Drago nam je da možemo da vam predstavimo nov sajt menda.rs i neke novine na istom. Pronaći ćete naše predloge za prvu kupovinu, ali i ideje za poklone.
Imamo i radio stanicu za mame menda.fm, zatim tu je ovaj blog za vas i sve što vas zanima u vezi trudnoće, odrastanja mališana, različitih zajedničkih „čarolija“ i vesti kuda sa decom na različite kulturne, edukativne i zabavne događaje.
Kupovina je nadamo se sada mnogo ugodnija i lakša. Posebno smo izdvojili sajt maminoutlet.rs na kome po izuzetnim cenama možete pronaći neznatno oštećenu ili stariju robu.
Pišite nam o iskustvima na novom sajtu i svim idejama kojima bismo mogli još da unapredimo našu uslugu. Dobrodošli u Menda svet!
Ove male kućice lako je napraviti sa decom i ukrasiti baštu u dvorištu ili na terasi.
Potrebno je par malih glinenih saksija, koje ćete okrenuti naopačke i oslikati kao male kućice za vile koje sigurno često posećuju vaše cveće, zbog čega vam tako lepo napreduje.
Vodootporni flomasteri najbolji su alat za ove kućice
Vaše bašte i terase biće svakako lepe sa ovim kućicama, a vi ćete provesti kreativno popodne sa vašom decom.
Nakon završenog emitovanja prve i druge sezone dečijeg ekološkog televizijskog serijala UPRIRODISE, projekta koji je za cilj imao razvoj i povećanje ekološke svesti kod dece predškolskog i školskog uzrasta, uspešno je snimljen i treći serijal.
Prvu epizodu prve sezone serijala Uprirodise je gledalo preko 600 000 gledalaca, dok je najgledanija epizoda druge sezone imala preko 800 000 gledalaca na Prvom programu Radio-televizije Srbije (RTS 1) u okviru Obrazovno-naučnog programa, Školske redakcije sa kojima i nastavljamo uspešnu saradnju i u trećoj sezoni dečijeg serijal UPRIRODISE.
Pored emitovanja na televiziji ekipa serijala UPRIRODISE je učestvovala i u brojnim aktivnostima u prirodi poput dečijih prirodnjačkih kampova i radionica na otvorenom, porodičnih dana, dečijih izleta. Razlog tome je bio da se osnovna poruka serijala, poziv mlađim generacijama da izađu u prirodu, dodatno je zavole i steknu nova korisna znanja o prirodi, promoviše u pravom ambijentu uz što veće direktno učešće naših najmlađih gledalaca ali i njihovih roditelja.
Kratak opis serijala:
Glavna junaci serijala su devojčica Lena i dečak Isak koji nas u 3 sezoni, u društvu svojih prijatelja Brzometlice Čistić, Zdravka Drena, Šumenka, Zvukoslava E. Medvedovića, Sunčice i mnogih drugih biljnih i životinjskih stvorenja, vodi u prirodu sa misijom da nam otkrije nešto što nismo znali, ali i da nas podseti na nešto što smo zaboravili. Zašto je vranilova trava moćnija od bilo kog franšiznog super heroja, zašto je Krčedinska ada uzbudljivija od virtuelne stvarnosti bilo koje kompjuterske igrice, zašto je poznavanje pčelinjeg sveta korisnije od poznavanja sveta estrade? Ova pitanja nisu neobična već govore o neobičnoj prirodi izazova sa kojima se savremena deca danas suočavaju.
Serijal UPRIRODISE ima za cilj da privuče pažnju najmlađih gledalaca i usmeri je ka prirodi, da izazove dečiju radoznalost i podstakne želju za znanjem. Serijal na poseban način prikazuje da jedan, naoko običan, cvet ima svoju zanimljivu priču, da jedna ptica može da nas poduči, ali i zabavi koju nismo očekivali. U njemu otkrivamo da nam je na dohvat ruke čitav jedan svet koji je skrajnut u drugi plan savremenim tehnologijama i modernim načinom života koji najviše utiče upravo na najmlađe.
