Iako postoje zapisi o istoriji farbanja jaja u predhrišćansko vreme, legende koje kruže o razlogu farbanja jaja za Vaskrs su različite i istoričari se oko istih spore.
Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka, devica Marija, izašla je na grob i tamo ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jaja. Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja su postala crvena.
Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Zato su jaja najčešće farbana u crveno. Naše bake nisu imale mogućnost da kupe boju u kesicama, pa su raznim biljkama bojile jaja. Danas se mnogih od tih načina prisećamo, u želji da se vratimo prirodnijim materijalima u svakodnevnom životu, pa tako i načinu na koji ćemo bojiti jaja.
Crvena boja za farbanje jaja dobijala se od dve biljke, broć ili varzilo. Biljke su bile osušene prethodno i potapale bi se u vodu noć uoči farbanja jaja. Sutradan bi se jaja stavila u tu vodu i kuvala u istoj. Ukoliko se jaja iz vode vade u različito vreme nakon kuvanja, imaće različite nijanse crvene boje.
Na isti način jaja mogu da se farbaju u različite boje, koprivom u zelenu boju, maslačkom u pastelno žutu, nevenom u narandžastu, dok se od čaja hibiskusa može dobiti prelepa ljubičasta boja.
Ono što već sve domaćice znaju, to je da se lepa i prirodna boja jaja može dobiti od lukovine (ljusaka od luka, kako crvenog tako i običnog). Biljkama se može i ukrasiti jaje, tako što ćete listić deteline ili neke druge biljke priljubiti uz jaje, staviti ga u najlon čarapu, pa zatim potopiti u boju u kojom želite da ga obojite.
Kada farbate jaja u crvenu boju, izaberete jedno od obojenih da bude čuvarkuća do narednog Vaskrsa i odvojite od ostalih.
Nakon bojenja jaja, ima još mnogo običaja koji su se zadržali u našem narodu, ali svakako je onaj sa kucanjem jajima deci najomiljeniji. Svi žele da pobede u tom nadmetanju. Za tu priliku mame umeju da na pijaci odaberu čvršća jaja i podare svom detetu, na primer pačje jaje.
Vaskrsu se svi radujemo kao jednom porodičnom prazniku koji proslavlja obnovu života i rađanje. Lepo je održavati stare običaje, zbog radosti koju donose u naš dom.
p.s. Danas na tržištu postoje sigurne boje kojima možete sa vašom dečicom slilkati četkicama i šarati ih na različite načine. Upotrebite maštu i igrajte se sa vašom decom u pripremi vaskršnje trpeze i velike korpe sa šaranim jajima.
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 