Pred nama su najradosniji hrišćanski praznici. Tim povodom neko od vas je postio, a neko možda i nije. Važno je da u danima praznika ne preterujemo sa teškom hranom, ni mi, ali ni mališani.
Deci i odraslima možete prirediti sjajne tanjire sa zdravim grickalicama, koje će voleti.
Jagode – presečene na pola
Karfiol – u malim cvetićima
Crvena paprika – isečena na pola kao čašice, a u njima razređeni krem sir ili pavlaka za umakanje naseckanog povrća
Tvrdo kuvana jaja – presečena na pola i četvrt
Kocke sira kačkavalja
Čips – kukuruzni različitog oblika
Pasulj u zrnu kuvan i aranžiran
Zeka od bele čokolade – zbog dekoracije, a može i da se gricne
Oko nas je mnogo cvetova proleća. Narcisi, lale, čini se da ptice pevaju glasnije i sve nas poziva na suptilni rast u proleće.
Tempo prirode ima blag tok i cvetanje nas podseća i poziva našu istinsku prirodu da procveta. Protok.
Kada sam postala roditelj, moj svet se otvorio i učaurio istovremeno. Rast moje dece išao je ruku pod ruku sa „smrću“ starog života, starog načina postojanja, čak se i telo promenilo. Sve se promenilo, sa novim, neminovno je otišlo staro.
I sada smo svi u novom ritmu prirode i novog rasta. Osećamo se drugačije, različiti smo u odnosu na prošlu godinu. Potrebno je iskoračiti i zaboraviti šta je bilo, oprostiti ako ima šta da se oprosti. Prošlo je.
Tokom pandemije svi smo ostvarili dublju vezu sa našim jezgrom, uputivši si pitanja ko smo zaista i šta želimo. Naša srca i duše postale su bliže, dok su se naši svetovi smanjili zbog ograničenja i pravila, pa čak i straha.
Mesto zvano dom u nama šapnulo nam je da je uvek tu i postojano.
I dok se punite prolećnom energijom, znajte da hodate otpuštajući zimu, otpuštajući stvari koje čak niste bili vi.
Beba koja raste u našim rukama podseća nas na urođenu istinu: da bi rasla moramo da je puštamo. Bebu prirodno privlači širenje, izražavanje i ostavljanje onog što je bilo juče. Gugutanje ustupa mesto rečima, puzanje koje smo čekali zamenjuje se hodanjem. Stalni rast, otpuštanje i protok.
Pa razmislite kako vas priroda zove, bilo da se radi o živahnom novom cvetu ili o pticama na drveću, pozvani ste takvi kakvi ste. Upravo ste sada u pravu, jer ste saznali ko ste zaista u ovom zaključavanju i ograničavanju. Pronašli ste sebe.
Nastavite da puštate ono što vam više ne služi, što više ne odjekuje. Jer vi sada koračate putem svoje dece, koja nas neprestano podsećaju na istinu.
Rast, puštanje, biti u sadašnjem trenutku, autentičnost, ali uvek rast i promena.
Prolećna čistoća je ovde i sada, hodaj polako. Hodaj novom teritorijom, jer svaki trenutak koračaš sa svojom istinom. Nastavi da osluškuješ.
Ponekad brinemo da li će naša deca naučiti da kontrolišu svoje emocije. Emocije su one koje nas često izbace iz koloseka i dovedu nas u nevolju. I naravno da postoje situacije kada moramo da kažemo NE.
Deca ne mogu da istrče na ulicu, ne mogu da bacaju hranu jedna na druge ili da udare bebu.
Postavljanje ograničenja na ponašanje dece ne znači da treba da postavimo ograničenja na ono što oni osećaju kada ih ograničavamo. U stvari, kada ne dozvoljavamo detetu da se emotivno ispoljava, nehotice otežavamo detetu da nauči da upravlja svojim emocijama.
