U prvoj godini bebe rastu i razvijaju se veoma intenzivno. Za razliku od drugih sisara beba se ne rađa sa mogućnošću da hoda od prvog dana. Od svih sisara, najsličniji smo torbarima – kengurima. Godinu dana potrebno je, nakon izlaska iz porodilišta, da vaša beba stane na svoje noge.
Primetićete da su bebe nesrazmerne, da su im glavice velike, a telo sitnije po rođenju. Zato moramo da pazimo kako ih uzimamo u ruke, jer je glavica teška, a vrat i ramena još nerazvijeni. Nekako upravo od glave do pete i kreće bebin razvoj. U početku je bebi potrebno neko vreme da se prilagodi novoj sredini, ustali dojenje i spavanje. Nakon toga počinje polako da primećuje ponešto iz spoljašnjeg sveta. No ono što prvo primeti na svom telu to su ruke. Šake tek rođene bebe su stisnute u pesnice i ponekad se opuste u spavanju. Prvo što se dešava to je da bebe u prvim mesecima otvaraju ruke i šake lagano.
Na to će ih podstaći pipkanje vašeg lica i kose ili ćete im ponuditi veliku mekanu loptu. Takvi okrugli predmeti podstaći će otvaranje prstića bebe. Zatim će beba početi da stvalja sve u usta, prvo svoje ruke naravno, a onda i predmete koje ćete joj ponuditi.
Prirodno je da bebe sve ispituju što im ponudite i stavljaju u usta. Ukoliko obezbedite od prvog dana da beba leži na ravnoj podlozi, najbolje nekoj bebi gimnastici, beba će krenuti da se okreće sa leđa, prvo na bok, a kasnije i na stomak. Sve se to dešava u prva tri meseca i savladava do petog meseca. Potrebno je samo da beba ima vreme koje provodi uz vaše prisustvo na ravnoj podlozi i mesta da vežba sve svoje mišiće i telo kroz kretanje. Koliko god to izgledalo nevešto, bebe jako brzo savladavaju sve prepreke.
Nakon zauzimanja položaja na stomaku, bebe vežbaju leđne mišiće, tako što podižu glavicu. Ohrabrite ih da to rade, a danas postoje i igračke koje će animirati vašu bebu da što duže bude u tom položaju. Ovaj položaj je važan, jer sledeća stepenica u bebinom razvoju je podvlačenje nogica pod stomak i zauzimanje samostalno položaja za sedenje. To se dešava oko šestog meseca, ali uzmite sve to sa rezervom, jer je svaka beba priča za sebe. Paralelno kako se beba motorički razvija, vežba i svoje glasovne mogućnosti, pa će prvo to biti neki glasovi, zatim gugutanje itd. Razvoj govora prati motorički razvoj bebe i obrnuto.
Pošto beba samostalno zauzme sedeći položaj na podu, perspektiva sveta za nju se menja i svet koji želi da istraži iznenada je mnogo veći. Upravo to je motiviše da propuzi i to kretanje četveronoške je nadomak sledeće faze, a to je ustajanje. Neke bebe puze kratko, a neke dugo. Ono što roditelji ne treba da rade, ne treba da je požuruju na ustajanje i hodanje. Beba će sve to sama obaviti, a vaše strpljenje je neophodno, da ne biste narušili bebino prirodno sazrevanje i zdravlje. Puzanje je osnov zdravlja detetove kičme za ceo život. Ni jedna faza u razvoju vaše bebe ne bi trebala da se preskoči.
Nekada bake i deke pre vremena krenu dete da cupkaju i stvaljaju na nogice. Međutim bebina stopala još nisu zrela i sposobna da bebu drže. Zato je zadatak roditelja da prate bebin razvoj, bez potrebe da ga ubrzavaju (izuzetak su deca kod kojih se konstatuje kašnjenje u razvoju, pa se od strane stručnih lica preporuči dodatna stimulacija kako bi beba nadoknadila ili popravila nešto). Bebe će sve stići i postići. Često smo upravo mi odrasli nesvesni da ih u tome sputavamo.
I svanuće i taj dan kada će vaša beba ustati uz neki kauč u dnevnoj sobi i vi ćete biti u neverici. To je spontan događaj i bebina perspektiva se nanovo menja i svet izgleda tako velik i zanimljiv. Roditelji budu uvek veoma uzbuđeni i zatečeni. Kao da je prošlo tek par dana kako ste vaš mali smotuljak doneli kući, a evo ga sada kako stoji.
Ni tada ne nudite bebi ruku i ne ubrzavajte njeno savladavanje prostora. Proći će još neko vreme dok se beba ne osmeli na samostalan prvi korak. U tom periodu beba će hodati uz nameštaj, „sa strane“….Bebi je potrebno da oseti prostor oko sebe i kada ga dobro oseti i usvoji, desiće se i njen prvi korak. Tada sve mame i tate budu izuzetno uzbuđeni i srećni. Od bebe do čoveka, kroz prvi korak.
Deca koja samostalno prolaze kroz sve faze, bez uzbrzavanja i preskakanja bilo koje faze, postaju oprezna i stabilna deca za kojom ne morate da idete u strahu da će pasti. Jer čak i kada padnu, spretno će pasti na svoje ručice. Sve su to prirodno naučili kroz samostalno ovladavanje kretanjem. Većina mama će uvek trčati za svojom dečicom iz predostrožnosti, ali imajte na umu da vašom preteranom brigom sputavate dalji detetov razvoj. Zato pokušajte da manje brinete i više uživate u svakom danu sa vašim detetom. Svaki dan je nova avantura i neko novo učenje.
N.V., redakcija Mamino ćoše
Foto Pixabay
maminocose.rs 