Glavni cilj TV serijala „Uprirodise“ je razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog angažovanja dece u zaštiti životne sredine, i to kroz vrlo efektnu i specifičnu vršnjačku edukaciju, pružanja osnovnih smernica deci i roditeljima koje doprinose zaštiti i unapređenju životne sredine.
Nove epizode treće sezone krenuće sa emitovanjem od septembra. Dok se to ne dogodi, možete vašim mališanima pustiti da gledaju epizode iz PRVOG SERIJALA
Deca vole da pomažu u spremanju hrane. Dajte im rende da vam pripreme šargarepu i tikvice, a ako su starija deca dajte im da umešaju sa brašnom sve sastojke pre prženja na vrelom ulju.
Često ljudi misle za svaki porođaj koji nije „carski rez“ da je prirodan. Ali definicija prirodnog porođaja je drugačija. Prirodan porođaj je samo onaj koji je protekao bez dodavanja lekova i bilo kakvih drugih medicinskih intervencija.
„Fiziolozi mogu razumeti pojavu koja je poznata babicama i nekim majkama – ili bar onim majkama koje su imale iskustvo prisustvovanja rađanju bez medikamenata. Tokom rađanja postoji period kada se majka ponaša kao da je „sa druge planete“, odvajajući se od okruženja i odlazeći na neku vrstu unutrašnjeg putovanja. Ta promena u nivou svesti može se protumačiti kao smanjivanje aktivnosti neokorteksa. Babice koje razumeju taj važan aspekt fiziologije kontrakcija i porođaja neće pogrešiti tj. pokušati porodilju „privesti razumu“. One znaju da bilo kakva stimulacija neokorteksa, a posebno bilo kakva stimulacija intelekta može ometati napredovanje u kontrakcijama. Zamislite ženu u teškim trudovima i već na „drugoj planeti“. Ona se usuđuje da vrišti, usuđuje se da radi stvari koje inače nikada ne bi uradila, zaboravila je sve što su je učili ili što je čitala u knjigama, i onda se nađe u neočekivanoj situaciji da mora da odgovara nekom ko je ušao u sobu i pita je za njen matični broj! Jarko svetlo je drugi činilac koji će stimulisati ljudski neokorteks. Ironično je da sisari, čiji neokorteks nije toliko razvijen, imaju strategiju rađanja u povučenosti. To znači da žena u kontrakcijama, pre svega ima potrebu da se oseća sigurnom. Taj osećaj sigurnosti je preduslov za promenu nivoa svesti kojim se odlikuje rađanje…“ iz knjige Ljubav očima nauke – Mišel Oden
Danas je od svake hrane i svake užine moguće napraviti priču, pa tako nas evo i u priči o bubamarama koje će svako dete pojesti u slast. Prethodno ga zamolite da vam pomogne u izradi istih.
Za izradu ovih zdravih „bubamara“ potrebno je: malo jagoda po vašoj želji, kada ih polovite toliko borovnica i naravno čokolada koju ćete otopiti i njome išarati tufne i krila, ali i vezati borovnicu za jagodu.
Doručak je najvažniji obrok u danu, kako za dete, tako i za ostale članove porodice. Evo jednog simpatičnog omleta od jaja, u koji možete naseckati malo mladog spanaća, biće šareniji i zdraviji.
A kreacija na tanjiru nakon toga je ostavljena vašoj mašti na volju, naglasite deci de je papričica koja glumi vrat i glavu zmaja ljuta, te je i zmaj na tanjiru ljut. Ostali sastojci „slike“ su jestivi bez opasnosti – šargarepica (sunce), paprika (zmajeva leđa), krastavac (noge zmaja).
Ukoliko samo malo probaju ljutu papričicu, uveriće se da bajke o zmajevima koji „bljuju vatru“ nisu baš potpuno izmišljene.