To je zato što ne možete sprečiti dete da se uznemirava, bez obzira da li mu to „dozvoljavate“ ili ne. Reći detetu da ne plače neće ga sprečiti da plače; samo će mu dati poruku da u njegovim osećanjima postoji nešto zastrašujuće ili sramotno, pa bi bilo bolje da ih pokuša sakriti. Na nesreću, kada ljudi potisnu emociju, te emocije više nisu pod svesnom kontrolom. Zato su mnogi ljudi kada odrastu, ali i deca neregulisana u ispoljavanju osećanja.
To je disregulacija koja plaši roditelje, kada se čini da je naše dete potpuno van kontrole. A da li ste znali da nastaje problem i kada se deca ne regulišu, jer im „dozvoljavamo“ emocije. Suprotno, tada osećaju da „ne mogu“ da ispolje osećanje i umesto toga oni „glume“.
Dakle, poricanje emocija ili neznanje kako da ih ispoljimo ne pomaže nam da ih kontrolišemo. Evo kako dete zapravo uči da reguliše svoje emocije. Primetite da sve počinje sa onim što radimo „MI“ – roditelji.
Mi smo modeli samoregulacije. To znači da se odupiremo kada smo ljuti da svoj „gnev“ izrazimo vikom. Umesto toga, pronalazimo način da se smirimo. Ako je naše dete premalo da bismo mogli da izađemo iz sobe, radimo na sebi onoliko kolilko je potrebno da bismo ostali mirni dok smo pored deteta. Tada usporavamo stvari i preuzimamo odgovornost za to kako izražavamo svoje emocije. Na kraju krajeva, deca uče od nas. Kad vičemo, oni nauče da viču. Kada govorimo s poštovanjem, deca nauče da govore s poštovanjem. Svaki put kada ste pred detetom vi ste model njegovog ponašanja.
Imajte na umu da ne predlažem da „kondenzujete“ ili potiskujete svoje emocije. To bi ih samo učinilo težim za kontrolu! Predlažem vam da se sa emocijama nosite odgovorno, tako što ćete uočiti osećaj i tolerisati ga – ali NE preduzimati mere. Svaki put kada to učinite, jačate svoje neuronske mreže kako biste upravljali svojim emocijama. Upravo to pokušavamo da naučimo našu decu. I naravno, moramo biti uzori.
Olakšavamo razgovor o emocijama. Istraživanja pokazuju da kod dece raste inteligencija kada pričamo o sopstvenim osećanjima, priznajemo njihovo postojanje i glasno pitamo kada vidimo druge ljude, na primer : „Taj dečačić u kolicima plače … pitam se šta nije u redu? Šta mislite šta mu je potrebno? “
Važno je decu naučiti rečima kojima mogu da izraze svoja osećanja. To potvrđuje njihovo iskustvo i pomaže im da razumeju druge. Izebagavajte samo etiketiranje osećanja kod svog deteta, ali i duge razgovore o osećanjima. Umesto toga, u tim teškim trenucima usredsredite se na jednostavno prihvatanje detetovih emocija i pružanje saosećanja, čak i ako treba da ograničite detetove postupke.
Suze su OK
Kad su svi mirni, uvek pomaže da sa detetom razgovarate o onome što se dogodilo – ne da kritikujete ili držite predavanje, već da se izvinite, saosećate i uspostavite vezu: „Svi smo bili toliko uznemireni da smo počeli da vičemo. Ali to nikako ne može da se reši sa nekim koga voliš. Žao mi je što sam izgubio živce. Spreman sam da sada saslušam zbog čega ste bili uznemireni. “
Dajte prioritet negovanju odnosa. Bebe umiruju njihovi roditelji. Ali i starija deca treba da se osećaju povezano sa nama jer često ne umeju da se regulišu emotivno. Kada primetimo da naše dete postaje neregulisano, najvažnija stvar koju možemo da uradimo (nakon smirivanja) je da pokušamo da se ponovo povežemo. Kada deca osete da smo na njihovoj strani, čak i kada treba da im kažemo NE, žele da sarađuju – tako da topao odnos u kome ima poverenja eliminiše „loše ponašanje“.
