Babine su vreme za povezivanje i upoznavanje

Vremena se menjaju, svest ljudi se menja, navike se menjaju i za sve danas ima nekih novih, ali i starih spoznaja. Do pre nešto više od sto godina, tradicionalno se poštovalo šest nedelja ili ti četrdeset dana nakon porođaja, te se u to vreme nije kontaktiralo sa majkom, niti se išlo u posetu da bi se videla beba. I mama i tata i beba bili su u miru, ali im se na primer donosila šerpica sa ručkom i ostavljao isti ispred vrata.

Broj od četrdeset dana vezuje se za rođenje bebe, ali i za običaje vezane nakon smrti nekog čoveka, kada se parastos zakazuje takođe četrdeset dana posle. Neki postovi u pravoslavlju traju oko četrdeset dana i tako nam je taj broj iz nekog razloga dat, ali ko to stvarno danas razume i razmišlja o tome. Mi danas imamo drugačiji pogled na svet, za mnoge stvari iz naše tradicije smatramo da su „prevaziđene“ ili jednostavno da ne znače ništa.

No da li je sve baš tako i da li bismo mogli malo da razmislimo o svemu. Pioniri prenatalne psihologije danas u potpunosti se slažu sa našom tradicijom, a evo kako i evo zašto.

  • Nakon porođaja, potrebno je bebi dati vreme da se prilagodi na nov način postojanja. Od momenta presecanja pupčane vrpce, beba počinje da diše na pluća i njeno srce preuzima potpuno funkciju od onog dela koje se oslanjalo na placentu. Isto važi i za nov način ishrane, ali i potpuno novu sredinu gde nema više fizičkih ograničenja, nema više plodove vode u kojoj je beba provela devet meseci. Zamislite kolika je to promena, kakva je to „selidba“ iz majčine materice u spoljašnju sredinu.
  • Bebi je potrebno da integriše čitav događaj porođaja gde je bila aktivan učesnik dolaska na ovaj svet. Ukoliko je porođaj bio težak na bilo koji način, beba svakako nosi sećanja na taj događaj. Često bebe plaču u prvim mesecima ne zato što su gladne, nego zato što je nešto bilo bolno tokom porođaja što može da im se pojavljuje kao sećanje koje izaziva bol i suze. Zato je važno da u prvim nedeljama neprestano budete uz vašu bebu, da je nosite i držite blizu svog srca, koje će je umiriti, jer to je zvuk na koji je navikla kada je sve bilo ušuškano i mirno u maminom stomaku.
  • Mami je potrebno vreme da integriše porođaj i sve šta se u njemu dogodilo. Da integriše radost susreta sa svojom bebom i da se sa njom poveže. Naravno da je to takođe potrebno i tati, jer i on je deo ove čarobne „trojke“ koju svemir voli kao broj i njemu teži.
  • Mami je potrebno vreme da se njeno telo oporavi od porođaja, da se materica vrati na svoje mesto, da rane zarastu, ako ih je tokom porođaja bilo. Maksimalan mir i odmor od previše aktivnosti mimo dojenja bebe i brige o bebi, mamina je nasušna potreba.
  • Tata je tu od začeća, pa je prirodno da je uz majku i dete i u tim prvim nedeljama, takođe u miru od spoljašnjih uticaja, kako bi se povezao sa svojom porodicom i integrisao ovo novo životno iskustvo.
  • Svi gore navedeni razlozi, danas imaju potporu u novim naučnim saznanjima, što se poklapa sa tradicijom koja je taj mir i svetost počinjanja života porodice poštovala i bez svih ovih naučnih spoznaja. Zato pre nego što odbacite sve što potiče od naših „starih“ uvek tri puta promislite o smislu određenih običaja.
  • Bebin vid je upravo u tim prvim danima ograničenog dometa, jer bebi su dovoljni mama i tata. Oni su taj potrebni svet. Sve preko toga je mešanje u prirodu postojanja.
  • Bebina glavica luči feromone kojima je teško odoleti. Priroda ju je obdarila najlepšim mirisom na planeti, koji joj je dat da se mama i tata u nju beznadežno zaljube.
  • Sveti krug ljubavi duhovna je hrana od koje rastu deca, podarite im stoga babine dostojne njihovog dolaska na ovaj svet…
  • I na kraju dolazimo do nestrpljenja baka, deka, tetaka, strina, ujaka i ostale rodbine, koja bi prvog dana dotrčala samo da bebu vide, pipnu i štipnu…Kako odoleti i sopstvenom nestrpljenju da pokažemo bebu? Hm, svako ko je odrasla osoba neće imati problem s nestrpljenjem i stavom koji će sa malo reči moći da objasni zašto je važno da se prvih četrdeset dana provede u miru zarad dobrobiti na duge staze.
  • Što se tiče izlazaka i šetnji van kuće, one su naravno dozvoljene, sa preporukom da se odvijaju u prirodnom i tihom ambijentu. Šetnje po marketima i tržnim centrima nisu to što je potrebno vašoj bebi iz svih gore navedenih razloga.
  • Vi ćete na posletku odlučiti kako ćete provesti prvih četrdest dana i svaka vaša odluka da primate posete ili ne biće vaša odgovornost i ništa nije u potpunosti ispravno, pa tako ni pogrešno. Učinićete to prema vašem osećaju i želji, bez obzira na ovaj tekst ili bilo koji drugi savet koji vam neko daje. To je takođe osobina odraslih ljudi, koji uvek imaju slobodu izbora.
  • Danas je po mnogo čemu sve drugačije u našem socijalnom životu i stoga nije pogrešno ako procenite da vi i vaša beba imate kapacitet za posete najbližih. Svakako da će se ulazak drugih ljudi u bebin svet reflektovati na njen život nadalje, ali o tome nekom drugom prilikom.

Nataša Vukićevć, psihološka priprema parova za porođaj – redakcija Mamino ćoše

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: