Promene u društvu uvek su se odslikavale na sve segmente života, pa tako i na roditeljstvo. Do pre sto godina status deteta u društvu bio je drugačiji, pa se i roditeljstvom kako takvim malo ko stručno bavio. Roditelji su od dece očekivali da čim malo stasaju mogu da se uključe u radne aktivnosti u porodici, pa su tako deca od najranijeg uzrasta ispunjavala takvu vrstu zahteva.
Prema deci su su se odrasli ponašali strogo i zahtevno, a glava porodice je bio tata koji je određivao ko će, šta i koliko da radi. Ukoliko se dete ogluši na neki zahtev, sledila je kazna. Kazna kao takva postojala je u roditeljstvu oduvek do današnjih dana. Danas sa mnogim spoznajama iz neuronauke, prenatalne psihologije, epigenetike znamo da to svakako nije najbolji način vaspitanja deteta, te da postoje mnogo bolji načini da decu podržimo u njihovom rastu i razvoju.
Sledeća krajnost u roditeljstvu koja se projavljuje od polovine prošlog veka ide u drugu krajnost, gde se deci mnogo toga dozvoljava i pušta, te se uvodi nov način vaspitanja kroz nagradu, pohvalu i prepuštanje deci da odlučuju o nekim često neprimerenim stvarima za njihov uzrast.
Danas znamo da ni kazna, ali ni nagrada nisu metodi koje roditelj treba da upražnjava u odnosu sa svojim detetom. Ne postoji validirana metoda i tehnika za dobro roditeljstvo. Radi se o samospoznaji sebe kao roditelja i osobe sa određenim manama i vrlinama. Radi se o osvešćivanju nesvesnih programa koji upravljaju našim ponašanjem, a sa ciljem uspostavljanja prisnog i povezujućeg odnosa sa svojim detetom, a pre toga sa svojim partnerom i ostalim osobama u porodici i šire.
Ukoliko radimo na sebi priznajući da je roditeljstvo nešto najlepše i najteže, te da nam upravo deca ukazuju na naše ponekad neadekvatno ponašanje, na dobrom smo putu da budemo dobar i naravno, nesavršen roditelj.
Šta su pokazatelji povezujućeg i intuitivnog roditeljstva? Emotivna stabilnost i zrelost, bliskost i iskrenost u odnosu sa detetom koja detetu pruža sigurnost. Sigurnost u odnosu je odlika dobrih odnosa. Sigurnost da bez obzira šta i kako ispoljite u tom odnosu, budete prihvaćeni i voljeni. To je ono što je detetu potrebno. Dete prolazi kroz različite faze emotivnog razvoja i to ćete lako ispratiti ukoliko sami vladate svojim emocijama. Razumećete da su u pitanju faze i nećete potiskivati emocije vašeg deteta, jer to kod vas izaziva bol, čije poreklo obično datira iz vašeg ranog detinjstva.
Danas u svetu, ali i kod nas u okruženju postoji mnogo načina da osvestite vaše „nesvesno“ i za koji god način da se odlučite, na dobrom ste putu da budete dovoljno dobar roditelj. Čovek postaje bolji kada upoznaje i spoznaje sebe. Danas znamo da su nas u mnogome oblikovala iskustva iz najranijeg perioda našeg života. To nam govori da će i našu decu oblikovati upravo ta iskustva do sedme godine, mada se mnogi naučnici slažu da se to definiše u prve dve godine detetovog života.
Kako god, treba imati na umu da je sve u životu popravljivo dok god smo živi i da je svaki dan prilika za popravak bilo čega što se desilo u prošlosti. Stoga budite hrabri u suočavanju sa sobom i znajte da roditeljstvo svakoga dodatno oblikuje. Život je najbolja škola za sve kroz šta prolazimo. Budite oaza sigurnosti za vaše dete u ovom nesigurnom i prolaznom svetu. Budite povezani i uvek tu za vaše dete. Upravo nas dobri odnosi čine srećnim i ispunjenim, zato ih negujte i učite o sebi i drugima kroz njih.
N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay
maminocose.rs 