Prihvatamo osećanja svog deteta, čak i kada su neprijatna (kao što su to često osećanja). „Oh, dušo, znam da je to razočaravajuće … Žao mi je što stvari nisu uspele onako kako si želeo.“ Kada empatija postane naš odgovor naše dete nauči da se možda ne oseća dobro, ali da to nije opasno, pa ih prihvati i obradi čim se pojave, umesto da ih potiskuje, jer onda osećanja postaju snažnija i “ružnija”. Kada svojom podrškom pomognemo detetu da može da preživi loša osećanja i shvati da je sutra novi dan, ono počinje da razvija elastičnost.
Mi se učimo izražavanju emocija, ali učimo i sebe da odvikavamo od kažnjavanja. Ignorisanje, tajm auti, posledice i sramoćenje ne pružaju deci pomoć, koja im je potrebna u učenju o emocijama. U stvari, poruka koju deca dobijaju je da su emocije zbog kojih su se „loše ponašala“ loše. Dakle, deca pokušavaju da potisnu te emocije, a njihov emotivni ruksak se dodatno puni lošim osećanjima.
To je jedan od razloga što kažnjavanje zapravo dovodi do novog lošeg ponašanja – ta osećanja neprestano izbijaju iz emocionalnog ranca u potrazi za izlečenjem, a vaše dete “trepće” jer su osećanja tako zastrašujuća. Umesto kažnjavanja, pomozite detetu da ostane na pravom putu pomoću ljubavnih smernica koje će mu pomoći da obradi emocije.
Ograničavajte postupke svog deteta po potrebi, pomažući mu da se oseća dovoljno sigurno da oseti emocije.
Naravno da vaše dete još uvek nije sposobno da donosi samo sve odluke u životu, čak i kada dobro razmišlja. Kada se naljuti, nije iznenađujuće što čini i govori stvari zbog kojih će mu kasnije biti žao (zar ne?). Vaše ljutito dete nije loša osoba, već povređen, vrlo mlad čovek. Kada deca ne kontrolišu svoje emocije, to je zato što u tom trenutku ne mogu. Nije vreme da ga učimo da ne bude bezobrazan. Ako možete da ostanete saosećajni, vaše dete će se osećati dovoljno sigurno da ispliva na površinu, oseti i izrazi suze i strahove koji pokreću njegov bes i glumu. Ako mu možete pomoći da se oseća dovoljno sigurno da zapravo oseti te suze i strahove, oni će ispariti, a bes i “gluma” će takođe nestati.
Ponašajmo se kao odrasli. Kada nismo u mogućnosti da preuzmemo kontrolu nad svojim domom, postavljajući odgovarajuća ograničenja i stvarajući pozitivan ton, deca se ne osećaju sigurno. Oni se brinu da nismo u mogućnosti da udovoljimo njihovim emotivnim potrebama, pa počinju da rade naporno da bi preuzeli odgovornost. To je jedan od razloga zašto deca šefova postaju zahtevna.
Ono što je još gore za njihov razvoj, prestaju da nam dolaze sa svojim suzama i strahovima. Ne veruju nam da bi iskazali svoju ranjivost, pa razvijaju svoju odbranu. A to znači da se ne mogu opustiti i boriti sa stvarima koje ih plaše (inače poznate kao razvojni zadaci prilagođeni uzrastu), poput učenja da rešavaju sukobe sa vršnjacima i preuzimaju rizik od pokušaja počinjanja novih stvari. Rešenje je da ovaj „stav“ pomogne detetu da se oseća sigurno, obavezujući se da bude miran, emotivno velikodušan roditelj koji postavlja empatične granice i postaje model emotivne intiligencije.
Deca čiji roditelji na ovaj način uče da „kontrolišu“ svoje emocije zato što imaju zdrav emotivni život, a ne zato što im je rečeno da ne osećaju ili su kažnjena ili osramoćena zbog svojih osećanja nauče da:
Emocije nisu loše, one su samo deo bogatstva ljudskog bića. Kad sebi dopustite da osećate, emocije počinju da blede.
Obično nemamo izbora o tome šta osećamo, ali uvek imamo izbor o tome kako ćemo se ponašati.
Postoji li bolja motivacija za roditelja od sopstvenog rasta za ljubav svog deteta.
A ako i dalje radite na tome da se regulišete, biće vam drago da čujete da će vaša deca gotovo sigurno biti bolja u upravljanju svojim emocijama od vas. Zašto? Sada radite naporan posao da biste im pomogli da nauče kako.
I većina posla koji treba da uradite je, gle iznenađenja na sebi.
Priroda je savršeno uredila da se mame neizostavno zaljube u svoju decu. Mirisi koje emituje bebina glavica imaju zadatak da se majka bespovratno zaljubi u svoju bebu.
Beba prirodno želi da je stalno uz svoju mamu, da oseća njenu kožu i da nikada nije sama. Da je mama nosi uza se šta god da radi i gde god da ide. Ukoliko razumete ove prirodne instikte, koje nam je umnogome intelekt pomutio, onda nećete ostavljati vašu bebu u krevecu da vas čeka dok vi samo još ovo ili samo još ono uradite.
Dete bi u kontinuitetu želelo da je pored mame ili tate i da se napaja njihovom blizinom. Posle devet meseci ljuljaškanja u maminom stomaku, bebi je potreban kontinuitet i pre svega vaša blizina. Ukoliko se oslobodite i prepoznate instikt koji će vas voditi ka ovome, zaboravićete savete svih stručnjaka o tome šta i kada treba raditi. Jednostavno živite sa vašim „mladunčetom“ ne odvajajući se od njega.
Razvoj bebe nije završen i ona nije samostalna kao većina drugih sisara. Potrebno joj je da dovrši svoj razvoj. Sve njene potencijale neće razviti samo igračke za bebe, knjige i ostale stvari kojima se danas bebe okružuju. Njene potencijale najviše će razviti osećanje sigurnosti kojim se beba napaja u polju roditelja.
Zato je dobro da je beba u kontinuitetu povezana sa vašom kožom. To kulturološki odskače od onoga kako smo sa bebama postupali u poslednjih sto i više godina, ali takođe vidim da se u današnjem svetu malo ljudi oseća dobro u „svojoj koži“.
Da li bi nam sve to bilo potrebno da se osećamo dobro sami sa sobom? Da li želite da vaše dete bude od prvog dana zadovoljno što je tu u ovom svetu? Ako je vaš odgovor da, nosajte ga od prvog trenutka. Razne marame za tu priliku su vam na raspolaganju. Takve bebe moći će da „svare“ svet u koji su došle pa će verovatno preskočiti grčeve i ostale probleme odrastanja.
“ To što se radi o ljubavi u porođaju ima veze sa sposobnošću žene da proizvede dovoljnu količinu oksitocina, jer sposobnost da voli ima svoju hormonsku formulu. Postoji mnogo ukusa ljubavi i ljubavnih zamena, od kojih su neke zapravo kontraindikovane za „lak“ porođaj, jer su previše stresne. Imamo četiri glavne vrste „ljubavi“ između partnera.
Naravno ima ih mnogo više; ali sada, u kontekstu porođaja, posmatram ljubav između roditelja :
1. Bezuslovna ljubav
2. Kada vole sebe u odnosu sa drugom osobom – kada vole kako se osećaju u odnosu sa partnerom. Što znači da oni ustvari ne poznaju tu drugu osobu za koju misle da je vole, a nisu ni zainteresovani da je stvarno upoznaju. To je jednosmerna interakcija.
3. Ljubav prema ‘ideji’ nekoga – što znači da nije tako samocentrirana kao drugi tip, a opet je jednosmerna interakcija, jer voljeni nije stvarno viđen kao onaj kakav jeste, već se projektuje na ono što oni žele da budu.
4. Ljubav prema društvenoj obavezi. Vrlo popularan oblik ljubavi, kao specifičan oblik zone udobnosti, nekakva vrsta navike, kada društvena struktura zahteva ljubavnu vezu, ali ako joj se da izbor, ona sama po sebi ne bi bila održiva.
Prva, bezuslovna ljubav, je stalna, samoodrživa poplava oksitocina i dopamina, ostale tri su povezane sa oštricama hormona stresa, bukvalno, kao oblik hemijske zavisnosti, kada unutrašnja hemija zavisi od toga da li je partner pouzdano na raspolaganju, sa očekivanim ponašanjem, predvidljivim i u neposrednoj blizini. Kada odlaze ili se „loše ponašaju“, dolazi do ozbiljnog povlačenja. Ali čak i kada ne odlaze, to je i dalje prilično stresno, jer na nekom nivou, oboje shvataju da nije stvarno održivo biti uhvaćen u ovoj dinamici. Kada su ljudi pod obavezom da ispune tuđa očekivanja, uglavnom, na račun njihove sreće, ona će morati da se akumulira visoki nivo ljutnje, koja u svakom trenutku može eskalirati u eksploziju epskih razmera.
To je svojevrsna zavisnost, sa svim što podrazumeva – pitanjima kontrole, nedostatkom poverenja s jedne strane i depresijom s druge. U porođaju, sve što je manje od bezuslovne ljubavi stvoriće pauzu u procesu otvaranja. Ako postoji mnogo problema oko ljubavi, biće mnogo pauza. Dakle, razlika između stresnih tipova ljubavi i bezuslovne ljubavi je uglavnom u tome kako ona utiče i na ljude i na njihovu okolinu.
Bezuslovna ljubav je konstantan, snažan protok energije. Dobrobit osobe koja je sposobna za to, ne zavisi od toga gde je ta druga osoba, šta radi ili ne radi. Bez obzira na bilo kakve specifične okolnosti radi se o urođenoj sposobnosti da se taj osećaj iskusi. Najveći dar sposobnosti ljubavi je ona sama. Omogućava ljudima da jasno vide i prihvate druge upravo onakve kakve jesu, bez zahteva da neko bude drugačiji. Kada žena tako voli, ona je u stanju da se preda i otvori u rođenju sa mesta duboke senzualnosti, samopouzdanja i hrabrosti.“
Vreme unutar vas i vreme spolja – to nije isto vreme. Za vas vašoj trundnoći nikad kraja, dok nekome ko vas posmatra spolja vreme vaše trudnoće je „proletelo“.
Vaša trudnoća je vreme unutar vas i ono je 9 meseci = 40 nedelja = 266 dana.
Nakon svih tih noći i dana, ko u porođaju žuri? Da li žure mama i beba ili žuri osoblje, babica i lekar ?
Mama i beba žure onoliko koliko je to određeno njihovim karakterima, jednim delom. Možda je mama energična, ali dete nije i obrnuto. Ali na stranu njihovi karakteri. Put koji beba treba da prođe zavisi od podešenosti mame. Da li će mu na tom putu biti lakše ili teže, zavisi od toga da li je mama prepuštena kontrakcijama u porođaju, povezana sa bebom ili je nedovoljno prisutna, možda ima strah kojeg nije svesna, pa stoji u porođaju i grlić se ne otvara.
A možda je okružena ljudima koji joj prenose svoju energiju straha i bojazni, pa i to može da uspori porođaj. Nekome je potrebno više, nekome manje. Ispoštujte svo potrebno vreme i tražite ga za sebe i bebu. Ne brinite koliko god da traje potrebno je da traje upravo toliko, kako bi ste se sinhronizovali sa vašim detetom, sobom i okolinom, i podržali ga na njegovom putu dolaska na ovaj svet.
Bebac se ljuljuškao u vašoj materici punih 9 meseci i sada mu je, potrebno „njegovo“ vreme da doputuje do vas. Zamislite taj momenat bebinog izlaska kao vašu mogućnost da ga prvi put zagrlite upravo tim putevima kojima bebac na ovaj svet dolazi i onda to neće biti “guranje” već vaš prvi zagrljaj.
I mama i beba izvešće taj ples u svom ritmu, ukoliko nema veštačkog ubrzanja (čitaj indukcija). Kada biste vi bili na bebinom mestu (a svakako ste na tom mestu bili) između toga da budete katapultirani u svemir ili da nežno poletite bez da osetite promenu pritiska na različitim visinama, šta biste izabrali?
