Vrste ljubavi između partnera

Oksitocin – hormonska formula ljubavi

“ To što se radi o ljubavi u porođaju ima veze sa sposobnošću žene da proizvede dovoljnu količinu oksitocina, jer sposobnost da voli ima svoju hormonsku formulu. Postoji mnogo ukusa ljubavi i ljubavnih zamena, od kojih su neke zapravo kontraindikovane za „lak“ porođaj, jer su previše stresne. Imamo četiri glavne vrste „ljubavi“ između partnera.

Naravno ima ih mnogo više; ali sada, u kontekstu porođaja, posmatram ljubav između roditelja :

1. Bezuslovna ljubav

2. Kada vole sebe u odnosu sa drugom osobom – kada vole kako se osećaju u odnosu sa partnerom. Što znači da oni ustvari ne poznaju tu drugu osobu za koju misle da je vole, a nisu ni zainteresovani da je stvarno upoznaju. To je jednosmerna interakcija.

3. Ljubav prema ‘ideji’ nekoga – što znači da nije tako samocentrirana kao drugi tip, a opet je jednosmerna interakcija, jer voljeni nije stvarno viđen kao onaj kakav jeste, već se projektuje na ono što oni žele da budu.

4. Ljubav prema društvenoj obavezi. Vrlo popularan oblik ljubavi, kao specifičan oblik zone udobnosti, nekakva vrsta navike, kada društvena struktura zahteva ljubavnu vezu, ali ako joj se da izbor, ona sama po sebi ne bi bila održiva.

Prva, bezuslovna ljubav, je stalna, samoodrživa poplava oksitocina i dopamina, ostale tri su povezane sa oštricama hormona stresa, bukvalno, kao oblik hemijske zavisnosti, kada unutrašnja hemija zavisi od toga da li je partner pouzdano na raspolaganju, sa očekivanim ponašanjem, predvidljivim i u neposrednoj blizini. Kada odlaze ili se „loše ponašaju“, dolazi do ozbiljnog povlačenja. Ali čak i kada ne odlaze, to je i dalje prilično stresno, jer na nekom nivou, oboje shvataju da nije stvarno održivo biti uhvaćen u ovoj dinamici. Kada su ljudi pod obavezom da ispune tuđa očekivanja, uglavnom, na račun njihove sreće, ona će morati da se akumulira visoki nivo ljutnje, koja u svakom trenutku može eskalirati u eksploziju epskih razmera.

To je svojevrsna zavisnost, sa svim što podrazumeva – pitanjima kontrole, nedostatkom poverenja s jedne strane i depresijom s druge. U porođaju, sve što je manje od bezuslovne ljubavi stvoriće pauzu u procesu otvaranja. Ako postoji mnogo problema oko ljubavi, biće mnogo pauza. Dakle, razlika između stresnih tipova ljubavi i bezuslovne ljubavi je uglavnom u tome kako ona utiče i na ljude i na njihovu okolinu.

Bezuslovna ljubav je konstantan, snažan protok energije. Dobrobit osobe koja je sposobna za to, ne zavisi od toga gde je ta druga osoba, šta radi ili ne radi. Bez obzira na bilo kakve specifične okolnosti radi se o urođenoj sposobnosti da se taj osećaj iskusi. Najveći dar sposobnosti ljubavi je ona sama. Omogućava ljudima da jasno vide i prihvate druge upravo onakve kakve jesu, bez zahteva da neko bude drugačiji. Kada žena tako voli, ona je u stanju da se preda i otvori u rođenju sa mesta duboke senzualnosti, samopouzdanja i hrabrosti.“

Izvor: Elena Tonetti-Vladimirova

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: