Patofne

Ma dobro, ne moram uvek ni da kuvam. Ima grašak u zamrzivaču. To ću. Joj od kad nisam čistila frižider.

Bože, moram početi da pijem vodu. Tako me grize savest što sam jutros pre vrtića vikala zbog poplave u wc-u. Koliko je sati? Pa ja u brizini nisam ni obrisala onu vodu u kupatilu! Valjda neće komšijama biti mokar plafon. Ko dole živi uopšte? A da, živi ona lepa, našminkana žena.

Gospode, zaboravila sam na košulje u mašini! Ok, ok, sve je u redu. Prvo ću obrisati vodu, a onda ću staviti košulje da se suše na vešalici pa će biti skoro ispeglane kada budu suve.

Ne, ovo stvarno nema smisla. Od sutra ustajem u 4. Pola sata meditacija, pola sata rekreacija, pola sata kafa na miru, pa peglanje i sve ću stići do 6. Kad li će ovo moje dete prestati da se budi noću? Možda je stvarno gladan? Jao nemam ideju ni za večeru. Kome je ono danas rođendan? Znam da nekome jeste. Koliko sam užasna sa datumima.

Jao Bože, sad se sećam one noći kada sam u Tiršovoj lekarima rekla pogrešan datum rođenja deteta pa su me gledali kao ludaka. Možda nisam normalna? Ma daj, ne osuđuj sebe stalno! Ko da su drugi bolji od tebe! Da, da. Defitinivno nisu! Vidi kako si pametna i uspešna.

Uh…Vidi kolike su noge ovom detetu! Sigurno su mu opet male patofne. Moram po patofne danas. To je najhitnije! Ne može sutra u malim patofnama u vrtić. Ok, smiri se. Prvo ćeš spremiti malog pa po velikog u vrtić pa u kolima ručaju i onda u prodavnicu po patofne!

Ma ko će toliko da se muči! Tamo će biti opšti haos kada vide igračke u radnji. Ne, ne, ne. Ma ne mogu ja uvek sve sama. Što moram sama da idem sa njima!? Neka on izađe sa posla ranije! Pa i drugi izlaze sa posla kada je nešto hitno! Naravno da je hitno! Patofne su hitne. Dobro, to sam smislila. Poješće ručak na brzaka u kolima i… Jao! Nemam ručak!

Ok, smiri se. Ne moraju svaki dan da jedu kuvano! Ma kako ne moraju? Kosta iz vrtića je dobio salmonelu u restoranu! Bože, da li su ona jaja što su jeli jutros bila sveža? Možda i nisu! Eto, znala sam! Čim ne proverim sto puta odmah problem! Trebala sam da uradim brzi test za procenu svežine jaja. Potopim lepo u vodu i ako potonu, dobra su.

Ma kad bre ja da potapam jaja kad mi svi leže na nogama i vuku za rukave od rane zore! Uh! Sve bi bilo lakše da bar spavam noću. Zašto se samo moje bebe noću bude?! Kupiću novi dušek, sigurno je do dušeka. Neki antialergijski, antiseptički sa jonima i vazdušnim hipersenzitivnim kanalima za bezbedan protok vazduha.

Ma možda nije do dušeka. Možda su stvarno neke podzemne vode i natprirodne sile. Moram da mu stavim crveni konac oko ruke. Sigurno postoji razlog zašto to svi nose. Dobro, to sam rešila. Ma kome je ono beše danas rođendan? Koliko me nervira ovaj čovek! Večito ja njega moram da čekam! Možda su se zaglavili u liftu? Ma stavrno nemam reči za onog upravnika u zgradi! Tolike pare dajemo a lift večito u kvaru! Al nešto mi ga žao. Uvek je tužan kada ga vidim. Jadni ljudi. Kako sam ja srećna ustvari, a večito nezahvalna. Zamisli da sam još i upravnica zgrade! Kako bih se tek tada nervirala. Ovako sam samo žena sa svojim ženskim problemima i mislima.

Strašno! Koliko glupavih misli mi prolece kroz glavu! Ajde ponovo iz početka! Meditiram dok čekam. Gledam u daljinu, blaženi osmeh na licu. Ručka nema, lifta nema, patofni nema, plana nema, ali to prepuštam višim silama. Ja samo meditiram. Ja sam smirena. Svaki dan samo 2 minuta dnevno i to je sasvim dovoljno da budem smirena ostatak dana. Smirena sam. Nemam misli. Nemam osećanja. Ja sam ustvari kao drvo. Stojim i postojim. Pogledaj ovo lepo drvo. Ko zna od kada je tu? Njega bas briga čemu i kome služi. A služi ljudima. Ljudi se greju na drva. Bože, od kad nisam pozvala baku. Ona se greje na drva. Jaoo moram da zovem baku. Ok, ok, ok smiri se. Prvo ćeš skuvati ručak, onda zoveš baku dok skupljas vodu u kupatilu, onda patofne! Da patofne! Patofne su hitne! HITNE!

Izvor @mama_zasto

Autor: Ivana Mićić
Foto: Pixabay