Oko nas je mnogo cvetova proleća. Narcisi, lale, čini se da ptice pevaju glasnije i sve nas poziva na suptilni rast u proleće.
Tempo prirode ima blag tok i cvetanje nas podseća i poziva našu istinsku prirodu da procveta. Protok.
Kada sam postala roditelj, moj svet se otvorio i učaurio istovremeno. Rast moje dece išao je ruku pod ruku sa „smrću“ starog života, starog načina postojanja, čak se i telo promenilo. Sve se promenilo, sa novim, neminovno je otišlo staro.
I sada smo svi u novom ritmu prirode i novog rasta. Osećamo se drugačije, različiti smo u odnosu na prošlu godinu. Potrebno je iskoračiti i zaboraviti šta je bilo, oprostiti ako ima šta da se oprosti. Prošlo je.
Tokom pandemije svi smo ostvarili dublju vezu sa našim jezgrom, uputivši si pitanja ko smo zaista i šta želimo. Naša srca i duše postale su bliže, dok su se naši svetovi smanjili zbog ograničenja i pravila, pa čak i straha.
Mesto zvano dom u nama šapnulo nam je da je uvek tu i postojano.
I dok se punite prolećnom energijom, znajte da hodate otpuštajući zimu, otpuštajući stvari koje čak niste bili vi.
Beba koja raste u našim rukama podseća nas na urođenu istinu: da bi rasla moramo da je puštamo. Bebu prirodno privlači širenje, izražavanje i ostavljanje onog što je bilo juče. Gugutanje ustupa mesto rečima, puzanje koje smo čekali zamenjuje se hodanjem. Stalni rast, otpuštanje i protok.
Pa razmislite kako vas priroda zove, bilo da se radi o živahnom novom cvetu ili o pticama na drveću, pozvani ste takvi kakvi ste. Upravo ste sada u pravu, jer ste saznali ko ste zaista u ovom zaključavanju i ograničavanju. Pronašli ste sebe.
Nastavite da puštate ono što vam više ne služi, što više ne odjekuje. Jer vi sada koračate putem svoje dece, koja nas neprestano podsećaju na istinu.
Rast, puštanje, biti u sadašnjem trenutku, autentičnost, ali uvek rast i promena.
Prolećna čistoća je ovde i sada, hodaj polako. Hodaj novom teritorijom, jer svaki trenutak koračaš sa svojom istinom. Nastavi da osluškuješ.
Priredila: Nataša Vukićević
Foto: Pixabay
maminocose.rs 