Porođaj je zajednički ples mame i bebe u kome se razdvajaju, da bi se ponovo spojili u ovoj dimenziji postojanja.
Drage žene, budite bliže sebi tako što ćete bolje razumeti da ste čudesne i kada niste trudne.
U 28 dana menstrualnog ciklusa vaše amplitude hormona koji vama „upravljaju“ su svakog dana drugačije, zbog čega žena nikada nije ista iz dana u dan. Vaša priroda je potpuno različita od muške prirode čije su amplitude glavnog hormona neuporedivo manje i uvek u relaciji akcija – reakcija. Nemojte nikada pokušavati da budete jednostavne i bliže muškarcima na način da ih imitirate. To nije vaša izvorna priroda.
Češće gledajte francuske i španske filmove sa partnerima, da se sviknu na normalnost histerisanja – koje ovi ženski likovi tako dobro nose. Neka histerija bude vaša prigrljena emocija srca – što ona i jeste.
A kada ste u drugom stanju tada na vaše ponašanje koje je prirodno čudnovato utiče razvoj bebe koji nikada nije bio tako intenzivan niti će ikada biti tako intenzivan. Ukoliko nosite budućeg „sportistu“ za očekivati je da će vas terati na pojačanu telesnu aktivnost i obrnuto ako nosite „filozofa“ sigurno će vas bebac terati da sedite i promišljate o smislu života. Prema tome u drugom stanju ste, nemojte biti „normalne“ na od društva očekivan način. Budite ono što tog dana osećate, ispoljite se bez straha od toga šta će neko reći.
I na kraju razgovarajte same sa sobom kao sa nekim koga stvarno volite i kažite sebi svakog dana “ Da nisi tako čudesna, ne bi sada mogla da budeš trudna i nosiš životu u sebi.
Prihvatite svoju nežnost, mekoću, brižnost za druge – to je ženska priča. I tražite zaštitu i sigurnost – to je muška priča.
Ako Vaše dete voli da peva, ima osećaj za ritam i želi da svira neki instrument, prijavite se na besplatne muzičku edukaciju u DKC Majdan na Senjaku׃ ♪ Muzičke radionice za bebe i decu od 1 do 3 godine ♪ Školu klavira za decu od 6 do 10 godina ♪ Školu gitare za decu od 6 do 10 godina ♪ Školu flaute za decu od 6 do 10 godina
MUZIKA NAM POMAŽE DA ♫ Razvijemo govor ♫ Razvijemo sluh ♫ Podstaknemo maštu ♫ Razvijemo osećaj za ritam ♫ Budemo druželjubivi ♫ Smanjimo agresivnost ♫ Steknemo samopouzdanje
♫ Muzička radionica za decu uzrasta od 1 do 3 godine, obuhvata ranu muzičku stimulaciju i opštu muzičku edukaciju. To se odnosi na׃ • Uvod u pevanje i samim time razvijanje sluha i govora; • Uvod u sviranje i razvijanje ritma. • Muzičko – didaktičke igre, kroz koje kod dece podstičemo razvoj motorike, pažnje i koncentracije; • Slušanje muzike, pretežno klasične, prilagođene uzrastu;
♫ Škola klavira za decu od 6 do 10 godina, obuhvata rad u manjim grupama do 4 dece; početna škola klavira sa postavkom i položajem šake i prstiju, sviranje kraćih kompozicija prilagođenih uzrastu, učenje nota i muzičko opismenjavanje.
♫ Škola gitare za decu od 6 do 10 godina Kroz kreativno koncipirane časove, upoznajemo se sa svim tehnikama sviranja gitare, u kojima pored klasičnih dela pisanih za ovaj instrument, učimo i o istoriji gitare i njenim modernim mogućnostima, sviranja danas. Učimo note i akorde, sviranje sa i bez trzalice. Preko klasičnih kompozicija do poznatih pop – rok i modernih pesama, vežbamo grupno muziciranje i razvijamo ljubav prema muzici.
