Ako ste sada trudni i s nestrpljenjem iščekujete rođenje vašeg prvenca sigurna sam da već maštate o idiličnim danima nakon njegovog rođenja. Beba spava veći deo dana, u međuvremenu sisa po desetak minuta, s povremenim presvlačenjima i onim čuvenim kupanjem pred spavanje. Verovatno ste, kako to već kod nas biva, angažovali blisku ili širu familiju da vam pripomogne oko bebe. Ako ste redovni čitalac mojih članaka, niste trošili novac na nepotrebne stvari.

Ne bih da vam razbijem iluziju niti da vas naplašim realnošću, ali najbolje je da sva očekivanja vezana za vaš život s bebom bacite kroz prozor. Sada. Odmah. Zaboravite sve što ste čuli i čitajte dalje.

Naravno da je rođenje bebe najdivniji trenutak. S dolaskom novog bića na svet isto tako se rađate i vi kao roditelji. Dobijate ulogu za koju vas realno niko nije pripremio. Koliko god da ste literature iščitali, teorija se ponekad pokaže beskorisnom u praksi. 

Najčešća prilika na koju nalećem kod roditelja s tek rođenom bebom je uznemirenost oko bebe koja nikako da se uklopi u šablon (sisa, spava, sisa, spava). I nekako se dojenje tu uvek nađe kao dežurni krivac. Jer beba mora da je izgladnela, ako ne pregladnela čim nije očekivano zaspala nakon 10-15 minuta sisanja i po mogućstvu ostala uspavana bar 2 sata!

Dragi roditelji, od samog početka postavljate pogrešno stvari. Beba se ne prilagođava vama i vašoj ideji kako njen dan treba da izgleda, nego se vi prilagođavate bebi. Ona rođenjem instiktivno zna i oseća šta i kada treba da radi. A realnost je ta, da bi bebe u prvih 40 dana biološki i intuitivno najradije proveli 24h uz mamu, i to veći deo sisajući, u idealnoj simbiozi. Ne zaboravite da je to njihov plan i da oni nisu čitali ni jednu knjigu tipa Šta da očekuje u prvoj godini.

To je ono najbitnije što želim da vam prenesem. Život s novorođenčetom je svakako intenzivan i težak a dojenje tu može samo da vam olakša. Koristite svu pomoć koju imate za pripremanje obroka, odlazak u prodavnicu, spremanje kuće, a vaša jedina briga treba da bude malo biće tek pristiglo na ovaj svet.

Da biste lakše i mirnije prebrodili ovaj intenzivan period od oko 40 dana, gledajte filmove, čitajte knjige, družite se (niko ne kaže da morate da ih provedete kod kuće) s bebom u marami. Uživajte u svakom trenutku, jer verujte doći će taj dan kada će vam vaše dete s radošću pripremiti kafu i doneti vam je dok ste vi udobno zavaljeni u fotelji!

Autor: Marija Taraba
Foto: Pixabay

Da li ste ikad pre nego što ste ostali trudni razmišljali o tome koliko će vam se stomak rastegnuti, koliko će se novih strija na njemu pojaviti i da li vas je to sprečilo da radite na kreiranju bebe? Verujem da je kod većine mama odgovor ne. Isto tako verujem da ni jedna buduća mama ne odustane od dojenja samo i isključivo u verovanju da će im dojenje promeniti, odnosno pogoršati, izgled grudi.

Tek u 20. veku grudi postaju seksualno primamljive, a do tada su tu ulogu nosili neki drugi delovi tela, vrat, članak, stomak, itd. Njihova isključiva funkcija bila je da othrane novorođenčad. Razlog zašto su aristokratkinje odustajale od dojenja nije bio očuvanje izgleda grudi, nego su što pre želele da rađaju nove naslednike, a znale su da ih održavanje laktacije u tome sprečava, suzbijanjem plodnosti.

Ipak, da budemo realni i iskreni ne postoji devojka danas koja u svojim tinejdžerskim godinama ne posmatra rast svojih grudi, izgled, i s ponosom gleda dok bujaju i formiraju se kao da time potvrđuju prelazak iz deteta u ženu.

Kroz  isto sam i sama prolazila pre 20-ak godina, ponosna na taj deo tela. Nije bila potrebna potvrda bilo kog muškarca o njihovoj lepoti, ja sam (uz povremeno divljenje sopstvene mame i sestre!) bila zadovoljna i srećna svaki put kada bih se pogledala naga u ogledalu. Meni samoj su bile baš potaman. Jedre, ni male , ni velike, s bradavicama koje su gledale na gore, i nije bilo potrebno smestiti ih u bilo kakav brushalter da ih dovede u privlačno stanje.

Posebno u tim kritičnim godinama odrastanja , gde sa mnogim delovima tela nisam bila zadovoljna (noge, kriv nos, pege na licu…) moje dve dojke su bile moja dika i ponos! Iako sam oduvek želela da budem mama, u godinama pre nego što sam prvi put ostala trudna grudi i dojenje mi nisu uopšte pripadali istoj rečenici. A skoro sam sigurna da se sve žene osećaju slično pre začeća.

