Šta je zdrava hrana i kako je obezbediti?

Pojam zdrave hrane stalno se pominje danas, a čini se da nikada manje zdrave hrane nije bilo na tržištu. Kao svakoj mami i vama je jedan od ciljeva da vaša porodica jede zdravu i kvalitetnu hranu. Kako je danas obezbediti, pitanje je na koje ću pokušati da dam neke odgovore i smernice, što ne garantuje da ću u tome uspeti.

Pre svega potrebno je definisati pojam zdrave hrane, jer ni taj pojam nije isti za svakog. Za nekog je pojam zdrave hrane, ona hrana koja ne sadrži bakterije, plesan i slične moguće uzročnike stomačnih i zdravstvenih tegoba. U tom smislu garanciju daju veći prodajni lanci gde je kontrola kvaliteta sa tog aspekta pojačana i gde su namirnice sa tog aspekta bezbedne.

Ako bismo na taj način definisali zdravu hranu, posao pronalska iste bio bi lak i jednostavan. Ne kupujte kod sumnjivih preprodavaca npr. rečne ribe, mesa i slično, već na sigurnim mestima u prodavnicama koje svojim higijenskim uslovima garantuju kvalitet i zdravlje namirnica, garantuju da je hrana u ponudi u roku trajanja i sve po pitanju zdravstvene ispravnosti.

Danas se većina ljudi upravo time i rukovodi, pa većinu nabavki hrane svodi na posetu velikim supermarketima gde ima i svežeg povrća, voća, mesa i mlečnih proizvoda, a isto tako i pekarskih proizvoda.

Znači sve ćete naći na jednom mestu. Olakšavajuća okolnost je i ta što od nedavno u svim tim supermarketima imamo i odeljak za organski gajenu hranu, za organska jaja i meso. Time ste još jednu stepenicu bliže zdravoj hrani, ali ista zahteva i više novčanih sredstava, jer je znatno skuplja.

Ukoliko se rukovodite samo tim aspektima zdrave hrane, vaši svi problemi su rešeni. Ali da li je baš tako?

Da li je povrće i voće nutritivno bogato, kao povrće na pijaci ili od nekog proizvođača istog. Kada je brano? Kako mu se čuva svežina? Da li se povrće i voće dodatno hemijski tretira da bi održalo svežinu više od par dana? Da li danas šargarepa ima jednako hranjivih i zdravih sastojaka kao šargarepa koju je jela moja baka pre šezdeset i više godina? Sve su to pitanja za razmišljanje na temu kakvu stvarno hranu danas konzumiramo?

A sve kreće od zemlje i pravi odgovor je u zemlji? Da li je danas zemlja na kojoj se sade različite kulture takva da biljkama obezbeđuje dovoljno minerala i vitamina? To pre svega zavisi od toga koliko je zemlja živa odnosno koliko u njoj ima potrebnih mikroorganizama koji biljci donose potrebne minerale i vitamine iz zemlje. Čitav krug proizvodnje hrane započinje na zemlji. I zavisi od kvaliteta zemlje. Danas se zemlja tretira sa mnogo različitih sredstava, kako bi se obezbedila velika produkcija hrane pa su staklenici i njive na kojima se hrana gaji velikih razmera. Zemlja se mehanički obrađuje savremenim mašinama, što utiče na smanjenje mikroorganizama u zemlji, a onda se istoj dodaju veštački minerali i hemikalije ne bi li biljka dobila što više i izgledala što bolje. U tom smislu su tehnolozi napravili različite hibridne sorte svih vrsta povrća i voća gde su mešali bolje osobine različitih sorti, pa tako imamo i lubenice bez semenki i imamo nektarine i razno drugo povrće i voće neverovatnog izgleda. Velike plodove, jarkih boja i bez mnogo mana, bez tačkica koje svedoče o napadu različitih štetočina i slično. Ta naizgled sve lepša hrana, sa druge strane ima sve manje stvarnog ukusa i mirisa. Pa se može desiti da na tanjiru imate paradajiz koji jedva ukusom i mirisom da podseća na paradajiz iz vašeg detinjstva, papriku koja divno izgleda, ali jedva da ima ukus paprike…

Naučnici – tehnolozi se stvarno trude da nam hranu učine na oko što primamljivijom, ali im kod ukusa i mirisa ponešto nedostaje. I opet se vraćam na nutritivan sastav namirnica. Mislim da današnji trend ceđenja sokova i blendiranja velike količine voća i povrća nije slučajan. Da bismo namirili mineralima i vitaminima svoje telo, danas je potrebna veća količina namirnica, nego pre pola veka, kada su naši preci iz jedne šargarepe dobijali dovoljno.

Ako sve gore navedeno uzmemo u obzir i pokušamo da nabavimo hranu koja je:

  • zdravstveno i bakteriološki ispravna,
  • nutritivno bogata mineralima i vitaminima,
  • sveža – skoro ubrana,
  • netretirana pesticidima i drugim štetnim hemijskim jedinjenjima

vidimo da naš zadatak nije ni malo lak i jednostavan, a možda je upravo i lak i jednostavan jer ukazuje na činjenicu da ćete stvarno kvalitetnu i zdravu hranu imati ukoliko se sami pozabavite proizvodnjom odnosno gajenjem hrane za svoje potrebe. Možda će to umesto vas učiniti vaši roditelji, odnosno bake i deke koje već žive na zemlji, odnosno nekom svom imanju.

Ukoliko imate ovu opciju kao mogućnost i spremni ste na veliki zaokret i promenu, svakako ćete doći do rešenja nabavke zdrave hrane.

Naravno da većina nas nema tu mogućnost, jer smo životnim navikama i stilom, kao i poslom vezani za gradove, onda ćemo do zdravije hrane doći na sledeći način:

  • koliko možete finansijski, priuštite sebi organski gajenu hranu,
  • oslonite se na bake, deke i rođake sa sela pa deo namirnica koje proizvode i imaju u višku, nabavite za svoju porodicu uz dogovor o adekvatnoj finansijskoj podršci tj. razmeni,
  • pronađite na obližnjoj pijaci prodavce koji sami proizvode hranu koja je na tezgi, nisu nakupci i kroz razgovor dokučite, ali i kroz kvalitet namirnica da li su pouzdan izvor zdrave i sveže hrane,

Mi smo još uvek zemlja u kojoj hrana ima lep i prepoznatljiv ukus i gde je moguće pronaći „domaći“ ajvar ( sad mu je sezona ) i razne druge „domaće“ proizvode. Negujmo tu tradiciju našeg i domaćeg, a ukoliko spadate u hrabre i spremne na velike promene, odvažite se i pronađite način da možda ipak iskusite gajenje sopstvene hrane. Tada ćete sa sigurnošću znati šta jedete i nećete morati da tražite hranu koja tamo negde raste…

Srećno u potrazi za zdravljem na trpezi!

p.s. za neki drugi tekst neka ostane tema kako zdravo pripremiti hranu za jelo, jer mnogi termički procesi utiču na „zdravlje na našoj trpezi“

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: