Dojenje je prirodna posledica ljubavi

O dojenju se može naći mnogo tekstova na internetu i u magazinima o roditeljstvu. Dojenje je svakako nešto zbog čega mnoge majke strahuju i razmišljaju da li će moći to da izvedu.

Krenimo od početka. Tokom čitave trudnoće majčine mlečne žlezde se pripremaju za ovaj zadatak. I svaka majka ima dovoljno mleka za svoju bebu. Procenat problema sa dojenjem je izuzetno mali kada je fiziologija tela u pitanju i mnogo velik kada je psiha žena po sredi.

Majčino mleko je najdragocenija tečnost koju možete ponuditi vašem detetu. Naučnici su otkrili preko 300 neverovatnih sastojaka koji su ukomponovani u ovu zlatnu tečnost, a mnogi sastojci su još uvek tajna i za njih. Zamislite onda o kakvom je bogatsvu reč kada specijalizovane institucije rade na ovom zadatku i još ga nisu završile. Poređenja radi, svaka adaptirana mlečna formula ima malo više od 30 sastojaka.

Kada ovo saznanje uzmete u obzir, teško da nećete poželeti da dojite. S druge strane da li će dojenje od prvog dana krenuti jednostavno ili manje jednostavno ne zavisi samo od vaše lične želje. Zavisi pre svega od toga kako ste prošli kroz porođaj. Ukoliko ste na porođaju imali previše trauma, onda će vaše telo i vaša psiha biti „skupljene“ u nekom položaju ranjenosti i odbrane. Tada dojenje ne može da prođe bez problema, jer je mami teško da se opusti. Mnogo je propatila i mnogo toga proživela što čini da njeno telo ne reaguje prirodno, već čeka da se mama opusti. Mleko bez problema ide kada je majka opuštena i sigurna u sebe. Sigurnost je to za čim čezne svaka majka i ukoliko to nema u dovoljnoj meri u sebi, naravno da joj je potrebna podrška spolja. Svako ko će joj lepo objasniti proceduru dojenja i položaje koji će za to biti laki, biće ta dovoljna podrška za dobar početak.

Svaka dojka ima različit broj mlečnih kanala. Pre nego što sam imala iskustvo dojenja nisam mogla da zamislim da će mleko ići na više od jedne rupice i da pri tom te rupice neće biti po sredini, već raspoređene u krug. To mi je bilo otkriće veka, a onda kada sam shvatila da nemam isti broj rupica sa obe strane, novo otkriće.

Kako god majke su najzabrinutije od prvog dana verujući da bebe plaču jer su gladne. Ne drage moje mame, bebe plaču iz milion razloga. A što se gladi tiče u prvoj nedelji života volumen želuca je od klikera do jajeta, što je i te kako moguće napuniti vašom količinom mleka.

Prvog dana vašoj bebi je dovoljan jedan gutljaj. Sve preko toga preopteretiće želudac vaše bebe. A šta se nama dešava kada preopteretimo želudac? Uglavnom nam se prispava jer želudac vari, a to nam oduzima energiju. Nije potrebno da uvodite dohranu iz straha da je beba gladna. Pokušajte da razumete plač vaše bebe.

Beba može da ima prirodnu potrebu da sisa dojku bez želje da jede. To se zove nenutritivno sisanje. Time beba jača svoju vilicu, ali i šalje poruku maminom telu da sutra malo više mleka bude „spremno“. Sve je to priroda uredila.

Umesto da uobročavate svoje novorođenče, potrebno je da ste prisutni i nudite dojenje na bebin zahtev. U prvih 40 dana to može biti od 12 do 18 puta na dan, što će reći da ustvari skoro da neće biti perioda kada beba nije na dojci i to za svaku mamu može biti veoma naporno.

Ne brinite to ne traje u nedogled, nakon 40 dana beba hvata neki ritam dojenja na par sati, jer kako ona postaje snažnija više može da povuče i bolje da se nahrani, a i želudac je svakog dana sve veći.

Kada prođete sve poteškoće sa početka, počećete da uživate u dojenju. Dojenje je prilika da se povežete sa svojom bebom gledajući pažljivo u njene oči i u nju. To su oni divni momenti kroz koje bebe dobijaju poruku da su dobrodošle na ovu planetu i stoga ih pružite vašem detetu u dovoljnoj meri.

Bebe nije potrebno samo nahraniti u paketu njihovih primarnih potreba. Potrebno je vaše kompletno prisustvo, dodir koža na kožu i kretanje zajedno sa vama. Zato su marame (kenguri) sve ono što će bebi dati mogućnost pravog osećanja kretanja, a time i mogućnost da oslobode višak svoje energije, koju ne znaju kako da rasterete ukoliko stalne leže u kolicima, kolevkama i krevecima.

Autor: Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše