam se da ćutim. Ne moraju sve vaše drugarice da znaju ono što se između vas događa. Dobro je čuvati „sveti prostor svoje porodice“, a priče „uokolo“ mogu da ga naruše.
- Prestala sam previše da planiram i sve da organizujem u našim životima. Naučila sam da se opustim i manje brinem. Moja deca nikada nisu previše brinula, pa nekako ni meni to nisu dozvoljavali. Deca uvek donose taj duh pozitivnog „biće sve u redu“.
- Ne moram sve da uradim savršeno. Dobro je i kada kuća nije tip top, dobro je i ako nije sve uspelo što sam spremala za ručak. Više znači da li sam ja dobro, deca ne vole da me vide „smrknutu“.
- Shvatila sam da mi često čitaju misli i prestala sam toliko toga da im objašnjavam. I prestala sam da ih „smaram“ sa hiljadu saveta.
- Više se smejem i češće sam dobro raspoložena zbog njihovih „fora i fazona“. Posebno kada smo zajedno, pričamo ili igramo društvene igre.
- Razumela sam da kompjuterske igrice nisu bauk, već nov način na koji se danas deca igraju. Saslušala sam o čemu se radi u nekim igricama i posmatrala kako vešto igraju iste. Prestala sam da imam bojazan da će ih to odvest na neki „pogrešan“ put. I nije…
- Zahvaljujući mnogim sportskim aktivnostima koje smo zajedno upražnjavali kao što su vožnja bicikla, klizanje, skijanje, plivanje i ronjenje ostala sam u dobroj fizičkoj kondiciji sve te godine njihovog odrastanja. Naravno i zbog trčkaranja za njima kada su bili mali.
- Ples je uvek bio najvedrija aktivnost u našoj kući. Učila sam od njih nove korake i koreografije na mnoge aktuelne muzičke hitove. Ostala sam u toku sa muzičkim dešavanjima i dopada mi se i „današnja muzika“. Ne sva, ali mnoge pesme i spotove volim da čujem i vidim.
Zadržaću se na gore navedenih devet tačaka, jer je broj devet često prisutan u našim životima kao jedan ciklus. Naravno da sam od svoje dece naučila mnogo više nego što sam ovde pobrojala. Najznačajnije je da su me podstakli da sebe bolje razumem i iscelim mnoge rane koje sam ponela iz sopstvenog detinjstva. Shvatila sam da su ponekad moje reakcije bile neprimerene i to me je nateralo da se dublje pozabavim sobom. Paralelno sam radila na sebi i nadam se postajala sve bolja mama. Nisam to radila zbog dece. Radila sam to zbog sebe.
Često upadamo u zamku da tako mnogo toga radimo zbog dece, ali treba biti iskren prema sebi i sagledati kada je to tako, a kada ipak nije. U konačnici samo roditeljstvo podrazumeva požrtvovanost tj. činjenicu da ćete učiniti sve što je potrebno dok oni sami ne ovladaju pojedinim veštinama i postanu samostalni. Tako da svaki roditelj dobija iskustvo bezuslovne ljubavi. A to se ne uči, to se živi dok smo živi.
N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay
maminocose.rs 