♫ Škola flaute za decu od 6 do 10 godina, učenje flaute prema Suzuki metodu, koju je za flautu adaptirao Tošio Takahaši, koristeći Suzukijeve metode škole za violinu, gde je osnovni cilj postizanje kvalitetnog tona i izražajnog muziciranja.
O projektu ♪ Projekat počinje 15.04.2021.i traje do 15.07.2021. ♪ Namenjen je deci uzrasta od 1 do 10 godina ♪ Programe mogu pohađati deca koja imaju prebivalište na opštini Savski Venac ♪ Časovi se održavaju u DKC Majdan, ulica Kozjačka br. 3 – 5 ♪ Nakon završenog projekta i edukacije, deca će imati priliku da nastupe na završnom koncertu u julu mesecu ♪ Prijave se vrše putem email adrese bojana@carobnafrula.com ili putem telefona na broj 069/618-181
Vetar i Ruška petu godinu zaredom gnezde se u domu Zorana i Jasmine u selu Tabanović kod Šapca. Ove godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije omogućilno nam je da u živom prenosu gnezda pratimo njihovo razmnožavanje, od polaganja jaja do izletanja mladunaca. Možete sa vašom decom pratite šta rade na LINKU
Vetruška (Falco tinnunculus) je vrsta malog sokola koja naseljava vrlo različita otvorena i mozaična staništa od nizija do planinskih predela (stepe, livade, pašnjaci, poljoprivredni predeli). Redovno se gnezdi i u naseljima, uglavnom na kućama i zgradama. Rasprostranjena je u celoj Evropi, delovima Azije i Afrike. Ptice sa severa Evroazije u jesen se pomeraju u srednju i južnu Evropu, dok vetruške iz Srbije zimu provode u Sredozemlju.
Vetruška, kao i drugi sokolovi, ne gradi gnezda, a jaja polaže u stara gnezda ptica iz porodice vrana, na stenama i lesnim odsecima, dupljama u drveću, u nišama zgrada, kuća i drugim objektima, na stubovima za prenos električne energije i slično. Hrani se pretežno malim sisarima (voluharicama i miševima), gušterima, insektima i malim pticama. Poznata je po lebdenju tokom lova.
Ugrožena je gubitkom staništa usled intenziviranja poljoprivrede, prekomernom upotrebom pesticida, stradanjem na električnim vodovima i neposrednim ubijanjem. U gradovima joj ne pogoduje manjak zelenila što uzrokuje siromašne izvore hrane i moderna arhitektura koja joj ne ostavlja prostor za gnežđenje. Evropska populacija umereno opada. U Srbiji se gnezdi stabilna populacija od 4.300–5.500 parova
Beogradski planetarijum svake subote u periodu od 01.03. do 30.09. sa početkom u 19h održava projekcije u planetarijumu, uključuju projekciju izgleda zvezdanog neba, zanimljive događaje u vasioni i priču o vasioni. U okviru projekcije koja traje oko sat vremena, posetioci se upoznaju sa sazvežđima, kretanjem nebeske sfere, izgledom neba i različitim geografskim širinama, sa svemirom, od njegovog nastanka do našeg vremena, i objektima koji ga nastanjuju.
Za pojedinačne posete cena ulaznice je 250 dinara, dok je za decu do 7 godina starosti 100 dinara. Za sve posetioce je obavezna prethodna rezervacija mesta, preko elektronske adrese adrb@adrb.org ili putem telefona (011)30-32-133 (utorkom, sredom i četvrtkom 09-16h, a petkom i subotom 15-22h). Članovi Astronomskog društva “Ruđer Bošković” imaju besplatan ulaz. Članarina važi za tekuću godinu i iznosi 1.400 dinara. Učlanjenje u Društvo je ujedno i pretplata na naučno popularni časopis “Vasiona”, koje ovo društvo izdaje još od 1953. godine.
Beogradski planetarijum nezvanično je počeo sa radom 1969., a zvanično postaje dostupan 1970. godine. Smešten je u posebno prilagođenom orijentalnom amamu iz XIX veka, na prostoru Donjeg grada Beogradske tvrđave, ispod crkve Ružice i kapele Svete Petke.
maminocose.rs 