Knjiga „Beba – vođa dohrane“, izdavačke kuće Harfa, govori o prirodnom i logičnom procesu uvođenja čvrste hrane. Dete se hrani samostalno i pritom instinktivno odabire hranu koja mu odgovara i određuje njenu količinu.
Budući da se dete u proseku hrani pet puta dnevno, dobar deo dana provede spontano razvijajući finu motoriku tako stimulišući razvoj neuronskih veza (sinapsi) odgovornih za intelektualne kapacitete deteta. Zatim razvija koordinaciju oko – ruka, a zahvaljujući ranim pokretima kroz žvakanje jača mišiće za govor (jezika, obraza i usana) i tako izgrađuje dobar osnov za zdrav jezičko-govorni razvoj. Ovim načinom ishrane dete stimuliše sva čula, a znamo da su čulni nadražaji osnov intelektualnog razvoja.
Pored IQ-a dete od najranijeg uzrasta jača i emocionalnu inteligenciju jer izravno učestvuje u porodičnim obrocima i razvija osećaj pripadnosti, što razvija njegov socio-emocionalni razvoj.
U novije vreme nauka se sve intenzivnije bavi ovim načinom dečije ishrane pa je sad već utvrđeno da deca koja su se hranila na ovakav način imaju i zdravije navike, te ređe imaju problem sa debljinom u kasnijem uzrastu.
Žil Ripli, žena koja je napisala ovu knjigu, dugi niz godina je posmatrala bebe i zaključila da one najbolje znaju kada im je potrebna i na koji način čvrsta hrana od šestog meseca. Ovaj način ishrane isključio je potrebu za pravljenjem kašica za bebe. Prosto su bebe sposobne da svojim ručicama i ustima usitne hranu koju žele od uzrasta šest meseci i upravo taj proces podstiče i razvoj njihovog govora kao i sve ostale procese njihovog odrastanja i sazrevanja. Na osnovu ovog, opet se potvrđuje da je priroda sve najbolje uredila i da je potrebno dobro posmatrati i zaključivati šta i kako je najbolje za naše dete nekim našim zdravim razumom.
U trećem trimestru priroda je potpuno usporila trudnice. Ne dozvoljava im više da „trče“ i žure bilo gde. One su sve teže i tromije. A i psiha se menja na način da postaju poput starijih ljudi. U poslednjem mesecu čak su i zaboravne, jer se priroda trudi da ih od spoljnog sveta okrene ka unutra. Ka pažnji ka bebi koja je uskoro spremna za svoj dolazak na ovaj svet.
Mudrost krasi starost, pa i treći trimestar trudnoće. Žene se preslišavaju unutar sebe o svim vrednostima i prioritetima u životu. Sva renoviranja stana su završena i „gnezdo“ pripremljeno za dolazak novog člana. Obično čitava porodica iščekuje u poslednjem mesecu taj trenutak kada će im javiti da je mama otišla u porodilište.
Jedanaest dana pred porođaj beba ispunjava pluća i svoje telo plodovom vodom kako bi prolazak kroz vaginalne puteve bio što „ugodniji“. U tom trenutku ukoliko je mama senzitivna osetiće se kao „kit“ koji je progutao još jedan brod. Njen san je šest nedelja pre porođaja narušen. Budi se svaki čas, jer priroda je priprema da joj to ne bude novo i teško kada beba bude u njenom naručju.
O mnogo čemu priroda misli i priprema mamu i tatu. Dobro je ako svakodnevno komunicirate sa vašom bebom, ako joj pevate pesmu koju ste za nju spevali. Sve je to ono što čini vaš budući „alat“ za umirenje bebe kada bude tu. A i beba ne oseća usamljenost i zapostavljenost „tamo negde“, već oseća da je dobrodošla u vašu porodicu. Danas prenatalna psihologija svedoči o tome da se bebe do pete godine sećaju mnogo čega iz perioda trudnoće i porođaja, pa je paradigma da se bebe rađaju kao beli list papira davno prevaziđena.
Porođaj je susret koji ćete pamtiti dok ste živi. Ukoliko prepustite vašoj prirodi sa poverenjem da kroz njega prođete, videćete da su se hormoni pobrinuli da sve to bude nežno i puno ljubavi. Oksitocin je hormon porođaja, a to je hormon koji se luči kada vodite ljubav ili sa ljubavlju jedete neku hranu. Oksitocin je hormon ljubavi i on je onaj „glavni“ prisutan tokom rađanja. On boji ovaj svet ljudi od prvog udisaja i zato verujte da imate sve unutar svog tela potrebno da vaš porođaj bude nešto što ćete pamtiti po najlepšem osećaju ikada.
Putovanje kroz drugo stanje je povezivanje sa sobom i bebom u stomaku
Prošle su početne mučnine i prilagođavanje tela „drugom“ stanju. Beba je tu i vi ste tu. Kako se osećate iz nedelje u nedelju nije uslovljeno samo položajem zvezda na nebu. Uslovljeno je i onim što se razvija kod deteta u određenoj nedelji.
Tako na primer u 24.nedelji se razvijaju znojne žlezde kod bebe i tada se i trudnica pojačano znoji, kako bi bebi pokazala čemu to služi. U 25. nedelji beba će prvi put otvoriti oči, pa se često dešava da i trudnica prvi put otvori oči i ugleda „gde se stvarno nalazi“. Možda će tada poželeti da sruši zidove kako bi ulepšala prostor u kome živi. Partner treba samo da sačeka sledeću nedelju i sasluša kako je dovoljno da okreče stan. Jednostavno je faza buđenja prošla i mama se umirila.
Drugi trimestar je izuzetno buran period u smislu činjenice da taj deo nalikuje pubertetu i mame i tate. Oboje imaju potrebu da prelaze granice, može da se desi da u u pojedinim nedeljama imaju i pojačanu seksualnu želju. Sve je to uslovljeno igrom hormona u maminom telu, koji se podešavaju kao podrška bebinom razvoju.
U drugom trimestru mamina trudnoća više nije upitna, ona je stabilno stanje kroz koji je potrebno da mama iz dana u dan prihvati da više nije sama i da se njeno telo menja. Stomak raste, što nije razlog da ne nosite haljine. Mama se trudi da uspostavi kontakt sa bebom kroz svoje misli i da mu prenese svoju bezuslovnu ljubav. Ona sada oseća pokrete bebe, u početku nežne i jedva osetne, a kako vreme prolazi, trudnoća gubi jedan deo svoje mističnosti. Sada mama pouzdano zna da je dete u njenom telu, raste i razvija se kako bi došlo na ovaj svet.
Ukoliko je reč o zdravoj trudnoći, mama će moći da primeti polako i karakter svog deteta. Na osnovu njegovog kretanja, budnog stanja i činjenice da li je beba uticala na nju da više sedi i filozofira ili pak ima potrebu više da se kreće i trči po planinama. Šta god da je od tog dvoje, to beba utiče na mamu tražeći od mame da joj pokaže kako se šta radi, u zavisnosti od toga sa kojim talentima dolazi na svet.
Društvo još uvek ne daje podršku trudnici na mnogim nivoima. Da ustaje se trudnicama u prevozu i kupuju im se kiseli krastavčići u po noći, no da li je to dovoljno? Danas trudnice žive u malim porodicama, van zajednice i često su izuzetno usamljene. Drugarice koje se nisu ostvarile u ulozi majke, prestaće da zovu i prosto ljudi imaju suviše svojih poslova da bi trudnim ženama pravili društvo.
Pokušajte da se povežete sa ženama koje su takođe trudne preko školica za trudnice ili preko društvenih mreža. Videćete da je svet prepun žena poput vas. I sa njima ćete uploviti u neke druge priče i neka nova poglavlja svog života.
maminocose.rs 