Škola za 21. vek nalazi se u Rusiji

U prirodi razgovori o smislu života

Akademik M.P. Ščetinjin rukovodio je  ruskom državnom eksperimentalnom školom, koja je sertifikovana u UNESCO i dobila priznanje kao najbolja škola za 21.vek. Na žalost prošle godine je umro, ali njegova škola živi. Pred vama je mali odlomak iz jedne knjige koju je ovaj vrstan čovek napisao, a na delu i pokazao.

Celovitost detetove ličnosti zavisi od celovitosti spoljašnjeg sveta. To su dva osnovna načela na kojima se zasniva koncept škole, koju zastupam zajedno sa istomišljenicima.

Prvi nastavni čas u školi trebao bi biti o smislu čovekovog postojanja.

Danas je nastavni materijal podeljen u mnoštvo nepovezanih delova. Svet znanja čine odvojeni “hodnici” i učeniku je katkada teško poverovati da su to delovi jedne celine. Snaga umetnosti upravo je u sintezi rascepkanih pojava, u tome što daje celovito obrazovanje i celovito vaspitanje sa razvojem celovitog pogleda na svet.

Muzika, likovno i ples su svakodnevno prisutni u nastavi

No umetnost ne može u potpunosti rešiti ovaj problem osim ako se deca nisu u potpunosti udubila u situaciju, stvarajući na svim časovima svojim zajedničkim zalaganjem, istraživanjem i stvaralaštvom takvu atmosferu, koja će im pomoći da otkriju istinske životne vrednosti. Tada će deca imati o čemu da misle i tako će moći da razumeju umetnost, jer bez iskustva proživljavanja i doživljavanja onoga što je visoko, ono što je visoko nikada neće biti shvaćeno, i ostavši takvim samo na rečima, samo će sebe kompromitovati. U nastavnom procesu oslanjamo se na jednačinu koja predstavlja harmoničnu celinu: “vidim-raščlanjujem-delujem”.

Muzici, likovnom i koreografiji ne samo da pridajemo veliko značenje, nego je to nešto najvažnije i svakodnevno prisutno u školi.

Ni bilo koji program ni bilo koji metod u oblasti opšteg obrazovanja dece sami za sebe ne garantuju nikakav uspeh.

Zajedno sa pedagozima Kizljarske dečije muzičke škole utvrdili smo da uspeh u muzici, neposredno zavisi od nivoa sveukupnog razvoja čoveka, a ne o nekim posebnim muzičkim sposobnostima. Potvrđuje se da će se čovek pokazati sposobnim u jednoj oblasti, ako se pokaže sposobnim u više oblasti.

Mladi naraštaji često imaju vrhunske rezultate samo zato što nisu uspeli poverovati da vrhunski rezultati nisu dostupni. Darovitost predstavlja sistem različitih vrsta darovitosti. To znači da nam je zadatak razviti sve sposobnosti kada želimo da razvijemo samo jednu. Da bismo stvorili stručnjaka, potrebno je razotkriti čoveka u celosti.

Deca su sama gradila svoju školu

Prošle su godine. Još uvek mislim: “Čovek je svemoguć!”. Polazeći od te misli vodilje, njenim osmišljavanjem stvorena je ideja škole usmerene na više oblasti, kompleksne škole ili škole-čoveka.

Cilj nam nije sticanje “znanja-umeća-navika”, učenje napamet i strogost, nakupljanje podataka nego vaspitanje čoveka koji će živeti skladno i koji će tako uticati na društvo, koji će posmatrati i analizirati sva društvena događanja i njihovu međusobnu povezanost i gledati na svet kao na jednu celinu. Bit će to čovek – svejedno je hoće li on postati inženjer, fizičar, hemičar, građevinac, učitelj ili neko drugi – on će moći da razume svet, u koji će ući kao celovita ličnost.

Mi u čoveku razvijamo umeće bivstvovanja u tom celovitom svetu, što će on razvijati od najranijih godina. Čoveka treba od detinjstva odgajati počevši tamo gde su mu koreni, počevši od same njegove biti kao čoveka. Bit čoveka je njegova čovečnost. Njegova bit je u tome da se na ovaj ili onaj način u čoveku ujedine životvorne sile u borbi protiv sila haosa i rušilačkih sila. Razvoj onoga što je u osnovi ljudske biti i određenja čoveka nije samo cilj vaspitanja, nego je istovremeno i njegovo sredstvo.

Zašto je harmonična ličnost tako privlačna i plodna? Zato što samo ona može prepoznati harmoniju sveta kao višu vrednost i čuvati njegovu celovitost, onu harmoniju koja se stvarala tokom miliona godina evolucije.

U običnim školama možemo posmatrati kako iz razreda u razred učenici koji su nekada pokazivali zanimanje i bili otvoreni, više ne pokazuju zanimanje, a sam proces nastave postaje lažan sa obe strane: mlađi laže da uči, a stariji da ide u školu.

Snažna se energija ljudskog duha steže nepopustljivim nastavnim procesom koji vlada u školi. Ona se gubi, pa se ponovo pojavljuje pokazujući katkada znakove svog postojanja kroz svet jednoličnih, dosadnih i dugih nastavnih časova.

Ali kako se samo pokreće energija između nastavnih časova! Tim će se dugotrajnim trenucima očaja prepustiti u grču podsećajući na umirućeg diva. Većina će učenika uglavnom potvrditi da su na najviše tri časa na dan aktivni, pažljivi i prisutni, gde će se pokazati kao oni koji nešto čine i stvaraju kroz sam process usvajanja znanja. Više od dve trećine vremena provedenog u nastavi otpada na nerad, razdoblje za koje se može reći da onda mozak spava, premda to nije odmor koji će dati san, nego je to san opasan za zdravlje.

Aktivnost do koje će dovesti razmena informacija pokrenuće energije.Stanje pospanosti i tromost misaonog procesa će se odraziti kroz usporenost psihofizičkih funkcija i sporiju razmenu energije. Tada će telo i njegov nervni sistem početi polako da odumiru.

Stanje “usnulog” pogoršaće se zbog njegove stalne napetosti i nemira nastalih kao posledice razočaranosti neaktivnošću, iz koje će želeti da pobegnu.

Organizam je na taj način većinu vremena u depresivnom stanju. Možda je to i razlog zašto iz razreda u razred opada krivulja zdravstvenih sposobnosti dece uz istovremeno gašenje umnih sposobnosti.

Takva škola nije u skladu sa dečijom prirodom. Škola nije za decu i ne podstiče puni razvoj darovitog čoveka koji će postati zdrav i koji će razvijati dobro zdravlje: fizičko, duhovno i moralno.

Njeni napori usredsređeni su na oblast, koja je uska poput oštrice noža: znanje, veštine, navike. Škola nema za cilj vaspitanje deteta kao ličnosti koja će ostvariti bezbroj zadataka ostvarujući se kao celovita ličnost i razvijajući svoje univerzalno “ja”, nego samo ono što će se pojaviti kao posledica nastavnog procesa.

Priredila: Nataša Vukićević
M.P. Ščetinjin. Na putu postajanja čovekom// Pedagogija danas/ Š.A. Amonašvilji  Krasnodar: Knjiga, 1989. – 416 str., str. 381-401.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: