U davna vremena pre hrišćanstva, ljudi su Sunce smatrali Bogom i obično bi na severnoj hemisferi 21.decembra, kada je dan najkraći i noć najduža unosili u kuće zimzelene grančice kako bi Sunce ozdravilo i ponovo snažno sijalo. Zimzelena grančice svojom zelenom bojom svedočile su zdravljem i nepropadljivošću.
Za razliku od tih davnih vremena, ruska legenda kaže da su iznad pećine u kojoj je rođen Isus bila tri zimzelena drveta: kedar, bor i jela. Prilikom rođenja Isusa, kedar je zatresao svojim granama i posuo pod mirisnim iglicama, bor je prosuo svoje prelepe šišarke, a jela je gorko zaplakala, jer nije imala čime da ga daruje i obraduje. Tada je zvezda na nebu koja je dovela tri mudraca do Isusa, zasvetlela i spustila se na vrh jelke. Veruje se da je to Vitlejemska zvezda, a ispod jelke stavljaju se pokloni, jer je Isusovo rođenje najveći dar koji je ljudima dat.
Jelku su počeli prema predanju ljudi da kite tek u srednjem veku. U početku u Nemačkoj sa crvenim šećernim jabukama i kolačićima od marcipana, a kasnije i sa svećama. Priča se da je prvi svećama jelku okitio Martin Luter, kada je svojim najbližima želeo da dočara kako prilikom putovanja sjaje zvezde na nebu koje je posmatrao kroz grane drveća.
Tek kasnije su kao zamena za prave sveće, napravljene dekorativne električne svećice, koje i danas stavljamo na jelku.
Ove male priče i legende pogodne su da deci objasnite običaj kićenja jelke na način prigodan njihovom uzrastu. Naravno da je za njih najvažnija jelka jer će ih upravo ispod jelke sačekati pokloni od Deda Mraza. Kakvu god jelku da odaberete za kićenje i kakve god ukrase imate u vašoj „arhivi“, uključite decu u kićenje iste. Uz neku lepu muziku, provedite dan u čaroliji kićenja jelke i neka vam upravo radost zajedničkog kreiranja bude „zvezda“ vodilja i u narednoj godini koja je pred nama.
N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay
maminocose.rs 