Mama, vrtić ili dadilja

Kako da pripremite sebe i dete na polazak u vrtić

Društvo u kome živimo predvidelo je godinu dana porodiljskog bolovanja posle porođaja ili dve ukoliko je treće dete u pitanju. Iako je ovo izuzetno dug vremenski period u poređenju sa porodiljskim bolovanjem u zapadnim zemljama, u momentu kada je potrebno da se vratite na posao, vaše dete ili bolje rečeno beba je još veoma mala.

Čini mi se da su blagoslovene mame koje ne moraju da idu na posao i mogu da se posvete odgajanju svoje dece u predškolskom uzrastu. Razumem da je mali broj mama koje sebi danas mogu to da priušte. Pre svega iz egzistencijalnih razloga. Poznato mi je da jedan broj mama koje nemaju taj razlog „nad glavom“ biraju da izađu iz uloge mame 24 sata dnevno i jedan deo vremena posvećuju aktivnostima koje ih ispunjavaju, a često je u pitanju neki kreativni posao kome se rado vraćaju.

Za malo dete ne postoji osoba koja može da zameni mamu i tatu. Roditelji čine njegov svet sigurnim i uz to osećanje sigurnosti ono će biti odvažno da istražuje svet oko sebe. Nekako su nas lako ubedili da je i maloj deci potrebna socijalizacija, te da su vrtići pravo mesto za decu predškolskog uzrasta. U suštini vrtići su potrebni roditeljima koji rade i koji nakon osam sati provedenih na radnom mestu nemaju dovoljno energije i strpljenja za svoju decu, pa su zahvalni što je neko drugi njihovo dete naučio novu pesmicu ili prve reči na engleskom jeziku. Svakao su vrtići potrebni i neophodni u ovakvoj podeli rada.

Mogli bismo sada na široko da razmislimo i zašto je žena pobegla na posao koji će neko ceniti i platiti, dok joj za obavljanje poslova u kući niko neće odati priznanje, niti dati novac. Posao koji svaka mama treba da obavi mimo brige o deci u kući nije mali. Nabavka namirnica, spremanje hrane, pranje i peglanje, održavanje higijene samo je delić tih poslova. Danas i tate u mnogome pomažu oko svih poslova u kući, a mamama se čini da je to uvek nedovoljno. Prosto mame sada imaju duplirane aktivnosti i na poslu i u kući, a za rad sa decom ostaje malo vremena i energije.

Vrtić kao ustanova ima svoje prednosti i mane. U vrtiću će svakako brinuti o vašem detetu i posle izvesnog vremena dete će se prilagoditi na svoje drugare i vaspitačice. Međutim prilagođavanje na vrtić mnogo je kompleksnije od prilagođavanja na školu, jer deca u predškolskom uzrastu nemaju razvijeno logičko mišljenje i njima pojmovi „ako – onda“ ne objašnjavaju ništa. Oni ne mogu da povežu zašto ih ostavljate, kada ćete se vratiti po njih i ostalo. Zato bi prilagođavanje na vrtić trebalo biti postepeno u mnogo više dana i u manjim jedinicama vremena. To je najsigurniji način da vaše dete bezbolnije prihvati tako veliku promenu u načinu života. Budite nežni sa svojim detetom i imajte saosećanja za njegovu tugu kada ga ostavljate. Ne očekujte da ćete ga čeličiti bilo kakvim pričama, jer ono te priče ne može da razume.

Obratite pažnju na vaše dete u svim segmentima dana dok prolazi kroz privikavanje na vrtić. Na njegovo ponašanje, njegove snove, ishranu, igru….Tako ćete biti sigurni kako se vaše dete stvarno oseća povodom polaska u vrtić. Kad god ste zajedno, grlite ga, mazite i posvetite se njegovim zanimanjima za bilo koji vid igre. Priče i bajke u vremenu uspavljivanja mogu da govore i o odvajanju dece od roditelja, kako biste im što bliže približili život. Deca su naša ogledala i često su i zdravstveni problemi posledica ustvari nečeg što ih tišti u duši. Zagledajte uvek pažljivo te male duše i znaćete da li je sve u redu ili nije.

I na kraju imate opciju „baka servis“ ili dadilja. „Baka servis“ je još uvek aktuelan kod nas na sreću naše dece, ali i dadilja je dobar način da zbrinete vaše dete. Danas postoje državni i privatni servisi za odabir dadilja, pa je osnovno pitanje da li možete finansijski sebi to da priuštite. Ukoliko ste u prilici, svakako će pažnja jedan na jedan biti kvalitetniji način da vaše dete provodi vreme u poznatom okruženju i u svom domu. Posebno ukoliko je dadilja školovana za vaspitački ili učiteljski posao, pa može sa detetom da kroz igru provuče i veliki broj edukativnih sadržaja.

Izaberite vaše prioritete u životu prema vašem srcu. Ako je taj izbor u skladu sa vama, biće prihvatljiv i vašem detetu, jer deca osećaju svoje roditelje više nego što ih čuju i razumeju. Upravo to osećanje koje prenosite vašem detetu odrediće i njegov način prilagođavanja na promene u životu vaše porodice.

Polazak u vrtić je za vaše dete predškolskog uzrasta period u kome je potrebno da učestvujete svi zajedno sa posebnom pažnjom i pažljivošću prema detetu. Imajte mnogo strpljenja i ljubavi za vaše mališane, brzo će odrasti. Potrebno je da u tom odrastanju zadobiju što manje trauma i rana, jer će sve poneti sa sobom u život.

Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografija Aleksandar Todorović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: