Ukoliko vaše dete polazi u školu ove godine, verujem da ste uzbuđeni više od vašeg deteta. Koliko god da pripremate predškolca za polazak u školu, dete ipak ne zna kako škola izgleda i šta ga tamo očekuje. Vi znate, kao što znate da je vaše dete stasalo za svakodnevne obaveze koje više neće biti samo igra. Takođe znate da je jedan deo njegovog detinjstva iza vas.
Prvih sedam godina formira se psihička struktura deteta i to što je usvojilo od vaših modela i uverenja ostaje mu kao „alat“ za prilagođavanje svetu koji ga čeka i koji više nije samo porodica i dom. Škola je novo mesto u kome će vaše dete pronaći sve ono što može da mu posluži u odrastanju i pronalaženju budućeg zanimanja.
Da li će ta promena biti „traumatična“ za vaše dete, zavisi od toga koliko je „stresna“ za vas kao roditelja. Ukoliko u miru prihvatite da vaše dete kreće u školu, dete će osetiti vaš mir i sa puno poverenja krenuti u to „neobično novo mesto“. Skrenite detetu pažnju na lepe stvari koje ga u školi očekuju: novi drugari, nova saznanja, nove priče o svetu koji nas okružuje…
Naravno recite mu i da ga očekuje mnogo više sedenja u klupi i savetujte ga da na svakom odmoru izađe na vazduh u dvorište i trčkara kako bi se razdrmalo kad god je u prilici. Podučite ga da se trudi da kaže kada mu nešto nije jasno, da izrazi sve što misli kada učiteljica ili učitelj postave neko pitanje, da slobodno kaže da ne zna ukoliko je tako.
Detetu treba dati prostor da bude ono što jeste. Nemojte imati očekivanja. Pratite svoje dete i uvidećete da je prirodno opremljeno onim što je potrebno da se prilagodi novoj sredini, te da sigurno ima svoje načine na koji će prihvatiti nove uslove života i odrastanja.
Naravno da će i temperament deteta, kao i njegove dotadašnje navike uticati na lakše ili teže prilagođavanje školi. Ukoliko je vaše dete fizički aktivno od malih nogu i teško mu je da sedi u miru na jednom mestu, što se u školi očekuje, potrudite se da sa detetom ostatak dana provedete u igri napolju, u šetnji, trčanju, vožnji bicikla…
Deca prirodno imaju potrebu za kretanjem i današnja škola često ne vodi računa o toj dečijoj energiji koju bi trebalo kanalisati sa dosta časova fizičkog vaspitanja, ali i laganim vežbama pre bilo kog časa. Kretanje je osnovna potreba svakog deteta i zato je polazak u školu velika promena u njegovom životu. No, ukoliko je vaše dete mirnije, lakše će se prilagoditi uslovima života u školi.
Škola danas promenjena je uslovima života koji su takođe promenjeni, pa će verovatno i vaše dete biti uključeno u tu kompletnu promenu. Neki deo nastave održavaće se verovatno i online. Budite uz vaše dete u svim tim trenucima i podržite ga kroz sve promene koje ga čekaju. Ako oseti da ste mu oslonac, lakše će se nositi sa svim zahtevima koji se pred njega stave.
E sada treba reći da biti oslonac i raditi stvari umesto vašeg deteta su dve različite stvari. Nemojte ništa raditi umesto vašeg deteta. Neka pakuje svoju torbu od prvog dana samo, neka zaboravi da ponese pernicu ili svesku. To je jedini način da nauči da sve u životu savlada samo. Vi ga ohrabrite i kada nešto pogreši i nagovestite da znate da se tako uči u životu. Greške su najbolji učitelj onima koji to mogu da sagledaju.
Samostalnost vašeg deteta u procesu polska u školu je jedino očekivanje koje možete da gajite, a biće tolika koliko se vi ne mešate u detetov proces prilagođavanja na novo. Naučite da budete posmatrač i neko ko pažljivo sluša i osluškuje svoje dete. To je najveća vrednost koju možete negovati u roditeljstvu.
I na kraju svim roditeljima i prvacima, srećan polazak u školu!
Autor Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Fotografija Pixabay
maminocose.rs 