Porođaj je iza vas i dolazite sa bebom kući. Pred vama je potpuno nov način života. Sve je novo, drugačije i po mnogo čemu neizvesno.
Kolilko god da ste radosni i ponosni što je sa vama taj mali čarobni smotuljak, svakako ste i zabrinuti da li ćete sve postići i koliko toga je bebi potrebno da bi sve bilo kako treba. Roditelji se danas uglavnom snabdeju svim mogućim stvarima neophodnim za bebu i pri tom ne shvataju da su sve te stvari bebi mnogo manje važne, nego njima . A šta je bebi važno?
Primarne potrebe vaše bebe
Vaša beba će biti i gladna i potrebno je da zajedno savladate dojenje. Na par sati menjaćete pelene, svako veče ćete obavljati ritual kupanja, izlazićete u šetnju ako je lepo vreme. Beba će najveći broj sati spavati. Sve su to potrebe bebe. Ali vam niko neće reći da je primarna potreba vaše bebe da budete u njenoj neposrednoj blizini. Šta to ustvari znači? Potrebno je da razumemo prirodu svoju i svog deteta. Beba je bila u vašem stomaku prethodnih devet meseci i ona očekuje da i dalje bude tako telesno bliska sa vama. Bebin doživljaj sveta je takav da razume da je vaše telo i njeno telo. Zato se u raznim tradicionalnim narodima i plemenima bebe nose neprestano u maramama. Jer naše bebe su poput kengura. Naše bebe ne umeju da hodaju i da se kreću i jedini način njihovog kretanja je ukoliko ih nosite sa sobom – jednako kako ste ih nosili u stomaku. Kada je ova bebina potreba zadovoljena, kada beba oseća otkucaje maminog srcra, zna da je na sigurnom, zna da je ovaj svet siguran i ona će biti mirna i spokojna.
Obratite pažnju na kontinuitet
Kao ljudska zajednica još uvek često nemamo svest o kontinuitetu. To je zato što ne razumemo važnost istog. Tak kontinuitet vašeg prisustva u bebinoj neposrednoj blizini obezbeđuje i razvoj bebinog govora, bebinih svih čula. Vaš glas i glas tate su glasovi koje beba prepoznaje. Iako ne vidi dobro, beba će ubrzo prepoznati lik i vezati se za isti. Ono što beba svakako doživljava to je dodir i miris. Sve to čini njen svet sigurnim. Ako bebu često stavljate u krevetac daleko od sebe, u kolica, u razne ljuljaške i ležaljke, ona će biti zbunjena. Ona tako gubi kontinuitet prisustva sa svojom majkom i oseća se „ostavljenom“. Zato shvatite da je kontinuirano nošenje bebe u marami, rukama i naručju, jedini prirodni kontinuitet njenog postojanja nakon boravka u vašem stomaku. Čoveku je u svim etapama razvoja potrebno da razume i poštuje tu povezanost svega što je unutar njega, sa svetom koji ga okružuje.
Kako prva iskustva utiču na naš celokupan život
Danas prenatalna i postnatalna psihologija svedoče da trudnoća, porođaj i prvih godinu dana ključno utiču na razvoj deteta i njegove psihičke strukture. Upravo kroz sve ove etape razvoja, beba stiče iskustva i uverenja o ovom mestu na koje je došla. Ako je porođaj prožet mnogim traumama, beba će dobiti poruke da ovaj svet nije sigurno mesto. To će odrediti njenu budućnost i vezivanje sa drugim ljudima kada poraste. Upravo ova prva iskustva koja prelaze u našu implicitnu (skrivenu) memoriju određuju naše odnose sa ljudima kroz život. Ako od prvog dana imate nesigurnost jer su vas odmah po rođenju odvojili od majke i slično, vi ćete sa strahom čitavog života posmatrati ljude oko sebe. Često toga nećete biti svesni, ali vaši odnosi sa ljudima biće obeleženi ovim iskustvima. Sa ovim spoznajama danas treba upoznati sve buduće roditelje, kako bi razumeli da je za bebu najvažniji osećaj sigurnosti. Ako taj osećaj izgradite u prvim danima i prvoj godini bebinog života, budite sigurni da će vaše dete u budućnosti umeti da ostvari sigurne veze i kvalitetne odnose sa drugim ljudima.
Kako možete doprineti osećaju sigurnosti kod vaše bebe
Beba će se osećati sigurno, ako odgovarate na svaki njen poziv. Beba ne ume da govori, ali beba govori telom, glasom i plačem u konačnici. Zaboravite sve stare paradigme kako bebe ne treba navikavati na ruke i ne treba trčati na svaki njen plač. Upravo je sve suprotno. Beba ne može da koristi govor kao sredstvo komunikacije, ali može svojim izrazima lica, pokretima rukama i nogama mnogo toga da vam kaže. To ćete vremenom naučiti da prepoznajete i tačno ćete znati šta vam vaša beba govori ako je pažljivo posmatrate i osećate. Bebe će vam mnogo toga reći i plačem. Nije svaki plač isti plač. Često mame prvo pomisle da je beba gladna. Po izlasku iz porodilišta bebin plač često može biti proživljavanje svega onoga što je i ona sama kroz porođaj i boravak u porodilištu prošla. Ako je dojenje, presvlačenje pelene i dalje ne smiruje, razgovarajte sa vašom bebom i pitajte je zašto plače. Roditeljima može biti čudno da tako komuniciraju sa malom bebom, ali verujte da vaše dete razume mnogo više nego što vi možete da zamislite. Pitajte vašu bebu o tome kakav joj je bio porođaj i šta je ona proživela. Ako je nakon tog pitanja stavite na vaš stomak, moguće je da će vam svojim kretanjem ona tu priču ispričati. Ovakva povezanost sa bebom na svim nivoima, stvoriće kod bebe dubok osećaj sigurnosti. Bebi je potrebno da bude viđena, da je čujete i razumete od prvog dana. Ove bebine potrebe su ispred svih drugih potreba.
Dojenje i prvih 40 dana
Ako bebi omogućite odmah po rođenju da sama pronađe dojku, ona će taj zadatak uspešno obaviti ukoliko nije prošla kroz težak porođaj sa mnogo medikamenata i nije od istoog uspavana. Prvo majčino mleko – kolostrum je i prva bebina prirodna vakcina koje ima miris nalik mirisu plodove vode iz koje je beba upravo stigla. Tako se priroda potrudila da beba lako nađe put do mamine dojke. Sa druge strane priroda je bebu obdarila neverovatnim mirisom, jer se priroda potrudila da se roditelji nepovratno zaljube u svoje dete. Sve to čini bebin boravak na dojci neophodnim načinom ne samo hranjenja, već i povezivanja. Treba znati da je u prvih nedelju dve bebin želudac veličine klikera, te da joj nisu potrebne enormne količine majčinog mleka. Naprotiv, opet joj je potreban blizak kontakt sa majkom. Njeno sisanje ima i nenutritivni karakter. Beba razvija svoju vilicu i majčinom telu poručuje tj. naručuje za naredni dan malo više mleka. Kada se danas savetuje da bebu dojite na njen poziv, onda budite spremni da je to 12 do 18 puta na dan. Iz svega proizilazi da će vaša beba gotovo celog dana biti na vašim grudima. To je tačno, ali to nije tako za ceo život. Nakon privh 40 dana dojenje će biti daleko jednostavnije i manje učestalo. Zato se naoružajte strpljenjem i razumevanjem da je četrdest dana taj optimum za vaše obostrano prilagođavanje. I napomena za kraj, dok dojite vaše dete, posmatrajte ga i budite prisutni. Neka to ne bude aktivnost za vreme koje ćete gledati u telefon ili televizor. Bebe sve osećaju i važno im je da budete prisutni i tu za njih. Uvidećete ubrzo da su njihove okice najlepši prizor za vas.
A gde je tu tata
Danas su tate i fizički i psihički daleko prisutnije u životu svoje dece od prvog dana. Ako tata brine o svemu što će biti fizička pomoć mami, ako razume da je mama u posebnom psihičkom stanju, tada će njegova uloga već biti ispunjena. Takođe i tata će nositi bebu i boraviti sa njom u bliskom kontaktu koža na kožu. Ono što tate svakako mogu da rade, to je da noseći bebu, bebi pokazuju svet oko sebe i pričaju kako se šta zove, šta čemu služi i slično. Mnogi će reći da je to suviše „ludo“ jer bebe ništa ne razumeju. Grešite danas neuronauka i prenatalna psihologije svedoče suprotno. Zato slobodno pričajte sa vašom bebom od prvog dana. Tate su neodvojiv deo vaše porodice i beba se upravo zbog toga osećaju kompletno, sigurno i zadovoljno.
Budite opušteni sa vašom bebom od prvog dana. Za ulogu roditelja ste pripremani od rođenja. Pronađite to u sebi i imajte poverenja u sebe. Niko neće biti bolji poznavalac vašeg deteta od vas samih.
Autor: Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 