Sećam se iako to davno beše, kada su moja deca bila mala, sedeli smo za trpezom na porodičnoj slavi prijatelja i neko je izgovorio čuvenu rečenicu „Mala deca – male brige, velika deca – velike brige“. Moj komentar je bio „ne želim u to da verujem“ i bio je iskren. Toliko sam oko svega brinula kada su moja deca u pitanju, da sam u potpunosti bila zapanjena tom poslovicom i pitala se „Zar može više da se brine?“
Život mi je pokazao da je moguće i da nema granica u brizi o najmilijima.
Šta je u stvari briga? Pronašla sam u rečniku tri značenja ove male reči koja se vezuje za svaku majku na planeti.
Prvo značenje reči briga je strepnja i bojazan, drugo značenje je misao usmerena na ostvarenje neke zamisli i pomaganje drugome, a treće značenje je trud, rad, revnosnost i marljivost u nekom poslu.
Kada na sva ta značenja dodate reč majka, jasno je koliko to odgovara njenoj ulozi. Kada postanete majka vi automatski krenete da brinete, dok je beba još u stomaku brinete da li joj je dobro, da li se pravilno razvija, da li oseća sve što i vi osećate, da li joj smeta hrana koju jedete, da li će svaki pregled potvrditi da je sve u redu…
Niz tih briga je nesaglediv. Majčina briga usmerena na zaštitu svog deteta i staranje o njegovim potrebama je neodvojiv deo majčinog bića. To nam je prirodom dato. Međutim, da li je nekada tih briga previše i kako se sa njima nosimo, to je isključivo do nas.
Svest o lepoti roditeljstva i zahvalnosti zbog toga što nam je dato da imamo decu, trebalo bi da ograniči brigu majke. Na ovo će svaka majka imati svoj komentar, ne sumnjam.
Proverite da li je nizanje briga u vašem životu, a vezano za decu i bližnje, najveći deo vašeg delovanja i ako prepoznate da jeste, pokušajte da nešto promenite, zarad sopstvenog zdravlja i zdravlja okoline. Nisu brige jedino što je moguće deliti sa ljudima, zašto ne bismo delili sa ljudima umesto priče o brigama, neke lepše priče.
Ako svi oko vas brinu, ne treba zbog toga i vi da budete u istom modelu ponašanja. Pokažite i sebi i drugima da život ima i druge boje kojima je majčinstvo moguće obojiti.
Naravno, to je lakše reći nego uraditi. Ko se još od nas promenio, zbog toga što je nešto spoznao ili shvatio da nešto što radi nije najbolje rešenje, ni za njega ni za okolinu.
Malo ko ili gotovo niko. Uvek nam je nekako lakše da menjamo druge i tako mnogo energije trošimo na pogrešnoj strani. Drugi se mogu promeniti samo primerom koji im vi lično dajete, tako da kako god okrenete, uvek dolazite do poznate mudrosti „Jedina osoba koju možete promeniti u ovom životu ste vi sami.“
Zato hajde da vidimo da li je moguće brinuti manje?
Sigurno je moguće brinuti manje, ali da biste to postigli prvi korak je da osvestite da li brinete previše. Ukoliko je moguće pratite misli koje vam svakodnevno prolaze kroz glavu, postanite pažljiviji posmatrač svojih misli, reči i dela. To je prva vežba za sagledavanje načina na koji naš mozak funkcioniše. Ako uočite da ste u danu najviše imali „brižnih“ misli, onda je to pokazatelj da tu nešto nije kako treba, jer čovekov život neće imati manje smisla, ukoliko manje brinemo. Naprotiv, gde nestaje uznemirenost i strepnja, pojavljuje se radost i kreativnost.
Druga vežba koju predlažem je da svakog dana pre nego što zaspite preispitate sve što se tog dana dogodilo i upitate sebe da li je trebalo toliko brinuti? Videćete da je mnogo puta to nepotrebno i lagano i spontano ćete smanjivati svoj „arsenal“ briga.
I na kraju uvedite zahvalnost za sve što imate i sve što je dobro u vašem životu. Videćete da pred zahvalnošću nestaju brige, kao oblaci pred suncem.
Kreirajte život po svom nahođenju i sa manje briga, jer se mnogo toga o čemu razmišljate unapred neće dogoditi što znači da ste brinuli bespotrebno. Upotrebite tu energiju za stvaranje boljih odnosa sa samom sobom i češće pogledajte unutra. Tu se nalaze odgovori na sve vaše probleme.
Autor: Nataša Vukićević
Foto: Pixabay
maminocose.rs 