U prirodi žene je od pamtiveka da joj je važno kako je drugi vide. Njen dragi, njena drugarica, njena porodica…
Koliko god ogledala žena imala u kući ona se najbolje ogleda u očima ljudi oko sebe. Zato žene vole da idu na kafu kod drugarice. Vole da posećuju kozmetičarku, frizerku, masera/-ku… Da bi čule kako im stoji ta i ta boja koju su tog dana obukle, da bi čule da li sijaju ili izgledaju umorno, da čuju kako su se podmladile i šta su to radile pa tako dobro izgledaju…
Nema tih psihoterapeuta, ni terapija koje mogu ženi ulepšati dan kao kompliment njenog partnera „kako blistaš danas draga“. ..Ili kad im najbolja drugarica kaže „kako ti dobro stoji ovaj sako, wou, baš si zgodna…“
Naravno da žene imaju oči. Ovo nema nikakve veze sa njihovom percepcijom, a još manje ima veze sa njihovim samopouzdanjem. Prosto je tako. Ženska priroda se oslanja na druge i povezana je sa njima na tako dubok način.
Drage mame da li ste nekada razmišljale na ovu temu i kakva su vaša zapažanja? Šta vam je najvažnija potvrda vašeg dobrog izgleda? I smatrate li to taštinom ili vam prirodno godi kada čujete nešto lepo o sebi od drugih. Žene su kroz sva vremena bodrile jedna drugu i bile podrška jedna drugoj.
Verujem da ste takve i danas kada ste postale mame i ostvarile se u tako jednoj lepoj i plemenitoj ulozi. Možda je nekim mamama danas draže kada čuju nešto lepo za svoje dete, ali tog tako slatkog i dobrog bića ne bi bilo bez vas. Ne zaboravite to…
N.V., redakcija Mamino ćoše
maminocose.rs 