Ne znam da li ste znali, ženske grudi započinju svoj rast i razvoj još dok smo bebe u maminom stomaku, nastavljaju u pubertetu, a završavaju svoje formiranje tek kad prvi put ostanemo trudni u pripremi za laktaciju. Dojke se sastoje od mlečnih žlezda, mlečnih kanala, masnog tkiva, bradavice, areole i kože. U sebi nemaju mišić ali ih grudni mišić (pectoralis) iza njih pridržava.

Dakle vraćamo se na pitanje da li dojenje pogoršava izgled grudi?

Jednostavan odgovor na ovo pitanje ne postoji.  Možda je najjednostavnije reći i da i ne.

Kada bi bili u mogućnosti da posmatramo paralelno istu mamu, istih godina, s istim brojem trudnoća, istom ishranom i da na jednoj strani bude jedna koja ima iskustvo dojenja i jedna koja nema onda bi sa sigurnošću mogli da utvrdimo da li i kako dojenje utiče na izgled grudi. Drugim rečima, mi ne znamo da li bi grudi mame dojilje izgledale drugačije da nije dojila.

Mnogo faktora utiče na promenu izgleda grudi. Neki od njih su gubitak/dobitak na težini nakon porođaja, broj trudnoća, veličina grudi, vlažnost i rastegljivost kože. U mojoj profesiji kao savetnica za laktaciju, videla sam stotine različitih grudi u raznim fazama dojenja. Neke izgledaju kao sa naslovnica  i ako npr. doje blizance, dok su neke opuštenije i ne baš na prvi pogled vizuelno lepe. Ali, sve mame ih sa ponosom nose i iskorišćavaju maksimalno ono što je priroda nama ženama dala, a to je da proizvodimo mleko!

Što se mene tiče, nakon dva porođaja i ukupnog dojiljskog staža od 4 godine, mogu iskreno da kažem da su grudi izgubile onaj svoj holivudski sjaj! Da li bih trampila njihov meni nekad veličanstven izgled u zamenu za nedojenje? Nikad. Zadovoljstvo i ponos koje nosim što su oboje dece isključivo dojeni, nadomešćuju njihov trenutan izgled. Oslanjam se na vežbe koje ih izdižu koliko je potrebno. A i s godinama su mi noge sve lepše, kriv nos mi daje karakter licu, a i pegice su sve više u modi.

Autor: Marija Taraba
Foto: Pixabay

Sigurna sam da mame i buduće mame delimo na one koje su u toku trudnoće već osetile pad zainteresovanosti za seks i one koje su ga aktivno imale svih 9 meseci nevezano za veličinu stomaka. Zašto je to tako?

Sigurna sam da postoji naučno objašnjenje vezano za nivo hormona, promene u telu, nezgrapnost i sl. Međutim, ja bih da vam ponudim i neko drugo objašnjenje koje je pomalo i iz ličnog iskustva, a delom iz razgovora i rada s drugim mamama.

Koliko vam je strast pre začeća bila jaka? Koliko ste puta vodili ljubav pre otkrića da ste trudni? Koliko ste dugo s partnerom? Da li se oboje podjednako radujete trudnoći?

Sva ova pitanja su tu da  vam pojasnim da partneri koji su seksualno bili aktivni i vrlo strastveni, a pritom je beba začeta u ljubavi i željena, ne prekinu seks preko noći samim saznanjem da je novo biće u najavi. Oni najčešće nastavljaju svoj odnos sa istim žarom.

Međutim, ako ste vi od onih žena koje s prvom crtom na testu za trudnoću prekidate seksualne odnose, preispitajte sebe da li je trudnoća uzrok ili samo izgovor za nemanje seksa s partnerom koji vam negde podsvesno ne prija. Ne kažem da sad pobegnete glavom bez obzira od istog, nego da upravo poradite na odnosu dok vas je samo dvoje, povratite ljubav i želju. Sva postojeća nezadovoljstva i udaljenost među vama će se samo još više uvećati nakon porođaja.

Naravno da ponekad postoje opravdani zdrastveni razlozi za izostanak odnosa i kada među partnerima postoji želja.

Još uvek se jasno sećam pregleda kod akušera pre ravno 10 godina. Neposredno me pita da li muž i ja imamo seksualne odnose. Na šta ja odgovorih „Vrlo retko, ne osećam se komotno“ odgovaram ja u nekom 5. mesecu trudnoće. Usledilo je njegovo pitanje  „A da li se on oseća komotno sa izostankom istog?“ Tako da, za opštu porodičnu sreću, poradite na obostranom zadovoljstvu dok god vam malo biće ne ušeta u život.

Nakon porođaja, uspostavljanja laktacije, manjka sna i opšteg prilagođavanja, dozvolite telu da se oporavi bar 40 dana. Mnoge mame, koje se radi lakših noćnih podoja odluče na spavanje s bebom, misle da su time ugrozile“bračnu postelju!“ Naprotiv, to će vas samo naterati da budete kreativni i iskoristite druge delove stana – prostora u kom živite.

Ne dozvolite da vas zbuni opuštanje mleka, lučenje oksitocina prilikom orgazma će tome doprineti. Možda vam neće biti najprijatnije da vam se grudi stimulišu, ali eto prilike za otkrivanje novih erogenih zona na vašem telu.

Ako vas u sred akcije prekine bebin plač, ne dajte da vas to demotiviše, čak i ako morate da prekinete na neko vreme, ne odustajte. Vremenom ćete sami već znati da ugrabite pravi trenutak kad je beba najduže uspavana.

Autor Marija Taraba
Foto Pixabay

Sećam se iako to davno beše, kada su moja deca bila mala, sedeli smo za trpezom na porodičnoj slavi prijatelja i neko je izgovorio čuvenu rečenicu „Mala deca – male brige, velika deca – velike brige“. Moj komentar je bio „ne želim u to da verujem“ i bio je iskren. Toliko sam oko svega brinula kada su moja deca u pitanju, da sam u potpunosti bila zapanjena tom poslovicom i pitala se „Zar može više da se brine?“

Život mi je pokazao da je moguće i da nema granica u brizi o najmilijima.

Šta je u stvari briga? Pronašla sam u rečniku tri značenja ove male reči koja se vezuje za svaku majku na planeti.

Prvo značenje reči briga je strepnja i bojazan, drugo značenje je misao usmerena na ostvarenje neke zamisli i pomaganje drugome, a treće značenje je trud, rad, revnosnost i marljivost u nekom poslu.

Kada na sva ta značenja dodate reč majka, jasno je koliko to odgovara njenoj ulozi. Kada postanete majka vi automatski krenete da brinete, dok je beba još u stomaku brinete da li joj je dobro, da li se pravilno razvija, da li oseća sve što i vi osećate, da li joj smeta hrana koju jedete, da li će svaki pregled potvrditi da je sve u redu…

Niz tih briga je nesaglediv. Majčina briga usmerena na zaštitu svog deteta i staranje o njegovim potrebama je neodvojiv deo majčinog bića. To nam je prirodom dato. Međutim, da li je nekada tih briga previše i kako se sa njima nosimo, to je isključivo do nas.

Svest o lepoti roditeljstva i zahvalnosti zbog toga što nam je dato da imamo decu, trebalo bi da ograniči brigu majke. Na ovo će svaka majka imati svoj komentar, ne sumnjam.

Proverite da li je nizanje briga u vašem životu, a vezano za decu i bližnje, najveći deo vašeg delovanja i ako prepoznate da jeste, pokušajte da nešto promenite, zarad sopstvenog zdravlja i zdravlja okoline. Nisu brige jedino što je moguće deliti sa ljudima, zašto ne bismo delili sa ljudima umesto priče o brigama, neke lepše priče.

Ako svi oko vas brinu, ne treba zbog toga i vi da budete u istom modelu ponašanja. Pokažite i sebi i drugima da život ima i druge boje kojima je majčinstvo moguće obojiti.

Naravno, to je lakše reći nego uraditi. Ko se još od nas promenio, zbog toga što je nešto spoznao ili shvatio da nešto što radi nije najbolje rešenje, ni za njega ni za okolinu.

Malo ko ili gotovo niko. Uvek nam je nekako lakše da menjamo druge i tako mnogo energije trošimo na pogrešnoj strani. Drugi se mogu promeniti samo primerom koji im vi lično dajete, tako da kako god okrenete, uvek dolazite do poznate mudrosti „Jedina osoba koju možete promeniti u ovom životu ste vi sami.“

Zato hajde da vidimo da li je moguće brinuti manje?

Sigurno je moguće brinuti manje, ali da biste to postigli prvi korak je da osvestite da li brinete previše. Ukoliko je moguće pratite misli koje vam svakodnevno prolaze kroz glavu, postanite pažljiviji posmatrač svojih misli, reči i dela. To je prva vežba za sagledavanje načina na koji naš mozak funkcioniše. Ako uočite da ste u danu najviše imali „brižnih“ misli, onda je to pokazatelj da tu nešto nije kako treba, jer čovekov život neće imati manje smisla, ukoliko manje brinemo. Naprotiv, gde nestaje uznemirenost i strepnja, pojavljuje se radost i kreativnost.

Druga vežba koju predlažem je da svakog dana pre nego što zaspite preispitate sve što se tog dana dogodilo i upitate sebe da li je trebalo toliko brinuti? Videćete da je mnogo puta to nepotrebno i lagano i spontano ćete smanjivati svoj „arsenal“ briga.

I na kraju uvedite zahvalnost za sve što imate i sve što je dobro u vašem životu. Videćete da pred zahvalnošću nestaju brige, kao oblaci pred suncem.

Kreirajte život po svom nahođenju i sa manje briga, jer se mnogo toga o čemu razmišljate unapred neće dogoditi što znači da ste brinuli bespotrebno. Upotrebite tu energiju za stvaranje boljih odnosa sa samom sobom i češće pogledajte unutra. Tu se nalaze odgovori na sve vaše probleme.

Autor: Nataša Vukićević
Foto: Pixabay